Број 130-131 - Српско књижевно друштво

ка стра да ла, или из ко га је од ве де на на стра ти ште, да кле уча су нај ду бље ин ти ме, нај скри ве ни је при ват но сти, ра ђасе оно оп ште, по ли тич ко. Зна ци по ли тич ког у то ли којме ри осва ја ју Аустер ли ца да он по чи ње да чи та сту ди јуХ. Г. Адле ра о ге ту, на осам сто гу сто од штам па них стра -ни ца и то на не мач ком, је зи ку ко ји не зна: „По што ни самзнао не мач ки, чи та ње те књи ге, ко ја ми је из ре че ни це уре че ни цу отва ра ла уви де не за ми сли ве у оном мом го то вопот пу но не зна њу у ко ме сам пр ви по се тио град-твр ђа ву[гето Терезин], на пре до ва ло је бес крај но спо ро и би ломи је, мо гу то, ка зао је Аустер лиц, мир но да ка жем, под -јед на ко те шко као де ши фро ва ње ва ви лон ског кли на стогпи сма или еги пат ских хи је ро гли фа“ 17 . Но, и ка да би ус -пео да од го нет не зна че ње ре чи и пој мо ва (сле ди дуг спи -сак не мач ких сло же ни ца), „био ми је, ка зао је, по тре банпод јед нак на пор да прет по ста вље ни сми сао укло пим уши ри кон текст ко ји ми је не пре кид но из ми цао“ 18 . Шче -пан ну жно шћу, ме ђу тим, Аустер лиц ви ше не ма из бо ра ион је зик зна ко ва мо ра да учи. Аустер ли цо во уче ње зна -ко ва исто је што и уче ње но вог је зи ка, а Зе бал до во оп се -сив но фо то гра фи са ње и уба ци ва ње фо то гра фи ја у ро ма -не, ни је дру го до по да сти ра ње зна ко ва пред чи та о це, све -до чан ство ну жно сти и исти ни то сти ње го вог пи са ња.сви так се ћа ња. Аустер ли цо ва по тра га је као уче ње је зи -ка.Оста ла би, ме ђу тим, Аустер ли цо ва по тра га за про -шло шћу, за оним што га спу та ва (ин хи би ра), тек јед напри ват на при ча, да Зе балд у сво је при по ве да ње не уно сионо што при чу ње го вог ју на ка не из во ди из ин ди ви ду ал -не рав ни и што јој, чу ва ју ћи ње ну по себ ност, да је оп -штост. Тај не у по ре ди ви мо ме нат је по ли ти за ци ја се ћа ња.Оно што се као тан ка цр ве на нит про вла чи ро ма ном дотре нут ка са мо ре фек си је, је сте Аустер ли цо ва пот пу на не -за ин те ре со ва ност за по ли ти ку. Он, до слов но, не зна ни -шта о не дав ној про шло сти Евро пе. Али у сво јој по тра зиАустер лиц се, са да ну жно, су сре ће са за па њу ју ћим сли ка -ма ужа са на ци стич ких зло чи на из Дру гог свет ског ра та.По ку ша ва ју ћи да ре ко стру и ше шта се де ша ва ло са ње го -вом мај ком, је вреј ком, у оку пи ра ном Пра гу – пре ко за па -њу ју ће епи зо де при се ћа ња у по зо ри шту 16 – ју на ка пут од -во ди до не ка да шњег ге та у Те ре зи ну. На том ме сту ње го -ва се ћа ња по чи њу да до би ја ју об руб по ли тич ког. Она по -ста ју оп шта. Су срет са ге том у ко јем је Аустер ли цо ва мај -1В. Г. Зе балд, Аустер лиц, пре вод Спо мен ка Крај че вић, стр. 88 (кур зив И.М), Па и де иа, Бе о град 2009.2Жил Де лез, Пруст и зна ци, пре вод Иван Ми лен ко вић, стр. 18, Пла то, Бе -о град 1998.3Зе балд, Аустер лиц, стр. 89 (кур зив. И. М).4Исто (кур зи ви И. М.).5„Шта год би ло то што се у ме ни де ша ва ло, на ста вио је Аустер лиц, би ва -ло је све го ре: осе ћај па ни ке што ме је хва тао на пра гу сва ке ре че ни це ко -ју сам хтео да за пи шем, не зна ју ћи ка ко да је за поч нем, њу или би ло ко јудру гу, убр зо се про ши рио и на јед но став ни ји по сао чи та ња, све док ме исам по ку шај да пре ле тим по гле дом чи та ву стра ни цу ни је до во дио у ста -ње нај ве ће по мет ње. Ако се је зик мо же са гле да ти као ста ри град са спле -том ули ца и тр го ва и де ло ви ма ко ји за ла зе у ду бо ку про шлост, град са сру -шеним, обновљеним и новоизграђеним четвртима и предграђима што израста ју све ви ше за ла зе ћи у око ли ну, он да сам ја ли чио на чо ве ка ко ји се,бу ду ћи да је ду го од су ство вао, у тој агло ме ра ци ји ви ше не сна ла зи и незна чему служи станица и шта су задње двориште, раскрсница, булевар имост“, исто, стр. 90.6Исто, стр. 99–100.7Исто, стр. 100. „Да сти ца јем окол но сти тог не дељ ног ју тра ни сам сту пиоу ста ру че ка о ни цу ста ни це ‘Ли вер пул стрит’“ и за бо ра вље не ре чи и свеоно што им при па да оста ле би „за тр па не у ам би су мог се ћа ња“.8Де лез, Пруст и зна ци, нав. дело, стр. 18.9Исто, стр. 18. Та ко ђе и ин те лек ту ал ним исти на ма, ло гич ким исти на ма,исти на ма ми шље ња.10„Потребно је најпре искусити насилни учинак неког знака, и да мишљењебуде присиљено да тражи смисао знака“ (исто, стр. 23). „Ми тра жи моисти ну са мо ка да смо иза зва ни да то ра ди мо у за ви сно сти од кон крет неси ту а ци је, ка да тр пи мо не ку вр сту при си ле ко ја нас на го ни на то тра же -ње“ (исто, стр. 17). Исти ну, до ме ће Де лез чи та ју ћи Пру ста, не тра жи за -љубљен, него љубоморан човек, онај ко је приморан да је тражи. Заљубљенаосо ба ужи ва у пу ни ни и про зир но сти зна ко ва ко ји је окру жу ју. Љу бо -мо ра се, ме ђу тим, усред сре ђу је на зна ке ко је ода ши ље во ље на осо ба, нањене лажи. „Постоји увек насиље неког знака који нас присиљава на тражење, ко ји нам од у зи ма мир. Исти на се не на ла зи ни скло но шћу ни до -бром во љом, већ се ода је у не хо тич ним зна ци ма“ (исто, стр. 17).11Уп. Де лез, Пруст и зна ци, стр. 8.12Зе балд, Аустер лиц, нав. дело, стр. 109.13Уп. Де лез, Пруст и зна ци, стр. 18.14Исто, стр. 26.15Зе балд, Аустер лиц, стр. 109–110 (кур зив И. М).16Исто, стр. 116.17Исто, стр. 167.18Исто, стр. 170.КЊИЖЕВНИ МАГАЗИН/бр.130-131 /31/