EGO

EGO 

MAGAZIN 

0013 

2016

CAPE COD 

http://www.radekovac.com/ 

The new bathroom series by Philippe Starck. www.duravit.pl

Colorland, Cara Dušana 68, Beograd tel. +381 11 3284 619 , +381 11 3284 918 E-mail: mail@colorland.rs www.colorland.rs

Arts & Crafts, Gospodar Jevremova 25, Beograd tel. +381 11 630 44 43, e-mail: diagonalplus@open.telekom.rs

008/009 

Ego magazin 

jul 2016 / N°0013 

Isay Wainfeld 

010/011 

Sirin Labs 

012/013 

Lingenhel, Beč 

014/015 

Collar 

016/017 

Little Beach House 

018/019 

Hasselblad X1D 

020/021 

Luvr, Abu Dabi 

022/023 

Hotel Amano, Berlin 

Arper, Meety 

026/035 

Geberit 

036/045 

Arper 

046/055 

Tomić Vojislav 

056/067 

BMW 

068/083 

Isay Weinfeld 

084/097 

Marcio Kogan 

098/107 

Casa Cook, Rhodos 

Olafur Eliason 

BMW 

Restoran Hostvakst

010/011 

www.ego-magazine.com 

NOVOSTI 

Solarin, mobilni telefon 

Sirin Labs 

Švajcarsko-izraelski start-ap Sirin Labs kročio je na tržište svojim smart telefonom 

koji je u rangu vojnih, i ima ugrađen sigurnosni sistem koji ga štiti od 

hakovanja, elektronskog prisluškivanja i krađe podataka. Njegov prvenac, 

telefon Solarin, monolitnog je oblika, u gotovo kjubrikovskom stilu, sa metalnom 

TELOM kojE sadrži oko 2000 komponenata, “Solarin je namenjen ljudima 

koji nemaju mnogo da izgube”, ali koji žele mobilni telefon koji je elegantan i 

brižljivo dizajniran, kaže Tal Cohen, direktor kompanije Sirin. “Ekskluzivnost 

ovog telefona je u njegovoj tehnologiji i sigurnosnim nivoima bez presedana.” 

Telefon ima gotovo “organskI” ispupčenO oko kamere, reljefnu površinu i fino 

obrađene metalne ivice. 

Tekst: Jelena Blagojević 

https://www.sirinlabs.com/

012/013 


NOVOSTI 

Lingenhel - Beč, Austrija 

Posle dve decenije bečkog Naschmarkta, Johannes Lingenhel zamenio je svoj 

voljeni mobilni deli onim zidanim. U lokalu se ne prodaju samo sirevi iz lične 

proizvodnje, već je to, kako sam vlasnik kaže, prodavnica urbane hrane koja je 

istovremeno bakalnica, bar, restoran, privatni prostor za različite događaje i 

škola kuvanja. Smestivši se u nekadašnjoj plemićkoj kući iz 1795.godine, ovo carstvo 

hrane transformisala je lokalna firma Destilat, zadržavši istovremeno retke 

austrijske teraco ploče, granit zlatnih nijansi i antikvarni mesarski drveni blok 

koji turiste privlači izlogu. U lokalu se mogu naći sirevi i salame – ukratko sve što 

tera vodu na usta. Iza bara se nalazi pasaž pod lučnim svodom, a tamo šef Daniel 

Hoffmeister priprema sveža sezonska jela kao što je na primer sir burata poslužen 

sa zovom, krastavcem, jabukom i bobicama. Namerno smešten u nekadašnje štale, 

restoran i otvorena kuhinja nude posetiocima mogućnost da posmatraju proizvodnju 

kamembera, jogurta i mocarele. Enterijer je opremljen elegantnim lusterima 

holandskog dizajnera Ricka Tegelaar-a, ali i balama sena. Starinski lavaboi, 

sada restaurirani, imaju novu funkciju – služe za rashlađivanje pića. 


http://www.lingenhel.com/blog/index.php/web/index.html

014/015 


NOVOSTI 

Set za kafu Collar, Stelton 

Prateći interesovanja poznavalaca kafe, danski brend Stelton lansirao je novu 

kolekciju – set za kafu. Dizajn je delo italijanskog studija “Something Design”, a 

kolekcija je posvećena najstrastvenijim ljubiteljima kafe. Cilj nove kolekcije je 

dizajnerima bio jasan: prevazići dosadni proces kuvanja kafe i umesto toga vratiti 

uživanje uz sam ritual. Kako bi se to postiglo, dizajniran je mlin za kafu, tegla 

za kafu, te posude za mleko i šećer. Izbor posuda koje će biti kreirane svedoče 

da je dizajn rezultat koji je ‘jedan ljubitelj kafe stvorio za drugog ljubitelja.’ 

Iako fokusiran na osnovni cilj, a to je praktičnost, ovom setu ne nedostaje ni 

vizuelni kvalitet. Inspirisani skandinavskom estetikom, ovi predmeti imaju crnu 

mat obradu koja će se istaći u svakoj dizajnu naklonjenoj kuhinji. Dodatni akcenat 

daje teflon kao savremeni materijal, i njegov spoj sa drškama od hrastovine. 

Principi dizajnera su očigledni: Daniel Debiasi i Federico Sandri osnovali su 

studio Something Design ( www.somethingdesign.com ) 2010.godine, sa ambicijom 

da stvaraju razovrsne predmete koji će pokrenuti dijalog inspirisan, kako sami 

kažu – ‘prostornim, kulturnim i bihevioralnim posmatranjem.’ 


http://stelton.com/

016/017 www.ego-magazine.com 

NOVOSTI 

Little Beach House 

Malibu, SAD 

Sa suncem, moram i peskom pred samim pragom, teško je zamisliti stanovnike 

Malibu Biča kako žele išta drugo. Nedavno je tamo otvoren mali klub Little 

Beach House Malibu, na dva nivoa, sa pogledom na plaže Carbon i Surfrider. Priroda 

kroz velike prozore stupa u unutrašnjost, pa ove prirodne prednosti same 

preporučuju posetu klubu. Bar osim hrane i koktela nudi idealno okruženje 

za rad i sastanke, dok se u trpezariji restorana, sa pogledom ka okeanu, služi 

sveža kalifornijska hrana, pripremljena u kuhinji izloženoj pogledima posetilaca 

kako bi im se održali i pažnja i sitost. Rad i obedovanje je moguće obavljati 

i na zasenčenoj terasi, opremljenoj ležaljkama i sofama, kao i kabinama 

za presvlačenje, namenjene onima koji u restoran dolaze pravo sa plaže. Na 

spratu se nalazi salon sa barom i dve terase za boravak na otvorenom. Autor 

enterijera je Vicky Charles, i prema projektu prostorom dominira u belo bojena 

tikovina. I drugi prostori su naglašeni prirodnim teksturama i nijansama 

okeana - plave, zelene i sive boje. Betonski podovi su ukrašeni ugrađenim detaljima 

od mesinga, dok lokalni kaktusi i divlje trave u enterijer unose dašak 

prirode. 

