You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
arhitektura<br />
Slična je situacija i na manjim projektima:<br />
umesto da arhitekta makar sa mašinskim<br />
inženjerom predstavi investitoru šta je<br />
dobra investicija a šta ne, to u Srbiji danas<br />
izgleda ovako...<br />
Pričaju arhitekta i investitor. Ovaj pita, čuo<br />
je na TV-u, da postoje ti neki solarni paneli.<br />
Arhitekta na to kaže: može, može, nije to<br />
problem, al’ to posle stavljaju valjda ovi što<br />
rade grejanje il struju, nego... jel’ odvajamo<br />
kuhinju od trpezarije ili stavljamo šank Investitor<br />
bi šank, ali investitorki ne pada na<br />
pamet da joj cela kuća smrdi na ručak i da<br />
joj se mast lepi po zavesama i prozorima...<br />
i tako...<br />
Tehnologija<br />
– jezik razumevanja<br />
Vratimo se integrisanom projektu. Sada<br />
već sva predstavljena rešenja odavno više<br />
nisu samo crteži na papiru. Takođe, ono<br />
što je važno naglasiti u Srbiji – to više<br />
nisu ni crteži na računaru. Varijante, ali<br />
i konačno rešenje integrisanog projekta,<br />
može se nazvati integrisanim tek kada se<br />
nalaze u obliku 3D modela. Opet, podvlačim,<br />
ne 3D animacije na kojoj vetar njiše<br />
grane virtuelnog drveća i devojčica prolazi<br />
na biciklu dok je vozač u automobilu<br />
mirno posmatra čekajući da se uključi u<br />
saobraćaj... Ne!<br />
Projektni model, virtuelna zgrada, integrisani<br />
projekat, ne radi se u CAD softverskim<br />
paketima iz kojih postaje trodimenzionalna<br />
prezentacija za investitore. Integrisani<br />
projekat u pravom smislu zapisan je kao<br />
digitalni model zgrade po BIM protokolu<br />
(više o BIM-u pisali smo u prošlom Build<br />
<strong>magazin</strong>u).<br />
Dakle, arhitekta projektuje u svojim BIM<br />
softverima, građevinci rade proračune po<br />
svojim BIM softverima, mašinci rade energetsko<br />
modelovanje zgrade po svojim BIM<br />
softverima, i tako svi inženjeri redom rade<br />
svoj deo posla na istom modelu, ali - svako u<br />
svom specijalizovanom BIM softveru.<br />
Koja je razlika BIM-a u odnosu na CAD<br />
Recimo jezikom arhitekata: kao izrada makete<br />
prema crtežu u dve dimenzije. Zamislite<br />
sve stručnjake angažovane u jednom projektu<br />
kako rade na istoj maketi, a ne crtaju<br />
na pelirima, u slojevima, svako svoj deo projekta<br />
jedan preko drugog pa svaka izmena u<br />
sloju ispod mora naknadno da se docrtava<br />
na onim gornjim. Još je i bolje od toga jer<br />
nema sudaranja kao oko makete i svi mogu<br />
da joj pristupaju bez međusobnog ometanja.<br />
Svako ko uradi svoj deo posla automatski<br />
ostavlja trag na virtuelnom modelu zgrade,<br />
ostali to odmah mogu da vide i ne postoji<br />
mogućnost da neko zaboravi da pomene da<br />
je ovaj ili onaj detalj morao malo da izmeni<br />
pa da se to shvati tek na gradilištu.<br />
Sve informacije su transparentne, lako pregledne,<br />
precizne, i nije moguće na modelu<br />
ostaviti dve informacije koje ugrožavaju jedna<br />
drugu.<br />
Najbolje od svega Možda je najbolji deo za<br />
inženjere već pomenut, ali, ono što se ističe<br />
kao zlatna prednost BIM-a jeste izrada specifikacije.<br />
Cela zgrada, sa svakim svojim, i<br />
najmanjim detaljem, tada postaje jedinstvena<br />
lako čitljiva tabela. Jednim klikom dobija<br />
se informacija o količini i ceni bilo kog<br />
dela projekta, i više od toga. U BIM-u se<br />
može promeniti nešto u kompletnom projektu<br />
takođe jednim klikom, i to - iz same<br />
specifikacije. Dovoljno je da unesete drugi<br />
tip prozora i povučete BIM detalje koje daje<br />
proizvođač. Oni će se direktno integrisati u<br />
ceo model, a svaka eventualna nesuglasica sa<br />
postojećim projektom biće jasno markirana.<br />
Kako ono beše: integrisano projektovanje<br />
pa otkad mi to ovde radimo!<br />
Integrisano projektovanje i zelena gradnja<br />
Zelena gradnja u današnjem smislu zapravo<br />
jeste popularno ime za integrisani proces<br />
projektovanja. Ukoliko su u projekat uključeni<br />
ozbiljni stručnjaci koji mogu, a ne moraju, da<br />
vide dalje od svog potpisa i da se brinu za sudbinu<br />
planete, ne morate preterano da brinete<br />
da li će zgrada biti zelena. Biće. Kada mašinac<br />
uradi svoj posao, kada građevinac uradi,<br />
kada ostali urade, i kada arhitekta dobro uradi<br />
svoj posao, tj. pusti da ostali urade svoj najbolje<br />
što mogu, tada, u nekom idealnom svetu,<br />
sertifikat ne bi ni morao da postoji i sve bi<br />
