EGO

EGO 

MAGAZIN 

0006 

2015

Colorland, Cara Dušana 68, Beograd tel. +381 11 3284 619 , +381 11 3284 918 E-mail: mail@colorland.rs www.colorland.rs

Jurija Gagarina 14 

Novi Beograd 

www.prostoria.rs

Arts & Crafts, Gospodar Jevremova 25, Beograd tel. +381 11 630 44 43, e-mail: diagonalplus@open.telekom.rs


Top 3 items from Moooi 

Common Comrades 

by Neri & Hu 

Mudra personifikacija jednostavnosti 

seoskog života, 

gde svako zna ko si i šta radiš, 

Common Comrades stočić zabavlja 

celu porodicu svojom 

utilitarnom jednostavnošću i 

iskrenom dušom. 

Bell Lamp 

by Marcel Wanders 

Zvono predstavlja veoma rani 

i osnovni oblik komunikacije, 

stvarajući prsten dobrodošlice 

koji zbližava ljude na slavljima 

i drugim prilikama. 

Labyrinth Chair 

by Studio Job 2012, baziran 

na dizajnu iz 2006. godine 

Mišarska 8 / Beograd / +381 11 32 37 026 / lightology.rs 

Originalno dizajnirana kao 

oda slavnim trenucima, ova 

arhetipska fotelja obdarena 

je veličanstvenom figurom i 

jakom ličnošću. Velelepnost 

njene siluete naglašena je 

intezivnošću boja i dezena.

016/017 

JUST ADD YOU. 

SensoWash ® Slim 

Ego magazin 

maj 2015 / 0006 

Rimless 

022/023 

PROSTORIJA 

024/025 

BMW, MINI NAOČARI 

026/027 

CAMEO 

028/029 

ARPER 

030/031 

B&B ITALIA 

032/033 

HANS J. WEGNER 

034/035 

JAIME HAYON 

038/049 

MOOOI 

050/057 

CERESIT, HENKEL 

058/083 

VINARIJA ANTINORI 

084/105 

PUMPHOUSE POINT 

106/123 

JOVAN MITROVIĆ 

124/137 

RE: A.C.T. 

138/151 

THOMAS KROGER ARCH. 

ME by Starck. Czytelne linie, ikonowe formy, czysta estetyka, zawsze aktualny. Jednocześnie perfekcyjny design Indywidualnyponieważ 

Twoja osobowość jest najważniejsza. Więcej na www.duravit.pl i www.duravit.me

018/019 

152/171 

SINESTEZIA 

172/183 

POTKROVLJE #2 

184/197 

FELIPE HESS 

198/217 

MILICA TODOROVIĆ 

http://www.radekovac.com/

020/021 

218/231 

IRENA KILIBARDA 

232/239 

CHRISTIAN KEREZ 

240/249 

KAPADOKIJA 

250/259 

SALON 5 

260/263 

FRACESCA FATTORI 

PROIZVODI 

264/269 

PROIZVODI ZA VAŠ PROSTOR 

|Gospodar Jevremova 24 | 011 630 47 44 063 257 186 | italica.beograd@gmail.com| 

www.italica.rs

022/023 

Jedinstvena linija koja karakteriše sofu Contour, proteže 

se celom dužinom sofe i ocrtava njen oblik. Ravni 

spoljašnji obrisi dolaze u suprotnost s graciozno 

zaobljenim površinama na rukonaslonima koji pružaju 

udobnu potporu rukama, kao i sa mekoćom punjenog 

sedećeg jastuka i naslona za leđa. Contour predstavlja 

jedinstveni sistem sofa zbog kosina na stranicama što 

joj uz naglašavanje elegantne linije omogućava i veliki 

broj kombinacija u ugaonim varijantama. Tanke nogice 

izrađene od kvadratne savijene šipke nastavljaju se na 

šavove i doprinose lakoći njenog volumena. Svojim neupadljivim 

dimenzijama, naglašavaju volumen horizontale 

sofe, tako da sofa deluje kao da lebdi. 

PROMOCIJA POBEDNIKA 

Sofa Contour / dizajn: Böttcher Henssler Kayser / pobednik je ovogodišnje Interior 

Innovation Award 2015 koju dodeljuje Nemačko dizajnersko društvo. Nagrada se smatra 

jednom od najpoznatijih na polju dizajna enterijera širom sveta, jer od svoje inicijacije 

2002. godine, postavlja kriterijume na jedan novi, viši nivo, pa dobitnicima predstavlja 

efikasan način za korporativno pozicioniranje svojih proizvoda na tržište. 

Još jedna osvojena nagrada je međunarodna nagrada iF award koja više od 50 godina (od 

1953. godine) dodeljuje nagrade za izuzetan dizajn i dostignuća na polju dizajna. 

Njen kvalitet priznat je u celom svetu, tako da se za nju prijavljuju svi, od velikih automobilskih 

brendova do malih i nezavisnih dizajnerskih studija. Više od 50 stručnjaka sastalo 

se i ove godine u Hamburgu da bi odabralo pobednike za IF design award 2015. godine. 

Nova priznanja samo su dodatno potvrdila izuzetnost linije Contour i status prostoria 

proizvoda na internacionalnom tržištu. 

Tim povodom prostoria Vam nudi mogućnost da i Vi sedite s 

pobednikom. Odlikovanje prestižnim nagradama biće obeleženo 

mesecom promocije Contour-a koji će trajati od 15.05.-15.06.2015, 

uz specijalni popust od 20% na sve segmente i kompozicije iz Contour 

linije. prostoria Vas poziva u svoj salon u Belvillu da se upoznate sa 

pobednikom i saznate sve o mogućnostima da se on nađe i u Vašim 

prostorijama. 

Dizajn sofe je nastao u studiju Böttcher Henssler Kayser. 

Dizajneri modela Moritz Böttcher i Sören Henssler 

osnovali su svoj dizajnerski studio u Berlinu 2007. godine. 

2013. godine njihovom timu pridružio se dizajner 

Nikolaus Kayser. Njihov zajednički rad je rezultirao 

mnoštvom inovacija na području produkt 

dizajna, dizajna nameštaja i rasvete. Ostvarili su saradnju 

sa klijentima kao što su ANTA, Böwer, Mater, Normann 

Copenhagen, Scantex, Schönbuch, Vertigo Bird i 

Zero. Saradnja sa prostoriom započela je 2014.godine, 

kada su za njih dizajnirali sofu Contour. Tom saradnjom 

su svoju zbirku prestižnih nagrada uvećali za još dve, 

dodeljene upravo za taj model. 

EVERY ROOM HAS A STORY 

Inspirisana jednostavnom i svakodnevnom 

istinom tog slogana, prostoria nastavlja svoju 

priču podsticanja porodičnih, prijateljskih, 

poslovnih okupljanja, dopunjujući udobnost 

uživanjem u estetskom, vizuelnom kvalitetu. 

Okruženi prevelikim brojem upotrebnih predmeta 

bez tog estetski vrednog elementa, posmatrači 

ostaju ravnodušni, i bez saznanja da korišćenje 

osnovnih, svakodnevnih stvari može imati i vizuelni 

kvalitet koji doprinosi kulturi života. 

prostoria je nastala kroz tu želju da se ljubav 

prema estetici pretoči u predmet koji će izazvati 

reakcije kritike jer je u njega utkano znanje, 

iskustvo i na kraju ogroman entuzijazam i 

ljubav. Estetika se smatra osnovnom ljudskom 

potrebom uz svest da je svaki predmet podložan 

kritici ukusa, ali isto tako uz obavezu stvaranja 

ne samo “oku ugodnih” slika, nego i kategorija 

praktičnog, funkcionalnog i inovativnog. 

Svaki proizvod prostorie je inovativan. Neki u 

idejnom, drugi u tehnološkom smislu, a neki 

proizvodi su rezultat varijacija već postojećih 

klasika, pa tako na jasan i neposredan način 

ostavljaju utisak da ne postoji nikakva sumnja u 

njihov pozitivan i iskren stav prema korisniku. 

Svaki proizvod iz njihovog asortimana je funkcionalan. 

Forma proizvoda prati njihovu funkciju. 

Svaki proizvod je podložan promeni u težnji da 

bude bolji. 

Svaki novi projekat za razvojni tim prostorie je i 

novi izazov. Raduju mu se s jednakim entuzijazmom 

i teže ka tome da proizvod svojim izgledom 

i kvalitetom svaki put ponovo izmami osmeh 

svoga korisnika.

024/025 www.ego-magazine.com 

NOVOSTI 

MINI naočari sa povećanom 

vidljivošću 

BMW 

Predstavljene na šangajskoj izložbi 2015.godine, koncept MINI naočara 

za ‘povećanu vidljivost’ pruža poboljšani komfor i sigurnost, 

korišćenjem tehnologije pomoću koje se vidi kroz predmete i displeja 

na staklima naočara. Predstavljajući talenat i kreativnost brenda, 

prototip je proizveden zahvaljujući kompaniji Designworks i razvijan 

u saradnji sa nekoliko Qualcomm kompanija. Oprema za ‘uvećanu 

realnost’ pokazuje relevantne informacije u neposrednom vidnom 

polju vozača, najčešće tik iznad volana, ali bez sakrivanja drugih 

učesnika u saobraćaju. 

Navigacija ka odredištu, preglednost parkinga i pređene milje funkcije 

su koje su obezbeđene uređajem. Osim ovoga, njegovo svojstvo analognog 

kontakta i tačke interesa prikazani su rotirajućim strelicama 

i oznakama koje naglašavaju mesta kao što su slobodna parking 

mesta, ili još bolje - pregled X-zracima nudi virtuelnu perspektivu 

kroz delove vozila kao što su A-stubovi i vrata, koji inače nisu vidljivi. 

‘’MINI uređaj za ‘povećanu vidljivost’ pruža uvid u inteligentno 

povezivanje između MINI automobila i naočara i ono što prikazan relevantan 

sadržaj može da postigne u budućnosti,’’ objašnjava Dr.Jorg 

Preisinger, projekt menadžer ovog proizvoda, istraživačke grupe i 

tehnologije BMW-a. 

On dodaje: ‘’Sarađujući sa nekoliko Qualcomm kompanija, stvorili smo 

povezani sistem i naočare za povećanu vidljivost sa karakteristikama 

MINI dizajna, što čini revolucionarnim iskustvo i u unutrašnjosti 

i spoljašnjosti vozila. Ovaj prototip sa svojim podešenim, interaktivnim 

funkcijama uspeva u spajanju povećane vidljivosti sa osećajem 

brenda za lifestyle.’’ 

‘’Ponosni smo što smo pomogli da se razvije otkriće interfejsa 

povećane vidljivosti između naočara i automobila,’’ kaže Jay Wright, 

potpredsednik kompanije Qualcomm Connected Experiences inc. ‘’MINI 

naočare predstavljeju ubedljivi primer onoga što je danas moguće, 

kao i toga šta možemo očekivati u budućnosti.’’ 

fotografije: BMW 

tekst: Jelena Blagojević

026/027 

www.ego-magazine.com 

NOVOSTI 

Cameo: kontinualne, jednostavne i 

harmonične linije 

Piaval predstavlja novu kolekciju nameštaja 

za javne prostore na Milanskoj Nedelji dizajna 

Piaval na milanskom Sajmu nameštaja predstavlja novu kolekciju za 

javne prostore koju su dizajnirali Edi i Paolo Ciani. 

Cameo naglašava kontinualne, jednostavne i harmonične linije. 

Inspirisan delikatnim Cameom, blago zaobljen volumen sedišta 

naglašen je tankim ramom od jasenovog drveta, što naglašava profil 

svakog modela u kolekciji. 

Naslon i sedište su dizajnirani da obezbede komfor u najčistijem obliku. 

Veština izrade profila od jasenovog drveta rezultat je velike 

stručnosti u radu sa drvetom, predstavljajući zaobljene linije koje 

projektu donose eleganciju dok obezbeđuju stabilnost i čvrstinu. 

Ugaona slobodna linija naglašena je izborom tapacirunga, specijalno 

odabranog da obezbedi nežne taktilne osećaje. Od hola do 

trpezarije, od gostinske sobe do VIP salona, kolekcija besprekorno 

doprinosi stvaranju rafinirane atmosfere. Kolekcija se sastoji od 

sofe, salonske fotelje, polufotelje, stolice sa tankim rukonaslonima, 

stolice bez rukonaslona, stolice sa tapaciranim rukonaslonima, 

hoklice. Kolekcija takođe sadrži: kvadratni i kružni sto, ali i 

kvadratne, kružne i pravougaone kafe stočiće. 

http://www.piaval.it/ 

fotografije: http://www.piaval.it/ 

tekst: Jelena Blagojevic


NOVOSTI 

Arper na milanskom Sajmu 

nameštaja 2015. 

Prilagodljivost,fleksibilnost,interakcija 

Među novim proizvodima za 2015.godinu, Arper je uveo važne novine koje potiču 

iz kreativnosti Jean-Marie Massuada. Više detalja bilo je otkriveno na otvaranju 

Sajma nameštaja. Kolekcija savršeno odgovara dizajnerskom pristupu 

kompanije, sa ciljem da obogati svoj jezik. Novi komunikacijski kodovi najavljuju 

trendove određenih tržišta, dok naglašavaju jedinstvenu prirodu ovih 

istraživanja u sektoru industrijskog dizajna. Kolekcija Parentesit je trodimenzionalni 

akustički grafički panel koji se montira na zid. Dizajnirao ga je 

španski studio Lievore Altherr Molina, i Parentesit može biti dodatno opremljen 

zvučnikom ili LED osvetljenjem. Veliki niz geometrijskih oblika i boja 

obezbeđuje visoki nivo komfora, uključujući i vizuelni. 

