Републички завод за статистикуStatistical Office of the Republic of SerbiaПОГЛАВЉЕ 6 CHAPTERНАЦИОНАЛНИ РАЧУНИМакроекономски рачуни и најзначајнији макроекономски агрегатиза Републику Србију објављују се у складу са међународнимстандардима, Системом националних рачуна 1993 (SNA93) иЕвропским системом рачуна 1995 (ESA95), који представљајуосновни методолошки оквир у смислу дефинисања и вредновањакатегорија, примењених класификација и начина обрачуна.У Систему националних рачуна Републике Србије постоји читавсет рачуна како на нивоу укупне економије, тако и на нивоуинституционалних сектора, а постоји и интегрисани систем рачуна,и све то за период 1997–2010. године.Овде презентовани подаци дати су на нивоу укупне економијеод 2007. до 2011. године, и по Класификацији делатности.Објављени подаци подлежу ревизији, што је међународнистандард. На тај начин обезбеђује се не само конзистентан, квалитетнијии поузданији начин обрачуна већ и упоредива серија податаказа потребе макроекономске анализе и будућих прогноза.У читавом досадашњем периоду сви обрачуни показују значајневаријације, што је у складу са системским променама у земљамау транзицији. Бруто домаћи производ (БДП), као најважнијимакроекономски агрегат, исказује снагу и стабилност економијеједне земље. Републички завод за статистику у овом поглављуобјављује, између осталог, прву годишњу процену (као збир четириквартала) БДП-а за 2011. годину у текућим ценама.Једна од специфичности система националних рачуна јестегруписање резидентних институционалних јединица у институционалнесекторе.У структури БДВ-а − по институционалним секторима, највећеучешће од око 50% у посматраном периоду има нефинансијскисектор (50,2% у 2007, колико износи и у 2010. години). Нефинансијскисектор претежно обухвата привредна друштва и задруге, огранкестраних правних лица и друга правна лица.Финансијски сектор обухвата Народну банку Србије, пословнебанке, друштва за осигурање, берзе и брокерско-дилерска друштва,приватне пензијске фондове, затим отворене и затворене инвестиционефондове и друштва за управљање фондовима, као и другефинансијске организације. Њихово учешће у укупном БДВ-у остајеса тенденцијом благог пораста, и креће се од 3,1% у 2007. годинидо 3,6% у 2010. години.Сектор државе, који садржи и издатке за одбрану, углавномобухвата директне и индиректне буџетске кориснике, као и другеприпадајуће јединице по критеријумима секторизације. У формирањуБДВ-а у 2007. години учествује са 16,7%, а у 2010. години са15,7%.У оквиру сектора домаћинстава, који обухвата делатност пољопривреднихгаздинстава и предузетника, укључена је и импутиранавредност стамбених услуга. У 2007. години учешће овог секторау укупном БДВ-у – по секторима, износило је 29,6%, док је у 2010.години ово учешће било 30,1%.Сектор непрофитних институција које пружају услуге домаћинствима(НПИД), иако обухвата велики број субјеката, најмањи јепо економској снази и у последњих неколико година бележи константноучешће од 0,4% .У међународним поређењима обично се сектори Класификациједелатности групишу у три велика сегмента (тј. нивоа агрегирања):пољопривреду, индустрију и услуге, па њихове додате вредностиможемо мерити у односу на укупан БДВ по делатностима.У пољопривреду су укључени и шумарство и рибарство, чијеје учешће у БДВ-у мало. Овај сегмент у посматраном периоду уструктури показује варијације с обзиром на сезонски карактер пољопривредеи у укупном БДВ-у у 2010. години учествује са 9,9%.NAТIONAL ACCOUNTSThe main macroeconomic accounts and the most important macroeconomicaggregates for the Republic of Serbia are published inaccordance with internationally standards, the system of national accounts1993 (SNA93) and the European system of accounts 1995(ESA95), which are the basic methodological framework in terms ofdefining and evaluating the categories, classification and applied methodsof calculation.In the system of national accounts of the Republic of Serbia thereis a whole set of accounts, both at the level of the overall economy andthe level of institutional sectors. There exists also an integrated systemof accounts, and all that relate to the period from 1997-2010.The data presented here are given at the level of the overalleconomy for the period 2007-2011, and by the Classification of Activities(NACE Rev. 2).The data published are subject to revision in accordance with internationalstandards and thus provide not only consistent, better qualityand more reliable method of calculation, but also comparable data seriesfor macroeconomic analysis and future forecast.So far, all calculations and their results have indicated significantvariations, which are in line with the systemic changes in countries intransition. Gross domestic product (GDP), as the most important macroeconomicaggregate, shows