Tekst: Jelena Balgaojević 

http://www.littlebeachhousemalibu.com/

018/019 


NOVOSTI 

Hasselblad X1D fotoparat 

Kompaniju Hasselblad osnovao je 1941. godine Victor Hasselblad, pronalazač 

i fotograf ptica. Njeni proizvodi, fotoaparati, nikada nisu dostigli slavu 

čuvenih Kodak ili Canon aparata, ali stoje iza nekih od najpoznatijih fotografija 

dvadesetog veka. Kompanija je, obeležavajući 75 godina postojanja, 

najavila novitete. U pripremi je lansiranje novog aparata koji će promeniti 

pojam fotoaparata: kompaktna X1D Camera. Ovaj fotoaparat nudi tehnička 

unapređenja koja će zainteresovati i amatere i profesionalne fotografe, i biće 

prvi aparat ‘bezogledalac’ tzv.srednjeg formata. Ključna stvar je i prenosivost 

aparata, jer je težak tek 725g – pravo je pero u poređenju sa uobičajenom 

težinom Hasselblad aparata. Osim toga, aparat ima dobar HD video kvalitet, 

Wi-Fi i ugrađen GPS, kao i prilagođeno korisničko okruženje koje korišćenje 

kamere znatno pojednostavljuje – kamera se koristi kao i bilo koji smart telefon. 

Tokom proteklh nekoliko godina, kompanija je prošla kroz tihu transformaciju. 

Osam godina od kada ju je kupila grupa Shiro iz Hong Konga, Kompanija 

se konačno vratila u ‘evropske ruke’. Tranzicija nije tekla glatko, i 

Kompanija je prošla kroz svojevrsnu ‘krizu identiteta.’ Pravi obožavaoci nikada 

nisu bili oduševljeni partnerstvom sa kompanijom Sony, a nova kamera X1D 

konačno će sve vratiti švedskim korenima. Za to je zaslužan Perry Oosting, 

novi direktor Kompanije. Novi model fotoaparata svoj izgled nasledio je iz 

čuvene serije V System. Iako je ova serija prestala da se proizvodi još 2013., njen 

prepoznatljivi kockasti crni ram doživeo je svoju reinkarnaciju novim modelom 

X1D, sa dozom retro dizajna. ‘To nije ‘nostalgija radi nostalgije’, naglašava 

Oosting, i dodaje da ja ovo prvi put da je Hasselblad kreirao proizvod namenjen 

isključivo amaterima koji teže profesionalnom kvalitetu proizvoda. ‘Kamera 

X1D predstavlja ključnu tačku u bogatoj 75-godišnoj istoriji Hasselblada. 

Ovaj fotoaparat fotografiju približava novoj generaciji korisnika, istovremeno 

unapređujući i kvalitet fotografije.’ Hasselblad je dizajnirao i kolekciju 

pratećih objektiva specijalno za model X1D – od 45mm i 90mm. Adapter će ovaj 

model učiniti kompatibilnim sa svih 12 sočiva i pratećom opremom profesionalne 

kolekcije H System Za aparat je specijalno dizajnirana i Billingham torbica, 

pa će X1D postati idealno društvo na putovanjima. ‘Radi se o kreiranju 

i razvoju samog iskustva fotografisanja,’ kaže Oosting. ‘Hasselblad će opet 

privlačiti istinske kreativce.’ 


http://www.hasselblad.com/x1d


NOVOSTI 

Luvr u Abu Dabiju 

Jean Nuvel 

Muzej Luvr u Abu Dabiju beleži dva važna momenta: prvi je uklanjanje zaštitnih 

zidova koji omogućavaju vodi da konačno okruži objekat, a veličanstvena 

kupola je nedavno po prvi put bila osvetljena. Proslavljeni francuski arhitekta 

Žan Nuvel potpisuje ovaj izuzetni projekat. On je zgradu zamislio kao ‘muzejski 

grad’ u moru, spajajući neprimetno vodu sa tlom. Istovremeno, instalacija 

od oko 4500 sijalica na impresivnoj kupoli, projektovanoj po uzoru na tradicionalnu 

arhitekturu te regije, takođe je postavljena. Ove sijalice treba da i danju i 

noću osvetljavaju celu strukturu. Kupola prečnika 180 metara pokriva veći deo 

‘muzejskog grada’ koji se sastoji od 55 objekata. Svetlost i voda su dva ključna elementa 

u stvaralaštvu Žana Nuvela. Ovi elementi bi trebalo da stvore dvostruki 

vizuelni efekat, koji autor naziva ‘kiša svetla’ u enterijeru. Nakon otvaranja, 

Luvr će biti ključni element Distrikta kulture na ostrvu Sadijat – središtu 

državne kulture, u kome se nalaze i Gerijev Gugenhajm Abu Dabi i Narodni muzej 

Zajed Normana Fostera. 


http://louvreabudhabi.ae/en/building/pages/architecture.aspx


NOVOSTI 

Hotel Amano Grand Central 

Berlin 

poslovna grupa Amano, izgradila je još jedan hotel u Berlinu, i na taj način 

potvrdila modernu pročišćenu estetiku koja je postala njen potpis. Smešten u 

samom centru grada, poznatiji kao Mitte, objekat je postao kulturna znamenitost 

baš kao što su to već odavno The Hamburger Bahnhof (Muzej moderne 

umetnosti) i Rajhstag. Sa 250 soba, ovaj hotel nije baš mali, ali pošto sve sobe 

krase drveni parketi, kao i dominantna monohromatska paleta boja i tamni somotski 

draperi, osećaj luksuza ipak preovlađuje. I javni prostori ne odskaču. 

Barem ne bistro u prizemlju gde se lokalni posetioci mešaju sa gostima kako 

bi okusili francusku kuhinju sa izraelskim uticajem. Na istoj etaži, niz konferencijskih 

sala, povezanih velikim ozelenjenim dvorištem, zadovoljiće potrebe 

poslovnih ljudi na proputovanju kroz grad. Gornje etaže karakteriše nešto 

više druželjubiva atmosfera. Na šestom spratu nalazi se Apartment Bar, sa velikim 

prozorima i pogledom na Rajhstag. Jednostavnim enterijerom dominiraju 

barske stolice presvučene plišom u boji mente, a svetiljke su industrijskog 

stila. U nastavku bara nalazi se krovna terasa sa barom u kome ne možete da 

ne sretnete v.i.p. goste. 


http://www.amanogroup.de/en

024/025 


Ljubomir Janković 

Ego magazin # 0013 

Glavni i odgovorni urednik: Ljubomir Janković 

It + web: o3art 

Asistent urednika: Dostana Janković 

Novinar: Jelena Blagojević 

foto: Vladimir Milosavljević, PIKI 

Marcio Kogan 

Restoran Kadeau 

Casa Cook, Rhodos 

Naslovna stranica Ego magazina [0013], 

http://olafureliasson.net/versailles/ 

http://www.olafureliasson.net/ 

Photo: Anders Sune Berg 

Poštovani čitaoci, 

pred Vama je trinaesti broj PDF izdanja Ego magazina. I u ovom broju Vam donosimo najzanimljivije 

prikaze iz oblasti arhitekture, enterijera i dizajna. Pored fantastične 

arhitekture autora marcio kogan-a i isay weinfeld-a, donosimo prikaz instalacije u 

versaju koju je osmislio olafur eliasson. Pomoću nekoliko site-specific instalacija u 

kojima su upotrebljeni voda, magla, ogledala i svetla, Eliasson je prisvojio originalni 

simbol Versaja – kraljevu apsolutnu moć, izokrenuvši je kako bi stvorio, kako sam 

kaže ‘mesto koje moć daje svima.’ Sličnu poruku donosi i instalacija koju su napravili 

christo & jean claude. Ideje koje su ovi umetnici prezentovali govore o novom iskustva 

doživljaja prostora koja podržana od strane tehnologija “kraljevu apsolutnu moć”, 

ili hodanje po vodi koju je izveo isus hrist postaje moguča za svakog pojedinca. 

moć leži u nama samima. 

