VREME PREPOZNAVAWA VREME PREPOZNAVAWA

FEQTONPo`arevqanin Jovan Popovi},sa grupom brodolomnika,dr`ao se za jednu dasku kojaih je spasila. Do kraja `ivota~uvao je ko{uqu i dowi ve{ ukojima se borio za `ivot.@ivorad Kapetanovi}, kapetanprve klase, jedini od Jugoslovenaimao je pojas za spasavawe.Uspeo je da skine kolutna kome je bilo ime broda.On je, pre toga, bio raspore-|en na pramcu, a kada se posle{etwe po brodu vratio napramac, mesto mu je bilo zauzeto.Napustio je pramac {toga je spasilo da tu ne pogineod eksplozije mine.Adam Gari} nije znao dapliva. Prilikom eksplozijeudario je glavom o {ipku nakomandnom mostu i onesvestiose. O{amu}en, skinuo je cipelei sa jednim drugom, tako|enepliva~em, na{ao dasku sakojom su sko~ili u more. Imaoje sre}u, u moru je nai{ao najedno bure za koje su se dr`alisanitetski potpukovnik dr LukaSmiqani} i neki oficirSrba, apotekar iz Bitoqa.Traj~e Simeonovski jebio dobar pliva~ i dva satase odr`avao na vodi. Na dascipored wega bio je rezervniporu~nik Drago{ Stevanovi}nepliva~. Na`alost,kada je isplivao na obalu,me|u mrtvim drugovima, izvu-~enim na obalu, bio je i poru~nik@ivan Krsti}, profesoriz Skopqa, kome je kaonepliva~u dao svoju daskuoslawaju}i se na svoje pliva~kesposobnosti.PARASTOSPOTONULOJVOJSCISudbina je i u Solunu sastavilaDiki}e, oca Du{ana isina Bo`idara. Profesor engleskogjezika Nikolas Ilijadisje Bo`idara i wegove drugovesklonio sa ulice kako ihGestapo ne bi uhvatio. Smestioih je u neki suteren, a potomje sedmorici Jugoslovenaorganizovao prevoz kamionomod Atine do Soluna. Stigli suda vide zarobqene srpske vojnike sa broda „Helena Kanavarioti”pre odlaska u zarobqeni{tvo. Bo`idar i Nikola su bili na jednojstrani ulice, a zarobqenike su Nemci provodili drugom. Vratili suse jednu tramvajsku stanicu pre i kupili pun xak hleba. U{li su u prvitramvaj i, kad su se primakli koloni zarobqenika, bacali su imhleb. Zarobqenici su im zahvaqivali i dovikivali adrese rodbine.Mnogi zarobqeni srpski vojnici u Aprilskom ratu nikada se nisu vratili u Otaxbinu iz nacisti~kih logoraMORALNI ^IN– Prisustvovao sam parastosu poginulim srpskim brodolomnicimau Solunskom zalivu 2001. i 2005. godine. Na moju `alost,ove godine nisam mogao zbog bolesti. Prvi put je bilo dosta prisutnihali, na`alost, nikog iz vlasti, Vojske i sredstava informisawa.Drugi put, na parastosu je bilo mnogo mawe prisutnih,uglavnom starije osobe, neki i u devetoj deceniji `ivota. I opetnikog iz vlasti, Vojske, novinara… Izgleda da niko od potomakanije bio uticajan. Ali, ne treba prigovarati vlasti {to je zaboravilana ove na{e `rtve jer mnogi i ne znaju za wih; doga|aj jeina~e vrlo malo poznat. Sticajem okolnosti, zainteresovao samse vi{e za tu tragediju i do sada, u dva navrata, objavio tekst owoj. Bio je to samo moj moralni dug prema potopqenima, onim mukamapre`ivelih koji su zavr{ili u nema~kim koncentracionimlogorima, dug vojnika prema vojnicima – ka`e autor teksta.SVILENA MARAMAGrkiwa je povre|enog poru~nika Pavlovi}a previla svojomsvilenom maramom, koju je on krvavu doneo ku}i. ^uvana je dugo uporodici ali, na`alost, ka`e wegov sin na parastosu 29. maja2005, moleri koji su radili u ku}i mislili su da je to obi~na krpa,jer sa we krv nije sprana, pa su je uzeli i upropastili. Premakazivawu sina tada{weg poru~nika Pavlovi}a, wegov otac je poslerata stupio u Jugoslovensku narodnu armiju i postao major, akada nije hteo da u|e u Partiju napustio je Vojsku i postao direktorTehni~ke {kole.– Mene su krstili 1948. dok je on bio aktivni oficir i zbogtoga nismo imali problema, ali ni kasnije kada je napustio Vojskui bio direktor {kole. On je bio kraqev oficir; zarobqen je iodveden u logor, a kada se vratio stupio je u Vojsku i ostao profesionalacdo kraja. Jednostavno, nije se me{ao u politiku.K}erka Qubi{e Jovanovi}a iz [apca, tako|e tenkiste,istom prilikom je ispri~ala prisutnima ispred crkve da je wenotac, posle brodoloma, isplivao nag i da je od dobrih gr~kih ribaradobio dowi ve{ i papu~e, koje je pronev{i kroz nema~kekoncentracione logore, na posletku, doneo ku}i. Tako ona i danas,u svojoj porodici, ~uva taj ve{ i papu~e koju }e, u znak se}awana oca i dobre Grke, ostaviti svojim naslednicimaTada je Bo`idar ugledao svogoca. Uspeo je sa wim da izmenisamo nekoliko re~i jer su ihNemci odmah izbacili iz tramvaja.– I mog oca su spasili gr~kiribari – ka`e Bo`idar.– Na{li su ga u moru na izmakusnage. Nemci su ~ekali brodolomnikena obali koje su,potom, odveli u zarobqeni-{tvo. Tamo je odveden i mojotac koji je u zarobqeni{tvuostao do kraja rata.Svake posledwe nedeqe umaju, u Malom beogradskomhramu svetog Save okupqaju se,ranije brodolomnici i rodbina,a danas samo rodbina iprijateqi, jer pre`ivelih vi-{e nema. Odaju po{tu onimakoji su potonuli u Egejskom moru.„Ve~naja pamjat” je re~ kojaje naj~e{}e izgovarana poginulimi umrlim srpskim vojnicimau proteklim oslobodila~kimratovima. Na spisku, kojisu sa~inili poru~nik PetarVrawki} i potporu~nik Traj~eSimeonovski, ima 214 imena.Me|u Srbima, nalaze se malobrojniSlovenci, Hrvati, Makedonci...Oni nisu prihvatilinema~ku ponudu da idu u svojeosnovane dr`ave, ve} suostali sa svojim drugovima,bili zarobqeni... Izabralisu zarobqeni{tvo i smrt, umestoizdaje. Svima wima pravoslavnisve{tenici mole se zave~ni mir na drugom svetu.Tako, po tom spisku, sledida se u Egeju, tog majskog dana1941. godine, utopilo 214ukrcanih zarobqenika, a da je tragediju pre`ivelo wih 289.Danas `ivih vi{e nema. Posledwi od pre`ivelih brodolomnikasa broda „Helena Kanavarioti”, koji je potonuo u Solunskomzalivu, tada potporu~nik Vladimir Lazanski, umro je 15. oktobra2005. godine.(Kraj)481. jul 2007.