WG Sebald - Zarez

esejVII/159-160, 14. srpnja 2,,5.19poverenje već više od 24 veka, iako je reč o nesumnjivoglupom čoveku. Zanemarimo li neke druge kvalitetekoji mogu da ga vežu uz pedagoga Sokrata, čas fizičkog– vozići i muzičkog – sviranje na organu, ne postojiobjašnjenje šta Ksenofont uopšte radi u povorci kojaprati Velikog Daveža. Kao, nije bio dovoljno bistar dasmisli nešto netačno!?! Verujem da mišljenje BertrandaRasela da “izveštavanje glupog čoveka o tome štapametan govori ne može da bude tačno, jer glupannesvesno prevodi to što čuje na ono što razume” jesteeksplanacija najbliža istini, posebno ako se prisetimovisokih kriterijuma za položaj ćate u bivšoj JNA – pismeni glup ko kurac.U svetlu svega ovoga, imajući u vidu iskustvo kojeuči da je često važnije ko je zapisničar od toga šta jerečeno, mora se postaviti pitanje kredibiliteta izvorainformacija koji “potvrđuju” nečije postojanje. Posebnoako ti isti, “nosioci kovčega” iz daleke prošlosti, pretendujuda budu krunski testisi začetka savremene civilizacije.U redu je, što se mene tiče, samo se bojim da bi iDžek Trbosek, uz ovakve svedoke optužbe, bio oslobođenkrivice, uz novčanu globu zbog narušavanja javnogreda i mira. A to je kazna koju je, molim lepo, predložioVeliki Gnjavator kao kontrapredlog optužnici sa letalnimishodom!Dakle, bez ijedne pisane rečenice, na osnovu reklakazala,i bez ulaženja u interese “nastavljača lika i delai svetlih tradicija”, svet je pristao na baštinu nastalu navirtuelnim temeljima jednog koji hoda po vodi i lečineizlečive i drugog koji je otac filozofije, dok je majkajoš uvek nepoznata organima gonjenja. Danas ovi prvizavršavaju ili u ludari ili u mardelju, dok drugi plaćajuposledice slatkog greha.Alimentacija koja traje 2400 godina? Mnogo je, posebnoza ovakav, šugav i šizofren, svet u kojem živimo...Otac filozofije ili čedo grčke mitologije?Sasvim sam siguran da pozivanjem na “ekstatičnuretoriku lutajućeg proroka”, kako scenske nastupe ipovišeni adrenalin svetog Pavla opisuje Ljuba Tadić,i paradokse vezane za “intelektualnu gromadu” zvanuKsenofont, nisam poljuljao vaše poverenje ni u Isusa, niu Sokrata. Ali, Platonova spremnost na sve disciplinejajarenja sa vaćarenjem obavezuje na postavljanje jošnekih pitanja.Da li ste primetili koliko je sličnosti između krucijalnihgrčkih mitova i legende o smrti Tatka NaFilozofi? Nisu li paralele između priključenija bogova iživota Mudraca toliko bliske da se, s pravom, postavljapitanje bezobraznog prepisivanja i još drskijeg elaboriranja?Da li je Sokratu potrebna ovakva kompilacija iliPlaton, govoreći o drugome, želi da progovori najpre osebi? Polako, jedno po jedno...Legenda o Narcisu? Naravno, ako se prisetite uobraženihizjava Optuženog o svojoj mudrosti i citiranjatuđih pohvala, pri čemu nema nikakve suštinske razlikeizmeđu zaljubljenosti u svoj odraz u bistrom potoku iljubavi prema sopstvenoj mudrosti. Ikar i Dedal? I to,posebno ako “Radojica, dete nerazumno” odbija saveteda ne leti prenisko, čitaj – široke narodne mase - niprevisoko da mu sjaj filozofije uma ne bi otopio vosakpresokratovske misli na perjanim ulošcima sa krilcima.Uživanje u moći svojih ogromnih krila, po RobertuGrejvsu, ili zadovoljstvo prelaska u ristriktid erija, sasvimje svejedno. Jason i