Број 130-131 - Српско књижевно друштво

ПОЕЗИЈАИбрахим ХаџићГЛАСОВИЗебеш ли зебо?Гачеш ли гаче?Хукћеш ли хутино?Кукаш ли кукавице?Јеси ли то окачена о ластиш ласто?Зебеш ли зебо?Крештиш ли крејо?Јечиш ли јејно?Грчеш ли грлице?Шевиш ли шеврљуго?Зебеш ли зебо?Цвркућеш ли цвркутићу?Звиждиш ли звиждовко?Трепериш ли шумска трепетљико?Јеси ли се претворила у чигру чигро?Зебеш ли зебо?Правиш ли се цар, царићу?Јеси ли ти краљ, краљићу?Брбљаш ли бргљезе?Пишеш ли то песму о птицама, песниче?РАЗМЕНА ДАРОВАПесник,М. Т. Ђорђевић,Са Топчидерске звезде(Тамо где му је сазвежђе),Доноси ми пун руксак јесењих плодова:Орахе с језгром у облику људског мозга.А могао би то бити и Т. С. Елиот,Јер сам читаоДа је и он ујесен носио пријатељима орахе из свог врта.И видим(По траговима које тумачим с плодова),У песниковој башти, осим ораха,Има и лешника: провукла су се два округла плодићаИ дуго се скривала на дну најлонске кесе.И видим,Да осим породице ЂорђевићУ том окружењу живе веверице,Јасно ми о томе говоре рупе и трагови зубићаНа тврдим ораховим љускама.И видим,Да тамо живе и птице,Јер на неколико плодоваБило је прилепљено паперје,Оно мекано перје испод птичјег пазуха.И мачке,Зелене и жуте.Видим по длачицама залепљенимЗа већ поцрнелу спољну орахову кошуљицу.И мишеви, и гуштери, и косови...Човече, у том врту је као уНојевој барци.Све ми је он то донео.А у тврдим љускама,Тамо где су израсли мали мозгови,Има и живахних црваСа црном главицом,Који се противе силним копрцањемКада покушам да их избацимИз удобне колевке.И прионуо сам на посаоДа очистим орахе.Завлачим руку у кесу.Најчешће напипавам по два на истој петељциКоји личе на тестисеИ при том су умазани слузавом скрамомПужева голаћа.Један плодБио је паметнији од других:Очишћен, без љуске, бео,Са cortexom cerebri,Склизнуо ми је из рукеИ сакрио се негде у полумраку собе./2/ КЊИЖЕВНИ МАГАЗИН/бр.130-131