You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
40 REAGIRANJA<br />
DOGAĐAJI<br />
41<br />
KESTJONARO VASH I THEMATIKA<br />
SAVI AVELA ANDI AVUTNI ROMANE<br />
DZJUVLEANGI KONFERINTZA<br />
Pathivale Manusha,<br />
I Finlanda ka kerel i 4to Europaki<br />
<strong>Roma</strong>ne Dzjuvleangi Konferitza<br />
savi ka avela ando 2013. I konferintza<br />
ka avela kerdi kethanes le<br />
Konsilosa la Europako ande jekh<br />
pashutni buthj <strong>Roma</strong>ne Dzjuvleantza<br />
Drakhina. E maj vazne organizatorja<br />
e Konferentzjake kotar<br />
in Finlanda si o Advisory Board<br />
vash <strong>Roma</strong>ne Buthja thaj o Konsilo<br />
vash Gendero Barabaripe kotar<br />
o Ministero vash Sochjalo Buthja<br />
thaj Sastipe thaj vi <strong>Roma</strong>ne NGOurja,<br />
thaj aver zorale ministerja<br />
thaj vazne institutzje. I <strong>Roma</strong>ne<br />
dzjuvleangi konferintza kamel te<br />
zorarel o kapasiteto thaj i kethani<br />
buthj mashkar e <strong>Roma</strong>ne Dzjuvleange<br />
Drakhina thaj te zutisarel o<br />
kethano barearipe vash o Europako<br />
Aktzjako Plano vash <strong>Roma</strong>ne<br />
Dzjuvlea. Ka te aven e Europake<br />
<strong>Roma</strong>ne Dzjuvleange drakhina<br />
thaj aver vazne partenerja ando<br />
procheso savo kerel preparatzja<br />
vash i konferintza thaj so te avel<br />
kerdo andi konferintza tume san<br />
akharde te den palpale pe pushimata<br />
kotar o kestjonaro vash kodola<br />
save avena i prjoriteto thematika<br />
thaj e maj importantno<br />
vathjarimata andi konferintza.<br />
O kestjonaro kamel te kidel sea e<br />
phenimata vash i thematika thaj<br />
e fundamentale problemurja ka<br />
te arakhel kodola kethane mangimata<br />
thaj jekh buthjarimos stratedziko<br />
vash e Romneange Polisje<br />
andi Europa. Pushas tumendar te<br />
phenen savi thematika dikhen la<br />
tume sar prjoriteto thaj te phenen<br />
e importantno problemurja kotar<br />
i thematika save tume dikhen<br />
len sar prjoriteto. Avela mishto te<br />
dikhen pe sea e pushimta angleder<br />
te den palpale-pushimos. O palpale-pushimos<br />
ka lel 20-30 minutja.<br />
Ame pathjas ke tume ka phenen<br />
pala tumari experjentza thaj kodo<br />
ka zutil i analiza vash e reshimata.<br />
E palpale pushimata ka avena<br />
dikerde konfidentzjalo, thaj e reshimata<br />
kotar o kestjonaro ka avena<br />
prezentisarde bi te dzeanelpe<br />
o anav kasko so phendeas. Kathe<br />
arakhen o kestjonaro kerindoj kliko<br />
po maj tele linko.<br />
https://www.webropolsurveys.<br />
com/S/B6B7A2F869FE9A14.par<br />
(<strong>Roma</strong>nes)<br />
https://www.webropolsurveys.<br />
com/S/9AB73588B79A1A0F.par<br />
(English)<br />
Ame rugis tumen te den maj dur<br />
kado mesazo thaj o linko karing<br />
o kestjonaro ande tumare<br />
drakhina (networkurja). O kestionaro<br />
arakhelpe vi po webpatrin<br />
e Konsilosko la Europako, dikh<br />
www.coe.int/en/roma-women. O<br />
kestjonaro si pe Anglikani shib.<br />
O kestjonaro ka avela sigo bishardo<br />
maj dur vi andi <strong>Roma</strong>ni shib.<br />
Rugis tumen te dzeanen ke shaj te<br />
hramosaren ando kestjonaro vaj<br />
Anglikanes vaj <strong>Roma</strong>nes, numa<br />
na liduj. Te si vareso mangimos,<br />
ame pathjas ke tume ka den zutipe<br />
kodole <strong>Roma</strong>ne dzjuvlean save<br />
kamen te den palpale pushipe po<br />
kestjonaro numa na dzeanen Anglikanes<br />
