Download-uj knjigu - Bolesti zavisnosti

130 • Dr Dragoslav Nikoli}
— Nau~ni pristup alkoholizmu — Svetska zdravstvena organizacija
(SZO) „progla{ava“: „Alkoholizam je bolest“.
Zdravstvena slu`ba (psihijatrija) le~i alko holi~are
(bolesnike) kao i druge bolesnike — vanbol- ni~ki i
bolni~ki, 1951.
Svojstva alkohola
Naziv alkohol je arapskog porekla i dolazi od re~i Alkohl,
{to zna~i „vrlo fin“. Alkoholi su organska jediwewa
kiseonika, vodonika i ugqenika, u raznim proporcijama, a
najpoznatiji su: etil-alkohol (etanol, {piritus SN 3ON) i
jako otrovan metil-alkohol (metanol, SN 3SN 2ON). Etil
alkohol, o kome govorimo u ovom tekstu, je te~nost — bistra,
bezbojna, isparqiva i karakteristi~nog mirisa. Rastvara
se lako u vodi i mastima, pa se i zato, posle pijewa, brzo
resorbuje u sluzoko`ama usno-`eluda~no-crevnog trakta i
brzo, putem krvi, dospeva u sve organe i sve }elije tela.
Alkohol je najomiqenija, skoro sigurno, najstarija i najmasovnije
upotrebqavana „droga“, biqnog porekla (pored
duvana), najjednostavije se dobija, stvara naviku i zavisnost.
Alkohol je nepotreban organizmu i {kodi, koristi se samo u
medicini za dezinfekciju. U organizmu normalno nema alkohola.
Me|utim, neznatna koncentracija alkohola u krvi (alkoholemija)
se mo`e dokazati posle upotrebe hrane bogate
ugqenim hidra tima, a to je tzv. metaboli~ni „prirodni alkohol“
i iznosi 0,10‰ — 0,30‰.
Dejstvo alkohola na qudski organizam je dobro prou~eno.
Alkohol je legalna droga, kao {to smo rekli, psihoaktivna
supstanca (PAS) koja remeti metaboli~ne procese }elija i
tako {tetno deluje na sve na{e vitalne organe, prvenstveno
na mozak. „Alkohol deluje na mozak kao fini pesak koji se
sipa u preciznu ma{inu“ (S. Stojiqkovi}). I u malim
koli~inama alkohol remeti pishi~ke funkcije, wihovu har-