KuŠ! jul 2016
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Iz ugla muzike<br />
Iz ugla muzike<br />
Jedno vreme smatralo se da je najraniji snimak ljudskog glasa načinio<br />
Tomas Edison 1877. godine, na svom izumu zvanom fonograf. Danas<br />
znamo da to nije tačno i da je Eduar Leon Skot de Martenvil, preduhitrio<br />
Edisona svojim izumom zvanim:<br />
Fonoautograf je najstarija poznata<br />
sprava za snimanje zvuka, ali ne i za<br />
njegovu reprodukciju. Ta titula pripada<br />
Edisonovoj, nešto mlađoj mašini.<br />
Eduar Leon Skot de Martenvil, francuski<br />
štampar i prodavac knjiga, ovaj izum patentirao<br />
je 25. marta 1857. godine. S obzirom na to da se<br />
bavio prodajom knjiga, bio je u mogućnosti da<br />
čita o najnovijim naučnim otkrićima i da sam<br />
postane pronalazač. U početku je, inspirisan<br />
novonastalom tehnologijom fotografije, želeo<br />
da zvuk zabeleži na sličan način kao što to čini<br />
svetlost sa slikom. Nešto kasnije se, dok je<br />
proučavao gravuru za jednu knjigu, susreo sa<br />
anatomskim nacrtom ljudskog slušnog aparata.<br />
Zadivljen, želeo je da imitira ljudsku anatomiju<br />
uha mehaničkom spravom. Upravo zbog toga je<br />
fonoautograf izgledao i funkcionisao po istom<br />
principu kao i ljudsko uho. Skot je napravio<br />
više verzija, ali su se sve uglavnom sastojale<br />
iz tri dela koja su parirala spoljašnjem slušnom<br />
kanalu, bubnoj opni i slušnim koščicama.<br />
Deo koji predstavlj spoljni slušni kanal<br />
činio je jedan levak, na čijem je užem kraju bila<br />
razvučena životinjska koža. Na tu membranu<br />
bila je zalepljenja četka od čekinja. Sistem je<br />
funkcionisao tako što bi se u levak govorilo, a<br />
oscilacije u vazduhu bi pomerale membranu.<br />
Samim tim uz membranu bi se pomerala<br />
i četka, koja bi potom ostavljala liniju na<br />
tankom sloju čađi koja je bila naneta na papir.<br />
Vreme snimanja nije bilo dugo jer je dužina<br />
papira određivala vreme trajanja snimka. Taj<br />
papir je bio zalepljen na jedan cilindar koji se<br />
okretao ručnim pogonom. Prvobitno je Skot<br />
patentirao mašinu sa ravnom pločom koja bi se<br />
okretala zahvaljujući mehanizmu časovnika.<br />
Brzina okretanja je takođe imala udela u<br />
dužini trajanja snimka. Sporije okretanje bi<br />
omogućilo duži snimak, ali da bi snimak bio<br />
jasniji bilo je potrebno brže okretati cilindar.<br />
Drugi pronalazači su, ubrzo pošto je Skotova<br />
mašina stavljena na tržište, napravili svoje<br />
verzije fonoautografa. Neki su pokušali da<br />
promene i poboljšaju originalni dizajn.<br />
Već 1859. godine je fonoautograf izašao<br />
u proizvodnju. Primarno je bio namenjen kao<br />
labaratorijski instrument korišćen u praksi<br />
istraživanja akustike. Fonoautograf je mogao da<br />
se koristi i u izučavanju frekvencije i amplitude<br />
zvučnih talasa ili čak za upoređivanje notnih<br />
frekvencija. Fonoautograf se može smatrati<br />
i prvom naučnom spravom za vizuelno<br />
proučavanje svojstava zvuka.<br />
Tek 1877. godine, francuskom<br />
pronalazaču i piscu Šarlu Krou sinula je ideja<br />
da bi se fonoautografski snimci mogli pustiti.<br />
Njegova zamisao je bila da snimke prenese na<br />
metalnu ploču, na kojoj bi potom kiselinom<br />
urezao zvučnu liniju, stvarajući tako trodimenzionalni<br />
otisak dvodimenzionalne linije sa fonoautografa.<br />
Želeo je da ovaj snimak isproba na svom patentu<br />
koji je nazvao paleofon, ali je pre nego što je uspeo<br />
da realizuje svoju mašinu Tomas Edison predstavio<br />
svoj funkcionalni prototip fonografa. Nakon ovog<br />
neuspeha, Kro se okrenuo pokušaju da kontaktira<br />
marsovce (bez šale, proveo je mnoge godine<br />
pokušavajući da ubedi francusku vladu da mu dopusti<br />
da izgradi monumentalno ogledalo kojim bi urezao<br />
poruku marsovcima na pustinjama Marsa). Njegove<br />
ideje oko fonoautografskih snimaka ostvarene su<br />
tek deset godina kasnije od strane Emila Berlinera,<br />
izumitelja gramofona i gramofonskih ploča. U suštini,<br />
Berlinerovi eksperimenti se uzimaju kao prve zvanične<br />
reprodukcije fonoautografskih snimaka.<br />
Mada su neki snimci reprodukovani, niko<br />
u periodu od skoro 150 godina nije pokušao da<br />
reprodukuje Skotove snimke. Uglavnom jer su<br />
fotografije tih snimaka bile retke u knjigama, a sami<br />
zapisi su uglavnom bili kratki i nejasni da bi se<br />
uspešno reprodukovali istom metodom. Tek 2008.<br />
godine, zahvaljujući komputerskoj obradi fotografija,<br />
bilo je moguće oživeti Skotove najranije snimke.<br />
Glavni problem za istraživače bio je taj što se cilindar<br />
na fonoautografu okretao ručno, a to je prouzrokovalo<br />
neujednačeno okretanje i neujednačenu brzinu<br />
snimka. Zbog toga je kranji snimak bio nerazumljiv,<br />
ali određeni računarski softveri bili su u stanju da ga<br />
donekle ujednače.<br />
Među brojnim snimcima koji su oživljeni, našao<br />
se jedan snimljen 9. aprila 1860. godine, na kome se<br />
nalazi dvadeset sekundi dug snimak francuske pesme<br />
Au clair de la lune. Zbog zabune u terminologiji,<br />
isprva je snimak pušten duplo brže pa se mislilo<br />
da je to snimak ženskog ili dečjeg glasa. Dok se na<br />
pravoj brzini može čuti muški glas, skoro sigurno<br />
glas samog Skota, koji vrlo lagano peva ovu pesmu.<br />
Snimak je slabo razumljiv i vrlo kratak, ali se uz malo<br />
truda može čuti pomalo jezivi glas. Pored ove pesme<br />
pronađena je još jedna – Vole, petite abeille, isto iz<br />
1860. godine. Pored snimaka iz te godine, nađeni su<br />
još neki, raniji, koji datiraju čak iz 1853. na kojima se<br />
takođe bez sumnje može čuti Skotov glas. Međutim,<br />
zbog lošeg kvaliteta snimka i neujednačene brzine,<br />
onaj na kom se nalazi pesma Au clair de la lune uzima<br />
se kao najstariji snimak ikada pronađen, a ujedno kao<br />
i najstariji snimak ljudskog glasa.<br />
piše: Marko Kolarović<br />
20 21
Change language