108/121 

Restoran Hostvakst 

122/131 

Restoran Kadeau 

132/141 

Olafur Eliasson 

142/163 

Christo & Jean Claude 

164/181 

Eero Saarinen, terminal TWA

026/027 


PROMO 

Pravi izbor je važan 

Geberit ugradni sistemi za ispiranje 

Svako ko je nekada gradio ili renovirao svoj dom i shvatio 

da je neke stvari mogao drugačije da reši, ima problem. 

Tada već bude kasno za promene ili bi trošak bio prevelik. 

To je posebno slučaj sa kupatilom, zbog čega je veoma 

važno potruditi se oko izbora pravog sistema za ispiranje i 

potražiti stručni savet instalatera. Samo tako kupac može 

biti siguran da je odabrao pravo rešenje. Da bi dobili pravu 

informaciju o velikom broju funkcija i estetskih rešenja, 

kupci bi trebalo da se konsultuju i iskoriste mogućnost da 

naprave pravi izbor. 

tekst: Ego 

www.geberit.rs 

Velik izbor 

Više modela, funkcija i boja tipki za aktiviranje ispiranja potražite na 

www.geberit.rs

028/029 www.ego-magazine.com


Geberit 

Ništa ne prepuštajte slučaju 

Kupci koji bi želeli da redizajniraju svoje kupatilo vode računa prilikom izbora 

određenih proizvoda, kao što je slavina za umivaonik. Međutim, većina nije upoznata 

sa tim da veliki izbor postoji i kod sistema za ispiranje. S obzirom na to 

da će se ovi proizvodi koristiti svakodnevno, isplati se posvetiti vreme izboru 

pravog rešenja kojim ćete biti zadovoljni. Geberit nudi inovativne funkcije, visoko 

kvalitetna rešenja i raznovrstan dizajn, odakle kupci mogu odabrati pravo 

rešenje za svoje kupatilo. Proizvode iz Geberita odlikuju i trajnost i pouzdanost 

– rezultat 50 godina iskustva sa ugradnim vodokotlićima i 25 godina garantovane 

dostupnosti rezervnih delova. 

Ventilacija neprijatnih mirisa 

Aspiratori su podrazumevano rešenje u modernim kuhinjama. Međutim, većina 

kupaca nije svesna da je ovo rešenje moguće i u kupatilu. Geberit nudi mogućnost 

ventilacije neprijatnih mirisa na samom mestu njihovog nastanka.Ovaj dodatni 

komfor ne košta mnogo – ukoliko je isplaniran na vreme. Kupci bi zbog toga 

trebalo da odvoje vreme i informišu se o dodatnim funkcijama kod svog instalatera. 

Beskontaktno 

Nakon što je postao standard na aerodromima i u bioskopima, pojavio se zahtev 

za beskontaktno aktiviranje ispiranja i u domovima. Uz pomoć tipki Sigma10 

i Sigma80 ovaj zahtev može biti ispunjen sa stilom, ukoliko se kupci na vreme 

posvete planiranju i dobiju detaljne informacije o funkcijama i mogućnostima. 

Ekstravagantno I stilizovano 

U asortimanu Geberit tipki postoji nekoliko specijalnih rešenja. Uzmimo, na 

primer, Geberit tipke Sigma60 i Omega60 u ravni sa zidom. Svedene na najosnovnije, 

sprečavaju narušavanje harmonije kupatila. Njihova minimalistička elegancija 

dozvoljava da se savršeno uklope sa poslednjim dizajn trendovima. Stilizovana 

Geberit tipka Sigma70 je tanko staklo ili nerđajući čelik bez tastera koja 

lebdi nekoliko milimetara ispred zida. Da bi se ispiranje aktiviralo, potrebno je 

samo nežno pritisnuti tipku. Ovakva površina je i veoma jednostavna za čišćenje. 

Da bi se dobro informisali o različitim funkcijama i estetskim rešenjima kupci 

moraju insistirati na konsultacijama i iskoristiti mogućnost izbora najboljeg 

rešenja za svoje potrebe. Mogu da saznaju više o Geberit sistemima za ispiranje i 

raznovrsnim rešenjima po pitanju dizajna, materijala i funkcija u brošuri o Geberit 

tipkama, kao i na internetskoj stranici www.geberit.rs/izbor



Beskontaktno 

Izbor boja u skladu sa vašim raspoloženjem. 

Geberit tipka za aktiviranje Sigma80. 

Dišite sA lakoćom 

Geberit tipka za aktiviranje Sigma40 sa ventilacijom neprijatnih mirisa.

036/037 


PROMO 

Arper 

Meety 

Lievore Altherr Molina, 2016 

Meety, najnovija kolekcija kompanije Arper, sastoji se od prilagodljivih 

sistema stolova u okviru kolekcije Catifa, dizajnirana je 

u studiju Lievore Altherr Molina. Meety sistem karakterisu aluminijumske 

noge a u ponudi ima ploče različitih oblika od raznovrsnih 

materijala - od drvenih do staklenih, od laminirnog MDF-a do FENIX 

NTM®. Više informacija o Arper proizvodima možete dobiti u salonu 

nameštaja i rasvete IDC, u ulici Kondina 1, Beograd, 

telefonom 011 303 7 303 ili e -mail-om: info@idc.rs 

Teks: Ego 

http://www.arper.com/ww/en/products/collections/meety




Arper - stolovi Meety -kolekcija Catifa 

Arper - stolovi Meety -kolekcija Catifa


046/047 

INTERVJU 

Tomić Vojislav 

ego: Molim vas, predstavite se... 

T.V: Moje ime je Tomić Vojislav. 

ego: Za čim žudi Voja? 

T.V: Voja žudi za... za nestankom odavde!... za “napraviti 

od sebe nešto kvalitetno i svetski”. Naravno, govorim o 

glumi. To mi je cilj (za sada). Pucam jako visoko, jer - ko 

puca visoko, ne može pasti nisko (?); znate ono “ako pucaš 

na Mesec, pašćeš negde među zvezde”? To je taj neki moj 

san, za sada, po pitanju glume. 

Teks: Ego 

https://www.facebook.com/profile.php?id=100011439633885&fref=ts 

Foto: Rade Kovač

048/049

050/051 

EGO: Igrate u prestavi “Buba u 

uhu”; ona je dugo na repertoaru; 

koliko je aktuelna? 

T.V: Po mlad svet - i ne baš toliko. 

Mladi su danas mnogo više okrenuti 

prema klubovima, prema nekom 

životu koji je danas aktuelan 

- danas imamo mnoštvo nekih 

ljudi koji su veoma popularni, a 

ne daju značaj ni za današnjicu, 

niti za budućnost. Za to nije kriva 

kultura, već neki drugi resursi. 

“Buba” je sama po sebi kultna 

predstava, za koju smatram da 

većina i mladih i starih treba 

da zna. Svi su oduševljeni kada 

dođu i kada vide... “jaooo, kako 

ja ovo nisam pre gledao, kako se 

meni ovo nije desilo pre?”. 

Ljudi tu predstavu dosta dobro 

razumeju i prihvataju, ti muškoženski 

odnosi... premijera je bila 

7. juna 1971. godine, kada je 

Ljubiša (Ristić) diplomirao, ali to 

i dan-danas, posle 45 godina prati 

isti tok muško-ženskih odnosa, 

sve se to i danas dešava, iako imamo 

nove medije: fejsbuk, instagram 

i ostale društvene mreže. 

