Svest: naučni izazov 21. veka - a (www.dejanrakovicfund.o

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi 133
dokažu nevernim Tomama da vidljivi svet fizičkih objekata nije jedina stvarnost,
ali prava opasnost, ako se koriste suviše često, leži u tome što su stanja
svesti koja se pritom doživljavaju toliko diskrepantna sa mentalnim stanjem
ljudi koji nisu pročistili svoju ličnost - da može da izazove oštećenje njihovog
nervnog sistema.
U svojoj revolucionarnoj knjizi o prirodi svesti "Psihologija svesti" [18], Ornštajn
je pokazao kako sinteza dva modaliteta saznanja može da dovede do "potpunije
nauke o ljudskoj svesti sa širim konceptom o našim sopstvenim mogućnostima". Njegov
Pogovor sadrži i ove trezvene misli:
"Posle sveg našeg govora o sintezi, novom radu, novom razumevanju, još uvek
ostaje reč opreza, upućena posebno onima koji se bave naukom. Bio bi vrhunac apsurda
ako bismo sada usvojili jedno strogo intelektualno razumevanje postojanja jednog
drugog načina svesti. Opasnost koja tu leži je u novom i elegantnijem redukcionizmu,
u osećanju da smo okusili implikacije ezoterijskih tradicija time što smo ih
jednostavno nazvali 'intuitivnim obrazovanjem' ili nekim takvim sličnim terminom,
svodeći ih ponovo na reči i logiku.
Nova mogućnost može da ide izvan toga: do konvergencija ova dva tipa znanja,
ezoterijskog i modernog, u nauci i u svakom pojedincu. Ova konvergencija će moći da
utiče na sadržaj nauke tek onda ako se naučnici angažuju u obe oblasti istraživanja,
kako profesionalno tako i lično. Možemo postići jednu kompletniju psihološku nauku,
ali samo ako dovoljno ljudi uloži napor u edukaciji onih aspekata sebe koji se obično
ne kultivišu u zapadnom sistemu obrazovanja. Ova knjiga je tek načela neke od veoma
radikalnih mogućnosti ezoterijskih tradicija. Ako je išta učinila, biće to doprinos
jednom organskom procesu sinteze ove dve tradicije. Samom svojom prirodom, takva
sinteza mora da izvire iz ličnog iskustva pojedinca, kao i iz intelektualnih istraživanja
mnogih ljudi."
Dakle, suočeni smo sa dve alternative. Ili ćemo zaključiti da postoji samo jedna
vrsta znanja, ograničena na predmete čulnog opažanja, i time se pomiriti sa permanentnim
agnosticizmom po pitanju krajnje prirode stvarnosti i učenja svetih spisa. Ili
moramo priznati da postoji i jedna druga, viša vrsta znanja koja je natčulna i tako
potvrditi istinitost ovih učenja kroz direktno iskustvo. Takvo je znanje koje se dobija
kroz samadi i teozu. I svako od nas mora to da pronađe sam za sebe.
LITERATURA
[1] Swami Prabhavananda and Ch. Isherwood (tr.), The Yoga Sutras of Patanjali. How to
Know God (New American Library, New York, 1969).
[2] F.Capra, The Tao of Physics (Fontana/Collins, London, 1981).
[3] S.Atteshlis (Daskalos), Live Lectures in the Stoa (Strovolos, Cyprus, 1990-1994).
[4] P.D.Ouspensky, A New Model of the Universe (Arkana, Penguin Books, New York and
London, 1984).