VREME PREPOZNAVAWA VREME PREPOZNAVAWA

Potporu~nik Vladimir Lazanskije spavao na pramcu. Kadaga je probudila sna`na eksplozija,jauci i kukwava, uspeo je da sasebe sve skine i ostane u ga}icama.Sko~io je u hladno more. Sajo{ dvojicom vojnika dohvatio jenekakvu dasku i we se ~vrsto dr-`ao. Plivali su nekoliko satidok ih nisu spasli gr~ki ribari iizvukli na kopno. Tamo su ga ponovo~ekali Nemci i u sto~nim vagonima,sa ostalim pre`ivelim Jugoslovenima,odveli u zarobqeni{tvo.Tenkovski poru~nik Pavlovi}dohvatio je bure i sa wim seodr`avao na vodi. U wegovoj blizinijedan davqenik zapoma`e:– Daj mi to bure da se spasem,ti si neo`ewen i zna{ dapliva{, a ja imam `enu i dvoje decekoja }e ostati na ulici ako seudavim.Pavlovi} mu je dao bure iotplivao daqe.– Kad sam se okrenuo – pri-~ao je docnije u zarobqeni{tvutenkista Pavlovi} – bure je plivalosamo, a drug kome sam buredao oti{ao je u more.Davqenici su ostali u vodivi{e od sata. Tek kada su im do-{le u pomo} gr~ke la|ice po~eloje spasavawe. Jedna je prevezlajednu grupu u malo pristani-{te Nea Mihawon (Nea Mihaniona)na obali Halkidika, a druguu Solun.Grci su krenuli u spasavawebrodolomnika tek kad su saznalida se radi o Srbima, a ne o Nemcima.Grci su prijateqski prihvatilipotpuno iscrpqene i skorosasvim nage jugoslovenske zarobqenike.Dali su im hranu i odelakoliko su mogli i imali. Ali, uSolunu su zarobqenici ostaliPotporu~nik VladimirLazawskidesetak dana, a odatle su preba~eni u Nema~ku, u logor Fonfels.Prema podacima koje su prikupili major Svetislav Sretenovi} ikapetan Bo{ko Bivolarevi}, u toj tragediji izgubili su `ivote dvagenerala, devet potpukovnika, {est majora, 28 kapetana prve klase,{est kapetana druge klase, 34 poru~nika, 28 potporu~nika, jedanvojni sve{tenik, dva narednika vodnika, ~etiri narednika, dvapodnarednika i 22 kaplara i redova.– Ne mogu a da ne spomenem neke od divnih primera po`rtvovawa,drugarstva i herojstva na{ih qudi – odjekuje u u{ima pre`ivelihi rodbine – naravno, ovo je samo moje opa`awe, jer drugi suvideli drugo… Ali, nikada ne}u zaboraviti potresnu sliku rawenikakoji su, posle udara mine, ostali unaka`eni i raweni na brodu.Me|u wima se nalazio i sve{tenik Irinej Zlati}, moj dobarprijateq iz Bitoqa, koji je, iako sav u krvi, pevao pobo`ne pesmeo~ekuju}i svakako pomo}, ali ona mu nije mogla sti}i. Isto tako moramnapomenuti i ime jednog ~oveka iz Pologa, rezervnog oficiraSlobodana Gegovi}a, koji je, pevaju}i himnu, rukama odvaqivao daskesa broda, kupio razne predmete sa broda i bacao u more drugovima,a na moje pitawe za{to se on ne spasava kratko mi je odgovorio:Ja sam sve izgubio.Mesto u Solunskomzalivu na kojemje potonuo gr~ki brodsa 214 na{ih vojnikai oficiraSUDBINE GENERALABrigadni general Ilija Dimitrijevi} je ro|en u Kragujevcu28. jula 1881. godine. Zavr{io je Vojnu akademiju 1901, a u~in generala unapre|en je 17. decembra 1928. Penzionisan jekao pomo}nik komandanta Vardarske divizije za pozadinu1937. U Aprilskom ratu bio je pomo}nik komandanta Vardarskedivizije za pozadinu.Divizijski general Jovan Jovanovi} je ro|en u Ni{u 2.avgusta 1877. Zavr{io je Vojnu akademiju 1898, a u ~in brigadnoggenerala unapre|en je 21. oktobra 1923. i divizijskog generala24. aprila 1926. Penzionisan je 4. februara 1938.kao predsednik Vojnodisciplinskog suda.Interesantno je da je wegov tast bio general Ilija Gojkovi},ministar vojni, koji je u ratu 1915. bio komandant U`i~ke vojske.Posle dolaska na Krf, zbog bolesti, a po odobrewu Vrhovne komande,Gojkovi} je oti{ao na le~ewe u Francusku. Prilikom povratkana Krf brod na kome se nalazio torpedovala je nema~kapodmornica. General je odbio zahtev nema~kog komandanta da sepreda i pucao je na wega iz revolvera. Kao odgovor na to, mitraqezsa nema~ke podmornice pokosio je generala Gojkovi}a.Posebno treba ista~i divanprimer generala Jovana Jovanovi-}a i Ilije Dimitrijevi}a, koji suterali qude da ska~u u more. Govornikasa Zejtinlika, koji je bio nepliva~i koji je odlu~io da ostanena brodu, podstakli su da sko~i umore, govore}i mu da }e on jo{ trebatiOtaxbini i da ima decu, a kadaih je upitao {ta oni ~ekaju, odgovorilisu mu u isti mah:– Mi ho}emo da komandujemoovima dole u moru.Te wihove re~i ulile su nadunepliva~u i on je, skinuv{i se, sko-~io u more, veruju}i u spas, u ~udo.I zbiqa, ~udo se desilo, jer mu je uruke upala jedna klupica i on je isplivao.Na morskoj pu~ini videlase ve}a grupa brodolomnika, koji suse dr`ali za razne predmete i takoodr`avali na vodi.SRE]A U NESRE]IPre`iveli su kasnije ispri-~ali strahovite pri~e. Svako jeimao svoju i sve su bile potresne.O`ivqavawu se}awa na taj doga|ajnajvi{e su doprineli rezervni poru~nikPetar Vrawki}, koga je posle dugog i iscrpquju}eg plivawa,spasio gr~ki brodi}, i Traj~e Simeonovski, koji je kao dvadesetjednogodi{wi mornari~ki potporu~nik (on je, prema ovim podacima,pripadao 16. klasi Pomorske vojne akademije, kojoj je, zbog rata,prekinuto {kolovawe – prim. aut), posle dvo~asovne borbe za`ivot i izbezumqen, uspeo da ispliva na obalu. Tada je jedva ~uoglas nema~kog vojnika:„Finf und cvancik” , {to je zna~ilo da je bio25. spaseni zarobqenik.Rezervni potporu~nik Bratislav Milanovi} spasio se uz pomo}drvene oblice koju je uhvatio u moru. Wegov dve godine mla|ikolega Drago{ Stevanovi} iz Kragujevca dok je brod tonuo, svukaoje cipele i sko~io u vodu. Pre nego {to je potonuo, velika bala pamukaizbacila ga je na povr{inu gde je zgrabio drveni sanduk i nawemu sa~ekao spasioce.47