Paralela dešavanja u realnom 

životu i onoga što se odvija na 

sceni? Naravno, sve je to “normalitet”, 

pogotovu kod Ljubiše, 

jer on je tip koji će vam, sam po 

sebi, podariti ulogu koja vam 

priliči u prirodi, u životu. On ne 

voli “preglumljivanje”, ispoljite 

iz sebe to nekako - kako znate, u 

tom nekom vašem stilu. Treba ući 

u lik, napraviti ličnu kartu tog nekog 

lika koga gradite, ali u svemu 

tome to morate biti - vi. 

EGO: Može li pozorište, kao institucija, 

da bude drugačije od 

svog okruženja? 

Da li je ono neko utočište, nukleus 

koji društvu može da pruži 

nešto bolje ili je odraz aktuelnog 

trenutka? 

T.V: Znate šta: za mene lično, u 

momentu kad uletite u pozorište, 

kada idem na probu, kada idem 

na predstavu, (pošto je KPGT 

udaljen, izdvojen od grada), kada 

zađem u taj deo koji deluje kao 

napušten, totalno osećam da sam 

zašao van normalnog sveta i da 

ulazim u svoj svet. Pošto imamo 

puno cveća u toj našoj bašti, ja 

tamo imam svoju saksiju, i od te 

saksije ja ulazim u psihologiju 

svog lika. Tog dana, kad radimo 

predstavu, bežim. Bežim od stvarnosti 

kad dođem u pozorište. 

EGO: Gde mladi glumac pronalazi 

inspiraciju i energiju za bavljenje 

umetnošću (ona ne pruža 

sigurnu egzistenciju)... da li je 

lakše ići težim putem? 

T.V: Uvek je lakše ići težim 

putem, pošto je taj put - što je 

teži, to je kvalitetniji. Ja smatram 

da tako putanja ide... a opet - 

neke stvari u životu ne treba siliti: 

treba raditi na sebi, non-stop, to 

je neka moja inspiracija. Svaka 

nova veština koju sam naučio, sve 

novo što sam video... ne volim da 

se krećem istim mestima, u istom 

društvu, potrebna su mi nova 

dešavanja i da radim nove stvari. 

Ljudi kažu da sam svestran, jer 

mi je to potrebno. Ako se uhvatite 

samo za jednu stvar, samo za to 

jedno, u toku dana možete da 

saznate, da razmišljate samo o toj 

jednoj stvari, tu se zaustavlja sve. 

Međutim, kad počnete da svaki 

dan radite drugu stvar - vozite 

motor, skuter na vodi, 

skačete iz aviona, pucanje iz 

vatrenog oružja, radite kao spasilac... 

to nije da biste rekli “ja sam 

spasilac!”, “pucao sam!”, ne. Tako 

možete psihološki drugačije da 

razmišljate, da se priključite, da 

se stopite u svaku situaciju koja 

se odvija danas u gradovima i u 

pozorištu - kao inspiracija. 

EGO: Da li je pozorište izgubilo 

na atraktivnosti dominacijom 

interneta kao glavnog medija za 

komunikaciju? 

T.V: Jeste. Koliko je doprinelo, 

duplo više je izgubilo. Skoro sam 

doživeo - sedeo sam u društvu i 

kada su ljudi čuli da sam glumac, 

dobio sam dva i po pitanja... dečko 

koji je sedeo do mene (jako dobar 

DJ, sjajan) nije znao šta da me 

pita! Mlada generacija, oni ne idu 

u pozorište, nemaju potrebu! Oni 

nemaju potrebu da, samim tim 

što će da pogledaju neku predstavu, 

da će da pobegnu. Mislim da i 

kada bi dobili kartu - da bi zaboravili 

da odu na tu predstavu. 

Mediji nam daju neke druge 

stvari, elitna mesta, elitni klubovi, 

starlete,... a čime se bavimo 

danas? “Beograd na vodi” i “Gay 

parade”. Ljudi su obuzeti nekim 

drugim stvarima, nemaju vremena 

da razmišljaju o pozorištu. 

EGO: U kojim još predstavama 

igrate? 

T.V: Igram u predstavi “Buba u 

uhu”, koju smo već naveli, sada 

pričamo o predstavama koje su u 

režiji Ljubiše Rustića: “Šekspirova 

naušnica”, premijera je bila 2013., 

predstava “Biciklist”, “Razdeljak” 

- internet kabare o Đorđu 

Balaševiću, “Psovanje publike”, to 

je u KPGTu. I igram meksičkog 

boga u “Fridi Kalo” u Madlenijanumu. 

EGO:“Šekspirova 

naušnica” je u “Politici” dobila 

negativno obojenu kritiku, kako 

je preforsirana, da ima previše 

događanja zbog čega je publici 

teško da prati osnovnu ideju... a 

kakvo je vaše mišljenje? 

T.V: Publici nije teško da prati, 

publici je bilo teško da čita! Smatram, 

a to je Ljubiša rekao jednom, 

a ja ću se nadovezati, da 

vi kao gledalac nije dovoljno da 

dođete u pozorište sa NIKAKVIM 

predznanjem i da sednete da posmatrate 

predstavu. Potrebno je da 

imate već određeni deo predznanja. 

Šekspir, sam po sebi, nije za 

laičku publiku. Nije to ni “Buba u 

uhu”. Ni sve druge komedije, ne 

možete samo da dođete da se nasmejete 

- što ljudi danas uglavnom 

traže. Oni ne žele da razmišljaju 

o predstavi, ne žele da razumeju 

šta sam ja sad tim želeo da kažem. 

“Šekspirova naušnica” je vrhunsko 

delo, ljudi koji su pročitali 

većinu njegovih komada, delo 

“Ćelava pevačica”, mogu da shvate 

i da se priključe tom kontekstu 

i da to nečemu doprinosi, da 

ima smisla. Sama po sebi, “Ćelava 

pevačica” je teatar apsurda, i 

meni su prilazili ljudi sa “da li sad 

meni neko može da objasni šta 

se ovde radi?” i naravno - sedeo 

sam sa ljudima i objašnjavao sam. 

Ali, kažem: predznanje je ključna 

stvar u pozorištu. 

EGO: Kojoj ulozi se potajno nadate? 

Film? Pozorište? To “potajno” 

govori o nekim vašim 

težnjama... 

T.V: Nikad nisam zaigrao u 

Narodnom pozorištu u glavnim 

ulogama. Igrao sam na toj sceni, 

ali tome potajno težim i to želim. 

Film nikada nisam snimao, ali 

me jako privlači. Jednom snimite 

i film će večito biti tu. Novine 

isto - odštampate i traju ceo život. 

Ali pozorište? Predstava mora 

da se odigrava da bi živela. Čim 

prestanete da igrate tu predstavu 

- ona umire. Oprobao bih se u 

filmu. Naravno, težio bih za ulogom 

u kojoj bi mogao da ispoljim 

veštine koje sam stekao. 

EGO: Idealan režiser za vaš 

glumački opseg je...? 

T.V: Za pozorište - Ljubiša! To je 

čovek - pokretna enciklopedija, 

mnogo zna o životu, o pozorištu. 

Kada su u pitanju filmovi i serije 

- kod nas Bjelogrlić i Kusturica 

imaju najveći uticaj i mislim da 

najbolje rade. 

