VREME PREPOZNAVAWA VREME PREPOZNAVAWA

KULTURAformirawa sveta do sveta koji semanifestuje u ovom trenutku. Simbolje, dakle, ve~ita svest o celini.Postoje razli~ite definicijesimbola. Po Branku Kuki}u trebapo}i od va`ne Salustijevedefinicije sveta kao „simboli~nogobjekta", ~ime se konstatuje da je~ovek sebe i svoje okru`ewe (kosmos,prirodu) shvatio kao forme koje suneraskidivo povezane, koje mogujedino opstati i funkcionisati uneprekidnom ritmu jedinstva ijedinstva suprotnosti. AnandKumarasvami defini{e simboli~nokao „ve{tinu mi{qewa u slikama",ve{tinu koja je zaboravqena (From,Baji), s tom razlikom {to je tajzaborav prisutan u svesti, ali ne i upodsvesnom (ili nadsvesnom, kako gashvata Rene Genon). Pol Dil podsimbolom podrazumeva „ekspresivnui preciznu kondenzaciju" adekvatnuunutra{wem ("intenzivnom ikvalitativnom"), a ne spoqa{wem(„ekstenzivnom i kvantitativnom")svetu. Ovde treba dodati Geteovozapa`awe: „U simbolu pojedina~nopredstavqa op{te, ne kao san nitikao senka, nego kao `ivo i trenutnootkrovewe neprozirnog."Novak Radoni}, Vile kruni{u Branka, 1857.KORENI IZ TAMEBiraju}i dela srpskih slikara skraja 19. i po~etka 20. veka, BrankoKuki} donekle ispravqa nepravduprisutnu u na{oj kulturi, kao i umnogim drugim kulturama sveta, da svremenom iz ko zna kakvih i kojihstrujawa i previrawa mnogi vredniautori jednostavno nestanu uzaboravu, a wihova dela postaju samobrojevi u fundusu galerija. Takoizlo`ba koju je oblikovao sadr`idela poznatih srpskih slikara togvremena, ali i onih mawe poznatih({to ne zna~i i mawe vrednih) ~ija }eimena, a pre svega dela, iznenaditimnoge. Simboli~no je u to vremeprisutno u na{em slikarstvu, ali i kwi`evnosti, {to poduticajem nekih evropskih pojava te vrste - simbolizam, naprimer, {to pod uticajem nekih umetni~kih opredeqewaizme|u dva rata - nadrealizam, na primer, {to u sklopuinteresovawa, sinteza i vra}awa tradiciji moderneumetnosti posle rata. Dakle, kod nas je re~ vi{e oStevan Aleksi}An|eo mira II, 1918.individualnim otkri}ima nego o pokretima {irih razmera,vi{e o umetni~koj intuiciji nego o svesnom primewivawuprograma, manifesta i kodeksa iz savremene umetnostiZapada. Zato izlo`ena dela Konstantina Danila, @ivkaPetrovi}a, Katarine Ivanovi}, Jovana Klaji}a, PetraDragi}a, Mine Vukomanovi}, Novaka Radoni}a, \ureJak{i}a, Aksentija Marodi}a, Antonija Kova~evi}a,Paja Jovanovi},Dijana, 1906-08.Milo{a Tenkovi}a, \or|a Krsti}a, Svetozara Zori}a,Uro{a Predi}a, Petra Ranosovi}a, Paje Jovanovi}a,Leona Koena, Marka Murata, Dragutina InkiostriMedewaka, Pa{ka Vu~eti}a, Nade`de Petrovi},Stevana Aleksi}a, Milana Milovanovi}a, Mali{e Gli{i}a,Milo{a Golubovi}a, Save [umanovi}a, Zdravka Sekuli}a,Milene Pavlovi}-Barili i Bogdana [uputa, zaslu`ujupojedina~no navo|ewe wihovih autora jer jei wihov opus pojedina~an, jer je i wihov simbolindividualno otkri}e u svetu op{tosti, organska iunutra{wa alegorija - za koju Meterlink tvrdi da korenevu~e iz tame.Dragana MARKOVI]441. jul 2007.