Svest: nauÄni izazov 21. veka - a (www.dejanrakovicfund.o

More documents

Recommendations

Info

Nije sporno da razni prilazi fenomenu svesti postoje kao svedočanstvo o predimezioniranoj želji za viškom znanja o njoj. Izneđu želje za znanjem i ljubavi prema istini postoji rascep... spaltung. I na kraju krajeva "subjekat obdaren svešću je jedna neprihvatljiva koncepcija. I pre svega zašto uvrtati toliko već uvrnutu batinu i odbiti da se prihvati da je govor uslov nesvesnog" (Lakan: "Radiophonie", Silicet 2/3). Uostalom, zar nije poznato od davnina da čovek koji misli i priča nezna šta kaže, a kaže mnogo više nego što je mislio. 14
SVEST - NEUROLOŠKI ASPEKTI Zvonimir Lević i Dragan Pavlović Institut za neurologiju KSC, Beograd Rezime. Problem svesti u neurologiji je klinički problem. Različita oboljenja mozga mogu dovesti do poremećaja svesti koji su za praktične potrebe podeljeni na poremećaje budnosti i sadržajne poremećaje. Prvi aspekt svesti odnosno budnost-spavanje vezan je za funkcionisanje moždanog stabla odnosno aktivirajućeg, ascendentnog retikularnog sistema. Neokorteks kao najmlađa i najsavršenija struktura mozga i kao mesto gde se obavlja najveći deo kognitivnih aktivnosti, detaljno je izučen histološki, neurofiziološki i neuropsihološki i može se reći da je on ekran naše svesti jer ukoliko je neokorteks aktivan naše polje svesti je ispunjeno opažajima, mislima i drugim sadržajima. No suptilna znanja o funkcionisanju pojedinih neurona kao i neuronskih grupa organizovanih u sisteme koji obavljaju složene integrativne funkcije, kao što su veritaklno postavljeni moduli, ne daju osnova za razumevanje svesnih doživljaja u humanom smislu. Mi jednostavno ne raspolažemo saznanjem o procesima koji su u osnovi doživljaja koji zovemo samo-svest. Sasvim je nepoznato mesto integracije polja svesti. Temporalna epilepsija ukazuje da je limbični mozak struktura koja sigurno igra značajnu ulogu u ovom procesu. Problem svesti za neurologa - lekara je prvenstveno klinički problem. Za neurologa mislioca to je enigma koja je predstavljena ogromnim jazom između neurobiološke osnove kognitivnih procesa i svesti o psihološkim refleksijama tih procesa. Na osnovu psihopatologije praktična medicina razlikuje kvantitativnu svest ili budnost i kvalitativnu ili sadržajnu svest. I zaista, mi možemo da apstrahujemo i posmatramo budnost kao fenomen, kako kod bolesnika tako i kod zdravih. Oscilacije se kod poslednjih kreću od potpune budnosti kada ličnost funkcioniše punim motornim i psihičkim kapacitetima, do potpunog odsustva psihičke aktivnosti i skoro potpunog odsustva motorne aktivnosti. Ovaj poslednji ekstrem imamo u dubokom snu. Ove oscilacije fenomenološki u potpunosti odgovaraju promenama budnosti u patološkim stanjima. Prvi stepen smanjenja budnosti je somnolencija - pospanost, kada se "zamagljuju" psihički sadržaji i smanjuju motorne reakcije. Teži stepen smanjenja budnosti bi se u zdravih mogao nazvati polusan a u patologiji sopor ili letargija. Bolesnik se može probuditi snažnim stimulusima kada se uspostavlja vrlo redukovana psihomotorna aktivnost ali je ova aktivacija vrlo kratka. Treći stepen poremećaja budnosti predstavljaju dubok san kod zdravih i koma kod obolelih. Koma se može dalje stepenovati na plitku kod koje postoje motorne reakcije na bolne draži, na 63