Zlatno Runo? Svakako, akoje “svaki čovek ostrvo za sebe” i ukoliko je čista runskavuna – Dejzi, vratii see – simbol mudrosti. Sličnost saOrfejem? Obojica su stranci, znači neprijatelji, Orfej jeTračanin, a Filozof ima sumnjivo poreklo. Dakle, drugačiji.Dakle, osuđeni i bez suđenja. A Sokrat i Antej?Mudrac koji odbija izgnanstvo kao spas jer je Atinakoren njegove filozofske snage i mitski junak koji morada dodirne zemlju da bi povratio jačinu svojih mišića.Nedostatak suporta, dobreorganizacije i mreže saradnikaza “multilevel” pristup tržištusprečava Isaiju da, poput Isusa,postane najtraženiji brend.Hrišćanstvo, kao najvećanevladina organizacija svog doba,i te kako je svesno značaja trendseterau širenju ideja, kao i ulogeprvog spin-doktora u istoriji,svetog PavlaSamo to? Nikako. Kao što Herakle izdiže Anteja iznadzemlje da bi ga odvojio od izvora snage, tako atinskesudije uspevaju da filozofski stav preobrate u politički idaju mu sudski epilog.Nažalost, to nije i jedina prevara. A kad već govorimoo vaćarenju, da se podsetimo Tri puta prevarenogAjanta Jana Kota i više nego upečatljivih sličnosti snašim antijunakom. Ne vidite ih? Ne čini vam se daje Ajant džukački izjeban, i “poštenom” podelom, sapozicije vlasti, Ahilovog oružja post mortem, i ludilomkoje ga tera da ratuje i sa stokom i protiv stoke i guraga u tešku sramotu, i samoubistvom koje traje celu noć,mačem dobijenim od Hektora, posle šibanja na ferku?Tako je, isto onako kako je Mislilac doveden u zabluduobećanjima o fer suđenju, poštenim tužiocima i nezavisnomsudstvu. Nezavisno šta? Ako ćemo da se podjebavamo,važi. Ali da se zna ko je prvi počeo...“Trust pilećih mozgova”Međutim, mitovi koji izgledaju kao pravljeni pomerama Smora Atinskog jesu oni o Prometeju iSizifu. Zašto? Zato što nema boljih paralela izmeđuPrometejeve kreacije ljudi od gline kojima će biti udahnutživot i stvaranja sokratovsko-platonovskih pojmova.Od prvih će nastati ljudski rod, od drugih počinjefilozofija nepromenljivosti Ideja. U čemu je suštinskarazlika između Prometejevog arogantnog testiranjaZevsove pohlepe, u vidu džaka sa salom i kostima ivreće s mesom, kako tvrdi Hesiod u svojoj Teogoniji, iSokratovih zapitkivanja po atinskim trgovima, Čemu,Zašto, Kako? Da li su Zevsovo kažnjavanje oduzimanjemvatre ljudima i sudsko sprečavanje podučavanjaatinske mladeži u suštini ista vrsta manifestacije sileod strane sujetnih “autoriteta”? Kako osporiti sličnostizmeđu Prometejevog ponovnog švercovanja vatrenazad, među ljude, i Sokratovog vatrenog pozivanjana glas savesti, a da ne osporite zdrav razum? IdejaVatre ili Vatra Ideje? Gde su razlike, ako ih uopšteima, između okivanja na vrhu Kavkaza, dok orlušinežderu džigericu, i prinuđenosti da slušate obrađenetastere i drukalice, napaljene sudije i gomilu željnukrvi? Razlike, možda. Sličnosti, sigurno. Više negoslučajne...I to je sve? Neee, tek smo počeli. Ali ćemo ovogaputa prizvati “tešku artiljeriju” u vidu intelektualnehaubice pod imenom Jan Kot, koji ovako komentarišeEshilovog Okovanog Prometeja:“Sila i Vlast, Zevsovi izaslanici, ironični visokičinovnik Bezbednosti i ćutljivi Izvršitelj, nadgledajuzanatliju Hefesta da dobro obavi svoj posao – prikivanjePrometeja uz stene.”Ili, još britkija analiza:“Dramska radnja je Prometejevo