Arper je takođe predstavio nekoliko dodataka uz postojeću kolekciju, kao rezultat 

svoje kontinualne potrage za sveprisutnim rešenjima koja mogu biti 

podešena kako bi odgovorila na najrazličitije potrebe globalnog tržišta: 

dugotrajna saradnja sa studiom Lievore Altherr Molina dovela je kompaniju 

Arper do njene NOVE kancelarijske stolice, Kinesit. Minimalistički lagani dizajn 

neupadljivo pomešan sa tehnološkim inovacijama, otelotvoren nevidljivim 

mehanizmom sakrivenim u sedištu omogućavajući sinhronizovani pokret; 

ugrađene komande za podešavanje visine i podesiva potpora lumbalnog dela 

leđa garantuju maksimalnu udobnost. Stolica, lansirana na sajmu Orgatec 

2014, bila je predstavljena međunarodnoj publici milanskog Sajma nameštaja sa 

novom funkcijom: Arper radnom stanicom Workplace 3.0 koja je predstavila 

novi model Kinesit stolice sa 2D podešavanjima rukonaslona. Sto Cross Table 

bio je izložen sa potpuno novom obradom od svetlog i tamnog hrastovog 

drveta, zadržavajući funkcionalnost proizvoda nepromenjenom. 

http://www.arper.com/en 

fotografije: http://www.arper.com/en 

tekst: Jelena Blagojevic


NOVOSTI 

Кrupno pleteni dezeni i čiste boje za B&B Italija 

Patricia Urquiola 

Kompanija B&B Italia predstavila je novu kolekciju 2015 za eksterijer, 

koja je lansirana na upravo završenoj Nedelji dizajna u Milanu. Visoki 

kreativni zahtevi dali su kvalitet i udobnost kolekciji B&B Italia 

eksterijer. 

FAT-SOFA EKSTERIJER– kolekcija za sedenje, Kružni, mekani i sinusoidalni 

oblici kolekcije Fat-Sofa baza su nove verzije za eksterijer, koji 

karakteriše potpuno novi prepleteni dizajn. Njeno potpuno punjeno 

sedište propraćeno je naslonom od metalnog rama koji podupire 

originalno tkanje, stvarajući specijalnu igru punog i praznog. Veliki 

tkani dezen, napravljen od uvijenih polietilenskih niti golubije 

sive boje, čini dizajn jedinstvenim, poštujući dizajnerkinu ideju 

lakoće, transparentnosti i stavljajući komade nameštaja u ‘dijalog 

‘ sa okolinom. Fat-Sofa sastoji se od šest tipova, u rasponu od linearne 

sofe (230cm) do velikog ostrva za odmor, od dve varijante 

visina fotelje do niza različitih veličina otomana. Nova kolekcija 

štofova, dostupna takođe i za velike jastuke naslona, stvara evokativne 

kolorističke i vizuelne kombinacije. 

http://www.bebitalia.com/en/ 



NOVOSTI 

Hans J.Wegner 

Proizvodnja Wishbone stolice 

za savremenu publiku 

Hans J.Wegner nije ništa radio slučajno kada je njegovu Wishbone 

stolica – jedan od prvih dizajna koji je Wegner stvorio specijalno za 

Carl Hensen & Son – ušla u proizvodnju 1950.godine. Dizajner se preselio 

kod porodice Hansen na dansko ostrvo Funen da bi mogao da nadgleda 

svaki pojedinačni proces u fabrici iz prve ruke tokom finalnih, 

kritičnih nedelja. Nije ni čudo. Danas kao i 1950.godine, lagana 

skulptoralna silueta stolice Wishbone i nežna površina kriju težak 

rad. Da bi se stvorio finalni proizvod prema Wegnerovim originalnim 

specifikacijama, zanatlije kompanije Carl Hensen & Son potroše 

približno tri nedelje pripremajući i sklapajući stolicu od 14 delova i 

ručno pletući jedinstveno sedište koristeći 120 metara užeta za optimalno 

korišćenje. Većina od 100 proizvodnih koraka zahteva ljudski 

dodir. Miris drveta, osećaj krivina u ljupkom naslonu oblikovanom 

parom, i nadzor finalnog šmirglanja neki su od aspekata koji diktiraju 

da li će svaka individualna stolica ispuniti Wegnerove stroge 

zahteve. 

Ram stolice Wishbone dostupan je u 25 boja kao i u prirodnoj jasenovini, 

bukovini, hrastovini, paljenoj hrastovini, orahovini, 

od trešnjevog drveta sa lakiranom, nauljenom ili belim uljem 

obrađenom površinom. Pleteno sedište je dostupno u prirodnom, belom 

ili crnom pletivu. Stolica ima sedište visine od 45cm, 76cm je visoka, 

55cm široka, i 51cm duboka. 

http://www.carlhansen.com/ 

https://www.youtube.com/embed/53YaVJIYDSU?rel=0 

tekst : Jelena Blagojević


NOVOSTI 

Majmun Jaimea Hayona za BD Barcelona 

Funkcionalna skulptura 

: 

Jaime Hayon je i dalje jedan od najpoznatijih španskih dizajnera na 

međunarodnoj sceni. Kada je 2006.godine kompanija BD Barcelona 

odlučila da odabere njegov dizajn za uspešnu Showtime kolekciju, 

on je bio tek mladić i usponu sa umetničkim profilom koji je bio potpuno 

običan u tom trenutku a koji je on, kako su godine prolazile, 

izbrusio. 

Kolekcija The Gardenias je druga velika kolekcija za BD Barcelona 

i uspela je zahvaljujući istim vrednostima kao i prva. Poseduje 

kvalitet, osobenost, eleganciju, pravu meru romantike i mogućnost 

prilagođavanja, kako za dom tako i za javne prostore. Kolekcija 

sada poseduje i stočić koji nosi njen osobeni pečat. Stočić Monkey je 

FUNKCIONALNA skulptura. Napravljen je od čvrstog arhitektonskog 

betona za upotrebu u enterijeru i eksterijeru. Kolekcija je podeljena 

na komade za eksterijer, sa namerom da savremenim stilom oživi 

klasičan elegantan nameštaj za vrt, i kolekciju za enterijer, koja 

podrazumeva fotelju i sofu sa sofisticiranom slikovitošću, sada 

predstavljenu sa novim oblogama i tapacirungom. 

BD Barcelona takođe predstavlja novu obradu za komodu Multileg, 

fotelje Lounger i Low Lounger od prirodnog hrasta. 

Fotografija: BD Barcelona 


036/037 

Ego magazin # 0006 

Acquire Italian degree by studying in English language at eCampus university branch in Belgrade! 

New Branch University in Belgrade! 

eCampus University was established on the 30th January 2006 by the Italian Ministry of Education, University 

and Research (MIUR). 

Glavni i odgovorni urednik: Ljubomir Janković 

It + web: Petar Vlaisavljević 

Asistent urednika: Dostana Janković 

Novinar: Jelena Blagojević 

Fotografija: Rade Kovač, , Ljubomir Janković 

foto GiOU: Vladimir Milosavljević, PIKI 

Naslovna stranica Ego magazina [0006] , GUBI www.gubi.dk 

IDC Kondina 1, Beograd, Srbija, 

tel. +381 11 303 7303 

Poštovani čitaoci, 

Pred Vama je ŠESTI broj PDF izdanja Ego magazina. U NOVOM BROJU VAM DONOSIMO PRIKAZ 

PONUDE SA SAJMA NAMEŠTAJA U MILANU, KOJI SE NEDAVNO ZAVRŠIO. U RUBRICI ARHITEKTURA 

PORED OSTALIH PRILOGA PREDSTAVLJAMO DVA DOMAĆA ARHITEKTONSKA TIMA, STUDIO JOVANA 

MITROVIĆA I STUDIO REACT. U RUBRICI PROMOCIJA, IMAMO PRILIKU DA PRIKAŽEMO NOVU VRS- 

TU TEPIHA KOMPANIJE MOOOI, KOJI SE MOGU PRAVITI PO NARUDŽBINI, IAKO BI POVRŠINA TEPI- 

HA BILA VRLO MALIH DIMENZIJA. U RUBRICI INTERVJU RAZGOVARAMO SA IRENOM KILIBARDOM, 

CHRISTIANOM KEREZOM I MILICOM TODOROVIĆ. U DRUGOM DELU MAGAZINA VODIMO VAS KROZ 

MAGIČNU kAPADOKIJU U TURSKOJ. ZA kRAJ VAM PREPORUČUJEMO RAZGOVOR SA PREDSTAVNIKOM 

RESTORANA 5 U ZEMUNU. SVAKI OD PRILOGA GOVORI O POSEBNOM VIDU INOVATIVNOSTI I O USP- 

EHU KAO POSLEDICI JEDINSTVENOG PRISTUPA. sIGURAN SAM DA ĆE ONI PROBUDITI NOVU KREA- 

TIVNU ENERGIJU U VAMA, USPEH NE OSTAVLJA EGO RAVNODUŠNIM. 

LJUBOMIR JANKOVIĆ 

What makes us unique? 

The possibility of attending the Italian university in your homeland 

Acquisition of skills typical for the Italian educational system 

Acquisition of the Italian degree recognized in Europe 

Highly qualified university professors 

Outstanding quality e-learning system offering a personalized online platform for each student 

Personal tutors always available for administrative and academic support 

Possibility of credit transfer 

Maximization of student’s personal time 

e-Learning lessons available anytime and anywhere 

24/7 Student support 

UNDERGRADUATE STUDIES AVAILABLE IN ENGLISH 

Business and Economics 

Computer and Control Engineering 

Civil and Environmental Engineering 

Industrial Engineering 

Fashion & design 

eCampus University 

Bulevar Despota Stefana 68c, 11000 Belgrade 

www.ecampus.rs 

info@ecampus.rs 

011 655 75 02


PROMOCIJA 

Novi dizajn tepiha 

MOOOI 

POGLEDI I ČINJENICE: LANSIRANJE MOOOI TEPIHA 

Kec iz rukava tepiha kompanije Moooi Carpets je ekstremno velika, brza, tačna i pogodna 

mašina! 

Zato što… 

Je velika: 100m dužine i alata koji omogućavaju da štampa nekoliko dizajnerskih rešenja 

bez ograničenja u pogledu boja na 400cm širine bez promene kertridža 

Brza: štampa hiljade boja brzo i sa ekstremnom preciznošću 

Tačna: proizvodi izuzetno veliku definiciju, čak i fotorealistične printove 

Pogodna: u prethodnoj proizvodnji zahtevane su količine od najmanje 100m2 

kako bi ponudile pogodnu cenu. Ovoj mašini dovoljne su i male površine! 

Poslovni ugao 

Ova revolucionarna mašina je vrhunski rezultat velikog ulaganja u pogledu novca i vremena. 

Nekoliko miliona evra i dve godine konstruisanja i testiranja mašine se isplatilo! 

Da li ste znali 

da je veliki izbor štampanih tepiha dostupan takođe i u verziji od zida do zida? Uživajte opremajući 

svoj dom, poslovni ili javni prostor najneverovatnijim oblogama! 

Najbolje od svega 

Dizajn enterijera se spaja sa modom, vizuelna umetnost se spaja sa dizajnom… u jednom tepihu! 

Tepisi Moooi uzimaju najbolje od svega – i od dizajnera i njihove stručnosti, nudeći šarenu 

raznolikost autorskih printova za sve ukuse. 

Buduća slava 

Ako ste oduvek želeli da dizajnirate dezen za svoj tepih ali nikada niste imali priliku za to… budite 

u pripravnosti! Vaša buduća slava mogla bi biti iza ugla… 

Velika slika 

Tepisi Moooi misle ambiciozno! Za velike projekte kao što su hoteli, restorani i poslovni prostor 

dizajn mora da bude montiran traku po traku, postupnim procesom. Izborom materijala sa 

podlogom (sa tačnim poklapanjem celokupnog dizajna), tepisi Moooi i dalje garantuju vrhunske 

rezultate! 

fotografije: MOOOI, LIGTOLOGY 

tekst MOOOI, prevod Jelena Blagojević 

LIGHTOLOGY, Mišarska 8, Beograd, +381 11 32 37 026, +381 11 32 20 377 

‘’Dizajnirajte svoj tepih, retuširajte Moooi Works tepih različitim bojama ili kupite svoj omiljeni 

Signature print tepih. Tepisi Moooi imaju sve. To je ponovno otkriće dizajna tepiha!’’ ponosno 

najavljuje Casper Vissers, direktor kompanije Moooi. 

Kompanija Moooi sa ponosom je najavila rođenje Moooi Carpets, potpuno nove kompanije koja 

je bila predstavljena po prvi put tokom prezentacije kompanije na ovogodišnjem Sajmu nameštaja 

u Milanu. Moooi Carpets nudi kolekciju izvanrednog kvaliteta i lepote, sa velikim izborom dizajna 

tepiha i bezbrojnim mogućnostima izrade po želji kako bi uvek našli savršeno rešenje za svaki 

tip enterijera. 

Brend Moooi se oduvek brinuo o uvođenju lepote u živote ljudi dekorišući domove, kancelarije 

i hotelske sobe ikoničkim i inovatorskim komadima nameštaja i osvetljenja. Sada je za Moooi 

došao momenat da pokrene kolekciju rafiniranih tepiha sa bogatim asortimanom jedinstvenog, 

veličanstvenog dizajna, koji postiže isti ‘Moooi’ efekat tretirajući lepotu na ikonički način 

i ispunjavajući želje u pogledu kvaliteta, jedinstvenosti, dizajnerske raznovrsnosti i projektnih 

specifičnosti. 

Moooi Carpets ponovo stvara tepih i otvara nove horizonte u svetu dizajna uvodeći tehnologiju 

koja generiše printove izuzetno visoke rezolucije, što može čak rezultirati u fotorealističnim 

rešenjima podnih obloga. Svi tepisi kombinuju beskrajnu mešavinu boja zahvaljujući korišćenju 

izuzetno visoke definicije štampača Chromojet i njegovih preciznih tonova, što stvara razigranu 

iluziju dubine. Kolekcija broji mnoge mogućnosti, pošto je komponovana uz pomoć tri 

različite familije: Signature, Moooi Works i Your Own Design. Svaka grupa nudi brojne različite 

mogućnosti da bi se odgovorilo na različite zahteve projekata i individualni ukus. ‘’Dizajnirajte 

svoj tepih, retuširajte Moooi Works tepih različitim bojama ili kupite svoj omiljeni Signature 

print tepih. Tepisi Moooi imaju sve. To je ponovno otkriće tepiha!’’ ponosno najavljuje Casper 

Vissers, direktor kompanije Moooi. 

Nadrealan, privlačan dizajn tepiha grupe Signature prenosi osećaj dubine, intenziteta i pokreta. 