Page 1 and 2:
ECPD EVROPSKI CENTAR ZA MIR I RAZVO
Page 4 and 5:
SADRŽAJ I FENOMENOLOGIJA 1 Problem
Page 6 and 7:
FENOMENOLOGIJA Problem ontološkog
Page 8 and 9:
IZMENJENA STANJA SVESTI O nekim mod
Page 10 and 11:
PREDGOVOR Fenomen svesti je jedan o
Page 12 and 13:
PROBLEM ONTOLOŠKOG DEFINISANJA SVE
Page 14 and 15:
(c) Identični su, s jedne strane,
Page 16 and 17:
[9] M.Whiteman, Old and New Evidenc
Page 18 and 19:
METODOLOGIJA Uzorak ispitanika U pe
Page 20 and 21:
komunikacijom koja se karakteriše
Page 22 and 23:
koja svoju empirijsku potvrdu dobij
Page 24 and 25:
Probojem prvih jedanaest barijera p
Page 26 and 27:
134 ncije. 16 Zajednička svest gra
Page 28 and 29:
oblik svesnosti, (c) samosvest. Sam
Page 30 and 31:
stoje izvesni podaci koji nam pokaz
Page 32 and 33:
sluti, a kasnije i da zna i sve dru
Page 34 and 35:
TERAPIJSKI ZNAČAJ IZMENJENIH STANJ
Page 36 and 37: odgovore koje takvi događaji kriju
Page 38 and 39: nešto što prevazilazi individualn
Page 40 and 41: DA LI JE ENDOGENA PERTURBACIJA SPAV
Page 42 and 43: stavlja opšti efekat depresivnog r
Page 44 and 45: gde je STAD-1,4 (4. stadijum NREM 1
Page 46 and 47: nije i drugih psihotičnih stanja (
Page 48 and 49: 3. U pokušajima bio-fizičkog mode
Page 50 and 51: električnih polja planeta (vreme r
Page 52 and 53: sorskog sistema sa zajedničkom mag
Page 54 and 55: skaniranja stvara interni generator
Page 56 and 57: ilo ekvivalentno modifikaciji zapam
Page 58 and 59: Zahvalnosti: Autor se zahvaljuje pr
Page 60 and 61: O NEKIM MODALITETIMA SVESTI Tihomir
Page 62 and 63: ona sfera u kojoj nalaze svoje pore
Page 64 and 65: SAMOSVEST UNIVERZUMA ARGUMENTI ZA J
Page 66 and 67: Ispunjavajući vlastiti smisao sves
Page 68 and 69: "kraju" [11]. "Kraj" je "lociran" u
Page 70 and 71: matrice i materijala od kojih smo s
Page 72 and 73: već rekao da pošto eliminišete o
Page 74 and 75: INFORMACIONA FIZIKA: SCENARIO STVAR
Page 76 and 77: INFORMACIONA FIZIKA I BIOLOŠKA SVE
Page 78 and 79: UMESTO ZAKLJUČKA "Postoje dva nač
Page 80 and 81: U jeku Francuske revolucije i nekol
Page 82 and 83: adova na planu i psihijatrije i neu
Page 84 and 85: od prethodnog dana, one su se mogle
Page 88 and 89: srednje duboku komu kod koje toga n
Page 90 and 91: i da obuhvataju razumevanje funkcio
Page 92 and 93: Život u utrobi majke može da se p
Page 94 and 95: Za sve to su od značaja ne samo ge
Page 96 and 97: ZAKLJUČAK U zaključku možemo kon
Page 98 and 99: EEG proučavanja dejstva droga i le
Page 114 and 115: PUNCTUM SALIENS: MODEL SVESTI NA BA
Page 116 and 117: strofična pojava" onda se ona mož
Page 118 and 119: DISKUSIJA Da bi jedna tehnička nap
Page 120 and 121: AUTOGENI TRENING - NOVA GENERACIJA
