Svest: naučni izazov 21. veka - a (www.dejanrakovicfund.o

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi 91
2. DVA MODALITETA SAZNANJA
Još pre više od 2.000 godina sve gorepomenute ezoterične škole došle su do
otkrića da postoje dva dominantna tipa saznanja, što je jezgrovito opisano u Patanjđalijevim
Joga sutrama [1]:
I.49 Saznanje koje se stiče na osnovu zaključivanja i proučavanjem svetih
spisa je jedne vrste. Ali saznanje koje se dobija iz samadija je mnogo
višeg reda. Ono je iznad zaključivanja i svetih spisa.
I.48 U tom samadiju, kaže se da je saznanje "ispunjeno istinom".
Do istog otkrića došao je pre oko 700 godina i jedan od pionira moderne nauke,
Rodžer Bejkon, koji je rekao: "Postoje dva načina spoznaje, način argumenata i način
iskustva".
Prvi način saznanja koristi Zapadna nauka sa spektakularnim uspehom u istraživanju
spoljašnjeg, fizičkog sveta. Ovaj metod je zasnovan na posmatranju prirodnih
pojava putem čovekovih pet čula, koje se interpretira i konceptualizuje moćima njegovog
razuma. Glavne karakteristike ovog modaliteta saznanja su to da je ono perceptualno,
racionalno, relativno, reprezentacijsko, i sekularno. Ovaj modalitet nam daje
znanje koje posedujemo o predmetima i događajima u našem svakodnevnom okruženju.
Ono je analitičko i diskurzivno, bazirano na našem intelektu čija funkcija je da
zapaža senzorni ulazni signal i da zatim poredi, meri, deli, kategoriše, i opisuje
koristeći parove dualnosti i suprotnosti. Suštinski je najbolje izražen kroz apstraktne
matematičke i verbalne koncepte i simbole, predstavljene u linearnim i sekvencijalnim
strukturama koje su tipične za naš govor i mišljenje [2]. Ovaj modalitet naučnog
saznanja je koristan za čovekovu egzistenciju - njegov biološki opstanak i suočavanje
sa spoljašnjim, fizičkim svetom.
Drugi modalitet saznanja primenjuju sa ništa manjim uspehom religiozni ezoterici
u istraživanju unutarnjeg sveta, u bacanju pogleda iza senzorne zavese. Ovaj način
saznanja je intuitivan, kognitivan, apsolutan i sakralan. To je direktno iskustvo stvarnosti
koje transcendira intelektualno mišljenje i senzorne percepcije. Ono se naziva
apsolutnim jer se ne oslanja na diskriminacije, poređenja, apstrakcije, kvalifikacije i
klasifikacije intelekta. koje su uvek relativne i aproksimativne. To je empirijsko iskustvo
neizdiferencirane, nepodeljene, nekvalifikovane "jestosti". Međutim, kada se opiše,
ovo znanje postaje relativno, jer se prevodi u običan logički jezik, ako je to
moguće i ukoliko je to moguće. Mistični uvidi se mogu steći samo kroz lično
iskustvo, a ne kroz knjige i logično umovanje. Ezoterično znanje je potrebno za naše
bivstvo, dajući nam osećanje samo-identiteta i značenja naše egzistencije.
Razlika između ova dva modaliteta je živopisno prikazana u sledećoj paraboli:
Postoje dva putokaza na putu, jedan na kojem piše "Put ka predavanjima o Stvarnosti"
(koji je generalno put Zapada), i "Put ka Stvarnosti" (koji je put Istoka). Jedini način
za proučavanje svesti je direktno iskustvo raznih stanja svesti.