zgrade bile zelene, održive. Kada bismo tako<br />
radili svi, i cela planeta bila bi nam takva ■<br />
BIM u svetu nije nekakav novi egzotični<br />
programski jezik. BIM je realnost ozbiljnih<br />
projekata. Možda je dovoljno ponoviti da je<br />
prvi specijalizovani I-pad računar bio model<br />
prilagođen za BIM Zapravo, ovaj softverski<br />
jezik nije vezan usko samo za potrebe<br />
građevinarstva, već i hidrogradnje, okenanologije,<br />
GIS-a (geografskog informacionog<br />
sistema), itd, i za svaku od ovih oblasti<br />
postoje specijalizovani programi različitih<br />
softverskih kompanija. I da, naravno, i 3D<br />
animacija može se raditi u BIM softverima.<br />
Onaj jedan klik promene prozora promeniće<br />
i prozore na 3D animaciji zgrade.<br />
Priče iz komšiluka<br />
Uzroci problema koji su doveli do toga<br />
da sada moramo hitro zakoračiti u fazu<br />
intenzivne promocije integrisanog projektovanja<br />
brojni su i teško ih je odrediti.<br />
Možda je osnovni uzrok taj što, pre zaposlenja,<br />
nijedan student inženjerskih nauka<br />
nema obavezne i redovne kontakte sa kolegama<br />
sa drugih fakulteta. Teško je objasniti<br />
diplomcu arhitekture da sutra treba<br />
da se pojavi bilo ko od inženjera drugih<br />
struka sa kojim zajedno treba da isprojektuje<br />
zgradu (on meni da menja!).<br />
Iz ličnog iskustva skeptičan sam i po pitanju<br />
da je tek diplomiranim arhitektima sasvim<br />
jasno da će ipak, čak i kada ne nameravaju<br />
da sarađuju sa drugim inženjerima, imati<br />
ključnog partnera u svojim projektima (koji<br />
će im ih itekako menjati) – investitora.<br />
Ovaj bespotrebni propust našeg obrazovnog<br />
sistema najbolje se vidi na Beogradskom univerzitetu<br />
i može se objasniti samo nezainteresovanošću<br />
onih koji vode obrazovne institucije.<br />
Pet fakulteta tehničkih nauka nalaze<br />
se jedan pored, ispod i iznad drugog: arhitektura,<br />
građevina, elektrotehnika, mašinstvo i<br />
tehnologija, i to praktično na površini jednog<br />
bloka (nije potrebno preći ulicu da bi se iz jednog<br />
došlo u drugi, a iz prva tri ne mora se ni<br />
izlaziti iz zgrade da bi se došlo kod komšija).<br />
Jedan od primera saradnje na fakutletima tehničkih<br />
nauka: Na seminaru Akustika u građevinarstvu<br />
(21. decembar 2010. u Beogradu,<br />
organizator Ursa), prof. dr Miomir Mijić, šef<br />
Laboratorije za akustiku na Elektrotehničkom<br />
fakultetu Univerziteta u Beogradu, o sadašnjoj<br />
komunikaciji rekao je da godinama već pokušava<br />
da se dogovori sa kolegama arhitektima<br />
da ne dozvoljavaju studentima da projektuju<br />
koncertne dvorane. On podseća da to nigde<br />
na svetu nije posao arhitekte, jer su to složena<br />
pitanja iz oblasti akustike i svaki projekat dvorane<br />
u svetu ima potpisanog arhitektu koji je<br />
radio omotač objekta i akustičara koji je radio<br />
salu. Međutim, sa arhitekture i dalje stižu diplomski<br />
projekti koncertnih dvorana koji su u<br />
realnosti neupotrebljivi.<br />
Stvar je u tome da će studenti pomenutih<br />
pet fakulteta, nakon diplome, već na prvom<br />
projektu, raditi zajedno. Zašto je nemoguće<br />
upoznati ih tokom studija Zašto jedni ne<br />
kažu drugima šta je zapravo njihov posao<br />
(nedavno me je jedan arhitekta, sa pet godina<br />
iskustva u poslu, pitao šta su to mašinske<br />
instalacije) Zašto izrada projekata na arhitekturi<br />
ne uključuje saradnju sa studentima<br />
građevine, mašinstva, elektrotehnike Zašto<br />
nam je jedino pominjanje jednih drugima<br />
tokom školovanja samo u zluradim pošalicama<br />
o sajber-seksu, ili u pretnjama: misliš<br />
da te ja driblam videćeš kad ti dođe mašinac/<br />
arhitekta pa ti kaže da to ne dolazi u obzir!<br />
Mi obrazujemo stručnjake koji će zajedno<br />
raditi tako što im pretimo onim drugima!<br />
Da ne spominjem opšte obrazovanje<br />
inženjera tehnike o strukama kao što su<br />
ekološka, biološka, hemijska, geografska,<br />
sociološka, psihološka, i obratno. I šta tim<br />
povodom radimo Treniramo sve igrače kao<br />
da će svi jednom biti golmani, pa je za sad<br />
važno samo da nauče da degažiraju loptu<br />
što dalje od sebe i bacaju se na stranu tako<br />
da ne iščaše rame. Ali, čak i golmani imaju i<br />
zajedničke treninge sa ostatkom tima. Naši<br />
studenti nemaju. Zato nam retki timovi i izgledaju<br />
tako, i zato ih ima toliko da od cele<br />
lige još dugo neće biti ni traga ni glasa ■
Change language