48 izvanrednih, ekscentričnih i razigranih tepiha koje su dizajnirala poznata imena iz sveta dizajna, 

mode i vizuelnih umetnosti kao što su Bas Kosters, Bertjan Pot, Broersen en Lukács, Edward 

van Vliet, Front, Jurgen Bey, Klaus Haapaniemi, Maison Christian Lacroix, Marcel Wanders, 

Marian Bantjes, Neri&Hu, Ross Lovegrove, Sonya Pletes i Studio Job. Svaka kreacija predstavlja 

svog dizajnera i fantastičan svet njegove/njene ekspertize i mašte. Odmah uz ove štampane 

tepihe, Moooi Carpets predstavlja takođe 5 vunenih tepiha od žakara koje je dizajnirao Marcel 

Wanders, koji, sofisticiranim i rafiniranim detaljima, reprodukuju ravni vuneni dizajn 3D slika 

koje izgledaju kao da su bukvalno urezane u tepihe. 

Tepisi grupe Moooi Works predstavljaju najboljeg tihog prijatelja u svakom enterijeru. Oni su osnovna 

kolekcija koja uključuje izbor jednostavnih ali rafiniranih dizajnerskih rešenja. Pomoćne 

opcije za izradu po meri (boje i veličina) bile su implementirane kako bi postigle rešenje tepiha 

savršeno za sve. Dopadljivi i elegantni, ovi moderni tepisi se harmonično utapaju u svoje 

okruženje, pružajući i finalni efekat boje, kompozicije, strukture i topline. 

Familija tepiha Your Own Design nudi alate za razvoj i proizvodnju tepiha po meri. Tokom ovog 

procesa tim Moooi Carpets prati klijentove želje korak po korak, predlažući mu najbolja rešenja 

kako bi stvorio jedinstveni tepih za svaki projekat i njegove pojedinačne potrebe. U ovom slučaju 

klijenti postaju dizajneri. 

Ovo je tek početak nove platforme koja će dovesti do najjedinstvenijeg načina stvaranja, 

prilagođavajući i razvijajući rešenja za oblaganje podova. U bliskoj budućnosti Moooi Carpets 

očekuje da se razvija u različitim pravcima istražujći stalno nove opcije kako bi ponudila tepihe 

koji odgovaraju svačijim željama i snovima. 

Moooi Carpets nudi ogromnu, ekskluzivnu kolekciju tepiha, od autorskih dragulja koji goste 

uvek ostavljaju bez daha do divnih dizajnerskih rešenja koji dopunjuju enterijer bojom i stilom! 

www.lightology.rs


www.lightology.rs 

Mišarska 8, Beograd, Srbija, 

+381 11 32 37 026, +381 32 20 377

044/045 www.ego-magazine.com



Mišarska 8, Beograd, Srbija, 

+381 11 32 37 026, +381 32 20 377



050/051 


P R O M O C I J A 

110 godina stručnosti u gradnji 

kojoj se veruje 

Ponudu svojih proizvoda i usluga kompanija Henkel razvijala je 

i usavršavala prateći razvoj , pre svega, građevinske industrije. 

Zahvaljujući tome, dobijala je nove klijente i poslove na svim kontinentima 

i uz sebe stvorila čitavu armiju graditelja, inženjera i investitora 

koji se njenim proizvodima uvek vraćaju. Osim građevinskoj, 

proizvodi Kompanije namenjeni su i hemijskoj i kozmetickoj industriji. 

Ceresit Gradjevinski Materijali posluje u celom svetu, neprestano se 

prilagođavajući potrebama lokalnih tržišta, zadržavajući istovremeno 

sve kvalitete koji su je izgradili i definisali kao brend. Takođe, 

Kompanija naglašava svoje prioritete po pitanju poštovanja standarda 

na polju: zdravlja i bezbednosti prilikom rukovanja materijalima 

- proizvodi ne sadrže prašinu i razređivače; štednje energije – optimizacijom 

potrošnje energije i smanjenjem trošenja vode, smanjena 

je količina otpada materijala prilikom proizvodnog procesa, kao i 

emisija ugljen-dioksida; društvenog razvoja – održivim metodama 

izgradnje i tretmanom zaposlenih, kao i podrškom fer konkurenciji, 

od tendera do izgradnje, ali i praksom obuke i usavršavanja zaposlenih. 

Ceresit građevinski materijal, prepoznatljiv brend kompanije Henkel 

i može odgovoriti na zahteve kako velikih građevinskih poduhvata, 

tako i malih intervencija kao što je renoviranje kupatila. Kompanija 

se ponosi svojim inovativnim rešenjima koja može prilagoditi 

svim specifičnostima svakog pojedinačnog projekta savetima ’’po 

meri’’, ali i redovnim obukama i seminarima namenjenim inženjerima i 

izvođačima. Primena proizvoda je zaista široka i ovde ćemo se osvrnuti 

na njihove kvalitete i primenu u različitim projektima. 

Polaganje pločica 

http://ceresit.co.rs/ 

tekst: prevod, Jelena Blagojević d.i.a. 

Nikada nije baš tako jednostavno. Ali, 

Ceresit nudi sisteme i komponente koji 

olakšavaju proces ugradnje. Provereni 

kvalitet garantovan je u proizvodima: prajmeri, 

lepkovi za pločice, fug mase, zaptivne 

mase, posebni proizvodi. 

Referenca Belgijski grad Antverpen 

obluje objektima građenim u periodu art 

deco-a. Pravi dragulje ove arhitekture je 

objekat Art Deco Swimming Pool sa bazenom 

i hamamom, koji je 2009.godine 

renoviran. Obnova stilskog enterijera bila 

je izazov na koji je Ceresit sa uspehom 

odgovorio. Sjaj je uz pomoć proizvoda 

Ceresit (prajmera, lepka za pločice i fug 

mase) vraćen površini od 2500m2 podova 

i 1200m2 zidova. Tretirani prostori bili 

su bazen, toaleti, tuševi , tursko kupatilo 

i sauna.


Polaganje podova 

Thomsit svojim proizvodima obezbeđuje 

vrhunski kvalitet izrade podova, bilo da 

se radi o livenim podovima, tekstilnim 

oblogama koje se polažu u trakama ili drvenim. 

Proizvodi koji su ponuđeni obuh 

vataju prajmere, lepkove, mase za nivelisanje, 

montažu drvenih podova i sisteme 

za završnu obradu, podne obloge u industrijskim 

i komercijalnim objektima, zvučnu izolaciju 

i posebne sisteme. 

Reference Sistem Thomsit korišćen je u 

mnogo objekata, uglavnom tamo gde je 

potrebno izraditi pod 

dovoljno kvalitetan da podnese veliku 

frekvenciju ljudi, što zahteva otporne materijale 

i stručno izvedene radove. Sistem 

Thomsit korišćen je u sledećim objektima: 

u čuvenom objektu Burj Khalifa u 

Dubaiju, u kome je montirano 90000m2 

parketa, zatim u Wembley stadionu u 

Londonu, gde je podna površina hola od 

20000m2 obrađena takođe Thomsit sistemom, 

i u Ghery buildings u Dizeldorfu 

gde je 5000m2 poda izvedeno u istom sistemu, 

i to u kancelarijama i hodnicima. 

Da li treba podsetiti da se radi o pravim 

objektima -ikonama arhitekture dvadesetog 

veka?


Hidroizolacija 

Ceresit sa svojim proizvodima sa veoma 

uspešno odgovara i na zahteve za izolacijom 

objekata i krovova od vlage i vode. 

Uspešna i dugotrajna izolacija garanto 

vana 

je u svim delovima i tipovima 

objekata: vertikalnim i horizontalnim 

površinama u dodiru sa tlom, terasama 

i krovovima i drugim horizontalnim 

površinama direkto izloženim atmosfer 

skim prilikama, prilikom renoviranja 

starih zgrada i istorijskih spomenika, postrojenja 

za prečišćavanje vode, bazena za 

plivanje, kao i za kućne prostorije u kojima 

je dobra hidroizolacija 

najneophodnija – u kupatilu i kuhinji. 

Brendovi Ceresit, Fester i Polybit u svom 

portfoliju imaju proizvode: cementni 

malter, bitumenske membrane, tečne bitumenske 

i akrilne obloge, 

sisteme za zaštitu betona. 

Reference Izolacija temelja površine 

1500m2 čuvenog hotela The Burj Al 

Arab u Dubaiju izvedena je proizvodima 

Polybit-a. 

Korišćeni su proizvodi Bitustick i Bituboard. 

Isti proizvodi su u istom gradu 

korišćeni prilikom izgradnje čuvenog 

ostrva Palm Jumeira, i to u površini od 

800000m2!


Termoizolacija 

Ceresit ETICS (kompozitni sistem 

spoljašnje termoizolacije fasada) i WIN- 

TeQ (tehnologija kvaliteta prozora) 

obezbeđuju uštedu energije, zaštitu od 

vlage i buđi, kao i visoku zvučnu izoaciju. 

ETICS sadrži proizvode kao što su lepkovi, 

prajmeri, boje i završni malteri, a 

WINTeQ sistem sadrži trake, pene, folije 

i zaptivne mase. 

Reference Na objektu neobične forme 

BMW u Minhenu je, prilikom izrade 

fasade korišćen sistem WINTeQ, i to u 

površini od 73000m2. Biblioteka čuvenog 

Rema Koolhaasa u Sijetlu izgrađena je 

2006.godine, i na njenoj fasadi površine 

39600m2, takođe neobične forme, u sistemu 

WINTeQ primenjen je proizvod Alu 

Fixbond. Možda najveći projekat za Ceresit 

termoizolacione sisteme bila je fasada 

Centralne stanice u Beču. Na ovom 

objektu površine 150000m2 prilikom 

montiranja fasade korišćeni su proizvodi 

iz grupe Teroson, i to Terofol, Terostat 

i Terotech. Velika paleta proizvoda za 

građevinarstvo i spremnost na najveće 

izvođačke izazove obezbeđuje da se sa 

svakim novim projektom potvrđuje moto 

Ceresit brenda- ’’Stručnost u gradnji kojoj 

se veruje”. Posetite sajt www.ceresit. 

co.rs i uverite se i Vi.

058/059 


Vinarija Antinori / Archea Associati



Vinarija Antinori 

Archea Associati 

Lokacija: Bargino, San Casciano in Val di Pesa, Firenze, Italy 

Projektantski tim: Laura Andreini, Marco Casamonti, Silvia Fabi, Giovanni Polazzi 

Godina: 2012 

Fotografije: Pietro Savorelli, Leonardo Finotti 

Umetnički nadzor: Marco Casamonti 

Asistent umetničkog nadzora: Francesco Giordani 

Inženjering: HYDEA 

Klijent: Marchesi Antinori srl 

Budžet: € 85.052.831 

Lokacija je okružena jedinstvenim brdima Chiantia, pokrivenim vinogradima, na pola puta između 

Firence i Sijene. Obrazovani i prosvetljeni posetilac učinio ju je mogućim traganjem, kroz arhitekturu, 

za poboljšanjem pejzaža i okoline kao izraza kulturološke i društvene veze mesta na kome se vino 

proizvodi. Funkcionalni aspekti su stoga postali suštinski deo dizajnerskog puta koji je koncentrisan 

na geo-morfološkom eksperimentu objekta shvaćenog kao najautentičniji izraz željene simbioze i 

veze između ljudske kulture, ljudskog rada, njegovog radnog okruženja i prirodne okoline. 

Fizička i idejna konstrukcija vinarije ima okosnicu u dubokim i korenitim vezama sa tlom, odnosom 

koji je toliko intenzivan i koji je toliko propatio (takođe i u ekonomskoj investiciji), da je stvorio 

arhitektonsku sliku skrivenu i utopljenu u njemu. Namena projekta je stoga bila da poveže objekat i 

ruralni pejzaž; industrijski kompleks čini se kao deo poslednjeg zahvaljujući krovu, koji je pretvoren 

u parcelu zemlje zasaađene vinovom lozom, isprekidanu, dužinom obodnih linija, dvema horizontalnim 

zasecima koji propuštaju svetlost u enterijer i obezbeđuju onima unutar objekta pogled na pejzaž 

kroz imaginarnu konstrukciju diorame. 

Fasada se, da upotrebimo izraz tipičan za objekte, tako horizontalno produžava duž prirodnog nagiba, 

praćena sa dva niza sadnica koji, duž tla, formiraju ‘’krovni pokrivač’’. Otvori ili zaseci diskretno 

otkrivaju podzemni enterijer: kancelarijski prostori, organizovani kao vidikovac nad barikadama, 

i prostori gde se vino proizvodi smešteni su duž donjeg, a prostori za flaširanje i skladištenje duž 

gornjeg krova. Skrovito srce vinarije, u kome vino sazreva u buradima, prenosi, svojom tamom i 

ritmičkim sekvencama lukova obloženih terakotom, sakralnim dimenzijama prostora koji je sakriven, 

ne zbog želje da bude van vidokruga već da bi garantovao idealne termo-higrometrijske uslove za 

sporo sazrevanje proizvoda. 

Čitanje arhitektonskog preseka objekta otkriva da visinski raspored prati i proizvodni proces grožđa 

koje pada (kao posledica gravitacije) – sa tačke dolaska, do tankova za fermentaciju na podzemnom 

nivou – a posetioci koji se naprotiv penju sa parkinga do vinarije i vinograda, kroz proizvodne 

i izložbene prostore sa presom, zonom gde vinsanto sazreva, konačno stižu do restorana i sprata 

opslužujući auditorijum, muzej, biblioteku, prostore za degustaciju i prodajni prostor. 

Kancelarije, administrativne prostorije i direktorske kancelarije, smeštene na gornjem nivou, 

propraćene su sekvencom unutrašnjeg dvorišta osvetljenog kružnim otvorima razbacanih po krovuvinogradu. 