EGO: Kako bi opisali svoj ego - 

ko ste vi? Kakvo je vaše ja? 

T.V: Smatram da umem da 

saosećam sa drugim ljudima. Nisam 

samoživ. Mogu dosta toga 

sam da uradim - nikad se ne oslanjam 

na druge. Ali za druge 

sam uvek tu. Imam dosta vremena 

za sebe. I potrebno mi je dosta 

vremena, jer moram sebi da se 

posvetim, perfekcionista sam, ali 

pomoći drugome me čini dosta 

korisnim i dobrim za ovaj svet. 

Lako je primetiti da ste svestran, 

mlad čovek. 

EGO: Koja je vaša najveća strast? 

Motori. Motori, brzina, visina. 

Motori su za sad najveća strast. To 

traje od sedme godine. Posle su se 

na to nadovezali ulični i trkački 

motori, to je za stazu. Imam prijatelje 

sa kojima to delim, pa 

idemo u Mađarsku (Hungaro 

Euro Ring) na poznate svetske 

trkačke staze. Tamo su u pitanju 

sekunde, tamo pronalazim svoju 

strast - sve su to brzi potezi i 

nema mnogo razmišljanja. To 

mnogo nauči o životu - kada 

dođete u neke situacije, nikad ne 

pritiskajte kočnicu, nego gas! U 

većini, u 90% slučajeva, gas će da 

vas izvuče iz situacije i pomoći će 

vam da to prebrodite. 

EGO: Gde vidite sebe u 

budućnosti? Za pet, deset godina? 

T.V: U Holivudu. Hollywood. 

To mi je cilj. Tamo smatram da 

ću sigurno doći. Kao što reče 

moj fotograf, Rade Kovač: “Ti si 

svetska ličnost!” Naravno, uz sve 

koji mi trenutno pomažu, Dijana 

Đorđević sa KCNa, moj prijatelj 

Aleksandar, to su sve ljudi koji su 

od početka bili, a mislim da će do 

kraja ići sa mnom, jer sam tako 

odlučio. Volim da budem odan 

i pošten i da neko ko je meni 

pružao ruku, da tu ruku uvek 

hranim i da pomognem. 

To mi je cilj (za sada). 

Pucam jako visoko, 

jer - ko puca visoko, 

ne može pasti nisko 

(?); znate ono 

“ako pucaš na Mesec, 

pašćeš negde među 

zvezde”? To je taj 

neki moj san, za sada, 

po pitanju glume.

052/053

054/055


Sledećih 100 godina: BMW automobila


BMW 

Većina velikih korporacija ima odsek za predviđanja budućih trendova, ali samo automobilska 

industrija ova predviđanja prevodi u materijelizovani oblik novih koncepata automobila. 

Kako bi proslavila vek postojanja, grupa BMW je kreirala slavljenički ‘trijumvirat’ koji će od 

marta meseca biti predstavljen ljubiteljima automobila. Prvi će biti model BMW-a, ‘Vision 

Next 100’, a slediće ga brendovi MINI i Rolls-Royce. Sva tri modela biće izložena u londonskoj 

galeriji Roundhouse pre nego što krenu na svetsku turneju, sve do Pekinga i Los Anđelesa. Pa 

kako to kompanija koja proizvodi automobile vidi post-automobilsku eru? Odgovor BMW-a 

je: ‘Najbolji način predviđanja budućnosti je da se ona i materijelizuje.’ Serija Vision u vidu ima 

nove teme vezane za, na primer, car-sharing i štednju energije, ali kako kompanija proda 2,2 

miliona vozila godišnje, teško da će se auto-industrija išta promeniti ili poremetiti u narednom 

periodu. Osim toga, serija Vision je BMW ustoličila kao kompaniju koja i dalje kreira proizvode 

koji su veoma cenjeni i traženi u svetu. Kompanija očekuje i da će tehnologije kao što su 

veštačka inteligencija i autonomno upravljanje vozilom postati deo svakodnevice bez bojazni 

da će vozači izgubiti ulogu ultimativnog ‘komandujućeg’ vozilom. U lavini novih fraza kao što 

su ‘mobilnost počinje da se kreira ‘po meri’ ’, ‘konekcije postaju sekundarna priroda’, ‘mobilnost 

postaje prilagodljiva’, ‘tehnologija postaje humana’..., BMW prikazuje dva izvanredna automobila. 

Prvi je MINI, četvrtast i sa blago zaobljenim ivicama koji prepoznatljive karakteristike 

brenda redukuje na geometrijske elemente – dva identična fara na primer. Anders Warming, 

šef dizajnerskog sektora MINI-ja, objašnjava da iako je ovo i dalje automobil koji je zabavno 

voziti, on ima i maksimalno iskorišćenu i komforniju unutrašnjost.


BMW 

Vizija MINI-ja se obraća onima čiji se životi oblikuju i odvijaju na društvenim mrežema. Automobil 

menja svoju konfiguraciju u skladu sa karakterom korisnika, sa profilom koji živi u 

elektronskom etru, može se share-ovati ili iznajmiti širom sveta. ‘Automobil postaje vozilo 

za inspiraciju,’ kaže Warming, dodajući da je predviđen da bude pravi ‘arhitektonski prostor’ 

koji se koristi od tačke A do tačke B, i može biti zabavan čak i kada upadnete u saobraćajne 

gužve.’ Staklena šasija i centralni deo automobila ilustruju koliko se brend oslanja na sopstveno 

nasleđe, sa patiniranim materijalima kao što je mesing upotrebljen kako bi automobilu 

podario status vrednosti koja je nadživela vreme, dok stakla na vratima i frontalnom staklu 

automobil pretvaraju u mobilni kreator emotikona. ‘ MINI je već ‘friendly’, kaže Warming, 

objašnjavajući da će dolazeće generacije manje zavisiti o materijalnim predmetima ako i dalje 

budu mogle da pristupe uslugama, prijateljima i informacijama. Rolls-Royce je ovu ideju unapredio. 

Model ‘103EX’ je prvi koncept automobila ovog proizvođača koji otelotvoruje tri ključne 

teme: ‘veliko svetilište’ (‘grand sanctuary’), ‘lagano putovanje’ (‘effortless journey’) i ‘veliki dolazak’ 

(‘grand arrival’). Za sada, ključna promena su nove proporcije. Ovaj ‘mamut’ od dva 

metra je očigledna reminiscencija najvećih automobila iz tridesetih godina prošlog veka, dok 

točkovi zaštićeni maskom i putnički prostor u obliku suze imaju prizvuk retro-futurističkog 

stila koji je nastao početkom svemirske ere. Kako je skoro 2 metara dug, pravo je iznenađenje 

što se radi o dvosedu, sa raskošnom svilenom sofom i vratima nazvanim ‘grand arrival’, koja 

se otvaraju i odmotavaju virtuelni crveni tepih, omogućavajući graciozni izlazak iz automobila 

pravo pred svetla reflektora. Verovatno najvažnije od svega jeste da je Rolls-Royce ‘penzionisao’ 

tradicionalnog vozača, pretpostavljajući da će veštačka inteligencija i autonomna vožnja 

mnogo bolje odraditi posao. Giles Taylor, direktor dizajn departmana Rolls-Royce-a, kaže: 

‘Ovaj model možda ne najavljuje baš prvu sledeću generaciju Rolls-Royce-eva. On je ‘visoka 

moda’ među automobilima. Bio sam odlučan u ideji da stvorim snažan stilski utisak – to je 

ono čemu ćemo stremiti u budućnosti – slavićemo stil i ljude koji ga poseduju.’ Nema sumnje 

da će kupci tražiti od kompanije da već sutra počne sa proizvodnjom. I to ima smisla za kompanije 

BMW, MINI i Rolls-Royce koje rade na promovisanju svojih budućih vrednosti. Ali ove 

probne vizije su upravo to – špekulacije o svetu koji je još uvek nekoliko decenija ispred. Toj 

budućnosti se BMW nada.





