Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje<br />
pejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade –<br />
Heterogeni prostori i<br />
zdravlje<br />
Na primer, na osnovu istorijskih izvora<br />
možemo pretpostaviti osnovne karakteristike<br />
ponašanja ljudi na javnom prostoru<br />
u Starom i Srednjem veku, pa sve<br />
do modernog vremena, ali, posmatrajući<br />
ranije epohe, isto kao što je to slučaj i sa<br />
današnjim bavljenjem javnim prostorom,<br />
ne smemo zaboraviti prisustvo pojedinačnih<br />
formi ponašanja na javnom prostoru:<br />
govorništvo antičkih trgova, ulična pozorišta<br />
srednjeg veka, ali i prisustvo grafita<br />
tokom cele istorije urbanog razvoja.<br />
Tako suštinu javnih prostora za veliki deo<br />
populacije danas predstavljaju zabačena stepeništa<br />
i prolazi u, i oko, stambenih zgrada,<br />
ili delovi gradskih trgova, parkova, itd.<br />
gde se mladi okupljaju svakodnevno, i to ne<br />
samo radi susretanja, već ostajanja na tom<br />
mestu tokom celog izlaska.<br />
Iako se sve ove, usputne pojave, ne smatraju<br />
dominantnom namenom javnog prostora za<br />
većinu njegovih korisnika, rešenje nije njihovo<br />
jednostavno suzbijanje i uklanjanje sa<br />
javnih površina. Vremenom, sa povećanjem<br />
društvenog i političkog interesovanja za<br />
uređenje regulative za javne prostore, uloga<br />
pojedinca u kreiranju ponašanja na javnom<br />
prostoru skrajnuta je u drugi plan.<br />
Na primer, kako piše Božović-Stamenović:<br />
„Građani u Singapuru radije bi gledali mlade<br />
na skejt-bordovima u posebnim parkovima<br />
nego na ulicama. Ovo je paradoks s obzirom<br />
da je skejt-potkultura nastala vođena željom<br />
da se suprotstavi stvorenom javnom redu<br />
preuzimanjem javnog prostora i njegovom<br />
personalizacijom kroz isticanje individualnih<br />
vrednosti i kreativnosti. Nastanak<br />
gradske potkulture uvek u velikoj meri ima<br />
kompleksna značenja.“<br />
Zato, iako jednostavno isključivanje ove<br />
potkulture pojednostavljuje upravljanje<br />
javnim prostorima, kao posledicu imalo bi<br />
to da javni prostor izgubi jedan od elemenata<br />
svoje heterogenosti koji stoji nasuprot<br />
regulisanom, predvidivom karakteru. Na<br />
svom sajtu, Svetska zdravstvena organizacija<br />
(WHO – World Health Organization) definiše<br />
zdravlje kao „sveukupno stanje fizičke,<br />
PROSTORI KOJI LEČE<br />
Podsećamo i na tekst „Prostori<br />
koji leče“ (total healing spaces),<br />
dr Ružice Božović-Stamenović,<br />
koji smo objavili u Build <strong>magazin</strong>u<br />
broj 10, u junu 2009. godine (tekst<br />
potražite na sajtu <strong>magazin</strong>a ili na<br />
portalu Gradjevinarstvo.rs).<br />
Ovaj koncept sažima najbolja<br />
graditeljska iskustva, savremene<br />
mentalne i društvene dobrobiti pojedinca, a<br />
ne samo odsustvo bolesti ili slabosti“:<br />
– Kritičari ove definicije kažu da zdravlje ne<br />
treba da bude definisano isključivo prema<br />
opštem, trajnom stanju, već permanentno<br />
kao proces prilagođavanja prirodnim suprotstavljenostima<br />
života – kaže Božović-<br />
Stamenović i dodaje:<br />
– Ove nove definicije zdravlja vode ka dubljem<br />
preispitivanju ideje zdravih javnih<br />
prostora. Iako želja da se izbegnu pretnje fizičkoj<br />
dobrobiti vode ka projektnim rešenjima<br />
koja uključuju praktične aplikacije kao<br />
što su rampe, obloge podova koje „ne klizaju“,<br />
dobro osvetljenje i odbojnici na kolovozima,<br />
ova rešenja sama po sebi nisu dovoljna<br />
da ispune nova očekivanja zdravlja koje<br />
prelazi pitanja fizičke ugroženosti u urbanoj<br />
sredini. Kao rezultat ove značajne promene<br />
u našem shvatanju zdravlja, suočavamo se i<br />
sa širim razumevanjem potreba koje prevazilaze<br />
trenutne načine planiranja.<br />
Javni prostori,<br />
privatnost i zdravlje<br />
Zdravi javni prostori mogu biti više od<br />
pristupa tokom procesa projektovanja.<br />
Oni u svojoj srži mogu biti otvoreni za<br />
promene koje iniciraju korisnici. Zato Božović-Stamenović<br />
napominje da se osećaj<br />