Ovaj sistem služi takođe da obezbedi svetlo za gostinsku kuću i stan čuvara. Materijali i 

tehnologije evociraju lokalnu tradiciju jednostavnošću, izražavajući temu proučene prirodnosti, i u 

korišćenju terakote i u preporučenom korišćenju energije prirodno proizvedene u zemlji kako bi se 

vinarija hladila i izolovala, stvarajući idealne klimatske uslove za proizvodnju vina









OSNOVA 1 OSNOVA 2 

OSNOVA 3 OSNOVA 4


POPREČNI PRESEK 1 POPREČNI PRESEK 2 

POPREČNI PRESEK 3 PODUŽNI PRESEK 3



Pumphouse Point / Cumulus Studio



studio 

Cumulus 

Lokacija: Cradle Mountain-Lake St Clair National Park, Lake St Clair 

Road, Lake Saint Clair TAS 7140, Australia 

Odgovorni projektant: Chris Roberts, Liz Walsh, Peter Walker, 

Todd Henderson 

Površina: 1035 m2 

Godina: 2014 

Fotografije: Stuart Gibson, Adam Gibson, Sharyn Cairns 

Građevinski projekat: Gandy & Roberts Engineers 

Projekat instalacija: Gandy & Roberts Engineers 

Konstrukcija: Gandy & Roberts Engineers 

Elektro-instalacije: TBS Engineering 

Mašinske instalacije: TBS Engineering 

Protivpožarna zaštita: Castellan Consulting 

Akustika: Vipac 

Nadzor: Green Building Surveyors 

Zaštita okoline: Red Sustainably 

Izvođač: Mead Con 

Smešten upravo u Zoni Svetskog dobra Tasmanijske divljine, kompleks 

Pumphouse Point je prvobitno projektovan kao deo tasmanijske hidroelektrične 

šeme i bio je van upotrebe preko dvadeset godina pre nego što 

je obnovljen. Obnova, koja je već postala zaštitni znak tasmanijskog turizma, 

podrazumevala je adaptaciju i obnovu dva postojeća, i pod zaštitom, 

mada bezoblična betonska objekta u art-deco stilu – ‘The Pumphouse’ i 

‘The Shorehouse’ – u utočište u divljini. The Pumphouse, trospratna zgrada 

originalno projektovana tokom 40-tih godina za smeštaj pumpnih turbina, 

nalazi se na jezeru St Clair na kraju betonskog doka dugačkog 250m koji 

je njena jedina veza sa tlom. The Shorehouse, smeštena na početku doka 

na obodu jezera, izgrađena je u isto vreme i u njoj su smeštene kancelarije 

i prostorije za održavanje turbina. 

Osamnaest novih gostinskih apartmana smešteno je unutar postojećih betonskih 

opni objekata – dvanaest od njih je smešteno u The Pumphouse a 

ostalih šest u The Shorehouse. Objekat The Shorehouse takođe ima kuhinju 

i glavni zajednički salon / trpezariju. Minimalne intervencije su izvršene 

na fasadama objekata. Ovo je vrlo promišljeni postupak kako bi se zadržale 

visoke vrednosti objekata kao nasleđa i kako bi se naglasio kontrast između 

novih enterijera i eksterijera – njihovo oronulo stanje kao testament okrutnoj 

prirodi u kojoj su smešteni. Pristup zgradi The Pumphouse,

090/091 

www.ego-magazine.com



okruženoj planinama i vodom, povećava 

naslućivanje i osećaj dolaska. 

Gosti prolaze kroz masivna metalna vrata 

u ulazni hol – prelaznu zonu kroz koju iz 

surovosti i divljine spolja lagano pristupaju 

udobnosti apartmana. Dvanaest 

apartmana smešteno je dužinom dva 

spoljašnja krila, ostavljajući centralnu 

zonu posvećenu zajedničkom salonu na 

svakom nivou, otvorenom na oba kraja 

tako da se vidik koji počinje na doku 

produžava kroz objekat. Jednostavna 

neutralna paleta korišćena je svuda kako 

bi okarakterisala robusnu jednostavnost 

i nekomplikovani komfor u koji gosti 

dolaze. Neobrađena rezana drvena građa 

i izloženi sistem cevi ulaza i zajedničkih 

prostora neupadljivo omogućavaju isticanje 

uglađenijoj tasmanijskoj oblozi od 

univera i izloženim savijenim bakarnim 

cevima u apartmanima. 

Ovi elementi takođe aludiraju na istoriju 

mesta – oplatu od rezane građe 

bezobličnog betona i vodu koja je nekada 

pumpana kroz središte zgrade. Projekat je 

izrađen za vrlo mali budžet na udaljenoj 

lokaciji koja je zahtevala veliku količinu 

elemenata za opremanje lokacije i in 

frastrukture. Korišćene su jednostavne 

konstruktivne tehnike a potrebe za stand 

ardizacijom i prefabrikacijom ostvarene 

su izradom spojeva i okova. Radeći u 

okviru postojećih ograničenja koja su 

prvobitno dizajnirana za vrlo različite 

funkcije, veliki napor potrošen je ma 

nipulacijom unutrašnjih prostora kako bi 

se uravnotežili privatni i zajednički 

prostori. Značajna koordinacija takođe je 

zahtevana kako bi se obezbedila efikasna 

konstruktivna rešenja koja bi funkcionisala 

sa visokim akustičkim performansama 

zahtevanim za apartmane.




102/103 


OSNOVA SPRATA 2 

OSNOVA SPRATA 1 

OSNOVA PRIZEMLJA


106/107 


A R H I T E K T U R A 

Sportska hala osnovne škole, 

Obrenovc, Srbija 

Jovan Mitrović 

autor: Jovan Mitrović 

lokacija: Obrenovac, Srbija 

površina: 1100m2 

godina realizacije: 2015. 

fotografije: Relja Ivanić 

saradnici: Vuk Lukić, Milena Folić, Miloš Milivojević, Aida 

Hadžiahmetović 

projekat konstrukcije: Vojislava Vasović, Dragan Janković 

izvođač: Ferbild ltd, šef gradilišta: Dragan Radulac 

tekst, prevod Dostana Janković



studio 

Jovan Mitrović 

Obrenovac je mali grad, nadomak Beograda. A kako se glavni grad ubrzano razvijao, on je postao 

jedna od opština. 

Prva obrenovačka osnovna škola je prva ustanovljena škola Beograda, stara gotovo 200 godina. 

Tokom dva veka njenog postojanja, sve generacije đaka koje su je pohađale, nisu imale priliku da 

uživaju u nastavi fizičkog vaspitanja pod krovom, niti u sportskim aktivnostima u zatvorenom 

(za svo to vreme)! 

Ovdašnji urbanisti izradili su koncept prema kojem bi površina nove sportske hale pokrila gotovo 

čitavo školsko dvorište, a planirana visina bi bila tolika da bi objekat zaklonio okolna XIXvekovna 

zdanja, te čak i crkvu. Zahtev investitora formulisao je projektovanje sportske hale koja 

će služiti ne samo đacima ove škole, već i treninzima košarkaških i odbojkaških timova, te rekreaciji 

lokalnog stanovništva. Upravo je iz tog razloga sama hala morala da zadovolji standarde 

koje je propisala FIBA (skraćenica prema francuskom nazivu za Internacionalnu košarkašku organizaciju 

Fédération Internationale de Basket-ball). 

Kako je teritorija Opštine Obrenovac u neposrednoj blizine korita reke Save, tlo je opterećeno 

uticajem podzemnih voda. To je bio ključni problem koji je zahtevao rešenje već u prvoj, preliminarnoj 

fazi oblikovanja. Odgovor na izazov pronađen je tokom procesa projektovanja u formiranju 

vodo-otporne ljuske, betonskog trupa 5m porinutog u dubinu tla, taman par cm iznad najviše 

kote vodene linije podzemnih tokova. Odnosno, ponuđen je koncept svojevrsnog vodonepropusnog 

sanduka, neke vrste porinutog korita, u koju su upakovani svi sadržaji. Čitave dve trećine 

volumena sporske hale ukopane su u zemljište. 

Glavni deo podzemne sale sadrži sportski teren, ali i manju salu za balet i gimnastiku, potom sve 

tehničke prostorije, svlačionice, tuševe, sanitarne blokove i učionicu za predmetnog nastavnika, 

sve natkriveno vodonepropusnom betonskom pločom i zelenim krovom dvorišta u nivou 

školskog. Ovaj koncept praktično vraća veliki deo prostora za igru dece na otvorenom tokom 

nastave. 

Sportski teren i mala sala povezani su, što otvara čitav niz novih mogućnosti - da se manja sala 

koristi kao scena za multimedijalne projekte poput koncerata, nastupa amaterskih pozorišnih 

trupa ili za školske proslave. 

Iznad kote terena školskog dvorišta nalazi se samo svetlarnik - niz drvenih stubića, prozorska 

staklena platna i ravan krov lake konstrukcije. Taj nadzemni deo je okružen dečijim igralištem, 

kao i otvorenim terenima za fudbal i rukomet, tako da je transparentna fasada po čitavom obimu 

morala biti zaštićena od udaraca loptom, što je i učinjeno postavljanjem vertikalnih drvenih 

šprosni - štapova oko svih izvora prirodne svetlosti. Taj drveni niz, nalik drvenim šibicama, predstavlja 

simboličku reinterpretaciju ograda, plota, taraba tipičnih za sela u tom delu Srbije. A sam 

ritam postavljanja vertikala razbija direktan sjaj sunčeve svetlosti. 

U salu se ulazi kroz dva nezavisna ulaza, kroz otvoreno, ali natkriveno stepenište. Taj drugi, dodatni 

ulaz, služi kao protivpožrni izlaz, ali omogućava i potpuno odvajanje dva sportska tima, 

ili različita odelenja škole, grupu dečaka i devojčica. Ulaz bliži školskoj zgradi opremljen je i 

mehaničkom platformom za kolica osoba sa posebnim potrebama. 

Ideja koja se provlači od samog početka bila je - dizajnirati energetski efikasan, ekonomičan 

održivi objekat, građevinu lišenu nepotrebnih detalja. Lake drvene gredice i stubići uklapaju se 

sa najpovoljnijim i najobičnijim pločastim materijalom kojim su obloženi zidovi terena i sama 

tavanica. Tako lagana materijalizacija, udružena sa pročišćenom prostornom organizacijom, 

učenicima obezbeđuje toplo i izuzetno prijatno mesto za rad i boravak.


114/115 


116/117 


ŠEMA 1 OSNOVA 1 

ŠEMA 2 

OSNOVA 2

118/119 


PRESEK 1 

PRESEK 2

120/121 



124/125 


A R H I T E K T U R A 

Neckom / Nikšić, Montenegro 

Re:a.c.t 

Poslovne prostorije i izložbeni salon 

autorski tim: re:a.c.t (Srđan Tadić, Grozdana Šišović, Dejan Milanović) 

lokacija: Nikšić, Montenegro 

investitor/klijent: Neckom d.o.o., Nikšić 

godina realizacije: 2010./2011. 

izgrađena površina: 2468 m2 

fotografije: Ana Gardašević - re:a.c.t.



studio 

re:a.c.t 

Građevina sa poslovnim prostorijama i izložbenim salonom nalazi se na sasvim 

specifičnom mestu - lokacija je na samom ulazu u grad Nikšić (Montenegro). Kako 

su levo i desno predivni i dramatični venci stenovitih brda, ovo mesto je izloženo i 

izuzetno vidljivo, tako da je i novi objekat morao biti umetnut na sasvim delikatan, 

odmeren način. 

Kako u svom kompaktnom obliku sadrži nekoliko sasvim različitih funkcija, projektom 

su realizovani novi reprezentativni prostori sedišta firme, izložbeni salon za 

proizvode, specijalizovana prodavnica veće površine, kao i prostor za različite namene 

- prezentacije i promocije. Klijent, naime, namerava da doprinese lokalnoj zajednici 

otvaranjem prostorija i mladim umetnicima, nudeći im galerijsku površinu u zoni 

prednje fasade. 

Sam objekat čine tri glavna dela - prednji transparentni volumen, potom deo koji povezuje, 

te u začelju veliki izložbeni deo i veleprodaja. 

Prvi deo čine tri sprata betonsko - staklene strukture koja sadrži ulaznu partiju na 

nivou terena, potom zonu namenjenu prezentacijama i izložbama na prvoj etaži, 

kao i kancelarije na drugoj. Svi prostori su orijentisani prema glavnoj saobraćajnici, 

otvarajući svoje enterijere pogledima prolaznika, a delom reflektuju odraze okruženja 

u koji je objekat “spušten”. 

Drugi, vezivni deo građevine, čine glavna hala i zona za kretanje posetilaca. Korištenjem 

tek najuže trake placa, taj deo funkcioniše i kao spojka između celina sasvim različitih 

karaktera, da bi onaj javni učinio dobro integrisanim segmentom celine. Istovremeno, 

taj “zglob” uvodi dnevnu svetlost u samo središte zidanog prostora. 

Treći deo građevine je dvoetažni volumen, sačinjen od veleprodajnog prostora na tlu i 

prostor kombinovane namene - na prvom spretu - u kojem se prepliću izložbeni deo i 

specijalizovana prodavnica. Linearno postavljeni krovni prozori, orijentisani ka severu, 

nesebično zasipaju izložbeni prostor sunčevom svetlošću, tvoreći blago zamućenje 

na inače oštrim ivicama sasvim belog enterijera.

130/131 





OSNOVA 1 

OSNOVA 2 

PRESEK 1 PRESEK 2

138/139 

Letnjikovac / Thomas Kröger Architekt


studio 

Thomas Kröger Architekt 

http://www.thomaskroeger.net/ 

fotografije: Thomas Heimann 

U omanjem ruralnom mestu, severno od Berlina, ambar velike zapremine 

transformisan je u letnjikovac sa dodatim, potpuno nezavisnim stanom. 

Žitnica podignuta pre 140 godina i to primenom mešovite konstrukcije - 

drvenom konstrukcijom i zidanom ispunom, u bila je u svoje vreme ultramoderna 

i sasvim funkcionalna građevina. Nakon što je prodata, izgubivši 

primarnu namenu, struktura joj je izmenjena, tako da je bila prilagođena 

- za smeštaj dve familije i nešto stoke - u neku vrstu dvokuće. 

Arhitekta Thomas Kröger je redizajnirao jednu polovinu za porodicu mladih, 

koristeći već postojeći arhitektonski jezik i prilagođavajući kuću svojim 

izražajnim sredstvima i pravilima koji su je ponovo stvorili. Ova nekadašnja 

staja i ambar, zapravo je građevina izuzetne stabilnosti, podignuta na debelim 

kamenim zidinama, sa malim prozorskim otvorima na gornjoj etaži, a 

dole sa ogromnim drvenim krilima kapija. 

Lepota nasleđene konstrukcije drvenih greda i veličine slobodnog prostora 

predata je novim korisnicima na uživanje oslobađanjem centralnog jezgra. 

Centar kuće čini dnevni boravak dvostruke visine sa kaminom moćnih dimenzija. 

