KuŠ! jul 2016
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
%<br />
USPUTNA FILOZOFIJA<br />
10 posto<br />
Da li ste čuli za rečenicu „hiljadu puta ponovljena<br />
laž postaje istina” ili neku sličnu<br />
varijantu? Verovatno jeste. Isto tako je<br />
verovatno da ste pogrešno mislili da ta<br />
rečenica potiče od Hitlerovog ministra za<br />
propagandu Jozefa Gebelsa. Jedne začkoljice možemo<br />
odmah da se otarasimo: neko bi odmah protestovao<br />
kako je laž uvek laž, bez obzira na to koliko<br />
se puta ponavlja. Sasvim razumno! No, ovu rečenicu<br />
možemo da protumačimo i kao da se odnosi na to šta<br />
ljudi veruju da je istina, i tako uzeta, ona ima (više)<br />
smisla. Kao potvrdu ovome, mnogi od nas mogu da<br />
se pozovu na sopstveno iskustvo. Koliko vam se puta<br />
desilo da saznate da je nešto što ste celog života uzimali<br />
za istinito zapravo laž? Da li ste znali da su „kineske”<br />
kolačiće sreće u SAD doneli zapravo Japanci?<br />
Da li ste znali da one statuice „Bude koji se smeje”:<br />
debelog, nasmejanog čoveka sa praznim ušnim resicama<br />
ne predstavljaju (Gautamu) Budu, već Budai-a,<br />
kineskog folklornog heroja? Da li ste znali da nigde<br />
u Starom zavetu ne piše da je Eva uzela jabuku, već<br />
samo neodređeno voće? Da vikinzi nisu nosili rogove<br />
na svojim šlemovima? Da ljudi u Srednjem veku nisu<br />
verovali da je zemlja ravna? Da Napoleon Bonaparta<br />
nije bio izrazito niskog rasta (čak blago natprosečno<br />
visok Francuz za svoje vreme)? Da se kineski zid ne<br />
može videti sa Meseca? Da vitamin C ne sprečava<br />
niti smanjuje posledice gripa ili prehlade? Lista je<br />
mnogo duža nego što bi većina nas volela. Kako to da<br />
verujemo u ovakve stvari? Jedan od razloga je svakako<br />
taj što ovakve tvrdnje predstavljaju „opšte poznate<br />
stvari”. Mnoge od njih nemaju praktičnog uticaja na<br />
naše živote i predstavljaju atraktivan dodatak svakom<br />
razgovoru, a svuda su oko nas. Zbog ovog odsustva<br />
uticaja nismo motivisani da se njima mnogo bavimo,<br />
što znači da ih uzimamo zdravo za gotovo. Međutim,<br />
postoji jedna posebno sočna tvrdnja kojom bih ovde<br />
hteo da se pozabavim.<br />
„Ljudi koriste samo<br />
10 posto svog mozga”<br />
Zamislite samo implikacije ove rečenice, ako<br />
je istinita! Toliki neotključan potencijal, i to u nama<br />
samima! Da li bi čovek koji bi koristio 100 posto,<br />
bio neki natčovek? Da li je uopšte moguće dostignuti<br />
celih 100 posto? Ovakvih pitanja ima pregršt pa bi<br />
mudrije bilo ne zaletati se i rešiti polazno pitanje -<br />
da li je istina da koristimo samo 10 posto svog mozga?<br />
Obrazložiću ovde ukratko zašto mislim da je ovo<br />
samo još jedna popularna zabluda.<br />
1. Šta znači uopšte reći da neko koristi određeni<br />
procenat mozga? Kako uopšte neko meri aktivnost<br />
mozga? Magnetnom rezonancom, ultrazvukom<br />
ili elektroencefalografijom? Da li se ovih 100 posto<br />
odnosi na pojedine fizičke delove ili na intenzitet<br />
rada istih?<br />
2. Ako je tvrdnja u sporu tačna, onda možemo<br />
očekivati da čovek može savršeno normalno da funkcioniše<br />
sa jednom desetinom svog mozga. Ne bismo<br />
znali možda koja je to desetina, ali bi u teoriji<br />
to trebalo da bude moguće. Međutim, mi znamo da<br />
se to u praksi ne dešava. Proučavajući povrede mozga,<br />
pouzdano je ustanovljeno da praktično ne možete<br />
odstraniti niti ozbiljnije oštetiti nijedan deo mozga,<br />
bez toga da bespovratno izgubite određene sposobno-<br />
sti i funkcije. Možda najbolje dokumentovan istorijski<br />
primer u prilog ovoj tvrdnji je fascinantan slučaj<br />
Finiasa Gejdža (Phineas Gage), železničkog građevinara<br />
koji je preživeo da mu metalna šipka od 30 cm<br />
prođe celom dužinom kroz lobanju – nesreća koja ga<br />
je potpuno izmenila, iako je živeo još dvanaest celih<br />
godina... Takođe možete pogledati snimke zahvata<br />
na mozgu dok je pacijent budan i videti kakve efekte<br />
mogu imati i najmanji pokreti hirurga.<br />
3. Raznim tehnikama skeniranja mozga utvrđeno<br />
je da svi njegovi delovi, čak i u snu, pokazuju barem<br />
neki nivo aktivnosti, sa izuzetkom teško oštećenih<br />
delova.<br />
4. Ova tvrdnja, sa stanovišta evolucione biologije,<br />
takođe nema mnogo smisla. Generalno gledano,<br />
sve promene u organima koje pomažu preživljavanju<br />
jedinki ma koje vrste teže da se prenose dalje, dok<br />
nepotrebne stvari teže da lete napolje. Za to je, naravno,<br />
potrebno vreme i zato su neki neupotrebljivi<br />
organi i dalje prisutni (takozvani zakržljali organi).<br />
USPUTNA FILOZOFIJA<br />
Mozgovi normalnih odraslih ljudi čine oko 2 posto<br />
njihove ukupne telesne težine, a troše čitavih 20-25<br />
posto energije kojom raspolaže telo. Obezbeđivanje<br />
energije (a to znači klope) za tako neefikasne<br />
mozgove bi jedinke koje ih poseduju stavilo u inferioran<br />
položaj u odnosu na one jedinke sa manjim i efikasnijim<br />
mozgovima. To dalje znači da bi vremenom<br />
upravo potonji trebalo da budu zastupljeniji ili jedini<br />
zastupljeni.<br />
5. I za kraj, prosta činjenica: neuroni koji se ne<br />
koriste odumiru. Ako je ona tvrdnja tačna, onda bismo<br />
u glavi trebali naći masovno groblje neurona, što<br />
izgleda nije slučaj (mada bih se mogao zakleti da sam<br />
lično naišao na par primera).<br />
Iz svega ovoga možemo zakjučiti da za sada<br />
ništa u nauci ne ide u prilog ovoj tvrdnji, možda uz<br />
izuzetak čoveka koji je tu tvrdnju i smislio.<br />
piše: Logoreik<br />
28 29
Change language