Број 130-131 - Српско књижевно друштво

вач ки ин стру мен ти и уда раљ ке, а тек на при ла зу ка -фан ске ба ште ви де ло се да је игран ка у пу ном је ку ида ни на јед ном кон ти нен ту не би ни шта мо гли за ме ри тиоркестру. Беху то мелодије које су се слушале на све четиристра не све та. И код нас, већ по о дав но.„Ено, ви дим их!“ уочи ла сам у ме те жу сто с на ран џа -стом сук њом на ше Се ке ко ју су ов де сви зва ли На ђа, па сеон да по ја ви ше и ха љи не Оље и Ло ле. Ко ста се у ти ли часна шао пред на ма да би нас за о би ла зе ћи пла то са игра чи мапо вео до њих.Убрзо сам седела за столом пијуцкајући лимунаду и одмеравајућикоји је од три цвета, од три наше лепотице, најпривлач ни ји и ко с ким пре пли ће по гле де. Од мах је по ста -ло очи глед но да су Оља и На ђа нај тра же ни је де вој ке заигру те ве че ри. Ко ста је до сто јан стве но при хва тио уло гукаваљера, па је чак и мени неколико пута успео кришом дана миг не као да ка же: „Ви диш ли ка ко је жи вот леп...“ И на -ше мај ке су се спо ра зу ме ва ле очи ма уз му зи ку и ти хи жа -гор и да ље се осме ху ју ћи јед на дру гој. Ве ро ват но ни је при -ли чи ло да по ка жу сво је ин те ре со ва ње за је дан сто бли зумузичара за којим су били Костини другови с корзоа, уједнои нај рев но сни ји пле са чи. На про тив, ме ни ни је ни ма лосметало да их посматрам трагајући радознало по њиховимли ци ма у по ку ша ју да пред ви дим кад не ки од њих уста је икре ће по игра чи цу хо ће ли би ра ти Ољу или На ђу? Очи -глед но су има ли сво ју по себ ну так ти ку, јер ми је до са ди лода погађам, па се предах слушању музике, зурећи само у тајша ре ни ко ви тлац су ка ња и пан та ло на као у не ку цвет нули ва ду ус та ла са ну то плим ви хо ром.Од мах сам пре по зна ла по је ди не ме ло ди је као што су„Ма ли цвет“ и „Мо на Ли за“ иако се ни је чуо онај про му -кли му шки глас са ра ди ја, али је сак со фон пре у зео во де ћууло гу уме сто пе ва ча. Углав ном су се сме њи ва ли жи ви ла -ти но а ме рич ки рит мо ви сам бе и мам бе са успа вљу ју ћим исти ска вим рит мом тан га или не ког успо ре ног вал це ра...По ма ло оша му ће ну, иако сам са мо гле да ла ча ше ви напијући лимунаду, разбудио ме је звук кларинета лепршајућивисоко изнад дуге својим изазовним тремолима баш каокод пра вог ча роб ња ка из Оза. Му зи чар је имао ко вр џа вуко су и вра го ла сто се сме ју љио док не сви ра, а кад би по љу -био свој ин стру мент звук ко ји би из ње га ду нуо обри сао биму све гри ма се с ли ца не ве ро ват но га уозби љив ши.При ме ти ла сам да је за на шим сто лом елан де во ја ка ма -ло опао. Ло ла је игра ла са мо јед ном са сво јим бра том, а за -тим је уче ста но по че ла да од би ја игра че. Док су Оља и На -ђа је два до ла зи ле до да ха. Пре не го што су се на ше мај ке,по твр ђу ју ћи по гле дом јед на дру гој не што са мо њи ма зна -но, озбиљ но усред сре ди ле за по ла зак ку ћи, јер бе ше „већка сно за де те“, на ста ла је па у за, па се по ла ко кроз жа гор извецкање чаша упутисмо ка излазу. Лола нам се придружиласа сти сну тим степ ским сме шком на усна ма, док нас јеКоста само испраћао. Окрећући леђа башти, преко рамена,ви дех да је ги та ри ста из ор ке стра при шао сто лу с на шимлепотицама истовремено кад и Коста. Лола је зевнула, узеламе за ру ку и по ву кла у бр зи ход из го во рив ши крат ко на -шим мај ка ма:„На ма се спа ва...