Tri nova zalučena otvora moguće je zatvoriti ogromnim drvenim 

kapijama, ili pak - raskriliti ih prema voćnjaku i zelenim livadama. Zdanje 

je sada oblikovano tako da je veliki centralni hol negrejan, a okružen zaptivenim 

i grejanim zapreminama soba. Dakle - tokom svežijih godišnjih 

doba, koriste se samo manje zone, nešto poput gnezdašca za ptičice. 

Odmah uz centralni hol, na blagom uzdignuču, nalazi se dnevni boravak i 

kuhinjsko ostrvo. Trpezariju nadvisuje drven piramida. Uz stepenice, povrh 

i oko centralnog hola, nalaze se tri spavaće sopbe, dve kupatila, dva studija i 

lođa. Uz zabat je projektovan gostinski deo, stančić u koji se neovisno ulazi, 

iako ima vezu sa centralniom salom. 

Transformacija je podrazumevala i delimičnu izmenu obloge - sa ulične 

strane, promene na strukturi su jedva vidljive. No, prema privatnoj bašti, 

realizovani su novi otvori, izdašni taman toliko da postignu željenu povezanost 

unutrašnjeg sa spoljnim prostorom. Čitav letnjikovac je unapređeno 

zdanje, restauracija izvedena sa očiglednim trudom, pažljivim i odmerenim 

promišljanjem. Zidovi grejanih prostorija su izolovani sa unutrašnje strane, 

a sve sobe su zadržale zatečene kvalitete fasade, nevezano od toga da li su 

iznutra klimatizovane ili ne.





OSNOVA 

PRESEK


152/153 


D O M , I N T E R V J U 

sinestezia 

EGO: Kako započinjete kreativni proces oblikovanja enterijera? Šta je to čemu 

dajete prioritet? 

iN: Mi, u principu, radimo “školski”, onako kako su nas učili na fakultetu: prvo 

istražujemo dok ne nađemo šta može da nas bude koncept. Pravimo šeme, skice, 

tražimo šta je dominantno - šta je filozofski ili oblikovno ono što može da 

bude osnova. Od toga stvaramo koncept koji vizuelizujemo prvo kroz šeme, a 

potom i oblikovno. Taj koncept se kroz proces ne gubi, ali je moguće uvođenje 

nekih novih, značajnih pojava. 

ego: Koji su prioriteti u izradi funkcionalnog rešenja? 

in: To je takođe proces koji se razvija - pre tri godine smo obraćali pažnju 

na nešto sasvim drugo: da oblik diktira funkciju i da možda dobije akcenat 

na nešto skulptoralno. Soba ne mora da bude kubus! Može da bude i neka 

poremećena forma ukoliko će to da poboljša vizuelni identitet, a da ostane u 

konceptu. 

INTERVJU: Ivana Nenković, direktor studija SINESTEZIJA, arhitekta. 

fotografije: Relja Ivanić 

tekst: Ljubomir Janković + Dostana Janković









SINESTEZIA 

Ivana Nenković, arhitekta 

direktor sudija “Sinestezija” 

EGO: Kako birate materijale za izradu enterijera? 

IN: U suštini, svi volimo hladne materijale. I industrijske. Ali se trudimo da to “razbijemo” 

tamo gde možemo. Nekad je to i zahtev investitora. Ne nekad - uglavnom. “Obični smrtnici” 

vole da to imaju prirodno, da sve bude “toplo”, tako da mi ispunjavanjem njihovih zahteva 

razbijamo ono što mi hoćemo i tražimo kompromis tako da rezultat na kraju izgleda dobro. 

Materijali koji dominiraju su uglavnom isti kao u stanu povodom kojeg razgovaramo... na 

primer - čelik, koji je potpuno sirov; e sad, kroz proces sa investitorima, taj čelik nije uvek 

“čist”, on nosi fleke i tragove zavarivanja, što doprinosi da izgubi hladnoću i dobije neku 

“ljudskost”. 

EGO: Da li težite određenom stilskom izrazu? 

IN: Pratimo dešavanja, trudimo se da ne zaostanemo i gledamo da edukujemo investitore. I 

imali smo sreće do sada, ili je tako išao proces pregovaranja i ugovaranja da oni nama ostave 

otvore otvoreno da mi možemo da biramo dizajn onako kako mi hoćemo. 

Koncept mora da se čita: kroz osnovu, kroz oblikovanje, kroz detalj, kroz element koji se ponavlja... 

koncept mora da se provlači. 

EGO: Ljudi izvan struke pod pojmom “stilski izraz” podrazumevaju neki od aktuelnih trendova 

ili stilova - npr. minimalizam; međutim, svaki studio u okviru modernih tendencija 

pokušava da pronađe svoj izraz... 

IN: Minimalizam? Pa on je bio dobar pre dve-tri godine, ali sad više “ne pije vodu”. Sad je 

“Danski stil” mnogo zabavniji, dominantniji. Mi se menjamo onako kako se menjaju trendovi. 

EGO: Većina ljudi bi rekla kako je skandinavski dizajn možda najbolji primer minimalizma? 

IN: Kako? Pa možda... 

EGO: ... iako je pomalo eklektičan? 

IN: Jeste! Nije onaj “surovi minimalizam” koji je bio aktuelan pre dve-tri, četiri godine. Tad 

je bio dobar. 

EGO: I to je u redu, ali minimalizam je i filozofsko pitanje, jednako koliko je i praktična interpretacija 

različitih arhitekata, ali i ljudi koji se izražavaju drugim medijima - film, video... 

IN: Da. I to je istina. 

EGO: Po čemu publika može da prepozna rad studija SINESTEZIJA? 

IN: Ma koliko želimo to da izbegnemo, ono što nam se uvek “desi” tokom projekta jesu - eksperimenti 

- svaki naš projekat ima nešto što radimo prvi put, nešto što ne može da se kupi... 

trudimo se da ima skulptoralnu formu. 

To ne mora da postoji u svakom projektu/objektu - ne mora da bude glavni akcenat, ali svaki 

ima nešto što nije u standardu enterijera. Na primer - u ovom stanu imamo luster, koji je 

ekstremno veliki. I lep. 

EGO: Koja je cena za realizaciju autorskih enterijera? Da li investitori rado prihvataju vaše 

predloga ili insistiraju na svojim? Kako to izgleda, ta borba, ta komunikacija? 

IN: Kod nas pregovaranje traje dugo - nekoliko meseci. Za svo to vreme, čak i pre nego 

što potpišemo Ugovor, mi predlažemo. Kroz takav vid saradnje, oni (klijenti) vide šta mi 

možemo i hoćemo. I da li su oni spremni da plate to. Na kraju, uglavnom ugovorimo. U 

suštini: slušaju nas. Za ovaj stan - investitori su imali “solidno dominantan” ukus koji nije bio 

u potpunom skladu sa našim, tako da smo tu morali da pravimo kompromise... klijenti su 

dosta kooperativni!


EGO: U ovom rešenju enterijera, dosta je 

zastupljena opeka na zidovima. Da li je 

ona bila deo plana od samog početka? 

IN: Jeste, ali je bila bela. Odnosno - čitav 

enterijer nije bio toliko “dinamičan u boji”. 

Ali investitori su obišli radove i kad su videli 

opeku, poželeli su da ostane crvena. 

Nije naša odluka da opeka bude u prirodnoj 

boji. Ali je zato završna obrada po 

našem izboru, a oni su pristali da ostane 

tako. 

EGO: Čini mi se da ste zadržali neke elemente 

iz prethodne postavke enterijera. 

Peći, na primer? 

IN: To i jeste bila tema ovog projekta. Prvo 

smo istražili mnogo opcija da bi izašli iz 

tog okvira “starog” ( to staro je iz 1930.!) 

koje nikad nije renovirano. Investitori su 

iz Francuske - tamo je to trenutno vrlo 

moderno. Trudili smo se da zadržimo što 

više elemenata, da izmenimo funkciju, 

ali ne i raspored. Tako smo postigli funkcionalnost, 

a zadržali staro. Mnogo toga je 

renovirano, restaurirano. 

EGO: Koji je glavni kvalitet koji ste postigli 

u ovom enterijeru? 

IN: Nivo obrade i razrade. Gotovo da je 

svaki šraf izabran, a kamo li neke ozbiljnije 

stvari. Glavni kvalitet je taj da ni fuga 

u parketu nije urađena a da nismo bili 

prisutni. Sve vreme smo bili tamo, a dugo 

se radilo, dan, noć. Sve što tamo stoji, iako 

nije uvek naš izbor (jer smo izlazili u susret 

klijentu) sve je kontrolisano i o svemu 

se vodilo računa. 

EGO: Kako bi opisali svoj ego? 

IN: Nije dominantan. 

EGO: U našoj sredini pojam “ego” ima 

negativnu konotaciju, ali... 

Moj ego nije dominantan, pre svega zato 

što je moje JA uvek MI. 

Mi svi funkcionišemo zajedno. Najbitnije 

je da je meni zabavno, a ne koliko će da 

dovede mene na poziciju, odnosno do 

nečega. Ne mogu da se pomerim od negativne 

konotacije ega. 

EGO: Postoje autori koji insistiraju na 

tome da je njihov izbor ključan. Ne prihvataju 

kompromise. Postoje je drugi 

koji se zalažu za kolektivitet i koji rade za 

zajedničko dobro. 

IN: Mi smo “MI”, ali to ne znači da kad 

treba, u momentu kad treba da se insistira 

na nečemu, da ne donosim odluku. Da, ja 

donosim odluku, ali gledam da to ne bude 

previše često. 

EGO: Da li radite na nekom novom projektu 

koji vas čini posebno srećnima? 

IN: Da! Radimo kuću u Nemačkoj (Leverkuzen). 

I još jednu, ovde, u Beogradu. 

To je sad aktuelno. 

Ma koliko želimo to da izbegnemo, 

ono što nam se uvek 

“desi” tokom projekta jesu - eksperimenti 

- svaki naš projekat 

ima nešto što radimo prvi put, 

nešto što ne može da se kupi... 

trudimo se da ima skulptoralnu 

formu. 

To ne mora da postoji u svakom 

projektu/objektu - ne mora da 

bude glavni akcenat, ali svaki 

ima nešto što nije u standardu 

enterijera.

172/173 


D O M 

Potkrovlje #2 

The Playing Circle / Amsterdam 

“Potkrovlje” je periodična postavka, zapravo inovativni koncept izlaganja i 

prodaje opreme enterijera koji realizuje tim The Playing Circle. Na taj način 

autOri izlažu svoj odabir artikala. Izuzetno su naklonjeni prirodnim materijalima: 

drvetu, čeliku, koži, staklu, vuni i keramici. Jer - svedoče o količini 

posvećenosti i ljubavi koji su utkani u izradu. Na njima se očitava poreklo i dimenzija 

vremena, istorija predmeta, kao i način na koji su izrađeni. 

http://entertheloft.com/ 

fotografije: Studio Aico 

tekst Dostana Janković dia



theplayingcircle.nl 

The Playing Circle favorizuje objekte koji su deo procesa isključivo 

rada čovekovih ruku, a ne mašinski proizvod. Taj projekat im je doneo 

internacionalnu pažnju, a samim tim i posetioce iz svih krajeva 

sveta. Kako je prvo izdanje doživelo veliki uspeh, tim je prethodnog 

decembra kreirao novo rešenje, opremajući najveći raspoloživi 

prostor amsterdamskog Vaudeville Theatre, transformišući ga u 

konceptualni lokal nalik potkrovlju. 

Kako je projekat otvoren za javnost tokom kratkog, vremenski vrlo 

ograničenog perioda, Potkorvlje #2 je ispunjeno pažljivo odabranim 

komadima koji čine kolekciju dizajnerskih, umetničkih i 

zanatskih proizvoda - izloženih za prodaju. Pošto su svom silinom 

ulili novine u savremena potkrovlja svojim jedinstvenim stavom i 

sposobnostima bez presedana, u novom projektu su svom sada već 

preopznatljivom potpisu dodali artistički metod u izlaganju dizajnerskih 

rešenja. Recept za uspeh koji doživljava njihov koncept, 

leži u njihovoj nezasitoj potrazi za inovativnim rešenjima, te su i 

sada od “lažnog stambenog potkrovlja” načinili fantastični prodajni 

prostor u kojem su u izlogu složeni najraznovrsniji objekti zajedno 

- od rustičnog nameštaja, preko autentičnih konstrukcija za 

rasvetu, do intrigantnih umetničkih predmeta. 

“Otvorena vrata potkrovlja” su se kao projekat nametnula koncepcijskom 

ingenioznošću, privlačeći puno nove publike i to prave poznavaoce 

stila, što nameće znalački odabir i najsitnijeg detalja, da bi 

se čitav prostor predstavio što privlačnijim. Izlaganjem specifičnog 

bogatstva prirodnih materijala, konceptualno osmišljena prodaja 

stvara sofisticiranu atmosferu, u koju autori tima The Playing Circle 

ulažu puno vremena i pažnje. 

Svi dizajnirani komadi su na izuzetno visokom nivou izrade, uklapani 

su uz besprekorni osećaj za prostor, tako da zainteresovani 

zaista stiču utisak da su kročili u dom koji je opreman sa puno 

ljubavi.

178/179 


180/181 


182/183 


184/185 


D O M 

Felipe Hess / Apartamento Sergipe / 

Sao Paolo / Brazil 

Ovaj stan je oblikovan za mladog glumca, samca. Na samom početku 

razrade koncepta, klijent je zahtevao otvoren prostor, očišćen od 

nameštaja. Stambena jedinica se nalazi u okviru modernističke zgrade 

iz ‘60tih. Osnova je bila ispregrađivana zidovima koji su formirali 

mnoštvo soba i pomoćnih prostorija. Projektant i investitor su doneli 

odluku da sve sobe objedine, povežu. Nakon toga, pošto su svi zidovi 

uklonjeni, liftovsko jezgro ostalo je u središtu. 

http://felipehess.com.br/ 

tekst : Dostana Janković




Felipe Hess 

Zarad toga, formirana je bela kutija, obložena policama, forma 

koja obavija i prikriva ulaznu zonu. Ta kutija, dakle, povezuje 

zone koje definišu dnevni boravak, TV salu, prostor za čitalačke 

probe i veliki sto. Taj enormno veliki drveni sto provlači se 

dužinom od čitavih 10m, menjanjući funkciju i namenu duž 

tog svog trajanja u prostoru. Od trpezarijskog, preliva se u 

kancelarijski sto (poseduje i ugrađene utičnice) i uvlači se do 

same kuhinje kao deo radne površine. 