Jahački klub Fazenda Boa Vista, Isay Weinfeld




Isay Weinfeld 

Arhitekta: Isay Weinfeld 

Lokacija: Porto Feliz, Brazil 

Povšina: 259,75m2 

Godina izgradnje: 2012. 

Fotografije: Fernando Guerra | FG+SG 

Fazenda Boa Vista je stambeno-ugstiteljski kompleks koji se 

proteže na 750 hektara površine u gradu Porto Feliz, oko 100km 

od Sao Paula. Pored hotela, sadrži i privatne vile, spa centar, dečiji 

klub, jahački klub, sportski centar, zoološki vrt, terene za golf, 

bazen i šumu površine 242 hektara, prošaranu jezercima. Jahački 

klub se nalazi na blagoj padini, sa pogledom na hipodrom. Program 

objekta, predviđen da ugosti posetioce i jahače, sadrži bar, 

kuhinju, salon i garderobe, i smešten je ispod pravougaone betonske 

ploče postavljene na brojne vitke stubove. Ova konstrukcija 

pokriva površinu od 645m2. Ispod velikog pravougaonog krova 

nepravilnog oblika nalazi se i vrt sa gustom vegetacijom, kao i 

tri zatvorena kubična volumena u koje su smeštene garderobe i 

kuhinja. Ovi volumeni su obloženi drvetom, dok se bar i salon 

nalaze u zastakljenom prostoru. Ipak, otvorene površine salona 

i dalje preovlađuju ispod ‘nadstrešnice’, kao i nad terasastim 

platformama koje se se spuštaju od kluba ka trkačkim stazama, 

pozivajući posetioce da se smeste i uživaju u trkama.



080/081

082/083


Chimney House - Marcio Kogan


Marcio Kogan 

Arhitekta: Marcio Kogan / Studio MK27 

Lokacija: Sao Paulo, Brazil 

Architects 

Studio MK27 / Marcio Kogan 

Pejzažni arhitekta: Renata Tilli 

Projektanti enterijera: Diana Radomysler, Carolina Castroviejo 

Površina: 400m2 

Godina izgradnje: 2009 

Fotografije: Reinaldo Coser + Gabriel Arantes 

Atrijum u drvetu pun zelenila, uokviren samim objektom, centralni 

je sadržaj kuće Chimney. Dnevni boravak se nalazi u 

prizemlju i otvoren je ka eksterijeru. Visina plafona od samo 

2,4m u enterijeru stvara utisak ušuškanosti naglašene teksturom 

betonskog plafona i tragovima drvene oplate u njemu. Na ovaj 

način je stvorena dominantna horizontalnost, što je i bio cilj 

projektanata. U prostoru duple spratne visine, smeštenom do 

dnevnog boravka, nalaze se kuhinja i soba za TV, dok se na 

drugom spratu nalaze tri spavaće sobe. Klizni drveni brisoleji 

filtriraju svetlost u unutrašnjost kuće, a sami prozori su orijentisani 

ka atrijumu. Master spavaća soba je vizuelno proširena na 

drvetom obloženu terasu-solarijum. Ipak, živopisnost objektu 

daju dimnjaci na krovu koji su različitih oblika, a inspirisani su 

detaljima sa kuća u nizu širom Sao Paula.





096/097

098/099 


Casa Cook, Rhodes, Greece



Casa Cook, Rhodes 

http://casacook.com/ 

Na Rodosu je otvoren novi hotel u lancu Casa Cook Rhodes, i veruje se 

da će postati globalni lanac mirnih, opuštajućih utočišta. Dizajnerski studio 

iz Berlina, Lambs & Lions, angažovan je da projektuje čak 90 jednospratnih 

i dvospratnih vila sa bezenima u malom gradiću na istočnoj 

obali Rodosa. Vile su smeštene u podnožju stenovitih litica, sa zidovima 

od kamena, podovima od drveta i pergolama, dok su bogato osvetljene 

sobe opremljene drvenim tabureima, grubim pamučnim prekrivačima i 

žičanim retro stolicama. Dan tu počinje treningom joge na otvorenom, a 

nastavlja se doručkom za koji se služe mleka od kinoe i kokosa, zatim se 

šeta do Tsambike po malo maslinovog ulja, ili se jednostavno odmara na 

ležaljkama. U kuhinji, šef Manolis Giorgakis priprema jela od namirnica 

gajenih u stakleniku u vlasništvu hotela. Spremaju se grčki kulinarski klasici 

kao što su lingvini sa školjkama, rakovi, gambori, i naravno grilovane 

ostrige.




Restoran od recikliranih materijala u Kopenhagenu




Hostvakst 

http://hostvakst.dk/vakst/?lang=en 

Sagrađen u potpunosti od recikliranih materijala, restoran Väkst je najmlađi 

izdanak ugostiteljske grupe Cofoco. Smešten u trospratnom objektu u ulici Sankt 

Peders Stræde, restoran Väkst je realizovala kompanija koja se bavi reciklažom 

drveta, odbačenog nameštaja i drugih materijala - Genbyg. Na primer, police iza 

bara su proizvedene od fioka iz Nacionalnog bankarskog arhiva, dok je sam bar 

izveden od starih švedskih dasaka korišćenih za skele i oplate. Zasnovan na principima 

održivosti i ponovnog korišćenja materijala kako bi se što je moguće više 

smanji otpad, staklenik restorana izveden u nordijskom stilu, dalje promoviše ove 

vrednosti – on u zanimljivom izolovanom prostoru nudi zabave u sred zagušenog 

grada.


118/119 

www.ego-magazine.com

120/121 

www.ego-magazine.com


E N T E R I J E R 

Restoran Kadeau u Kopenhgenu 

Osim male mesingane table sa imenom restorana, ništa drugo 

ne ukazuje na to šta se krije iza plavih vrata u staroj kaldrmisanoj 

ulici u Kopenhagenu. Želja šefa Nikolaia Norregaarda 

i njegova dva partnera bila je da u svom drugom restoranu 

pod istim imenom kreiraju intimnu atmosferu. Prvi restoran se 

nalazi na slikovitom ostrvcetu Bornholm, u Baltičkom moru: 

‘Nakon prvog restorana otvorenog u Kopenhagenu, postali 

smo veoma popularni, a sam restoran vrlo mali za broj zainteresovanih 

gostiju. ‘Preselili smo se u veći prostor, dobili prvu 

od Mišelinovih zvezdica, ali smo ubrzo shvatili da je taj prostor 

preveliki!’ Ambicija da pripremaju složenija jela odvela ih 

je u potragu za odgovarajućim prostorom u kome će moći da 

kreiraju kompletnan doživljaj. I treći put su imali sreće: novi 

lokal, odmah do prethodnog, bio je pobednik! “Moj koncept 

bio je da koristim klasične elemente Bauhausa 20-tih godina 

kombinovane sa skandinavskim elementima i nekim poljskim 

akcentima’’ kaže Jacek. 