the strength and stability of the economy ofa country. The Statistical Office of the Republic of Serbia publishes inthis chapter, among others, the first annual GDP estimate (as the sum offour quarters) 2011 at current prices.One of the specific features of the system of national accounts isthe grouping of resident institutional units into institutional sectors.In the structure of GVA by institutional sectors, the largest share(round 50%) during the reporting period has the non-financial sector,with 50.2% in 2007 as well as in 2010. The non-financial sector mainlyincludes enterprises and cooperatives, branches of foreign legal entitiesand other legal entities.The financial sector includes the National Bank of Serbia, commercialbanks, insurance companies, stock exchanges, broker-dealercompanies, and private pension funds, then open and closed investmentfunds and fund management companies, as well as other financialinstitutions. Their shares in the total GVA by institutional sectors are notso large and tend to slightly increase, ranging from 3.1% in 2007 to3.6% in 2010.The government sector, which also includes expenditures for defence,usually includes direct and indirect budget users, as well as otherassociated units according to the criteria of sectorial distribution. In 2007it participated in the formation of GVA with 16.7% and in 2010 with15.7%.In the household sector, which includes the activities of agriculturalholdings and unincorporated enterprises, the imputed rent of housingservices is also included. In 2007 the share of this sector in the totalGVA (by sectors) was 29.6%, while in 2010 this share equaled 30.1%.Although comprising a large number of subjects, the sector ofnon-profit institutions serving households (NPISHs) is the smallest byeconomic strength and in the last few years it has recorded a constantshare of 0.4%.In international comparisons, the sections of Classification of Activitiesare usually grouped into three large segments (i.e. aggregationlevels): Agriculture, Industry and Services, and their GVA can be measuredin relation to the total GVA by activities.Forestry and Fishing (with very small share in GVA) are also includedin Agriculture. This segment in the observed period in the structureshows the variations due to the seasonal nature of Agriculture andin the total GVA in 2010 it participates with 9.9%.Национални рачуниNational accounts99
Статистички <strong>годишњак</strong> Републике Србије <strong>2012</strong> Statistical <strong>yearbook</strong> of the Republic of Serbia <strong>2012</strong>Други сегмент обухвата: рударство, прерађивачку индустрију,снабдевање електричном енергијом, гасом и паром, снабдевањеводом и управљање отпадним водама и грађевинарство. Токомпосматраног периода долази до благог смањења његовог учешћана 27,1% у 2010. години.Остале активности сврстане су у услуге које све више добијајуна значају, па се њихово учешће у БДВ-у повећава током последњихгодина, и у 2010. години износи 63,0%.Бруто домаћи производ (БДП) 2011.у сталним ценамаУ овом поглављу објављују се резултати годишњег обрачунабруто домаћег производа Републике Србије, у сталним ценама(ценама претходне године), изведеног по производној методи. Приказанису ниво и обим промена свих активности које учествују уформирању бруто домаћег производа.Реални раст бруто домаћег производа у 2011. години, у односуна претходну годину, износио је 1,6%. Посматрано по активностима,раст бруто додате вредности (БДВ) забележен је у: секторуОстале услужне делатности, 12,4%, сектору Информисање и комуникације,10,7%, сектору Грађевинарство, 10,4%, и сектору Снабдевањеелектричном енергијом, гасом и паром, 9,7%. Највећи падБДВ-а забележен је у: сектору Трговина на велико и мало и поправкамоторних возила, 6,5%, сектору Образовање, 2,8%, и секторуЗдравствена и социјална заштита, 0,9%.Највећи допринос стопи раста БДП-а од 1,5% имали су: секторИнформисање и комуникације, 0,46 процентних поена (пп), исектор Грађевинарство, 0,41 пп. Негативан допринос стопи растаБДП-а имали су: сектор Трговина на велико и мало и поправкамоторних возила, сектор Образовање и сектор Здравствена и социјалназаштита.Финална потрошња домаћинстава, 2010.Републички завод за статистику објављује у овом поглављу ирезултате годишњег обрачуна финалне потрошње домаћинставаРепублике Србије, у текућим ценама, и даје преглед индекса обимау односу на претходну годину, тј. реалног раста (пада), у складу сКласификацијом личне потрошње по намени (COICOP) и по основнимгрупама ове класификације (48), на тромесном нивоу структуре.Реални пад издатака домаћинстава за финалну потрошњу у2010. години, у односу на претходну годину, био је 0,7%.Посматрано по COICOP категоријама потрошње (12), највећипад остварен је у категоријама: одећа и обућа, 10,0%, покућство ирутинско одржавање стана, 6,8,%.