Page 122 and 123: puta godišnje. Posle prvog uvežba
Page 124 and 125: 121
Page 126 and 127: glagolska imenica syneidesis, koja
Page 128 and 129: sukobu sa sopstvenim postupkom, nek
Page 130 and 131: Sticanje savesti počiva na čitavo
Page 132 and 133: ponovo stvorili takvo ljudsko stani
Page 134 and 135: odabranog. U svojoj knjizi o "Čove
Page 136 and 137:
odluka u neuralnoj organizaciji dos
Page 138 and 139:
semiotiku i sinatksu sna (Foulkes,
Page 140 and 141:
ekran na kojem bi se odslikala rele
Page 142 and 143:
NEUROFIZIOLOŠKE OSNOVE TRANSPERSON
Page 144 and 145:
uobičajene neuronske aktivnosti, m
Page 146 and 147:
RAZVOJ SVESTI U USLOVIMA POREMEĆEN
Page 148 and 149:
govora na elementarnom iskustvenom
Page 150 and 151:
Rezultati sugerišu postavku o pres
Page 152 and 153:
istraživanja i uz pomoć Bajesove
Page 154 and 155:
[2] D.Mayo, Error and the Growth of
Page 156 and 157:
nauke da objasni prirodne pojave sa
Page 158 and 159:
je implicira sposobnost za opažanj
Page 160 and 161:
funkcija ističe fundamentalnu spos
Page 162 and 163:
[5] W.Penfield, in Neuroscience: Pa
Page 164 and 165:
U okviru ovoga rada nije moguće da
Page 166 and 167:
Istoka i Kulture Zapada, permanentn
Page 168 and 169:
7. Give your suggestions on our int
Page 170 and 171:
Sekvencijalni (fon Nojmanovi) raču
Page 172 and 173:
Hijerarhijske neuronske mreže pred
Page 174 and 175:
Dislocirana jonska struktura u pome
Page 176 and 177:
ne radi ni o kakvom novom obliku bi
Page 178 and 179:
[7] C.A.Skarda and W.Freeman, EEG r
Page 180 and 181:
PELAŠKA GLOSOLOGIJA: KA ARHETIPSKO
Page 182 and 183:
Južni deo, Pelazgiju naseljavaju p
Page 184 and 185:
- geison, pyrgos, gefira, thiggos,
Page 186 and 187:
1044 godine p.n.e. Prema tome, i st
Page 188 and 189:
[20] M.Sakelariou, Peuples prehelle
Page 190 and 191:
Slika 1. Spektrografskom analizom p
Page 192 and 193:
izdisajnog vazduha voljnim stezanje
Page 194 and 195:
to pre rođenja kako bi bio spreman
Page 196 and 197:
PREDIKCIJA GENERALIZOVANE EPILEPTI
Page 198 and 199:
kcesivnih EEG epoha, metodom klizni
Page 200 and 201:
najraniji početak organizovanog ci
Page 202 and 203:
[6] J.W.Walker and R.J.Berger, A po
Page 204 and 205:
Tabela 1. EEG-korelati nekih stanja
Page 206 and 207:
Slika 1. Primer koji pokazuje oprav
Page 208 and 209:
NIŽI ALFA-OPSEG 3 4 5 ALFA-OPSEG 2
Page 210 and 211:
[9] D.Raković, Neural networks, br
Page 212 and 213:
Stanja svesti u ezoterijskoj praksi
Page 214 and 215:
Page 216 and 217:
Page 218 and 219:
Page 220 and 221:
Page 222 and 223:
Page 224 and 225:
Page 226 and 227:
Page 228 and 229:
Page 230 and 231:
Page 232 and 233:
Page 234 and 235:
Page 236 and 237:
Page 238 and 239:
Page 240 and 241:
Page 242 and 243:
Page 244 and 245:
Page 246 and 247:
Page 248 and 249:
Page 250 and 251:
Page 252 and 253:
Page 254 and 255:
Page 256:
show all

Svest: nauÄni izazov 21. veka - a (www.dejanrakovicfund.o

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?

Svest: nauÄni izazov 21. veka - a (www.dejanrakovicfund.o