Tekst: Ego 

http://www.kadeau.dk/kbh_english.php



Kadeau 

http://www.kadeau.dk/kbh_english.php 

Dizajner Thomas Lykke iz lokalnog studija OEO dobio je zadatak 

da kreira topli i udoban prostor nalik privatnom apartmanu, pa je 

odlučeno da se preskoči standardna prostorna organizacija restorana, 

i da se kuhinja postavi kao centralni ambijent u restoranu. 

‘Želeli smo da kuhinju smestimu baš u centar, kako bi svako morao 

da prođe kroz nju na putu do restoranskog dela,’ objašnjava Norregaard. 

I dok otvorena kuhinja nije ništa neobično, kreiranje 

domaće kućne atmosfere jeste. Rešenje je bilo udružiti snage sa 

brojnim saradnicima među kojima su stolar Garde Hvalsøe, fabrika 

za preradu drveta Dinesen i švedski brend Electrolux, čija serija 

Grand Cuisine nudi opremu za kuhinje. Stolar Garde Hvalsøe je 

kuhinju Dinesen uklopio sa parketom, stvorivši zanimljive taktilne, 

a funkcionalne površine. ‘Nicolai je već osmislio način na koji će 

kuvari raditi u kuhinji. Ovo nije privatna kuhinja i morali amo da 

uklopimo mnogo detalja kako bismo realizovali koncept restorana,’ 

objašnjava Soren Aagaard, suvlasnik restorana. Restoranski deo, 

međutim, elegantan je i manje upadljiv, čistih linija i diskretno osvetljen, 

u paleti mirnih tonova plave, sive i prljavo roze. Keramičko 

posuđe iz studija Lov i Listed, suptilni su podsetnik na morske 

korene restorana, sa ostrvceta Bornholm. Inspirisan proizvodnjom 

hrane na njegovom ostrvu, Norregaardov meni je i kulinarska ali i 

vizuelna gozba u kojoj dominira voće, biljke i cveće koje je osušeno, 

posoljeno, začinjeno i spremno da učestvuje u stvaranju ukusnih 

jela – od grilovanih ostriga sa keljom, peršunom i konopljom, do 

dimljenog lososa sa zovom, vinom od voća i listom smokve. ‘DNK 

naše kuhinje je priroda ostrva Bornholm,’ kaže Norregaard. ‘Ono 

što se lovi na Bornholmu, servira se u Kopenhagenu.’ Danskoj ne 

nedostaju dobri restorani. Trik je ponuditi drugačije iskustvo koje 

restoran Kadeau nudi sa puno samopouzdanja.

128/129


132/133 


ART 

Povratak Kralja Sunca 

Olafur Eliasson u Versaju 

Od 2008.godine u dvorcu Versaj organizuje se godišnja izložba poznatog 

savremenog umetnika, podstičući dijalog između istorijskog 

okruženja i umetničke vizije. Ove godine u dvorac je pozvan umetnik 

dansko-islandskog porekla Olafur Eliasson, i data mu je potpuna 

sloboda da koristi bogato dekorisane galerije i veliki vrt. Pomoću 

nekoliko site-specific instalacija u kojima su upotrebljeni voda, 

magla, ogledala i svetla, Eliason je prisvojio originalni simbol Versaja 

– kraljevu apsolutnu moć, izokrenuvši je kako bi stvorio, kako 

sam kaže ‘mesto koje moć daje svima.’ 

Teks: Ego 

Projekat: Vodopad 

Versaj, 2016. 

Foto: Anders Sune Berg


Olafur Eliasson


Olafur Eliasson 

Najimpresivnija instalacija do sada je monumentalni ‘Vodopad’, podignut 

u Grand Canal-u, centralnoj osi vrta. Ova instalacija inspirisana 

je nerealizovanom vizijom velike fontane i delimično je 

omaž inženjerskom umeću prošlih vekova. Posmatrana sa stepeništa 

dvorca, voda izgleda kao da pada niotkuda, jer slapovi kriju vitku konstrukciju 

proizvodeći magični momenat i jedinstvenu percepcijsku 

čaroliju. Umetnik je instalacijom želeo da dozvoli svakom posetiocu 

da razmišlja koliko je ona zapravo visoka. Instalacija je i reminiscencija 

na umetnikovo delo ‘Njujorški vodopadi’ iz 2008.godine. ‘Vodopad’ 

je deo triptiha instalacija u vrtovima dvorca, i osim što istražuje 

temu vode, predstavlja i refleksiju na klimatske promene. Instalacija 

‘Vrt ledenog praha’ je postavljena u kružnom delu šetališta Colonnade 

Grove, i realizovana je kao tepih od ostataka stene iz grenlandskog 

lednika. Ovaj tepih podseća i na komade zemlje i na lomljeni 

led. Slično njoj, ‘Magla’ u delu vrta pod nazivom Etoile Grove, takođe 

koristi kružni oblik kako bi zavarala čula, uvodeći posetioce u maglu 

da bi osetili prolaznost i transformaciju. Unutar samog dvorca, Eliason 

je vodu i maglu zamenio ogledalima i svetlom, stvarajući suptilne 

intervencije koje bez ikakve promene u enterijeru pozivaju posetioce 

da dožive prostore uz pomoć konstantne promene perspektive. Instalacija 

‘Vaš osećaj jedinstva’, smeštena u Sali sa ogledalima, zapravo je 

kompozicija od dva ogromna ogledala koja prolaze kroz vrata i spajaju 

se u oštrom uglu koji sadrži svetleći polukružni element. Taj element 

refleksijom stvara iluziju lebdećih svetlosnih prstenova. Instalacija ‘Solarna 

kompresija’ sastavljena je od niza kružnih konveksnih ogledala 

sa svetlosnim izvorom u susednoj prostoriji i stvara solarnu eklipsu – 

svetlosni prsten koji na neočekivane načine ‘uramljuje’ sobu u odrazu. 

Instalacija ‘Pogled na Versaj’ je zapravo grupa mesinganih sijalica fiksiranih 

na prozoru koji gleda na vrtove, usmeravajući poglede posetilaca 

i ka spoljašnjosti i ka unutrašnjosti. Ideja je zapravo da ‘posetioci 

preuzmu kontrolu nad autorstvom svojih doživljaja’, da pasivno 

‘konzumiraju’ veličinu Versaja i da je prilagode sopstvenom prisustvu. 

Na taj način, po rečima umetnika, ‘svako dobija priliku da postane 

kralj ili kraljica.’




Plutajući molovi – Christo & Jean-Claude

144/145


Christo & Jean-Claude 

Jedan od verovatno najpoznatijih umetničkih parova dvadesetog 

veka, Christo i Jean-Claude postali su sinonimi za umetničke instalacije 

velikih dimenzija koje najčešće podrazumevaju umotavanje ili 

‘pakovanje’ zgrada, drveća, čak i čitavih litica u platno. Narandžastu 

tkaninu dužine 400 metara razapeli su 1972.godine preko jednog kanjona 

u državi Kolorado (projekat Valley Curtain), zatim su umotavali 

čuvene objekte kao što su Pont Neuf u Parizu ili nemački Rajhstag. 

