Svest: naučni izazov 21. veka - a (www.dejanrakovicfund.o

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi 94
3.1 Istočno nasleđe - Hinduizam
"Najveći dar je dar istine"
(Dhammapada)
Jedinstveno među velikim religijama sveta Hinduizam nema poznatog osnivača;
to je potpuno decentralizovan sistem bez ikakvih formalnih institucionalnih kontrola.
Jedini zahtev je prihvatanje autoriteta Veda, ali one zahtevaju intenzivno individualno
angažovanje i njihove istine moraju da se provere kroz lično iskustvo. Upravo zbog
toga Hinduizam izbegava centralni autoritet i delegirano učestvovanje; njegova validnost
mora da se podvrgne testu vremena i iskustva i stoga on ne poznaje dogme, religiozni
fanatizam i nikakvu jeres.
3.1.1 Vede i Upanišade: svet nasuprot svesti
Istoričari orijentaciono navode godinu 2.000 pre naše ere kao vreme kada su nomadska
plemena naznana Arija (plemeniti) došla iz zapadne Azije i započela invaziju
na indijski potkontinent. U dolini reke Inda arijski osvajači su se susreli sa lokalnom
civilizacijom koja je već bila stara hiljadu godina, sa razvijenom tehnologijom i trgovinom.
Stapanje ovih dveju kultura stvorilo je jedinstvenu indijsku civilizaciju kakvu
danas poznajemo. Arijci su sa sobom doneli svoja religiozna verovanja na Sanskritskom
jeziku, kanonizovana u četiri knjige himni nazvanih Vede - Rig Veda, Sama
Veda, Jađur Veda i Atharva Veda. Pored prvog dela Veda koji je sadržao opise obreda,
inkantacija, pojanja, i žrtvi koji se odnosio na religioznu praksu, vedska Indija je takođe
sadržala i rudimente moćne naučne tradicije, posebno matematike: ona je razvila
moderne brojeve (koje je Zapad primio preko Arapa, pa ih stoga pogrešno nazivamo
arapskim brojevima), sistem decimalnih mesta, nulu, osnove algebre i trigonometriju.
Drugi deo Veda, koji se naziva Upanišade, nije se bavio ceremonijama i religioznim
ritualima, već znanjem o najvišoj stvarnosti, o konačnoj istini, prirodi života i
ljudskih bića, i stanjima svesti. Iako su pisane sa briljantnom intelektualnom jasnoćom
i konceptualnom preciznošću, one se ne mogu porediti sa Zapadnim filozofskim ili
naučnim sistemima zasnovanim na logici i argumentima. Upanišade su daršane, nešto
viđeno; bazirane na ličnom iskustvu, one su dokumenti o inspirisanim učenjima
individua za koje je transcendentalna Stvarnost zvana Bog bila stvarnija od sveta
kojeg su zapažali preko pet čula. Ako želimo da shvatimo Upanišade u okviru njih
samih, nailazimo na izvanrednu retkost iskustava koje one pokušavaju da opišu.
Veoma mali broj ljudskih bića je video stvarnost iz perspektive ovih izuzetnih
dolumenata. "Upanišada o Ja" je satyasya satyam, "istina o istini".
Za razliku od Veda koje gledaju ka spolja u strahopoštovanju pojavnog sveta,
Upanišade gledaju unutra, nalazeći da su moći prirode samo manifestacija još stravi-