vaj <strong>Roma</strong>nes. Rugis tumen<br />
te den palpale pushimata po<br />
kestjonaro dzi ko 12to Septembrje<br />
2012. O kestjonaro avela phanglo<br />
po 13to Septembrje. E reshimata<br />
save inklena kotari i analiza po kestjonaro<br />
ka zutina dureder te kerelpe<br />
o konferentzjako programo.<br />
E reshimata kotar o kestjonaro ka<br />
avena prezentisarde ando preparatzjako<br />
kidipe savo avela kerdo<br />
kotar o Rumunjako Governo andi<br />
tomna e bersheski 2012.<br />
Najsaras tumenge vash tumari<br />
kethani amentza buthj.<br />
Hannele Syrjä<br />
Generalo Sekretaro<br />
Advisory Board vash <strong>Roma</strong>ne<br />
Buthja<br />
Ministero vash Sochjale Buthja<br />
thaj Sastipen<br />
Hannele Varsa<br />
Generalo Sekretaro<br />
Konsilo vash o Gendero<br />
Barabaripe<br />
Ministero vash Sochjale Buthja<br />
thaj Sastipen<br />
Miranda Vuolasranta<br />
Bareder Funktzjonaro<br />
Ministero vash Avreal o Them<br />
Buthja<br />
Srbija dobila odbor za<br />
ljudska i manjinska prava<br />
Skupština Srbije prvi puta ima Odbor<br />
koji će brinuti o ljudskim i manjinskim<br />
pravima, ali i ravnopravnosti<br />
spolova. Sedamnaest članova Odbora<br />
trebali bi se baviti zakonima kojima<br />
se uređuju ljudska i manjinska prava,<br />
nadgledati njihovo provođenje i<br />
upozoravati sa skupštinske govornice<br />
ukoliko dođe do kršenja ljudskih prava.<br />
Jedan od prvih slučajeva kojima se<br />
taj odbor bavio jesu civilne straže u<br />
Vojvodini.<br />
Meho Omerović, predsednik Odbora<br />
za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost<br />
spolova, kaže da je ta posebna<br />
stražarska služba organizirana u selima<br />
Montorošu i Čantaviru, te dodaje<br />
kako je «Pokret mađarske nade» taj<br />
koji traži uvođenje civilnih straža jer<br />
Subotičani žive u strahu. Na prijedlog<br />
člana Odbora Srđana Šaina, predsjednika<br />
Romske stranke, to skupštinsko<br />
tijelo je na sjednici odlučilo zatražiti<br />
informacije od MUP-a o stanju u tim<br />
lokalnim samoupravama. Šain navodi<br />
kako su se žitelji nekoliko mjesta na<br />
sjeveru Srbije samoorganizirali zbog<br />
krađa koje vrši nekolicina pripadnika<br />
romske nacionalnosti, i dodao kako je<br />
zabrinut, zbog iskustava iz zemalja u<br />
okruženju, da bi to moglo prouzrokovati<br />
međuetničke sukobe. U Odboru<br />
za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost<br />
spolova najavlju da će se u<br />
narednom periodu izrađivati mape<br />
kaona koje se bave manjinama, budući<br />
da postoji neusklađenost zakona.<br />
Cilj je utvrditi da li ima propusta koje<br />
treba ispraviti jer, dešava se da Zakon<br />
o nacionalnim manjinama daje određena<br />
prava a u krovnom zakonu takva<br />
prava ne postoje pa zbog toga postoji<br />
potreba za izmjenom postojećih zakona.<br />
Zaštitnik građana Srbije upozorio<br />
je na prošlotjedno neadekvatno iseljavanje<br />
<strong>Roma</strong> iz prostora privatnog preduzeća<br />
“Borac” na Novom Beogradu i<br />
na slabosti “Strategije za unapređenje<br />
položaja <strong>Roma</strong>” i akcionih planova za<br />
njeno provođenje. Zaštitnik je naveo<br />
da je većina iseljenih <strong>Roma</strong> već iseljavana<br />
iz neformalnih naselja i da je<br />
riječ o građanima koji su upućeni u<br />
lokalne samouprave u kojima imaju<br />
prebivalište i u kojima bi trebalo da<br />
ostvare prava planirana “Strategijom”.<br />
