Download-uj knjigu - Bolesti zavisnosti

64 • Dr Dragoslav Nikoli}
na zloupotrebu duvana nego i na: prihvatawe odre|enih negativnih
sta vova, vrednosnih sudova, orijentacija u na~inu
`ivqewa; opho|ewa u grupi prema vr{wacima i odras lima;
sticawe navika, usvajawe socijalnog i kreirawe individualnog
identiteta. Konstatacija da adolesce ntni tabakizam
(pu{ewe) predstavqa simptom dru{tvene patologije
u~vr{}uje uverewe, na izvestan na~in, da su socijalni faktori
presudni u nastanku te pojave.
Ispitivawa pokazuju da se ve} od mladog uzrasta pu{a~i
mogu podeliti u dve dosta jasno izdiferenci rane grupe: na one
koji po~iwu da pu{e prete`no zato {to to i drugi rade, kod wih
se stvara navika, ali kada shvate {tetnost ili opasnost,
mogu relativno lako da ostave duvan i na one koji relativno
brzo postaju pu{a~i, zavisnici, ali koji nisu u stawu da ostave
du van ni onda kada su zbog pu{ewa dovedeni u `ivotnu opasnost.
Neki istra`iva~i smatraju da se mo`e govoriti o postojawu
~etiri vrste motiva koji adolescenta stavqaju u poziciju
da postane pu{a~ ili ostane nepu{a~: socijalni presti`,
radoznalost i samoproveravawe, izra`ajnost buntovnosti,
rastere}ewe ose}awa teskobe.
[ta mlade goni da pu{e?
Mladi {irom sveta, pa i kod nas, sve ranije pale svoju
prvu cigaretu. Ve} u periodu izme|u 11. i 13. godine. Da bi se
upotreba duvana kod mladih ograni~ila, u velikom broju
zemaqa, a odskora i u na{oj zemqi, uvedena je zabrana prodaje
cigareta maloletnim licima.
Mlade „goni“ da pu{e:
• @eqa da budu odrasli. Adolescencija je period u kojem
mladi grade svoj identitet. Oni vi{e nisu deca i `ele da
odrastu. Kr{ewem roditeqske zabrane, imaju utisak da }e
br`e u}i u svet odraslih.
• Opona{awe drugova. Statistika pokazuje da, u najve}em
broju slu~ajeva prvu cigaretu ponudi drug i ona se mo`e sma-