VREME PREPOZNAVAWA VREME PREPOZNAVAWA

P E RA S P E R APi{eQubodragSTOJADINOVI]Sve {to strujioko nas akoizuzmemoneobja{wiva~uda prirode,jesu informacije.Qudska osetilasamo u toku jednesekunde primevi{e hiqadapodataka.O {estom ~uluda ne govorimo.Bi}e, kojene razume kakvemu sve porukesti`u nema {anseda postoji.HANIBALOVA TAJNABez informacija bili bismo kona~no izop{teniod sveta, slepi, gluvi i nepostoje}i. Evo sad maloi teorije, bar kad je re~ o toj javnoj stvari. To(informacija) nije ni{ta drugo nego saop{tavawe ipercepcija novih podataka. Ono {to je bajato, makarbilo staro samo jedan dan, jedan sat, vi{e nije vest.Slavni teoreti~ar komunicirawa, Mar{al Makluan,ka`e da je informacija davno savladala qudei wihove potrebe. Tako da je svet vi{e potreban takvojvrsti saop{tavawa, nego saop{tavawe svetu. Sve{to je oko nas tako je postalo „globalno selo“, planetarnapalanka u kojoj se ni{ta ne mo`e sakriti. Asva{ta se i planski ~ini, samo da bi se saop{tilo.Vest je postala va`nija od doga|aja.Ka`e se da vlast zavisi od prave informacije.Ko je ima, taj vlada. Zbog toga su nepoverqivi qudiizmislili tajne. Ko uspe da sa~uva svoju misteriju, mo-`da }e biti pobednik u tom nadmudrivawu. Otkrivawetajni davno je prestalo da bude posao zaludnih brbqivihkom{inica, nego dr`ava i wenih najlucidnijihqudi. A bogami i dosadnih {pijuna. Ko zna za tajnu,taj je stigao do vrhunca, a to je informacija. Sve posletoga jeste lako. Ili, nije sasvim?Informisawe u ratovima je |avoqi posao. Trebarazgovarati sa svojim trupama, a da taj nemu{tijezik ostane tajna za protivnika. Koji je, sa svoje strane,je l’ te, na~uqio u{i i prati. ^ak i posmatra dimnesignale na razli~itim indijanskim jezicima.anibal je kod Kane tukao Rimqane, jer je dobrorazumeo va`nost znakova i simbola. Ka`e se daH je ratna komunikacija jedan koktel „simboli~kogop{tewa“. Dakle, jezik, sredstva, kanal za slawe porukei wen radoznali potro{a~, na samom kraju toglanca. Mada, tu nije kraj, jer postoji „fidbek“, to jestpovratna veza. U ratovima, ona se o~itava kroz reakcijuprotivnika.Dok su Rimqanima bili omiqeni trubni znaci,koje je Kartaginac dobro razumeo, on je komandovaosistemom gestova (znakova rukom) i ogledalima. Dakle,onaj nivo podataka koji razumeju samo oni koji itreba da razumeju. U konkretnom slu~aju to je zna~ilopovla~ewe pred krilima Rimqana, uz sna`an napadna centar te{kom kowicom i satirawe nepokrivenihbokova.Ratovi modernog doba samo su inovirali Hanibalovosporazumevawe sa sopstvenim trupama. A tosu {ifre, koje su uglavnom informacije namewenesvojoj strani, ali i obmawivawu protivni~ke.Tako su u Drugom svetskom ratu najboqu pro|uimali matemati~ari: oni koji su pravili „neprobojne“sisteme, i drugi, koji su takve stvari bu{ili kaolubenice. Na{ najpoznatiji stru~wak za razbijawe{ifara je profesor Aleksandar Tifoni. On ka`e daneprobojne {ifre svakako postoje, samo se niko jo{nije dosetio da ih sastavi.U velikim ratovima skoro da su se preplitalejavne i specifi~ne javne informacije. Mnogi vrhunskiobave{tajci svoje najva`nije podatke samo su pokupiliiz {tampe i malo ih pretresli. A zatim su ihslali svojim centralama.Nekad, me|utim, ni to nije vredelo. Onda, naprimer, kada je neosnovana vera (ideologija) bilasna`nija od istine. Pred veliku nema~ku operacijuna SSSR, nacisti su mesecima gomilali svoje trupeprema granicama te imperije. Britanske novine supisale o skorom napadu. Staqin je stalno na svomstolu imao nove podatke o katastrofi. Ali on nijeverovao nikome. Osim Adolfu Hitleru, sa kojim jepotpisao sporazum o nenapadawu.Negde sredinom 1962. ameri~ki {pijunski avioniotkrili su ruska raketna postrojewa na Kubi.Zamalo svetski rat, koji je verbalno ve} zapo~eo nanajvi{em nivou: Kenedi–Hru{~ov.To je bio klimaks hladnog rata, i mo`da wegovdramati~ni kraj. Samo nekoliko meseci kasnije izme|uVa{ingtona i Moskve uspostavqena je „crvenalinija“. To je bilo prvo „sredstvo komunikacije“ izme|uqutih rivala. Slu`ilo je da se otklone neporazumii da bude izbegnut rat zbog „glupe gre{ke“, ililo{e procene.atovi devedesetih bukvalno su izbrisali granicuizme|u javne i ratne informacije. Obave-{tajci su radili svoj posao, ali tek onda se pokazalo koliko je Makluan bio u pravu. Pustiwski ratje postao potreba televizije. Bio je to prvi direktanprenos jedne invazije u istoriji. Sve se videlo, komandantitenkovskih divizija komotno su mogli da rukovodena osnovu jasnih televizijskih slika.I docnije su dramati~ni doga|aji, tragedije, masakrii ratovi pomno pripremani. Kao scena za televizijskekamere. Kao da je slika strave postala patolo{kapotreba planetarnog gladijatorskog gledali-{ta. Sedi{ u svojoj foteqi, pije{ svoje omiqeno pivoi gleda{ ono {to te ne doti~e, niti te mo`e dota}i.Da li ba{?Me~ka, kad tad, do|e u svako selo. Kao, na primer,11. septembra 2001. Ali, televizija ni tada nijeomanula. I sve je izgledalo kao katastrofi~na holivudskadosetka.Danas je „elektronska informacija“ bukvalnonesti{qiva. U najezdi hakerskih genijalaca, armijamaje sve te`e da zadr`e svoju profesionalnu diskreciju.Zato je i poreklo svake tajne potpuno sumwivo. Uglobalnom selu skoro uvek se sve zna, ili se sazna.[ta bi danas veliki Hanibal mogao da uradi sasvojim ogledalima? Samo da bude statista na snimawufilma o sebi, na primer.Dok satelit koji nadle}e Evropu rotira u kqu~nojdnevnoj dilemi: da li da slika Vimbldon, ili Redhot ~ili pepers u In|iji.Autor je komentator lista „Politika“R13