Materijal za drugo polugodište - "Mihajlo Pupin" Kula

se potrebno žičenje do kontrolera.Više ovakvih uređaja čini jednu proizvodnu mašinu, recimo robota, pokretnu traku,numerički upravljanu mašinu alatljiku (CNC mašinu), PLC i slično. Ovaj nivo u proizvodnompogonu označava se kao mašinski nivo (machine level) i on obuhvata delove opreme kojaproizvodi neki proizvod ili sa njime rukuje (CNC, roboti, pokretne trake, PLC, itd.). Sve ovemašine zahtevaju programsku podršku preko koje se upravlja njihovim radom. Ove informacijesu krucijalne za efikasnu proizvodnju. Neispravna ili zakasnela informacija može da prozvedeveoma negativne efekte. Naime, zajednička karakteristika svih mašina je da su direktnoangažovane u proizvodnji nekog proizvoda. Neke od njih pomeraju proizvod, neke ga menjaju itime stvaraju novu vrednost.Druga zajednička karakteristika mašina je da se u njihovom radu kreiraju podaci. Tačnoje moguće ustanoviti koliko je proizvoda obrađeno na mašini, koliko treba vremena za jedanproizvod, koliko je vreme uklanjanja gotovog proizvoda i pripreme za otpočinjanje izrade novog,kada treba promeniti alat itd. Ove podatke operateri prikupljaju i obrađuju.Interesantno je napomenuti da se nivo mašine obično smatra najznačajnijim nivoom ucelom proizvodnom pogonu. To je zapravo mesto na kome se kreira nova vrednost od koje zavisiekonomska moć celog preduzeća. Pridajući ovom nivou daleko najveći značaj, Japanci, recimo,primenjuju takozvani "kaizen" koncept, koji podrazumeva neprekidno unapređivanje samogpostupka proizvodnje.Mašine se logički grupišu u sledeću celinu koja se označava kao ćelija (cell level). Uokviru jedne ćelije obrađuju se slični elementi i formira novi proizvod. Tako na primer, u okvirujedne ćelije može da izrađuje motor za unutrašnje sagorevanje. To nadalje znači da je zadatakćelije da objedini različite mašine na kojima se proizvode pojedini delovi motora i da ih integrišeu jednu kooperativnu radnu celinu. Radom ćelije upravlja kontroler ili operater. Njegov zadatakje da ustanovi koliko proizvoda treba da proizvede ćelija, i kojim proizvodnim programom tomože da se uradi na najefikasniji način. Istovremeno, u cilju što bolje organizacije celokupneproizvodnje, predradnik mora da razmenjuje podatke sa svojim kolegama koji upravljaju radomćelije kojaproizvodi osovine, ili delove kaorserije itd.Više ćelija čini novu celinu pogon (area level). Uposmatranom primeru proizvodnje automobila postojaćemašinski pogon, pogon za farbanje i lakiranje, odeljenje zaelektrične instalacije, itd. Radom pogona rukovodi pogonskiinžinjer čiji je zadatak da organizuje proizvodnju u pogonu ikoordinira rad svih ćelija.Konačno, na vrhu piramide nalazi se menadžmentcelog preduzeća (host level) koji nadgleda rad svih pogona injima strateški rukovodi (Sl. 16).Ako se sada cela ova piramidalna struktura pogleda sagledišta potreba za komunikacijom vidi se da se one razlikujuod nivoa do nivoa.Pre svega, stanje uređja na mašinama i druge podatkeod značaja za proizvodnju prate rukovaoci mašina. Oni istovremeno idaju komande za rad mašinama. Po pravilu, ovde se radi oelementarnim informacijama koje se prenose pomoću binarnih signala..Ako se podsetimo da rad mašina koordinira ćelija, onda je jasno da na nivou mašina ne postojipotrebe za međusobnom komunikacijom.Sve mašine u jednoj ćeliji , međutim, moraju biti upravljane na neki osmišljen način. Ovose može ostvariti uz pomoć jednog PLC-a koji će igrati ulogu kontrolera na nivou ćelije. Toznači da bi se u informatičkom smislu prikupljanje podatka sa mašina moglo poveriti PLC-upreko čijih U/I modula bi bili vezani svi davači podataka i izvršni organi. U tom smislu ovajPLC bi služio kao koncetrator podataka. Uz ovaj PLC može se svakako naći i neki operatorskiterminal preko koga bi operator pratio rad ćelije.52