Ulaznu partiju oko lifta definišu žute pločice. Ideja kojom su se 

rukovodili prilikom oblikovanja ovog segmenta stana bila je da 

se uspostavi određeni kontrast u odnosu na belinu čitavog enterijera 

apartmana (uz nešto sive i crne, naravno). Žute pločice 

su postavljene na podne, zidne, plafonske ravni, ali i na krilo 

vrata. Zapravo - vrata se otvaraju pritiskom na jednu pločicu! 

Jer, tako su vrata lišena i same kvake... 

Žuti ulazni hol se potom nastavlja u policu sa knjigama koja se 

pruža ka potpuno otvorenoj zoni po kojoj je razvučen ogromni 

sto. Sa jedne njegove strane, prostiru se dnevni boravak, TV 

sala i trpezarija. Tu su Hans Wegner stolica Ox, par le Corbusier 

stolica sa rukonaslonom, PK sto. Sve je orijentisano prema 

velikim staklenim prozorskim površima. U trpezariji su Jean 

Prouve sedišta. Iza trpezarije, prostire se betonska ploča namenjena 

posluženju hrane. 

A na drugom kraju onog 10m dugačkog stola, nalazi se kuhinja 

sa istovetnim betonskim šankom i velikom otvorenom zonom 

namenjenom probama. To je vrlo prilagodljiv, fleksibilan prostor, 

opremljen ponekom stolicom renomiranih autora: Hans 

Wegner - Wishbone ili Jorge Zalszupin - Senior. 

Iza svega je prostrani beli zid koji ovu javnu, dnevnu zonu 

odvaja od privatne, intimne zone stana. Nju čini mali toalet 

namenjen gostima, potom glavna spavaća soba, garderober i 

odvojeno kupatilo. Spavaonica je sasvim jednostavna, sa plakarima 

koji su izvedeni istim materijalom od kojeg je sačinjen 

veliki sto, tu je i Muuto stolica, AJ svetiljka i George Nelson - to 

je oprema. Čitavo kupatilo je realizovano betonom, a drveni elementi 

ponavljaju isti izbor kao i u prethodnoj prostoriji. Manji 

toalet, onaj namenjen gostima, nešto prirodne rasvete dobija 

preko vešernice. 

Čitav stan je zapravo veoma jednostavan, realizovan izrazito 

preciznim dizajnom.




198/199 


I N T E R V J U 

milica todorović 

ego: Obično arhitekte maštaju o nesputanom izrazu tokom procesa 

projektovanja. Sa kakvim ograničenjima si se sretala, budući da si radila 

enterijer za svoj životni prostor ? 

mt: Projektujući sopstveni životni prostor nisam imala apsolutno nikakvih 

ograničenja.Uživala sam u svakom segmentu ovog projekta, od 

osmišljavanja koncepta preko procesa realizacije do najsitnijeg detalja. 

Prostor izgleda potpuno drugacije od onog kojeg smo kupili. Srušeni 

su zidovi, sve je promenjeno tako da je to bio prilicno veliki posao. Od 

pocetka sam imala jasne ideje i znala sta želim da postignem, tako da 

smo u roku od dva meseca uradili sve radove i proizveli i restaurirali 

nameŠtaj. sada sve izgleda baš kao što sam i zamišlila. Mislim da je za 

svakog arhitektu projektovanje sopstvenog prostora u kome može da 

iskaŽe sve svoje ideje bez ograničenja i kada zavisi samo od sebe, pravi 

uzitak. 

razgovor vodio Ljubomir Janković 

fotografije: arhiva Milice Todorović




EGO: Prema gipsanoj plastici na plafonu, čini mi se da je ovaj poduhvat bio rekonstrukcija enterijera? 

MT: Ovaj projekat nije bio rekonstrukcija enterijera, ali je moja zamisao bila da to tako izgleda. Zgrada 

u kojoj se nalazi moj dom je gradjena 1923.godine i delo je čuvenog arhitekte Milana Zlokovića. 

Fasada je originalna ali enterijeri nisu, iako sam pokusala da stvorim tu iluziju. Spoljnu i unutrašnju 

stolariju, plastiku na plafonu kao i još neke elemente sam namerno pravila tako da sve izgleda kao da 

je enterijer zaista iz tridesetih godina prošlog veka. 

EGO: Prostor deluje vrlo harmonično, da li postojali trenuci kada si razmišljala o nekim detaljima ili 

elementima enterijera koji bi te odveli van uobičajnog konfora? 

MT: Kako iznad stana posedujem tavan,upravo ovih dana se spremam da ga povežem sa stanom jednim 

grubim crnim metalnim stepeništem kao kontrast mekoći i harmoniji koja, kako ste primetili, 

vlada enterijerom. 

EGO: Boje koje si koristila u ovom prostoru pomalo podsećaju na stanove iz 50-tih. Koji je bio kriterijum 

za odabir kolorita? 

MT: Nisam vezivala boje za neki period.To su jednostavno boje koje mi se dopadaju. Dominiraju bela 

i siva u kombinaciji sa plavom, žutom i crnim detaljima kao kontrastima. Volim da koristim sve nijanse 

plave kao i žutu i boju senfa. 

EGO: Da li se ovaj stan može okarakterisati kao izraz jedinstvenog stila ili eklektičnog pristupa? 

MT: Mislim da se moze okarakterisati kao i jedno i drugo. Nisam previse razmisljala o tome kakav će 

mi biti pristup. Moje osmišljavanje i projektovanje stana je trajalo bukvalno tri dana. Jednostavno je 

bilo spontano. Kockice su se složile. Sve ono sto sam videla negde i sačuvala u memoriji, moje ideje 

koje su čekale prostor da bi se realizovale, moj vintage nameštaj koji je čekao u maminoj i tatinoj 

garaži, sve se jednostavno spojilo i nastao je enterijer koji vidite na slikama. 

Moj pristup projektovanju enterijera je često okarakterisan kao eklektičan. Volim da koristim elemente 

iz razlicitih epoha, da restauriram namestaj i bojim ga u neočekivane boje, da kombinujem staro i 

novo. Volim da pravim enterijere koji imaju karakter, koji su maštoviti i drugaciji. 

EGO: Šta nam možeš reči o izboru rasvete? 

MT: Rasveti sam se posebno posvetila. U trpezariji je art deko luster a u dnevnoj ručno rađena zlatna 

plafonjera.Vodila sam računa da svaki komad bude jedinstven i da ima odredjenu ulogu u prostoru. 

EGO: Komode se sjajno uklapaju u enterijer, da li su one tvoj dizajn ili nekog poznatog proizvođača? 

MT: Jedan deo namestaja je vintage. Konkretno komode i fotelje su iz 50-ih i 60-ih godina proslog 

veka.Ostalo je proizvedeno kod nas po mojim nacrtima. Samo je divan od italijanskog proizvođača.

206/207 





EGO: Kuhinja je sa crno belim pločicama, koliko često spremaš hranu, 

da li poseduješ strast za pripremu i dekoraciju obroka? 

MT: Ja sam pasionirana kuvarica.Kuhinja za mene predstavlja veoma 

važno mesto.Počela sam da kuvam kada sam se sa 19 godina preselila 

u Firencu da studiram i od tada se trudim da se stalno usavršavam na 

tom polju. Kuvam svakodnevno za svoju porodicu i često pozivam goste 

na večere. Kuvanje je za mene zadovoljstvo i jedan vid relaksacije.I da, 

posedujem veliku strast za dekoraciju stola i obroka. Skupljam vintage 

porcelanske servise , čajnike i šoljice.Trudim se da za sva tri obroka postavim 

i aranžiram sto. Svaki dan je bitan. 

EGO: Šta je potrebno učiniti da spavaća soba postane relaksirajuća i 

prijatna za san? 

MT: Po mom misljenju mirne, svetle boje, meke linije namestaja, prostor 

bez previše dekoracija.I obozavam Toile de Jouy u spavaćoj sobi. 

EGO: Koja je bila inspiracija za uređenje dečije sobe? 

MT:Mama sam jednoj devojčici od četiri godine koja se zove Amelia, pa 

mi je ona i bila inspiracija za uređenje dečije sobe. Želela sam da dekoracija 

njene sobe bude kao za princezu ali da ne bude banalna. Njena soba 

ima gipsane radove, kitnjasti luster, veliki krevet sa visokim uzglavljem, 

zavesice na ormanu, bogate drapere i to sve u istom dezenu sa detaljima. 

Veoma je elegantna što je možda malo neočekivano za dečiju sobu. 

EGO: Kako bi opisala svoj lični koncept (EGO)? 

MT: Moj lični koncept se menja uz moje sazrevanje, kako lično tako i 

profesionalno. Inspiraciju crpim iz putovanja. Slikam sve sto mi privuče 

pažnju, upijam atmosfere i ambijente i onda to sve nekako ispliva kada 

se ukaže prilika. Sve sam hrabrija u projektovanju a možda i malo 

ekcentričnija. 

EGO: Koji su Milicini budući planovi na polju arhitekture i enterijera? 

MT: Trenutno završavam dva projekta na kojima radim već duže vreme 

i spremam se za treći.Takodje planiram da otvorim prodavnicu vintage 

nameštaja.Borim se kao i sve moje kolege nadajući se da će za našu 

struku doći bolja vremena



218/219 


I N T E R V J U 

irena kilibarda 

ego: Vama je uručena velika nagrada za dizajn. O čemu se, zapravo, radi? 

ik: Krajem godine su rokovi za prijavu radova; ja sam se prijavila na par konkursa 

na isteku 2014., pa šta bude... Prva je bila nemačka nagrada, koja se dodeljuje u januaru, 

za vreme IMM sajma (Interior Innovation Award); dobila sam je za seriju, ali 

je nagrađen pre svega mali sto - tamno sivi sa bakrom. Potom sam dobila nagradu 

u Milanu: sve je to onako pompezno - gala veče, black tie oblačenje, svi u crnom 

(žene u haljinama)... dosta dobra organizacija, veoma su ozbiljni! Najveća nagrada 

je Platinum, a ja sam dobila Zlatnu, za dizajn stola: to je prvi koji sam uradila, od 

belog koriana, koji ima grafiku, LED svetlo - tople boje, koji isijava (kad je upaljeno 

svetlo, dobija se ta grafika)... i eto - to je to! 

ego: To su nagrade za početak godine! 

IK: Da, godina je dobro počela. 


fotografije: Rade Kovač 

www.radekovac.com


EGO: Da li ste pre desetak godina mogli 

da predvidite ovakav razvoj karijere, da će 

to što radite biti tako primećeno? 

IK: Deset godina unazad ja uopšte nisam 

razmišljala o industrijskom dizajnu! Da 

mi je neko tada rekao da ću raditi nešto 

vezano za proizvode, ja bih mu odgovorila 

da nema šanse - enterijer i to je to. Jeste, i 

tada me je zanimalo osvetljenje u enterijeru 

- ali kao “osvetljenje u enterijeru”, ne 

kao lampa ili dizajn rasvetnog tela. 

Ali... par godina kasnije, tačnije 2008., ja 

sam počela sa tom jednom lampom. To je 

povuklo druge stvari - jer sam i za to dobila 

nagradu, pa me je to teralo da idem 

dalje! 

I onda - kad dođete do toga da je uloženo 

toliko novca, truda, organizacije... onda 

idete još dalje da bi to prodali, jer je besmisleno 

raditi na tome a da nemate neki 

povraćaj novca koji je uložen u sve to. 

Tako da - ide u nekom pravcu - meni su 

te nagrade potvrda da idem u dobrom 

pravcu. 

EGO: Koliko energije i znanja je potrebno 

da se proizvede ovakav sto? 

IK: Energije? Mnogo (smeh)! Mnogo 

upornosti. Dolazi čak i do svađa - jer 

se stvari ne naprave na vreme, pa je tu 

zamor/umor, neki konflikti...Koliko znanja? 

Potrebno je, možda, da ste prošli kroz 

izvođenje, izradu nekih detalja, da vas 

to zanima, da umete da razmišljate konstruktivno, 

logički. Možda čak i ne kroz 

proračune inžinjera, već da osetite šta je 

to što drži tu ploču i šta je to što može da 

stoji. 

EGO: U središnjem delu stola je polje koje 

svetli. O kakvom tipu rasvete se radi? 

IK: Središnji deo u stolu? LED traka. Zalepljena 

je u unutrašnjosti stola po obodu. 

Svetli ka unutra. Zbog ugla osvetljenja, 

bitno je kako se postavlja ta traka. Znači - 

pozicija je bitna, a inače je to obična traka: 

koristim 3000K (Kelvina) kao toplu belu 

boju osvetljenja. Izvan toga imam kabl, sa 

trafoom, mada imam i varijantu sa baterijom. 

To su neke malo “jače” baterije, koje nisam 

mogla da nađem ovde, nego su mi našli u 

Nemačkim, onim velikim prodavnicama 

sa raznoraznom opremom za elektroinstalacije. 

Ta baterija ima energiju za otprilike 

pet sati dovoljne jačine svetla, ali 

može i dva dana sa malim intenzitetom 

svetla. 

EGO: Na početku procesa projektovanja, 

autor obično ima neku skicu koja na kraju 

i ne liči na krajnji proizvod. Koja je bila 

osnovna ideja za kreiranje stola - sa kojim 

projektnim zadatkom je pokrenut dizajn? 

IK: Radila sam enterijer za ljude kakvi 

se retko sreću - veoma prijatni; to je bila 

lepa priča. Ja sam Korijanom često radila 

kuhinjske ploče. To su uglavnom ravne 

površine, nema tu 3d oblikovanja, tako 

da nisam mogla mnogo da znam o proizvodnji 

korijana i kako se ponaša materijal. 

Kroz taj rad sam dobila ideju da napravim 

sto, ali u kombinaciji sa još dva materijala. 

U to vreme, korijan je primenjivan sa 

potkonstrukcijom od aluminijuma, ili od 

šper ploča, drveta... a onda sam ja počela 

da istražujem kako propušta svetlo i tako 

dalje. 

Što se tiče tog procesa od skice do krajnjeg 

proizvoda: ja čim dobijem ideju, ja napravim 

skicu, ali onda odmah pređem na 

kompjuter i radim u pravim dimenzijama. 

Nikad nisam imala problem da izradim 

prototip, pa da to radim više puta - jer na 

vreme sve rešavam i konstruktivno. 