“Ми сли ла сам да је пи там да ли је за љу бље на, али се неусу дих, јер је ти ши на из ме ђу нас две по ста ја ла све хлад ни -ја и не про бој ни ја, за раз ли ку од оне ме ни већ зна не – по -кро ви тељ ске ноћ не ти ши не у на се љу прот ка не ра зно род -ним жи вот ним пул си ра њем. Цмок ну ла ме је у образ предкупатилом и жустрим кораком прерасле шипарице несталау јед ној од до њих со ба по нев ши тај ну жуд ње у свом про -зрач ном пла вом по гле ду.По жу рих ба са ма ци ма го ре и не окле ва ју ћи ви ше надоксату бацих се у велику постељу где сам спавала заједно сма мом от ка ко је сти гла Се ка, пре пу стив ши њој ото ман.Ле жа ла сам пре пу на ути са ка са игран ке, али и не ја снихосе ћа ња ко ја ни су ли чи ла на мо ја... и та ко ле же ћи од лу чихда што дуже останем будна гледајући наоколо шуму испреплета них сен ки ко је су пот пу но пре о бра зи ле це лу про сто -ри ју и све ства ри у њој, баш ко ли ко и ша ре ни ло сце на саигранке што крену одједном да промиче без музике, бледећиод ме се чи не у на ди ра њу. Вр тлог све тло сти и сен киокре тао се све же шће. По зи до ви ма и та ва ни ци со бе упа -до ше чак и там не кон ту ре др ве ћа из ба ште са мном усредтог калеидоскопа и са усијаним сребром месечевог лица нанебу... једино, боје су се неприметно гасиле у седефу што сеиз пур пу ра пре ли вао у тир киз, а из тир ки за у пур пур... Уто -нух у сан са осе ћа њем кри ви це, јер скло пих очи у тре ну кадсу на ме се че вом обра зу по че ли да се сме њу ју ли ко ви пре -да ка, а не са че ках их...Тра ја ла је ноћ и ја сам спа ва ла мир но, без сно ва, ни ма -ло не ха ју ћи да ли се не што зби ва на о ко ло. Исти на, у снуни шта ни је чуд но, али очи глед но сам би ла на иви ци снаако сам осе ти ла да се зби ва не што не при род но. Јер, ако са -њам, ка кав ми је то сан у ко ме се бу дим у фил му! Са мо дага ни сам већ гле да ла у би о ско пу по ве ро ва ла бих да се бу -дим у дру гом сну. До мо је све сти до пи ра ли су зву ци по зна -те пе сме из фил ма Је дан дан жи во та.„Куку-руку-куу паломаа, но љорааа!“ тужна прича о љубави и смр ти из вре ме на Мек сич ке ре во лу ци је.По ми слих ка ко ми сме та ја стук и да ло ше чу јем, али сепри се тих да увек спа вам без ја сту ка, па отво рих очи у мраки по ста де ми ја сно: за по че так не ви дим ни шта, а по што сепе сма на ста вља, да чу јем до бро, али да то што чу јем ни јенај бо ља вер зи ја... Гла со ви мо ма ка бе ху у при мет ном звуч -ном нескладу, онако како певају серенаде на нашим улицамакад ма ло по пи ју да би се осме ли ли за на ступ под про зо -ром иза бра ни це... па шта бу де!Постепено, како је текла песма с неумољивим понављањемрефрена прописно праћеним гитаром, разумела сам дато ни је ни мој филм, ни мо ја ствар ност, не го мо је се стреНа ђе.Од ло мак из необјављене при че/46/ КЊИЖЕВНИ МАГАЗИН/бр.130-131