KuŠ! jul 2016

MLADI I KREATIVNI
Ja sam Nađa Lazarević. Imam 20 godina i studentkinja sam književnosti.Volim da čitam i pišem. Poezija i
pisanje ne mogu razrešiti zagonetke sveta oko nas, ali nam mogu pomoći da ga lakše razumemo. Volim da gledam
filmove i posmatram ljude koji predstavljaju osnovnu inspiraciju i pretakanje u stihove. Knjige pomažu
da lakše prođe dan, neka noć ili jednostavno – pomažu da nađemo odgovore koji se kriju u nama. Pišem već neko
vreme i nadam se da ću to raditi što je duže moguće.
Ovo nije prvoaprilska šala
Ovo nije prvoaprilska šala.
Ovo nije bajata prvoaprilska šala.
Dakle, nije šala izrečena drugog aprila.
Niti trećeg.
Ovo je život.
Ovo se ne uči.
Nije odnos tablica množenja.
Ovde sedam puta devet nije šezdeset tri,
niti je sve pomnoženo sa nulom – nula.
Nula puta nula je nula.
Pet puta nula je nula.
Šta ako smo oboje dve velike nule?
Nismo ti i ja neke kopule niti rečce.
Ne uči se ovo kao upotreba rečce ne.
Odvoj je od glagola.
Odvoj i rečcu li.
Ne budi nepismen!
Ne budi nula!
Nisam ja jednačina da moraš da me rešiš.
Menjaj činilac.
Delilac.
Izvrši proveru.
Zapravo, da sam neki zadatak, malo bi više razmišljao.
Nisi ti hemijska formula da moram da računam masu.
Atomski broj.
Procenat. Ili neki udeo.
Ali razaraš baš kao kiselina.
Kao da sam izmešala neke sastojke ovog jedinjenja.
Ponekada gledam u tebe
kao u ogorman periodni sistem na svom zidu.
Veliki, narandžasti, iz srednje škole.
Sav iscrtan. Izlepljen.
Kada sam završila sa hemijom,
iscepala sam ga.
I bila sam nikada srećnija.
Zvuči čudno?
Nikako.
Sećaš se kako nikada nisi razumeo Ničea?
Niti Selimovića?
Kako si bio presrećan kada sam ti sve prepričala?
Razumeš sada?
Nakon objašnjenja, sve ti je bilo kristalno jasno.
Čega se igraš?
Pravda i pravičnost?
Nisi legislativa.
Niti moj vođa.
I da jesi moj vođa, bio bi slep.
Na kraju bismo se zajedno survali u provaliju.
Ja nisam proizvod tvoje mašte sa mašnicom.
Niti sam poklon za otpakovati.
Niti sam fantazija za ostvarenje.
Ja nisam anđeo za pokazivati.
Niti đavo za skrivati.
Ako uopšte veruješ u đavole i anđele.
Nisam ja lepa za kratke suknje i vrtoglave štikle.
Ili nisam dovoljno bezobrazna za takva izdanja.
Ja volim da stavim crveni ruž dok sam u pidžami.
Tada sam – žena.
Svoja žena.
Ne tvoje puko ostvarenje.
Moje manje grudi,
veća zadnjica,
lepše jagodice
niti mršavije noge
neće ti pomoći.
Biće ti proste.
Jednostavne.
Isuviše rešive.
Ja ne ispijam vina na fin način.
Ja se rastapam u tim aromama.
Ponekad uzmem neki zalogaj prstima.
Moji preci nisu buržuji.
Ne kupam se u mleku i ne mirišem na skupe parfeme.
Ja mirišem na Provence Mon Amour.
Da li razumeš da sam ja žena?
Žena?
Žena sa velikim Ž.
Žena.
Žensko.
Ženski.
Žučno.
Životno.
Živahno.
Živopisno.
Žutokljunasto.
Žustro.
Žena.
Nemaš ti pojma šta je žena.
Idem dva puta godišnje kod ginekologa.
Na depilacije.
Od mene se očekuje da nosim najfinije tkanine,
potom razvlačim kore za pitu.
Očekuje se da znam manire,
potom kuvam džem i zimnicu.
Idem na mamografe.
MLADI I KREATIVNI
Kod frizera.
Čupam obrve.
Pričam sa decom o muško – ženskim odnosima.
Perem prozore.
Svi ti čestitaju koliko sam lepa.
Kao da sam ulov.
Kao da sam nagrada za tvoju kvazi muškost.
Za tvoju lenjost.
Za tvoj mirišljavi šarm.
Bolja je od prethodnih.
Hej!
Je li ovo ljubavnica ili žena?
Ima lepe usne.
Zavidim ti!
Nisam ja dijamant u Burkini Faso da kopaš.
Da ga pronalaziš.
Brusiš.
Pa skupo prodaš.
Ja nisam tvoja partnerka za teniske mečeve.
Ne sedim satima među pozerima
dok mi pričaš kako je Kazanova ispred nas ukrao milione.
Ja neću da se nadmećem sa tvojim bivšim.
Neću da budem mera za buduće.
Uzmi ili ostavi.
Ja ti nisam dodeljena.
Namenjena.
Zamenjena.
Izmenjana.
Promenjena.
Dostavljena.
Ne moraš ti da voliš Tarkovskog.
Niti da imaš stav o žrtvi Hasanaginice.
Ne moraš ti da znaš ko je Eko.
Niti Crnjanski.
Niti Malarme.
Moraš da znaš da ovo nije nadmetanje.
Remi.
Pasijans.
Kontra tablić.
Ja se ne dobijam na ruletu.
Ne izvlačim kao nagrada.
Niti plaćam jer sam kazna.
Ja sam slobodna.
Stamena.
Sama.
Svoja.
Sigurna.
Spokojna.
Silna.
Sanjalica.
Samostalna.
Slobodna.
12 13