EGO: Da li je bilo poteškoća u formiranju 

konstrukcije stola? Korijan je materijal 

koji se primenjuje za kreiranje masivnih 

volumena, a ovde je? 

IK: Bilo je razmatranja kako izvesti taj 

3d deo, čija zakrivljenost nije ista u svim 

pravcima - ima i jedan negativni deo koji 

je skoro nemoguće izvesti ručno. Pošto u 

timu imamo i majstora koji voli da rešava 

i “nemoguće”, svašta mu pada na pamet 

“kako izvesti”, on je napravio kopir, napravili 

smo taj naš 3d od gipsa na aluminijumu, 

te smo po tome napravili taj 

“ručni rad” za prvi sto. Posle smo došli do 

varijanti - kako pripremiti korijan, iseći 

sa najmanjim utroškom materijala, kako 

zalepiti tečnim lepkom (koji se dobija 

kupovinom ploče), pa se na CNC-u mnogo 

lakše izvlačio taj trodimenzionalni deo. 

EGO: Hoću da kažem - Korijan se koristi 

za izradu masivnih ploča, a ovde je 

primenjen za izradu vitke forme, što je 

neočekivana primena, zar ne? 

IK: Da! Obično se za radne ploče i pulteve 

koristi potkonstrukcija; ona je ta koja daje 

formu, a Korijan je samo završna obrada, 

on se lepi, praktično je obloga. A ovde 

je Korijan glavni u celoj priči. E sad, da 

bi propustio svetlo, da se ne bi stvarala 

senka, meni potkonstrukcija nikako nije 

odgovarala. Jer - morao bi da bude mnogo 

deblji, a ne bi mogla da dobijem provid 

nost na mestima na kojima je projektom 

predviđeno; zato je metalna konstrukcija, 

koja se vidi, izbačena napolje - umesto 

podkonstrukcije ispod Korijana, ja imam 

metalnu konstrukciju koja ga drži. 

EGO: Crni ili beli sto? Koji je vaš favorit? 

Uf... to pitanje sam već čula: “koji mi je 

favorit?”. Ja odgovor, naravno, ne znam 

(smeh)!... ne znam - možda crni (?). 

EGO: Promocija dizajniranih proizvoda 

iziskuje dosta vremena i novca. Kako se 

snalazite? 

IK: Pored svih drugih stvari, to je dodatna 

presija. Kad sve naplate stignu u isto 

vreme, gledate kako da izbalansirate... i 

onda nekako uvek - sreća - kroz rad na 

arhitekturi, na enterijerima, pare dodju 

baš na vreme! Tako da sam stalno na 

nuli - balansiram! Sve što zaradim, a to je 

retko, prebacim na plaćanje proizvodnje, 

materijala, špediciju i svega ostalog što je 

potrebno. 

EGO: Kako bi opisali svoj lični koncept? 

IK: “One man show”. 

Nedavno smo slikali nove stolove i tom 

prilikom mi je prijatelj i fotograf rekao 

“pa ti sve radiš sama!” - cela organizacija, 

crteži, rad sa majstorima u radionicama... 

probala sam da prebacim deo posla na 

druge ljude, ali ipak morate sve da proverite 

lično: uvek baš vas moraju da pitaju, 

baš od mene novinari traže izjavu (tekst) 

tokom sajma, da klijenti žele da vide baš 

autora,... naporno je sve to zajedno, teško 

je uklopiti, ali uspevam, za sad (smeh)! 

EGO: Vama posao zaista predstavlja zadovoljstvo. 

IK: Da. 

EGO: Šta je sledeće? 

IK: Šta god sam probala da isplaniram 

unapred - iako uspem sve da uradim, 

na samom putu se nešto dogodi - ili me 

put nanese na neku drugu stranu, ili stignem 

ranije/kasnije... tako da: ne planiram 

mnogo. Ja pratim, trudim se da uradim sve 

- sve to ima svoj tok i proces, vreme koje 

treba da prođe da bi se došlo do nečega. 

Ono na čemu radim poslednje dve godine 

je plasiranje tih mojih proizvoda, prodaja. 

Volela bih da imam svoju radnju koja 

prodaje moje proizvode, negde... 

Radim na novim; kako dobijem ideju - 

pokušam da je izvedem, da izvedem to 

novo. I dalje neću prestajati da radim za 

arhitekturu (kad imam posla), ali ovo je 

postalo “drugi posao” - iz neke probe i razonode, 

pretvorilo se u ozbiljan posao! 

EGO: Obzirom da je sto, kao proizvod, 

prilično prisutan u inostrastvu, da li ima 

narudžbina, kako to funkcioniše? 

IK: Proizvod je dosta skup. Putem interneta, 

preko sajta, na osnovu slike - retko 

naručuju skup proizvod. Ako postoji 

prodajno mesto, pa je proizvod viđen, ili 

je viđen tokom sajma - onda poruče i to 

urade direktno - putem mejla. Eto, tako 

funkcioniše.Pošto sam bila u priči sa Supermarketom, 

u Berlinu su bili izloženi 

stolovi, bili su korišćeni u restoranu, čovek 

može da opipa, da vidi kvalitet izrade-i 

tako je prodato! Zato smatram da je bitno 

pronaći odgovarajuća mesta da bi to funkcionisalo 

i na tome radim. 

EGO: Nadamo se da ćete uspeti. 

IK: I ja se nadam (smeh).




228/229 



232/233 


I N T E R V J U , E N G L I S H T E X T 

Christian Kerez 

You are... 

My name is Christian Kerez. I am an architect from Zürich. 

EGO: What comes first: form? shape? function? What are the key informations that 

you take into consideration when you draw first sketch? 

CHK: Well, for me - none of these! I always imagine space - my design starts with looking 

for reason to define space in a specific way. Program is just like the lines, you 

know, the lines in music script. They have no meaning solely for themself. Only if 

architects imagine the space, program becomes meaningful. 

Very often, if you do a competition, you have a program and it’s just a list of squaremeter. 

The square meter doesn’t mean anything! Only if you have an idea what happens, 

what should be in the space, or what should be meaning of the space, only 

than this quantities become architecture. 

EGO: is shape more capable to deliver message than program itself? 

CHK: I always try to destroy shape. In the sense of a form which is covered by the 

skin. I imagine the building as a organism which has an interior - like the human 

body, the bone structure - which has many other elements that define this interior. 

Very often, I try to expose this elements to the outside, to destroy the shape 

in the sense of smooth surface. Of course, you could also talk of these buildings as 

a shape, because they create a sculptoral appearance. 

BDW 2014 


fotografije: Studio Christian Kerez, portret: Ljubomir Janković



EGO: What goal does architects (arhistars) 

have to achieve today? What is the main 

task of todays architecture? 

CHK: I think we live at the time when 

everything is possible, and this makes 

everything much more difficult! Because 

- whatever you do, you have first of all to 

look for the reason, for the meaning, otherwise 

your work is only kind of incarnation 

of the personal taste or style. 

I try to start every project again with the 

same questions: “what is the purpose, 

what is the meaning of a specific building?”. 

For me, this can never come from, 

let’s say, formal aspects of architecture. 

CHK: Does contemporary architecture 

have answers to changes which are imposed 

by increased digital communication 

in every form? 

CHK: I use whatever I can to create a 

building. In my office, models done by 

hand have the same value as the models 

done on the computer. Very often, a project 

changes from physical to digital and 

back again. I have no preferences, for 

me - every tool is just serving a purpose; 

and this purpose is to find expresion of a 

extract of idea, and whatever is useful in 

these design proces - I take and use and 

I’m quite happy about all these possibilities 

that we have nowadays, working with 

computers. But, I’m not computer fetishist. 

Otherwise, my work as an architect 

would only be an illustration of computer 

capacity. For me, a computer is just a 

slave, kind of instrument. 

EGO: Is your architecture pure art? Your 

creations - are they to be judged solely as 

a work of art? 

CHK: Well, I would say: my understanding 

of architecture is close to the understanding 

of art, in the sense that I consider 

architecture as being a media; like - music 

defined by noises, like culture defined by 

volumes, and architecture is defined by 

the space. And think that whatever you 

do as an architect is first consideration of 

this definition of space. But, on the other 

hand, architecture can never be as pure 

and as autonomous as a work of art is. 

When I work as an architect, I have to take 

into consideration much more restrictions, 

than I would if I write a book. And 

these restrictions, they are crucial for the 

design process. And if an idea in architecture 

is not able to survive all this requirements 

and restrictions, that are like 

the second nature of the media of archi 

tecture, than these ideas have no meaning. 

Even if they maybe are, in their pure, 

not functional way, beautiful. 

EGO: Constructive part of your projects 

are of the most importance; does that fact 

make them more expensive and/or problematic 

for building construction? 

CHK: For me, budget is never an issue! 

If you make a movie in Hollywood (and 

you have 16 millions of dollars), or if you 

make a movie with a hand camera (and 

have just 16 000 dollars to make it), it’s 

not that much restriction or blessing. It is 

rather an aesthetical kind of requirement, 

or basic tool to work with. 

I love to work for rich people in Switzerland, 

and do buildings that would not be 

possible anywhere else than in Switzerland 

- because they are so expensive, but 

also because you wouldn’t find engineers, 

you wouldn’t find undertaker who would 

be able to build them. But, at the same 

moment, I love to work for people that 

are living in poor area - favelas in Sao 

Paolo (and they had to move out because 

they live in unbearable and risky situations). 

I respect and I treat all clients with 

the same respect, I take all the commissions 

with the same carefulness and the 

same passion, because they help me to 

develop ideas in two different, in two opposite 

directions. 

EGO: Is it true that big ideas collapse due 

to compromise? Is it possible to make 

great architecture and compromise at the 

same time? Do you compromise, ever? 

CHK: No. Never. And I also don’t want 

my clients to compromise. I also don’t 

want that engineer that I work with compromises, 

I also don’t want that undertaker 

that work with me compromises. 

I think what is absolutely important is 

that everybody involved in design process 

learns from each other and accepts 

the point of view from one another and 

changes its own position due to entity 

which is much more profound and 

complex when everybody has an impact 

on that. So, in this sense, if I say “I never 

compromise”, it is not arrogance, because 

I expect every other people involved in 

project, to do the same. 

...It’s curiosity: if you look how people in 

favela live - they are not poor people, it’s 

sometimes hard, certain things are hard 

but certain things are beautiful. There is 

so much quality of life also, in favela. I 

don’t do it by pity, you know? I don’t pity 

this people. I respect them. 

I could also pity rich people. Sometimes 

they have more menthal problems... 

EGO: Where would you place your work 

at the timeline of architecture? 

CHK: This is important question. It’s very 

important to have historical notion of 

the present. I think without that you can 

not do anything which has any relevance 

in architecture. My understanding is: we 

still work under postmodern conditions; 

but the first notion of the postmodernism 

was too easy. What Ventury, Rossi 

and others did just to kind of break with 

modernism, to go further back in the 

past and in the end didn’t reach much 

complexity. I think: to respond to this 

postmodern conditions is not anymore 

possible with an apriory position, with a 

position which is a starting point; but it’s 

much more that you have in each project 

to look again for the evidence that give 

you legitimization for what you’re doing, 

that give you a reason why your project 

looks like this and not like that. And I 

try to circumscribe this kind of historic 

condition with the title on certain certainty, 

you know - with the last book on 

my work, published last year in Japan; 

and because I think you start each project 

with uncertainty and effort and the 

work you have to do, you have to achieve 

(or you’re traying to achieve) is to endup 

with certainty. In this sense, for me, 

doing a project still starts in the negative 

void. Postmodernism is defined by something 

which is already gone, but it doesn’t 

tell you where are you now. Even today, 

you still have to look each project again, 

and where does the arguments, the logic 

come from, for the project. 

EGO: The last one: how do you define 

your ego, your selfconcept? What’s the 

more important: your work or your (private) 

life? 

CHK: For me, my work is specific experience 

of life. My life would be much easier 

without architecture, but also much more 

boring! Happiness is only one aspect in 

life. Life would be quite poor if you could 

be 24/7 happy. So, I think life is like package... 

passion, despair, sadness, ecstasy, 

frustration... only by knowing all of these 

emotions makes life interesting. I would 

be terribly bored if I’m just happy.


240/241 


Kapadokija / Ivana Dukčević


Pre nekoliko godina, u Njujorku je objavljena knjiga “1000 mesta koje morate videti pre nego što 

umrete”. Na početku knjige, ispisane su reči nepoznatog autora: “Život se ne meri brojem udisaja 

koje tokom života načinimo, već momentima i mestima koja nam oduzimaju dah”. Jednočasovni 

let balonom iznad Kapadokije, u cik zore, uz crvenkasto nebo i bez daška vetra, jedna je od stvari 

koje ne bi trebalo da propustite, a koja se našla u jednom izdanju ove knjige. Iako prilično visoka 

cena leta može značajno da izmeni vašu već možda pozitivno donešenu odluku, ako ne odete - 

nećete znati šta ste propustili... 

Verovatno nikada neću zaboraviti svoje prvo jutro u Kapadokiji, kada me je nešto pre 6 sati ujutro 

probudio neobičan huk. I onda još jedan... Kada sam otvorila drvena vrata “pećine”, sobe u pansionu 

jednog od “vilinskih dimnjaka” smeštenog na samom vrhu mesta Goreme, ugledala sam 

jedan od najčarobnijih prizora na svetu. Gomila šarenih balona jedrila je nebom iznad stena 

čudesnih oblika i presijavala se na jutarnjem suncu. Savremena tehnologija može da nas iznenadi 

svakakvim čudima, ali teško da iko osim Majke prirode može da stvori predeo tako čudesan i 

bajkovit kao što je Kapadokija. 

Čudesne oblike stena, koji ponekad liče na izdužene kućice, na turskom nazivaju peri badžalari 

(peri bacaları), u prevodu “vilinski dimnjaci”. Nastali su pre oko 30 miliona godina, posle erupcija 

nekada aktivnih vulkana, sada konusnih planina Erdžijes Dagi, na severoistoku Kapadokije (Erciyes 

Daği, 3917 m) i Hasan Daği, na jugozapadu (3268 m). Dokazano je da su do neolita ovi vulkani 

bili aktivni, jer su u Kapadokiji pronađeni praistorijski crteži sa prikazom erupcija iz tog perioda. 