Neki od njihovih najkontroverznijih projekata podrazumeva i hiljade 

kišobrana istovremeno u Kaliforniji i Japanu, kao i 7503 kapija postavljenih 

u njujorškom Central parku (projekat The Gates). Iako umetnici 

tvrde da u njihovim delima nema ni tragova značenja niti namera 

osim estetskog efekta, Christo i Jean-Claude su preduzeli neke od najambicioznijih 

projekata kada su u pitanju razmera i troškovi. Nijedan 

od njihovih projekata više ne postoji, a umetnici su ih sami finansirali 

prodajom konceptualnih skica i kolaža nastalih tokom priprema 

svakog od projekata. Jedino delo koje će ostati trajno biće ‘Mastaba’, 

trapezoidalna struktura sastavljena od 400000 buradi, koja će biti izvedena 

nedaleko od Abu-Dabija. Najnoviji projekat koji su Christo 

i Jean-Claude realizovali jeste impresivna instalacija plutajućih koridora 

prekrivenih narandžastom tkaninom na jezeru Iseo u Italiji. Ideja 

za projekat ‘Plutajući molovi’ nastala je još sedamdesetih godina 

prošlog veka, i sastavljen je od ukupno 5,5km staza na vodi. Polietilenske 

kocke su zapravo elementi koji drže čitavu strukturu na površini 

vode. Rezultat je talasasta platforma koja povezuje seoce Sulzano sa 

ostrvom Monte Isola i malim ostrvcetom San Paolo, omogućavajući 

posetiocima da kroz sela i preko vode šetaju bez prekida. Za razliku 

od većine njihovih projekata, ‘Plutajući molovi’ su strogo geometrijski 

po formi, kao po nekom preciznom matematičkom proračunu. 

Instalacija je dostupna svima 24 časa dnevno, i biće demotirana nakon 

3.jula. Prema sajtu projekta, svi materijali upotrebljeni za realizaciju 

biće reciklirani.




154/155


158/159



164/165 


I C O N 

Terminal TWA 

Sagrađen u prvim danima putničkog avio-saobraćaja, terminal TWA je betonski simbol brzih 

tehnoloških promena nastalih nakon Drugog svetskog rata. Arhitekta Eero Saarinen je pokušao 

da materijalizuje let u svim detaljima zgrade – od fluidnog i otvorenog enterijera, do betonske 

opne krova nalik krilima. Projektovan je pravi spomenik vazdušnom putničkom saobraćaju 

i samoj avijaciji. Iako su avioni počeli da se proizvode početkom dvadesetog veka, komercijalnih 

putničkih letova nije bilo do posle Drugog svetskog rata. Kompanija Trans World Airlines 

bila je ključni faktor ovog razvoja: omogućivši putnicima da kupe karte sa popustom za 

letove i nudeći odloženo plaćanje, vazdušni putnički saobraćaj postao je dostupan američkoj 

srednjoj klasi. U nekim slučajevima, snižene cene avio karata bile su niže od onih za voz. Sa 

usponom vazdušnog saobraćaja, njujorške vlasti su 1954.godine odlučile da prošire aerodrom 

JFK, i pozvale su velike avio kompanije da same dizajniraju svoje terminale. Avio kompanije su 

u ovoj inicijativi videle priliku da promovišu sebe kao brendove. Eero Saarinen je 1955.godine 

angažovan da projektuje Terminal. Odluku je doneo umetnički direktor sektora za odnose sa 

javnošću Terminala, što je bio jasan znak uloge novog terminala u marketingu avio-kompanije. 

Pošto je lokacija odabrana, Saarinen je počeo da razvija koncept koji će iskoristiti sve prednosti 

u okviru postojećeg aerodroma. Predložio je simetrično rešenje sastavljeno od četiri betonske 

opne – krovna segmenta, zakrivljenih površina koje neprimetno izranjaju iz stubova koji ih 

nose. Svaka od četiri krovne strukture odvojena je od susednih uzanim prozorskim trakama, 

sa kružnim lusterima u tački u kojoj se sve krovne površine - opne spajaju. 

Arhitekta: Eero Saarinen and Associates 

Lokacija: JetBlue Terminal 5, Jamaica, NY 11430, United States 

Površina: 17225m2 

Godina izgradnje: 1962. 

Fotografije: Cameron Blaylock, Courtesy of United States Library of Congress




Eero Saarinen 

Špekuliše se šta je tačno inspirisalo Saarinena da projektuje baš ovakvu formu. U ulozi objekta 

kao arhitektonskog lica kompanije TWA, mnogi su primetili sličnost sa oblikom ptice ili 

aviona u letu. Dinamični oblik krova je više nego očigledan. Ipak, postoji verzija koja kaže da 

Saarinenova prava inspiracija ne potiče iz avijacije, već iz rasečene očišćene kore grejpfruta! 

Bilo da je ova priča istinita ili ne, Saarinen nikada nije tvrdio da je njegov dizajn trebalo da 

predstavlja i simboliše bilo šta fizičko. Insistirao je na tome da je to zapravo bila apstrakcija 

ideje samog letenja. Fluidnost eksterijera terminala ponovljena je i u enterijeru. Zaobljenost 

krovne ljuske omogućila je prostranost i slobodni plan enterijera koji skoro da nema pregrade. 

Svaki element je na ovaj način dizajniran – stepenice su zakrivljene, a čak i stubovi koji nose 

pasarele izgledaju ‘stopljeni’ sa podom i plafonima. Posetioci ulaze u prostor prolaskom ispod 

konzolne nadstrešnice, prolazeći kroz zonu za čekiranje ka restoranima na spratu. Iz čekaonica 

se kroz velike prozore pruža pogled na ceo aerodrom, dok koridori u obliku cevi vode ga izlascima 

za ukrcavanje. I pre nego što je otvoren za javnost, Terminal TWA je privlačio veliku 

pažnju, i to ne uvek u pozitivnom smislu. Mediji su sa entuzijazmom komentarisali Saarinenovo 

rešenje hvaleći dinamičnu formu zgrade i njen fluidni enterijer. Ipak, dok je javnost 

prihvatila novu arhitektonsku ikonu, kritike su stizale od strane kolega koji su tada robovali 

dogmatskim pravilima projektovanja. Smatrali su da su krovne ljuske od betona strukturno 

neefikasne, previše ekspresivne i da je utrošena velika količina čelika. Saarinen je kritikovan 

jer je svoj arhitektonski stil podredio zadatku, a ne zadatak svom stilu. Terminal TWA, koji 

se razlikuje od njegovih prethodnih ‘Miesovskih’ pravougaonih projekata, i koji karakteriše 

upotreba bele i grimizno crvene boje u celokupnom enterijeru, viđen je kao loš brak dveju velikih 

grešaka arhitekte.Uprkos ovim kritikama, Terminal TWA je otvoren 1962.godine. Saarinen 

je preminuo 1961. videvši samo završenu konstrukciju objekta. Dok se terminal ustoličio 

kao simbol avio ere, ironično je koliko nije odgovarao avionima koji su odatle poletali. Bez 

obzira na izmene koje je doživeo, terminal nikada nije mogao da prihvati nove avione jer su se 

dimenzije novih modela ali i njihov broj vremenom povećavali. Terminal je konačno zatvoren 

2001.godine, a njegova budućnost je neizvesna. Srećom, njegova sudbina je osigurana upisom 

u Nacionalni registar istorijskih lokacija, a nedavno je najavljeno da će nekadašnji teminal 

ostati ne samo ikona leta(dinamičkog kretanja) , već i simbol posleratne ere iz koje je iznikao.






Arts & Crafts, Gospodar Jevremova 25, Beograd tel. +381 11 630 44 43, e-mail: diagonalplus@open.telekom.rs

EGO

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?