Svest: naučni izazov 21. veka - a (www.dejanrakovicfund.o

II.1. Pogrešno se veruje da je ovakva slika stvari moguća samo iz optike
različitih ezoterijskih, mističkih ili religioznih škola mišljenja. Naprotiv, ovakva slika
stvari sledi iz korpusa znanja koji nam je na raspolaganje stavila nauka, posebno
nauka u XX veku. Da bi se antropocentrička slika svesti demistifikovala, neophodno
je da se svest smesti u sliku sveta kakvu danas imamo. Pošto smo kao svoj svet u međuvremenu
prepoznali prostorvreme od 15 milijardi svetlosnih godina dostupnog Univerzuma,
valja da učinimo napor i da fenomen svesti sagledamo iz optike tog i takvog
sveta. Stoga će ovde biti ponuđeni elementi za jednu moguću i potrebnu kosmologiju
svesti [3].
II.2. Goirdano Bruno je prvi u modernom vremenu koji je svojom teorijom o
beskrajnom, svemiru i mnoštvu nastanjenih svetova ukazao na fundamentalni značaj
ovog pravca istraživanja [4]. "Ne samo da Bruno proklamuje beskonačnost vasionskih
svetova, već on tvrdi i njihovu naseljenost razumnim bićima. Ako zemlja nije više
centar sveta, onda i učenje crkve, da je sve stvoreno zarad čoveka, i da je čovek jedino
razumno biće u vasioni, pada, zemlja je od tada samo jedno malo telo među
beskrajnim brojem istih takvih tela, prema tome ne može se pretpostaviti da je ona
jedina naseljena razumnim stvorovima. Učenje o beskrajnosti svetova u vasioni nebi
katoličku crkvu toliko ni ozlojedilo, da nije Bruno odmah na to nadovezao ovu sasma
logičku konzekvenciju o naseljenosti i drugih svetova. Ovim učenjem o naseljenosti
drugih svetova razumnim stvorovima, ide se naime direkt protivu centralne dogme
hrišćanstva, dogme o bogočoveku. Ako je beskrajan broj svetova naseljen razumnim
stvorovima, onda je Hristos morao na svakom od njih roditi se, patiti se i umreti, da bi
ih spasao od greha, onda je time sama božanska priroda njegova uništena, jer bog koje
beskonačno puta mora da siđe sa svog nebeskog prestola, nije više bog. Učenje Brunovo
ne samo da obara geocentrizam, nego i antropocentrizam, i značaj Brunov upravo
i jeste u tome što je on svojom doktrinom o beskrajnosti svetova uništio
antropocentrizam, na kome počiva cela hrišćanska misterija spasenja" [5]. Kao što je
poznato, Giordano Bruno je zbog ovog svog učenja živ spaljen na lomači rimske
Inkvizicije dana 17. februara 1600. godine.
II.3. Prvo pitanje koje postavljamo iz perspektive koju otvara stanovište o svesti
kao fenomenu Univerzuma i univerzalnom fenomenu je sledeće: šta je smisao svesti u
Univerzumu Naravno, odmah nailazimo na krupne poteškoće. Jer, šta je smisao
Univerzuma I može li uopšte imati smisao ekstremno kompleksni i beskonačni
sistem kao što je to Univerzum Osim činjenice vlastitog postojanja, takvom sistemu
nije potrebno ništa drugo. "Ništa drugo" uostalom i ne postoji za sistem koji je beskonačni
skup vlastitih potencija. Ovo ne treba da nas obeshrabri. Univerzum, naime, ima
svoj smisao. Njegov smisao nije različit od smisla postojanja ma koje elementarne čestice.
Svaka elementarna čestica prvo treba da bude manifestovana, zatim treba da realizuje
svoj potencijal kretanja i treće, treba da se transformiše u neki energetski kapacitet
višeg reda. Isti je slučaj i sa Univerzumom. On prvo mora da se uspostavi, zatim
da realizuje svoj ukupni energetski potencijal, i najzad, da se transformiše i uveća vlastiti
kapacitet. Smisao Univerzuma je, dakle, da postoji, da se transformiše i da se
uveća. Tendenciju transformisanja u oblike višeg stepena kompleksnosti pokazuju svi
oblici u kojima se manifestuju univerzalni zakoni Prirode. Ovo važi i za fenomen
svesti. Ona je, stoga, oblik manifestovanja potencija Univerzuma čiji je smisao
definisan tendencijom strukturiranja na sve višem stepenu kompleksnosti.
48