Na hetitskom jeziku, ali i na persijskom, reč „Kapadokija” znači „Zemlja divnih konja”. Ime regije 

potiče iz VI veka pre naše ere od konja koji su nekada slobodno živeli na ovim prostorima, pre 

nego što su stari narodi počeli da ih love i pripitomljavaju. Danas bi se međutim, ova oblast u 

samom centru Turske, na nadmorskoj visini od oko 1000 metara, mogla bolje opisati kao „Zemlja 

Kamenka i Kremenka”. Iako šira Kapadokija zauzima mnogo veći prostor, u njenom najsevernijem 

delu, na površini od oko 20 x 15 km nalaze se najneobičniji oblici stena, zbog kojih je godišnje 

poseti izuzetno veliki broj turista, iz čitavog sveta. 

Za posetu Kapadokiji trebalo bi izdvojiti bar 3 do 4 dana. Osim leta balonom, na ovim predivnim 

predelima trebalo videti: Goreme (Göreme) - mesto u kojem je većina smeštaja za turiste u okviru 

vilinskih dimnjaka i gde je nastala prva manastirska zajednica na svetu, danas UNESCO-va svetska 

kulturna baština - Goreme Open Air Museum; Mesto Urgup (Ürgüp), sedište kapadokijskih 

vinarija i Učhisar (Üçhısar), najromantičnije mestašce na obroncima ogromne stene sa čijeg se 

vrha u kasno popodne posmatra zalazak sunca. 

Desetak kilometara severnije, u mestu Avanos na obali reke Kizilirmak obiđite neku od grnčarskih 

radionica poznatih širom Turske, možda onu najpoznatijeg grnčara Kapadokije - gospodina Galipa, 

koji je u jednoj od dve radnje, u suterenu, u pećini osnovao i uvrnuti Muzej (ženske) kose. 

U severnom delu Kapadokije, posetite nekoliko dolina koje je oblikovala lava, svaku sa drugačijim 

oblicima stena: “Pašin vinograd” (Paşabaği ili Paşabaglari), Zelve (Zelve Vadısı ili Zelve Açık Hava 

Müzesi), ili možda “Dolinu Ljubavi” (Aşiklar Vadisi). Ono što je sigurno - svoj boravak u Zemlji 

vilinskih dimnjaka, sigurno nećete nikada zaboraviti. 

fotografije: Ivana Dukčević




250/251 


G A S T R O N O M I J A 

Restoran Salon 5 

EGO: Salonski restorani u Berlinu, Barceloni, Lisabonu čine neku vrstu 

“underground kulture”. Kakva je pozicija Salona 5 na toj mapi ? 

PF: Na mapi evropskih restorana naravno da ne postojimo a na mapi 

domaĆe undergroun kulture takodje, jer underground svet u naŠem 

gradu ne poseĆuje restorane, naroČito ne fine dinig restorane. 

EGO: Vi ste u osnovi restoran sa italijanskim specijalitetima, kakvih 

ima dosta u Beogradu. Po čemu se razlikujete od konkurencije? 

PF: Čudan je odnos beogradskih restorana i italjianske kuhinje 

naroČito percepcija ugostitelja Šta je to italianska kuhinja, razliku 

izmeĐu nas i konkurencije je najbolje opisao jedan naŠ gost Italijan 

koji trenutno Živi u Beogradu citiram: this pasta doesn’t taste like 

my mom’s, it taste like my grandmams. Pored toga idejni tvorac Salona5 

Nikola Narančić ima 8 godina radnog iskustva kao kuvar u Italiji 

sa lincencom Asocijacije italijanskih kuvara. Trudimo se da pravimo 

jela kao Što se to prave u samoj Toskani, Što sa receptima Što sa samim 

naČinom pripreme jela i naravno mnogo ljubavi prema hrani. 


fotografije: arhiva restoran Salon 5



SALON 5 

Pavle farčić 

EGO: Kako bi rangirali Vašu ponudu specijaliteta u odnosu na velike hotele poput Crowne Plaza 

ili Square Nine? 

PF: Konkurentnu ali mi nismo hotel pa je odnos prema svakom jelu i gostima mnogo više personalizovan 

sa naše strane u odnosu na hotele. 

EGO: Kada ste otkrili svoju strast prema ugostiteljstvu? 

PF: Kada sam shvatio da nemam gde da odem na veceru. 

EGO: Koliko osoba učestvuje u radu jednog ovakvog restorana? 

PF: Naš restoran je relativno mali oko 26 sedećih mesta za ručak / večeru i 6 u lounge prostoriji i 

mislim da nas previše radi za toliki objekat ali to je jedni način da servis i hrana budu na nekom 

nivou za koji mi mislimo da naš restoran zaslužuje. 

U samom restoranu radi 10 osoba pored toga van resotrana radi jos 4 koji se na neki način bave 

marketingom odnosno komunikacijom restorana. 

EGO: Kako ste odabrali elemente enterijera i u kojoj meri oni utiču na atmosferu u restoranu? 

PF: Svi elementi, umetnine, nameštaj, detalji, tanjiri, escajg su pažljivo birani u vremenskom razdoblju 

od skoro 2 godine, i oni apsolutno utiču na atmosferu jer se od samog ulaska u objekat 

oseti se da je neko sa pažnjom i pasijom uređivao prostor. 

7. Koja vrsta muzike se sluša u restoranu Salon 5? 

PF: Nema nekog određenog muzickog pravca, mislim da sam momenat, raspolozenje kao i stuktura 

gostiju diktiraju muziku koja se sluša. U svakom slucaju kvalitetna muzika. 

EGO: Veliki broj stranaca posećuje Vaš restoran. Da li uspevate da popravite sliku Srbije svojim 

kulinarskim umećima? 

PF: Da, ali ne samo strancima vec svim gostima koji su možda pomalo zasićeni ponudom koja 

se trenutno nudi u zemlji. Za sada imamo dve ponude da u instranstvu postavimo restorane sa 

sličnim konceptom i kuhinjom. 

EGO: Većina komentara na Tripadvisoru koji se odnose na Salon 5 je pozitivna. Gotovo svi posetioci 

hvale hranu. Da li postoji neka tajna u odabiru sastojaka za specijalitete koje pripremate i 

na koje ste ponosni? 

PF: Da, tajna je u tome da se bukvalno svaka namirnica pažljivo bira od strane glavnog kuvara, mi 

nemamo dobavljača namirnica već svakodnevno idemo sami u nabavku dnevno svežih i 

najkvalitetnijih sastojaka koje možemo da nadjemo na tržistu, kod nas se zamrzivač koristi 

isključivo za led i carpaccio. 

EGO: Čitajući komentare jednog broja gostiju na internetu, može se zaključiti da su cene daleko 

iznad proseka u odnosu na beogradske restorane. Kakva je Vaša rekcija na takve komentare? 

PF: Cene su u odnosu na namirnice koje koristimo na margini održivosti kvaliteta, mislimo da 

smo jeftini u odnosu na proizvod i servis koji nudimo. Uostalom cene su transprantne i stoje na 

našem sajtu, problem je kada neko naruči buffalo mozzarella, beli tartuf ili foie gras i ocekuje da 

to košta kao lovačka šnicla. 

EGO: Da li ovakav tip restorana može da se pretvori u veliki biznis? 

PF: Sigurno, ali ne u Srbiji. 

EGO: Kako bi opisali Vaš lični koncept (EGO)? 

PF: Biti strog prema samom sebi. 

EGO: Da li imate u planu neku novu atrakciju za goste restorana Salon 5? 

PF: Da, upravo radimo na otvaranju bašte za letnju sezonu.




F O T O G R A F I J A 

Francesca Fattori 

The Wonders Taste je kolekcija inspirisana slikom Renea Magritta 

pod nazivom ‘’Nevidljivi ukus’’. Umetnica Francesca Fattori 

često inspiraciju crpi iz nadrealne umetnosti. 

Fattori otelotvoruje svakodnevne sastojke hrane 

interpretirajući ih prema svojim ličnim percepcijama krivih, 

ekstravagancije, ograničenosti i krhkosti. 

Slike su scene mrtve prirode nastale igrom i preuzete su iz njihove 

fluidne prirodne scene, koje ona voli da zove ‘Metafizički 

pejzaži’. Prva scena inspirisana je Krivinom koju možemo naći u 

linijama i oblicima različitih sastojaka korišćenih na slikama. 

Nijanse su delikatne i nežne kao linije. Korišćeni sastojci komponovani 

su sa ciljem da ponovo stvore osećaj. 

Drugi deo vezan je za Ekstravaganciju. Ova karakteristika 

može se naći u kombinacijama sastojaka: na primer Jagnje sa 

borovnicama. 

Za treći deo glavni osećaj je Ograničenje; stvoreno samom 

kompozicijom različitih subjekata. 

U poslednjem delu, dezerti, Krhkost je postignuta manipulacijom 

različitih sastojaka kao što je struktura od rušičastog 

šećera ili kompozicija trešanja. 

Svetlo koje je korišćeno je prirodno i delikatno. Umetnica je 

obradila slike kako bi izgledale pomalo plastične i statične. 

Cilj je bio da se ponovo stvori fantazija Sveta čuda stvorenog 

prirodnim objektima. 

tekst: Jelena Blagojević 

http://trendland.com/the-wonders-taste-by-francesca-fattori/ 

Fotografije: https://www.behance.net/FFattoriphotography


264/265 


EGO magazin 

NAJBOLJI IZBOR PROIZVODA 

ZA VAŠ PROSTOR 

Arts & Crafts, Gospodar Jevremova 25, Beograd tel. +381 11 630 44 43, 

e-mail: diagonalplus@open.telekom.rs 

MORITZ EIS, BEOGRAD 

Izložbeni salon Italica 

Gospodar Jevremova 24 

11 000 Beograd Srbija 

Tel.+381 11 63 04 744 

Mob: +381 63 257 186 

E-mail: italica.beograd@gmail.com 

www.italica.rs 




Tel.+381 11 63 04 744 

Mob: +381 63 257 186 






Tel.+381 11 63 04 744 

Mob: +381 63 257 186 



ACCORD 

model Accord Grigio 80x80 

CHROME METAL 

Model Chrome metal 25x50 

Cemente 

model Cementine bianco 80x80 

I klasa: 2.100 din/m2+pdv 

II klasa: 1.100 din/m2+pdv 

podna pločica, laserski sečena,10 mm 

debljine 

II klasa, podna, 10 mm, cena : 1.000 

din+pdv. 

I klasa: 2.600 din/m2+pdv 

II klasa: 1.400 din/m2+pdv 

podna pločica, laserski sečena,10 mm 

debljine

266/267 




Ove artikle mozete naci u nasem showroomu, 

po akcijskim cenama 












Mišarska 8, 

Beograd, Srbija, 

+381 11 32 37 026, 

+381 32 20 377 

Emperor floor lamp 

by Neri & Hu 


Mišarska 8, 


+381 11 32 37 026, 

+381 32 20 377 

Random Light 

by Bertjan Pot 


Mišarska 8, 


+381 11 32 37 026, 

+381 32 20 377 

Prop Light Wall 

by Bertjan Pot 


Mišarska 8, 


+381 11 32 37 026, 

+381 32 20 377 

Rabbit Lamp 

by Front 


Mišarska 8, 


+381 11 32 37 026, 

+381 32 20 377 

Dear Ingo 

by Ron Gilad 


Mišarska 8, 


+381 11 32 37 026, 

+381 32 20 377 

Container Stool 


year of design 

2009 

material 

Bamboo rattan cage, aluminum frame 

and glass diffuser. Zamac base with steel 

frame for the floor and table lamp. 

additional 

Each cage is woven by hand and therefore 

has a unique character. 

detailing 

Colour: black or red 

Dimensions: 180x53cm | 70.9”x20.9” 


2001 

material 

fibreglass soaked in epoxy resin, chromed 

steel pendant 

detailing 

Colours: 

white, black 

Dimensions: 

diameter 50 cm | 19.7” 




2013 

material 

HIPS housing; PMMA lightguide; Glass 

bulbs 

detailing 

Prop Light is equipped with a comfortably 

warm LED light source, spreading 

it’s light by a specially developed optics. 

All versions are dimmable. 

White body RAL9016 


2006 

material 

PVC/cotton laminate on metal structure, 

rabbit polyester 

detailing 

Colour: 

black 

Dimensions: 

54x28,5cm | 21.3”x11.2” (HxW) 


2003 

material 

powder coated steeladditional 

The Dear Ingo is now officially part of the 

permanent collection of the Art Institute 

of Chicago 

detailing 

Colour: Black or White 

Dimensions: 

min 80 max. 240x50cm | min 31.5” max 

94.5”x19.7” (øxH) 


2007 

material 

PE 

detailing 

Colours: 

white and black 

Dimensions: 

44x30cm | 17.3”x11.8” (Hxø)

268/269 




Mišarska 8, 


+381 11 32 37 026, 

+381 32 20 377 

Labyrinth Chair 

studio Jobs 

Labyrinth Chair Original (2006) 

year of design 2012 

material 

Wood frame, foam and Dacron upholstered. 

additional 

based on original design of 2006 

fabric composition 

24% pe, 47% co, 29% li 

abrasion 20000 Martindale 

Teflon coated 

firetest 

BS5852 source 0&1 

Available in three patterns: Labyrinth 

Original, Labyrinth Grey, Insect 




Mišarska 8, 


+381 11 32 37 026, 

+381 32 20 377 

Container New Antiques 

7156 +carbon 

chairs 



2011 

material 

Container Foot: PE, Top: HPL, LPL, 

Laquered Wood, Stained Wood 

detailing 

Colour: 

White, Black, Grey, Brown 

Dimensions: 

7156: 56 cm | 22.0” x 71 cm | 28” (WXH) 

Masivni drveni podovi 

Orah Selekt / Natur, završna obrada ulje 

ili lak 

Dimenzija 21x137x853-1453mm 

Cena € 129 / m² bez PDV-a 

Posedujemo sve relevantne sertifikate: 

FSC, PEFC, CE oznaka kao i dekleracija 

otpornosti na abraziju preko 2000 obrtaja. 

Lakovi i ulja koja se koriste su renomiranog 

nemačkog proizvođača - 

KNEHO GmbH 

Maja Vujinović 

General Manager 

Woodmod Solution d.o.o 

Andrićev venac 2, Beograd 

gsm: +381 64 221 89 73 

e-mail: office@woodmod.rs 

web: www.woodmod.rs

EGO

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?