Svest: naučni izazov 21. veka - a (www.dejanrakovicfund.o

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi 103
Istovremeno sa ovim otkrićem došlo je još jedno: ova sjedinjena svest je takođe
i temelj čovekovog sopstvenog bića, srž njegove ličnosti. Ovaj božanski temelj
Upanišade jednostavno nazivaju Atman, "Ja" ili "Sopstvo"; u ovom sjedinjenom stanju
se vidi da je Ja jedno, isto u svakome. U svim osobama, svim stvorenjima, Ja je
njihova najunutarnjija suština. I ono je identično sa Bramanom: naše pravo Ja se ne
razlikuje od najviše Stvarnosti koja se naziva Bog.
Ova čudesna jednačina - Atman (Ja) je Braman - centralno je otkriće Upanišada.
Njena najslavnija formulacija je jedna od mahavakji ili "velikih formula": Tat tvam
asi, "Ti si To".
Radost ovog stanja ne može se opisati. Ono se naziva ananda, čista, bezgranična,
bezuslovna radost. "U spoju sa Atmanom (Ja) čovek nije svestan ni onoga što je
unutra ni onoga što je spolja; to je njegov prava forma, kada je slobodan od svih želja
jer su sve njegove želje ispunjene; jer je Ja sva naša želja."
Ništa manje ne može zadovoljiti ljudsko srce. "Ne postoji radost u konačnom;
radost postoji samo u beskonačnom." Ovo je poruka Upanišada. Beskonačno - slobodno,
neograničeno, puno radosti - naše je iskonsko stanje. Mi smo pali iz ovog stanja
i svuda ga tražimo: svaka ljudska aktivnost je pokušaj da se ova praznina ispuni.
Ali sve dok pokušavamo da je ispunimo izvan sebe, postavljamo zahteve životu koje
život ne može da ispuni. Konačne stvari nikada ne mogu utoliti beskonačnu glad.
Ništa nas ne može zadovoljiti sem ponovnog spajanja sa našim pravim ja, za koje
Upanišade kažu da je sat-čit-ananda, apsolutna stvarnost (bivstvo), čista svest,
neuslovljena radost.
3.1.6 Upanišadsko kontrolisano proširenje svesti
Metodi za postizanje najvišeg stanja svesti su sledeći: najpre čujemo o tome,
zatim razmišljamo o tome i meditiramo o najvišoj stvarnosti. Najpre moramo čuti o
tome ili doći u kontakt sa svetim knjigama gde su ove tehnike opisane (Vede, Upanišade)
ili sa usana nekoga ko zna, od gurua, prosvetljenog učitelja. Ali nije dovoljno da
samo čujemo o tome. Nijedan istinski spiritualan učitelj ne zahteva slepo prihvatanje
njegove doktrine. Da bismo došli do čvrstog intelektualnog uverenja, moramo koristiti
razum i razmišljati o tome otvorenog uma i sa kritičkim rasuđivanjem. Religija je u
stvari jedna strogo praktična i empirijska vrsta istraživanja. Ništa se ne prima na poverenje.
Ne prihvatamo ništa sem sopstvenog iskustva. Solidno poznavanje prirodnih nauka,
logike i filozofske kontemplacije može biti od velike pomoći u ovom nastojanju, i
pomoći nam da napravimo razliku između dva načina spoznaje. Jer nijedno učenje koje
je suprotno zdravom razumu i naučno akumuliranom znanju o fizičkom svetu, ne može
biti doktrina Bude, kako kažu Budisti.