VREME PREPOZNAVAWA VREME PREPOZNAVAWA

na noge. On u to ~vrsto veruje. Veruju isvi koji ga slu{aju jer wegov beskrajnioptimizam obojen neodoqivim li~nim{armom nikoga ne ostavqa ravnodu-{nim.Na tom putu padobranski skok jewegova usputna stanica.U zaklonu od jarkog sunca, podaqeod znati`eqnih predstavnika „sedmesile”, mir za duboku koncentracijuna{ao je jo{ jedan junak pri~e – instruktorSa{a Joji}. Nekada{wi de-~ak iz novosadskog Novog naseqa, sadapadobranski as sa upisanih15.000(!) skokova, koji sre}no `ivi nadalekom Novom Zelandu, o`ewen suprugomOtavijom, ponosni otac {estogodi{wemezimice Mile. Vi{estrukidr`avni prvak „velike Juge”, pa narednetako|e, standardni reprezentativac,u~esnik dva svetska prvenstva,me|unarodnih kupova, balkanijada...Stasiti tridesetosmogodi{wak, veomamladolik, vedar, srda~an, predusretqiv...Porodi~ni odgoj, vojvo|anski{arm, re~itost, jednostavnost...Sve vrline na istom mestu. Na drugomkraju planete radi kao instruktor padobranstvau `ivopisnom gradi}uKvinstaun u tamo{wem klubu „N zona”,na veliko zadovoqstvo poslodavaca iradost wegovih u~enika. Ka`e da na-{a padobranska {kola, ~iji je on plemenitiizdanak, nimalo ne zaostaju zaznawem, talentom, ve{tinom... Naprotiv.Ali, pusti novac koga nemamo, wimapru`a priliku da imaju vlastiteavione, savr{enu logistiku, besprekornuopremu. Milina je tako raditi,svih 365 dana u godini, bez obzira nagodi{we doba.Kada je putem elektronske po{testupio u vezu sa Goranom i ~uo za wegovplan nije bilo dileme. Doputovaoje sa Novog Zelanda i pravac – Lisi-~iji jarak. Uostalom, Sa{a je biv{ipripadnik 63. padobranske brigade,InstruktorSa{a Joji}bio je vojnik u ona te{ka vremena 1991. i 1992. godine. Nikadane}e zaboraviti svoje drugove i legendarnog potpukovnika GoranaOstoji}a. Jednom crvena beretka, uvek crvena beretka. Re~ jeo vojnicima sa dve zakletve.Koliko je Sa{a plemenit ~ovek neka poslu`i podatak da je izveovi{e od 80 tandem skokova sa paraplegi~arima. Nikada u na-{oj zemqi. Zato je neizmerno sre}an i zahvalan Goranu {to je odabraoba{ wega da mu poveri sudbinu. A ko bi boqe razumeo {tazna~i, posle svega, ponovo hodati po oblacima...ZAVR[NI ^INSunce je dobrano prevalilo zenit. Znak da se krene. Goranobla~i opremu, stavqa na ruku instrumente iako ih ima iwegov drug po zanatu. Posledwi dogovor pred ulazak u kabinuaviona AN-1. Preznojavaju se snimateqi, masa padobranacaunaokolo. Svi mu `ele mnogo sre}e, uzvikuju wima znane po{alice.Nama, obi~nim smrtnicima hladno je oko ustreptalog srca.Poneko okre}e glavu, ne bi da niko vidi suze. Dirnut je iRasel Gordon, poznati fotoreporter i dopisnik iz ^ikaga, kojije bio svedok mnogih ~inova ratne drame. Ka`e da ovaj doga|ajbudi u wemu posebna ose}awa i da }e u svet poslati svedo~an-Neskrivena radostposle dodeqene medaqestva o Goranovom podvigu. Skok zadva `ivota.Zatvaraju se vrata kabine.Na pilotskom mestu as na{eg civilnogvazduhoplovstva kapetan Milovan Polumirac,rezervni kapetan prve klase.Iako je sedam hiqada sati proveou vazduhu za komandama tridesetak tipovaaviona i 700 sati u jedrilicama,ovo je za wega istorijski let. Nekada{wikraqeva~ki gimnazijalac,maketar, padobranac, jedrili~ar, motornipilot, potowi instruktor kre}eput neba...Pola sata te{kog i{~ekivawai dugi minuti ti{ine.Na tri hiqade metara otvarajuse vrata, kapetan Polumiracsmawuje brzinu, sada je ispod 120 kilometarana ~as. Prikop~ani jedan zadrugoga, Goran i Sa{a se otiskuju uvetar... Ispod wih oblaci, desno je{iroki tok Dunava, Beograd malo daqe,uzorane parcele kao po{tanskemarke... Goran je opet na nebu. Posledwiput osetio ga je 18. decembra2003. godine. I oblake... Od tada jepatwa zarobila radost slobodnog leta.Mali padobran, takozvani drog,odmah je aktiviran i on }e, kada muSa{a da komandu, izvu}i glavni. Poniru brzinom od oko 200 kilometarana sat. Vrtoglavo se smewuju kadrovi: reka je mawa,grad bli`i, aerodrom i okolne parcele ve}e. Paralelno s wimakroz vazduh leti snimateq Dimitrije Dadi}, ~lan aero-kluba„Feniks”. Nastoji da kamera na wegovoj kacigi zabele`i svakidetaq istorijskog skoka...Pro{lo je tridesetak sekundi, visina 1.500 metara. Otvarase {iroka kupola glavnog padobrana. Prepoznatqiv trzaj i daleko,daleko mawa brzina. Sada je to lagana razglednica. Ples nanebu. Od gromovitog roka do letargi~nog tanga.Na travnatoj stazi radost, ~estitke, mnogo neskrivenih emocija.Zlatna medaqa oko vrata i posebno priznawe Vazduhoplovnogsaveza Srbije za ~oveka koji ispisuje wegovu novu stranicuistorije. Brza konferencija za {tampu. Te{ka pitawa i laki odgovori.Bio je to 985. skok koji vredi za dva. Idemo daqe, ka`e Gorani obe}ava da }e slede}i put na svojim nogama u}i u avion i hodatipo oblacima...Branko KOPUNOVI]Snimili Dimitrije DADI]i Goran STANKOVI]33