blagostanja, na primer, doživljava kroz<br />
veoma lično čitanje konteksta, i odražava<br />
potisnut instikt za preživljavanjem:<br />
– Ovi instikti ukorenjeni su u nama u razdoblju<br />
kada smo zavisili od instiktivnog rasuđivanja<br />
o prostoru. Međutim, u savremenom<br />
javnom prostoru, ovaj unutrašnji instikt<br />
doživljaja okoline suvišan je s obzirom da je<br />
prostor u potpunosti uređen za naše potrebe.<br />
Ovaj unutrašnji konflikt stvara tenziju<br />
koja se manifestuje kao dosada, neaktivnost,<br />
nezadovoljstvo, pa čak i agresija prema prostoru.<br />
Zato osećaj sveukupnog blagostanja<br />
izgleda da zavisi od naše aktivne i bogate povezanosti<br />
sa okruženjem koje nema restrikcije<br />
koje karakterišu javne prostore.<br />
– Ne-instiktivna i pre-definisana iskustva<br />
javnih prostora lišavaju korisnike mogućih<br />
prednosti bega u neurbane prostore unutar<br />
grada (non-city escapes). Uobličeni prostori<br />
tehnologije i materijale, ali, ono<br />
najvažnije, koristi ih u skladu<br />
sa najsavremenijim medicinskim<br />
istraživanjima koja ispituju uticaj<br />
prostora i slika oko nas na naš<br />
nervni sistem i ukupan imunitet<br />
organizma. Koncept „total healing”<br />
okruženja se već nameće kao<br />
očekivani standard za gradove<br />
budućnosti. Pored javnih i zdravstvenih,<br />
on se može primeniti i u<br />
obrazovnim, stambenim i radnim<br />
prostorima, i naravno, prilikom<br />
kontradiktorni su biološkom modelu percepcije<br />
koju pokreće osnovna ljudska potreba<br />
za istraživanjem nepoznatog i proširenje<br />
sfere teritorijalne izvesnosti. Potreban nam<br />
je neprekidan stimulans receptora da motiviše<br />
i angažuje naš um. U skladu s tim, psiholozi<br />
kažu da je iznenađenje ključno za naše<br />
mentalno zdravlje i razvoj. Iskustvo izazova<br />
i neizvesnosti, ili očekivanje praćeno odlučnošću<br />
i zadovoljstvom usled pomeranja<br />
granica nepoznatog, dodatno podižu osećaj<br />
zadovoljstva i svekupnog blagostanja – podvlači<br />
Božović-Stamenović.<br />
Ne-gradski prostori<br />
Dalje u svom tekstu dr Ružica Božović-<br />
Stamenović navodi nekoliko primera iz<br />
prakse Singapura u kreiranju neurbanizovanih<br />
zona unutar grada koje treba<br />
da obezbede dobrobit stanovništvu. Ona<br />
napominje kontradiktornosti koje se stvaraju<br />
kada se regulativa sa asfalta „prelije“<br />
na ovakve površine pa se između čoveka i<br />
prirode (travnjaka, vodene površine) pojave<br />
brojne table sa upozorenjima i zabranama.<br />
Ipak, pored ovih, u Singapuru postoje i<br />
primeri kada ne-gradski prostori uspevaju<br />
da ostanu pošteđeni eksplicitne regulative.<br />
Jedan ovakav fenomen predstavljaju „viseći<br />
vrstovi“ (sky gardens) i „viseće staze“ (skywalks).<br />
U toku je realizacija višegodišnjeg<br />
plana izgradnje pešačkih koridora dugih<br />
desetinama kilometara koji treba da povežu<br />
zelene zone grada.<br />
Ova mreža pešačkih i biciklističkih staza<br />
izdiže se iznad gradske vreve u bukvalnom<br />
smislu, smeštena među krošnje drveća. Završetak<br />
projekta planiran je se za deset godina,<br />
kada će pešaci i biciklisti moći da prođu<br />
celim gradom od vrta do vrta, kroz postojeće<br />
i 1.000 hektara novih parkova, a do sada<br />
izgrađeni delovi projekta već privlače veliki<br />
broj korisnika.<br />
Jedan od najpopularnijih delova projekta<br />
svakako je pešački most dug devet kilometara<br />
koji prolazi kroz krošnje drveća i ne<br />
opterećuje korisnike nikakvim „etiketama“<br />
u vezi sa pravilima ponašanja, dozvoljenim<br />
i nedozvoljenim aktivnostima, itd.<br />
(više o njemu vidi u napomeni ispod) ■<br />
izgradnje i opremanja rekreativnih<br />
i ugostiteljskih objekata ili<br />
kompleksa.<br />
Kao što je koncept održivosti<br />
postao uobičajen nakon velikog<br />
zaokreta u načinu na koji<br />
doživljavamo prirodne resurse,<br />
tako je izgradnja ambijenata<br />
koji leče sledeći veliki cilj, ne<br />
samo arhitekata i graditelja,<br />
već i kompletnog društva ■<br />
56<br />
www.build.rs
Change language