Број 130-131 - Српско књижевно друштво

жа вам и ужи вам у ње го вим де ли ма, али ми је пре во -ди лач ки то ли ко уз ми цао да ни сам знао шта да ура -дим. Остао сам му ду жник.За то ми је са да по себ но дра го, ис пу ња ва ме за до вољ -ством што је Дра ги ња Ра ма дан ски ус пе ла, чак ако је и уме -сто ме не. Сен ћан ског пе сни ка, ти хог чо ве ка, ве ли ког рад -ни ка, оства ри ла је на срп ском је зи ку и вра ти ла нам из у -зет ну вред ност ко ја је од са да и на ша, при па да и на шем је -зи ку.Ка ко то да ја ни сам успе вао а Дра ги ња Ра ма дан ски је -сте? Бе се деш се по чео уда ља ва ти од ме не и мо га схва та њапо е зи је, све ма ње ми је био бли зак; ни сам знао ка ко и гдеда га сме стим, пре о ста ло ми је је ди но да га це ним и да че -кам, мо жда, не ки срећ ни пре во ди лач ки трен. А за што јеРа ма дан ски та ко бра ву ро зно ус пе ла да пре ве де овај ни ма -ло лак из раз?Све ми се чини да Драгиња Рамадански, поред обавезнекре а тив но сти ко јој не ма кра ја, има ис ку ство ру ске по е зи јеу сво јој по пут би ни. На том ис ку ству ру ске по е зи је, укуп непо е зи је то ком ве ко ва, као да се на ла зи и од го нет ка. Мо -жда?5.Читајући преводе (стваралачке узлете без премца) Драгиње Ра ма дан ски ни сам мо гао да се от мем ути ску да то за -пра во и ни су пре во ди. Знам да је су, знам ори ги нал. А каода ни су. Ра ма дан ски је на шла свог истин ског пе сни ка и до -шла до срећне паралеле с њим. За познаваоце оригинала ипре во да као да то ни су исто вет не пе сме. Ма је су, али као дани су, то ли ко је у њи ма бра ву ро зних но ви на, од сту па ња иду бин ских по кла па ња. Као да се Бе се деш и Ра ма дан скистваралачки надгорњавају, надигравају, а имају пред собомисто ве тан свет, исту пе сму.6.А Фред Хојл, тво рац те о ри је пан спер ми је, на све то ка -же: „Ве ро ват но ћа да се жи вот раз вио на Зе мљи ни је ве ћаод ве ро ват но ће да ура ган, бе сне ћи по от па ду ме тал них де -ло ва, са ста ви бо инг 747“.Иштван Бе се дешПРЕ ЛАЗКрај до ђе ва зда шњем си ви лу,ва ља пе ва ти хва лу Сун цу,за кон што је већ гра нуораз гла си ти: умре де сен кин дух.Ва ља по ре ћи да по хо дио јегре шне нам ду ше, за бо ра ви тибла гог вас пи та ча што со ко ли насда од у век је пре суд на слу чај ности да из сен ке чо век из ра ста.Сун це не по се ду је то зна њеус треп та ле бли зи не мрач не сте ље,пре ће да уко ри и ка зни по сма тра ча,бле шта ви лом чи ње ни ца да га за сле пи– не ува жив ши на ук по на вља ња.Ми ко ји ве ро ва смо у ста ре шко ле,где уло гу пре ла за је пре у зе лове ле по што ва но све ти ло ва се љен ско,осе ћа мо шта нам по лу сен ка пру жа,не до пу шта ју ћи ни ком да је ме ња:усмр ти ће је тек сун чев зракпро бу ра зив ши ок но рас кри ље но.Ва ља – ве лим – хва ли ти Сун це,и са њим све оно про све ће но,ба рем док сјај на сви та не за мак не,ако ум из др жи, ако не по клек не.ВЕ ЧЕР ЊА ОБРАТ НИ ЦАДа је дан не ка кво ме сто, ре ци мо, руд ник,знао бих где да тра жим ју тро,ко ли ко ја ло ви не до по дне ва ис ко пасве тлост и ло па та ка ме ном из гри же на.Све че ри пред ок ном руд ни каод ло жен је пи јук пре те шкиви ше нам ни шта не сто ји на пу туда не ду жан пут ник нај зад ода гнаумор, што мно ге је са тро,док ру дар ска тре зи нако па ча но си у по ро зно, ого ље но,пре пу но цр них ру па вре ме.Ако је дан пак вре ме, не ма са та,и ни јед ног је ди ног ми ну та не мабез ис тра жи ва ча што му из ми че,одав но из ви кан, јер су га за се бевећ из на шле ко те, кон ки ста до ри,осва ја чи, кар то гра фи, и би ло бипо губ но от кри ти не ки за нет,нео све шћен, мра чан кон ти ненти укњи жи ти га на сво је име.Но за са да је све у зна кусмер ног про ла ска кроз дан;пре тва рам се још увек да ни ка квопри спе ва ње ми не пред сто ји;глу мим да је ово мо је при род но ме сто,што за пре мам га на плит ком га зу,да ни чи ју не про бу ди сум њутек уз гред но спо ме ну таокрет ни ца у мра ку ли ше номсвих пу то ка за./38/ КЊИЖЕВНИ МАГАЗИН/бр.130-131