odbijanje da Zevsuoda tajnu budućnosti; Premoć je ograničena neznanjem,znanje je ograničeno putem premoći.”No koment? A ne, nećete se tek tako izvući. Ako jeČarli bio prinuđen da sluša “trust pilećih mozgova”,kako kokoške napaljene na vlast umesto na kurac nazivaDanilo Kiš, u vidu sudije i tužioca, moraćete dačujete šta kaže drugi svedok Čarlijeve odbrane, NortropFraj: “U društvu koje je zlobno, okrutno, bolesno iliugnjetačko heroj će, verovatno, biti slomljen samo zatošto je heroj.”Usporedba sa SizifomDakle, privezan na kosmički stub, axis mundi, osuđenna deset hiljada godina bola i patnje i prinuđenda mu kokošiji mozak sa kandžama otkida živo mesokoje zarasta preko noći? Zarasta, da bi mu bilo lakše?Jok, bre, da ga boli još jače, onako kako je Čarlija bolelamajčina sramota zbog njegovog hapšenja i očev infarkti smrt zbog sinovljevog pritvora i suđenja – krešendoterora od strane Sile i Vlasti u Močvari. Glupe, nepismene,primitivne, zlobne, zavidne, zločinačke. Vlasti– u najogoljenijem smislu te reči.Ali, koliko god komparacija sa Prometejem jestezanimljiva, upoređivanje sa Sizifom daje liku i deluGnjaveža drugačije značenje. Dok svedoci propisno“obrađuju” lopova Autolika i dok Sizif muški treska izašupe Antikleju, ćerku lopine i Laertovu ženu, pri čemuje rezultat koitusa Odisej, dotle Vilozof istresa Atinuiz borosana svojom upornošću i insistiranjem da dobijeodgovore. A da, kao što ni Sokrat ne može da držijezik za zubima, tako ni Sizif ne može da izdrži da neispriča Asopu kako mu je Zevs oteo mezimicu. Rizalts?Vrlo slični, Mudrac u mardelj zbog “uvođenja demona”a Gurač Kamena u Tartar zbog “odavanja božanskihtajni”.A Kamen? U tome i jeste suština, odgurati Ga dovrha, po hiljaditi put, “dozvoliti da živi apsurd i gledatimu u oči” – kako nas uverava Alber Kami i tvrdi da toznači pobunu, jer je revolt odgovor na izazov apsurda.“Mit o Sizifu je tragičan zbog toga što je njegov junaksvestan” – nastavlja Francuz i definiše razloge za ovakvukaznu: prezir bogova, hmm, ili sudija – pitam se, mržnjaprema smrti, odakle mi je ovo poznato, i strast zaživotom, čisti deža vi. Dakle, Sokrat, mnogo godina pretvorca filozofije apsurda, definiše dva moguća univerzuma:svet milosti i svet pobune. Oba tako žestoko prisutnau Odbrani i poslednjim danima.Mislite li i dalje da Sokratovo učenje ne može bitijedna grčka mućkalica, zgotovljena majstorskom rukomŠirokog, sastavljena od mitova na kilo, od legendi nakašičicu i od Platonove manipulacije, navrh noža?“Aristokle, učeniče moj, ako ikada umrem, a ti nastavišda se baviš filozofijom, dodaj još malo belih bubregaod Urana, čisto zbog tradicije...”Malo mi je bljutavo sve ovo...Ulomak eseja Krvoslednici opet jašu ili celo tucepoluteza o Mrsomudu AtinjaninuAutor Gozbe je naklonjen robovlasništvu, hvali svoje rođake iz drimtima“Tridesetorice tirana” čak i posle užasa koje su počinili, majstor jemanipulacije, prisetimo se opisa nastanka demokratije i, pre svega, pohlepniprevarant koji bi da svoj recept upravljanja državom, posle odbijanja Atine,uvali Dioniziju Mlađem, vladaru Sirakuze. Cena? Prava sitnica – džabeklopa, gajba, kinta, karanje, plus status Kralja Filozofa. A vi, slobodno, i daljeverujte dobrim namerama filozofa, velikim rečima i spasonosnim idejamacmyk