Download-uj knjigu - Bolesti zavisnosti

298 • Dr Dragoslav Nikoli}
tavqa realitet — a vrhovni princip, vrhovno zadovoqstvo
posti`e drogom. Droga zadovoqava wegov egoizam i hedonizam
a pru`a mu mogu}nost da `ivi brzo, lepo, bezbri`no...
bolesno „kratko ali slatko“. To je stil `ivqewa narkomana.
Narkoman ne bira sredstva da do|e do droge — vara, pod -
vaquje, krade, falsifikuje, postaje nepouzdan, podmu kao, asocijalan,
mu~iteq svoje porodice... Emocion alni odnosi
narkomana su povr{ni, parazitski i eksploatatorski, okrenuti
samo onima koji mogu da obezbede wihovu potrebu (droga).
Psihi~ke funkcije narkomana stalno propadaju, slabe i
mewaju se od pa`we, preko pam}ewa, do inteligencije.
Problemi se kontinuirano mno`e. Porodica postaje „pakao“
(strah, suze, neizvesnost), dezorganizo vana i disfunkcionalna a
zanemaruje se {kolovawe, zanemaruju se obaveze, mno`e se problemi:
fi nansijski, sukobi sa zakonom, sa svojim `ivotom,
poku{aji i ostvarena samoubistva... Kraj narkomana je tragi~an,
„smrt sti`e pre `ivota“ — telesna ruina, o{te}eni vitalni
organi — mozak, jetra, srce sa znacima psihoorganskog sindroma
(o{te}ene sve psihi~ke funk cije i progresivna otupqavawa i
blesavqewa) i sa mnogo problema, bez prijateqa, usamqen
narkoman je, u pravom smislu re~i, nesre}na osoba, ni{ta je
alfa i omega wegovog `ivota i zato postaje krajwe agresivna
osoba prema sebi (samoubistva) ili prema drugima (ub istva).
Kada na{a omladina proba drogu?
Droga je zlo „|avo u prahu“ i svaka proba droge je usmerena
protiv zdravqa i `ivota, vodi pravo u stra{nu bolest
narkomaniju, bolest koja `ivot pretvara u pakao.
Istra`ivawe Evropske agencije za rekonstrukciju
(EAR) na uzorku od tri hiqade u~enika drugih razreda sredwih
{kola (16 godina) u 50 {kola Beograda, Novog Sada i
Ni{a je pokazalo da su na{i mladi:
• prvaci u Evropi po pijewu alkohola i sedativa — lekova
za smirewe napetosti, nervoze...