VREME PREPOZNAVAWA VREME PREPOZNAVAWA

RAZMI[QAWA O STVARIMAOBI^NIMSUZANeka slobodno pote~e, kad se ve} javila. Ja znam, onase javqa veoma retko. Onaj kod kog je u oku nikada nijebilo, taj verovatno jedva da je ~ovek; on je, mo`da,tako „hrabar“, zato {to je izgubio ne{to qudsko. Jerje ~ovekovom bi}u svojstveno da se dubok du{evni bol zape~atisuzama iz oka, da se suza, pla{na i skromna, kaocveti} stradalni~kog srca, rascveta u o~ima. Qudi, ~uvajtete ne`ne cvetove.Nema sumwe, ~ovek, telesno, ima srce. A du{evno iduhovno?Kod nas, civilizovanih qudi, postoji predrasuda:jak, hrabar ~ovek ne potrebuje srce, „taj isto~nik slabosti“;ono mu ni za {ta ne treba; iz wega proisti~u samote{ko}e i tragovi ko~ewa na putu; zato ono ne mora nida nas doti~e, niti na nas da uti~e. Tim vi{e suze su – ne-{to neprili~no i nedopustivo; wihova pojava je – pravasramota.[ta je `ivot bez srca? Bez srca, dakle bez qubavi!Ko ni{ta ne voli, taj ne ume ni slu`iti; prinositi `rtve;ostajati veran. [ta se mo`e u~initi sa sli~nim qudima?Postoji li na svetu veliko delo koje je biloostvarqivo, ili se mo`e ostvariti bez qubavi i vernosti?A sada srce treba stisnuti ili ga potpuno i dovr-{eno isu{iti. [ta onda ~oveku ostaje? Nedugotrajnoprivi|ewe, zlobno ka}iperstvo, prazwikave trice. Samotakvi jadni paraziti mogu nadtrajavati i postojatibez srva i qubavi...Te{ko, te{ko qudima bez srca!Ako ima{ srca – onda pati{. I {to ja~e pati{, {ireje i dubqe delawe srca. Tako srce u~estvuje, i nevoqno, ustradawima sveta, vidi sve nepravde i surovosti unutra-{wim okom iz koga nikada ne nastaje nevidqiva suza. Takva,nevidqiva suza, govori i o svetskom bolu; koliko ~ove~anstvopamti, nigde i nikad nije bilo zna~ajnijeg slikara,filosofa ili proroka, koji nije poznavao tu nevidqivusuzu, i kojima ona ne bi pomogla da postane jasnovidac.Da, jasnovidac. Jer, sama, vidqiva suza mo`e omra~itipogled za ono nedugo vreme, dok je mo`e{ gledati. Nevidqivasuza srca, naprotiv, otvara ~oveku duhovni vidik.Pa ako takva suza, jednoga dana i zaiskri iz telesnoga oka– zar je to sramota?Ja bih dao qudima mogu}nost da se spokojno ispla~u,u ti{ini. Nije dobro premnogo stradati i sve ~uvati usvom srcu; postepeno se, na taj na~in, formira ~itavo grobqesa, u wemu sahrawenim, umi{qenim mrtvacima; ali,jedanput, masa tih `ivo upokojenih bolova iznenada ustajei tada }e biti mu~no zaiskati vazduha i `ivota. Nama sudati ti{ina no}i i vernost prijateqa, da bi tek oni videlina{e suze i }utali o wima. Neka se ti pupoqci stradaju}egsrca rascvetaju i uvenu u oku, a da ih niko ne osudi,da ih niko ne ismeje...Svaki koji pla~e – znao on to ili ne – pla~e zbog preobiqasvetskog bola.Ivan A. ILjINIz kwige „Pred buktavim zagonetkama gospodwim“Svetigora, Cetiwe, 2001.DUHOVNOSTVE RSKI P RAZNICI1-15. julPravoslavni2. jul – Sveti Jovan [angajski3. jul – Prepodobni Naum Ohridski5. jul – Prepodobna Anastasija Srpska7. jul – Ro|ewe svetog Jovana Prete~e– Ivawdan11. jul – Sveti mu~enici Dabrobosanskii Mile{evski12. jul – Sveti apostoli Petar i Pavle– Petrovdan14. jul – Sveti mu~enici i besrebreniciKozma i DamjanSVETI KOZMA I DAMJANDva brata, besrebrenici i~udotvorci Kozma i Damjan, rodombehu iz Azije, od oca neznabo{cai majke hri{}anke, po imenuTeodotija. Nakon o~eve smrti,majka se posvetila sl`ewu Hristu,i bogougodnom `ivotu, kako jeprethodno i svoje sinove nau~ila.Vaspitala ih je u hri{}anskom duhu.@iveli su oni besprekorno,po zakonu Gospodwem, dobiv{idar isceqivawa, daju}i zdravqebolesnim du{ama i telima. Isceqivalisu sve bolesti i nemo}iqudske, izgonili zle duhove, kakokod qudi tako i kod `ivotiwa, bezikakve nagrade, ve} iskqu~ivo u ime Boga, koji im je te sposobnostii podario, a po Hristovoj zapovesti: „Zabadava dobiste,zabadava dajte“ (Mat. 10,8). Zbog toga se i nazivaju „besrebrenicii lekari“.Desilo se da se neka `ena, Peladija, razbolela od te-{ke bolesti, koja je prikova za krevet ve} nekoliko godina, ikada ne moga{e na}i joj leka, pozva ona Kozmu i Damjana da jeizle~e, {to oni rado u~ini{e. Kada je htela da im plati oniodbi{e, jer wihova plata je slava Bogu, ali `ena bi upornate zakle Svetog Damjana Svetom Trojicom da primi od we dartri jajeta, {to on i u~ini ne mogav{i to odbiti ne zbog plate,no zbog zakletve.Saznav{i za to, wegov brat, Kozma, se o`alosti i ostavizave{tawe da kada umru, on i wegov brat, ne sahrane ih jednogpored drugog, jer on prekr{i zavet wihov od Boga dat.Kada je do{lo vreme sveti Kozma se prvi predstaviBogu, a nedugo za wim i sveti Damjan. Qudi su bili u nedoumicigde da ga sahrane, ali u tom ~asu po Bo`jem promislu,progovori kamila, koju su wih dvojica iscelili, qudskimglasom, da se ne dvoume, ve} da Damjana sahrane poredwegovog brata Kozme, jer on ne primi ona tri jajetaradi nagrade, ve} radi imena Bo`jeg.Tako wihove mo{ti behu polo`ene skupa u mestu zvanomFereman. Svoj `ivot skon~a{e pobo`no i u miru, proslaviv{ise mnogim ~udesima, kao usrdni posrednici i isceliteqina{ih du{evnih i telesnih bolesti, kako za `ivota tako iposle smrti. Jer oni iscequju i poma`u svakome ko ih prizoveu pomo}, u bolesti i nevoqama i u dana{we dane.501. jul 2007.