“Na žalost, lokalne samouprave, a ni<br />
nadležno Ministarstvo rada i socijalne<br />
Šerutnipaski vaš manušikane<br />
thaj minoritetenge hakaja<br />
Angluni buti e Šerutnipaski vaš manušikane<br />
thaj minoritetenge hakaja, thaj<br />
jekha jekh polia ka ovol pučipe civilno<br />
arakhibasko ani Vojvodina, formirime<br />
sebepi čoribe sar vakardo kerena<br />
o <strong>Roma</strong>. Arakhibe ka ovol olen baro<br />
riziko, mothavela prezidento Šerutnipasko<br />
Meho Omerović.<br />
Parlamenti Srbiako angluno drom ka<br />
ovol ole Šerutnipe savo ka arakhol<br />
manušikane thaj minoritetenge hakaja,<br />
numa ini jekha jekh polia. Dešuefta<br />
džene Šerutnipaske manglape<br />
te dikhen kanuni savea lačharenape<br />
manušikane thaj minoritetenge hakaja,<br />
te dikhol olesko realizuibe thaj te<br />
ovol vakardo ano parlamenti te sine<br />
kaj avela dži bipaćavibe manušikane<br />
hakajengo. Jekh e anglune situacienda<br />
sava šerutnipe adikargjape siton civilno<br />
arakhibe ani Vojvodina.<br />
Arakhibasko e dizutnengo Srbiako<br />
mothavela kotar nakhlokurkesko biadekvatno<br />
evakuišibe e Romengo kotar<br />
thana privato firma «Borac» ano Novi<br />
Beograd thaj kotar biphardi «Strategia<br />
vaš barjaripe pašljoibe e Romengo»<br />
thaj akciono plani vaš olako realizuibe.<br />
Arakhibasko e dizutnengo vakargja kaj<br />
butipa evakuišime Romengo već evakuišime<br />
jekh drom kotar biformalno<br />
bešipask thana thaj kaj lafi kotar dizutne<br />
save bičhalde ano lokalno kokorodirekcie<br />
ano save siolen registruimo<br />
bešipe thaj anos ave manglape te pheren<br />
hakaja planirime «Stretegia». «Ano<br />
pharipe, lokalno kokorodirekcia, a ni<br />
djevaptuno Minsitribe bukjako thaj<br />
Meho Omerovi predsjednik<br />
novoosnovanog odbora<br />
politike ne poduzimaju mjere kako bi<br />
ovi ljudi nakon iseljavanja imali uvjete<br />
potrebne za integraciju u lokalnu<br />
zajednicu», kaže se u izvješću Zaštitnika<br />
građana. On je istakao da je dao<br />
preporuke nadležnim organima javne<br />
vlasti u vezi s integracijom <strong>Roma</strong> raseljenih<br />
iz neformalnih naselja i očekuje<br />
njihovu punu primenu.<br />
Posebno je važno da se provede preporuka<br />
upućena nadležnom Ministarstvu<br />
da odredi način na koji će se<br />
provoditi iseljenja iz neformalnih naselja,<br />
kako bi se izbjegle situacije da se<br />
građani iseljavaju bez najave i uvažavanja<br />
njihovog dostojanstva i zaštite<br />
ljudskih prava, navodi se u izvještaju.<br />
socialno politikako na lena napja sebepi<br />
akala džene palo evakuišibe te ovol<br />
olen manglini integracia ani lokalno<br />
khupatni», vakargja ano mothovdipe<br />
Arakhibasko e dizutnengo.<br />
Ov phenga kaj denga turvinutnipe e<br />
djevaptune organenge publikaka thagarutnake<br />
ani relacie e integracia Romengi<br />
evakuišime kotar biformalno<br />
bešipaske thana thaj adžukarela olengo<br />
pherdo realizuibe. Ulavde semno te<br />
realizuinolpe turvinutnipe savo dendo<br />
kotar djevaptuno Ministribe te kerenpe<br />
formeano save ka oven evakuišime<br />
dizune kotar biformalno bešipaske thana,<br />
sebepi ta na oven situacie o dizutne<br />
te evakuišinenpe bi angle gatisaripa<br />
thaj vakeriba thaj arakhiba olenge hakajengo,<br />
vakardo ano mothvdipe.<br />
ROMANO AIPE<br />
ROMSKA ISTINA<br />
ROMANO AIPE<br />
ROMSKA ISTINA
Change language