У две најзначајније категорије по обиму трошкова, које заједночине више од 40% укупне потрошње домаћинстава – категоријахрана и безалкохолна пића остварен је пад 0,17%, док је у категоријистановања остварен раст од 0,39%.Регионални БДП, 2010.Регионални БДП представља регионални еквивалент брутодомаћег производа.Републички завод за статистику по први пут извршио је званичнупроцену регионалног БДП-а, у складу са европским <strong>статистички</strong>мстандардима и статистичком номенклатуром територијалнихјединица. Ова процена је резултат значајних побољшања <strong>статистички</strong>хистраживања које је Републички завод за статистикупредузео последњих година, и проактивне стратегије усвајањаЕвропске статистичке методологије у области националих и регионалнихрачуна.Регионализација БДП-а за 2010. годину базирана је на принципудистрибуције додате вредности економских субјеката премаместу рада (workplace) тј. локалним јединицама где се додата вредностреално ствара, а не према седишту економског субјекта.The second segment includes: Mining and quarrying, Manufacturing,electricity, gas, steam and air conditioning supply; Water supply,sewerage, waste management and remediation activities and Construction.During the observed period its share slightly decreased to 27.1% in2010.Other activities are classified in the Services that are increasinglygaining in importance, and their share in GVA is increasing in recentyears, reaching 63.0% in 2010.Gross domestic product (GDP) 2011 at constant pricesIn this chapter published are the results of the annual gross domesticproduct of the Republic of Serbia at constant prices (previousyear prices), derived according to the production approach. The leveland extent of changes in all activities involved in the formation of theGDP are shown.The real growth rate of the GDP in 2011 in relation to the previousyear equaled 1.6%. Observed by activities, the growth of Gross valueadded (GVA) was recorded in the sections of Other service activities12.4%, Information and communication, 10.7%, Construction, 10.4%and Electricity, gas, steam and air conditioning supply, 9.7%. The largestfall of the GDP was noted in the sections of Wholesale and retailtrade; repair of motor vehicles and motorcycles, 6.5%, Education 2.8%and in the section Human health and social work activities, 0.9%.The main contributors to the GDP’s growth rate of 1.5% were thesections of Information and communication, 0.46 percentage points (pp),Construction, 0.41 pp. Negative contributors to the GDP growth ratewere the sections of Wholesale and retail trade; repair of motor vehiclesand motorcycles, Education and Human health and social work activities.Household final consumption expenditure, 2010This chapter includes the results of annual estimations of householdfinal consumption expenditure (HFCE) of the Republic of Serbia, atcurrent prices and offers the review of volume indices based on previousyear, i.e. real growth (fall), derived according to 3-digit level of theCOICOP, by 48 groups.In 2010, the household final consumption expenditure expressedreal fall of 0.7%, compared to the previous year.Observed by COICOP categories (12), the largest fall was notedfor the categories: Clothing and footwear, 10.0%, and Furnishings andhousehold equipment and routine household maintenance, 6.8%.For the two major categories by volume of expenditures thatmake for more than 40% of household final consumption expenditure,Food and non-alcoholic beverages noted real fall of 0.17% but forHousing noted growth of 0.39%.Regional GDP, 2010Regional GDP is the regional equivalent to a country's GDP.The SORS officially accomplished for the first time the calculationsof regional Gross domestic product in accordance with the European<strong>statistical</strong> standards and the <strong>statistical</strong> nomenclature of territorialunits of Serbia. These estimations are the result of considerable upgradingof <strong>statistical</strong> surveys that the SORS has implemented in recent yearsand of a pro-active strategy of adopting the European <strong>statistical</strong> methodologyin the area of national and regional accounts.The regionalization of GDP for 2010 was based on the principle ofdistribution of value added (of economic subjects) by workplace, i.e.local units where value added is actually created, and not by head officeseat of economic subjects.Национални рачуниNational accounts100
- Page 2 and 3:
РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД З
- Page 4 and 5:
П Р Е Д Г О В О Р„Ста
- Page 6:
САДРЖАЈПРЕДГОВОР ..
- Page 9 and 10:
18.5. Издаци за истра
- Page 11 and 12:
5.16. Pupils’ hostels, beneficiar
- Page 13 and 14:
17. INFORMATION TECHNOLOGIES ......
- Page 15 and 16:
ЗНАЦИSYMBOLS− = нема п
- Page 17 and 18:
Обухватност и упор
- Page 19 and 20:
Статистички годишњ
- Page 21 and 22:
Статистички годишњ
- Page 23 and 24:
Статистички годишњ
- Page 25 and 26:
Статистички годишњ
- Page 27 and 28:
Статистички годишњ
- Page 29 and 30:
Статистички годишњ
- Page 31 and 32:
Статистички годишњ
- Page 33 and 34:
Статистички годишњ
- Page 35 and 36:
Статистички годишњ
- Page 37 and 38:
Статистички годишњ
- Page 39 and 40:
Статистички годишњ
- Page 41 and 42:
Статистички годишњ
- Page 43 and 44:
Статистички годишњ
- Page 45 and 46:
Статистички годишњ
- Page 47 and 48:
Статистички годишњ
- Page 49 and 50: Статистички годишњ
- Page 51 and 52: Статистички годишњ
- Page 53 and 54: Статистички годишњ
- Page 55 and 56: Статистички годишњ
- Page 57 and 58: Статистички годишњ
- Page 59 and 60: Статистички годишњ
- Page 61 and 62: Статистички годишњ
- Page 63 and 64: Статистички годишњ
- Page 65 and 66: Статистички годишњ
- Page 67 and 68: Статистички годишњ
- Page 69 and 70: Статистички годишњ
- Page 71 and 72: Статистички годишњ
- Page 73 and 74: Статистички годишњ
- Page 75 and 76: Статистички годишњ
- Page 77 and 78: Статистички годишњ
- Page 79 and 80: Статистички годишњ
- Page 81 and 82: Статистички годишњ
- Page 83 and 84: Статистички годишњ
- Page 85 and 86: Статистички годишњ
- Page 87 and 88: Статистички годишњ
- Page 89 and 90: Статистички годишњ
- Page 91 and 92: Статистички годишњ
- Page 93 and 94: Статистички годишњ
- Page 95 and 96: Статистички годишњ
- Page 97 and 98: Статистички годишњ
- Page 99: Статистички годишњ
- Page 103 and 104: Статистички годишњ
- Page 105 and 106: Статистички годишњ
- Page 107 and 108: Статистички годишњ
- Page 109 and 110: Статистички годишњ
- Page 111 and 112: Статистички годишњ
- Page 113 and 114: Статистички годишњ
- Page 115 and 116: Статистички годишњ
- Page 117 and 118: Статистички годишњ
- Page 119 and 120: Статистички годишњ
- Page 121 and 122: Статистички годишњ
- Page 123 and 124: Статистички годишњ
- Page 125 and 126: Статистички годишњ
- Page 127 and 128: Статистички годишњ
- Page 129 and 130: Статистички годишњ
- Page 131 and 132: Статистички годишњ
- Page 133 and 134: Статистички годишњ
- Page 135 and 136: Статистички годишњ
- Page 137 and 138: Статистички годишњ
- Page 139 and 140: Статистички годишњ
- Page 141 and 142: Статистички годишњ
- Page 143 and 144: Статистички годишњ
- Page 145 and 146: Статистички годишњ
- Page 147 and 148: Статистички годишњ
- Page 149 and 150: Статистички годишњ
- Page 151 and 152:
Статистички годишњ
- Page 153 and 154:
Статистички годишњ
- Page 155 and 156:
Статистички годишњ
- Page 157 and 158:
Статистички годишњ
- Page 159 and 160:
Статистички годишњ
- Page 161 and 162:
Статистички годишњ
- Page 163 and 164:
Статистички годишњ
- Page 165 and 166:
Статистички годишњ
- Page 167 and 168:
Статистички годишњ
- Page 169 and 170:
Статистички годишњ
- Page 171 and 172:
Статистички годишњ
- Page 173 and 174:
Статистички годишњ
- Page 175 and 176:
Статистички годишњ
- Page 177 and 178:
Статистички годишњ
- Page 179 and 180:
Статистички годишњ
- Page 181 and 182:
Статистички годишњ
- Page 183 and 184:
Статистички годишњ
- Page 185 and 186:
Статистички годишњ
- Page 187 and 188:
Статистички годишњ
- Page 189 and 190:
Статистички годишњ
- Page 191 and 192:
Статистички годишњ
- Page 193 and 194:
Статистички годишњ
- Page 195 and 196:
Статистички годишњ
- Page 197 and 198:
Статистички годишњ
- Page 199 and 200:
Статистички годишњ
- Page 201 and 202:
Статистички годишњ
- Page 203 and 204:
Статистички годишњ
- Page 205 and 206:
Статистички годишњ
- Page 207 and 208:
Статистички годишњ
- Page 209 and 210:
Статистички годишњ
- Page 211 and 212:
Статистички годишњ
- Page 213 and 214:
Статистички годишњ
- Page 215 and 216:
Статистички годишњ
- Page 217 and 218:
Статистички годишњ
- Page 219 and 220:
Статистички годишњ
- Page 221 and 222:
Статистички годишњ
- Page 223 and 224:
Статистички годишњ
- Page 225 and 226:
Статистички годишњ
- Page 227 and 228:
Статистички годишњ
- Page 229 and 230:
Статистички годишњ
- Page 231 and 232:
Статистички годишњ
- Page 233 and 234:
Статистички годишњ
- Page 235 and 236:
Статистички годишњ
- Page 237 and 238:
Статистички годишњ
- Page 239 and 240:
Статистички годишњ
- Page 241 and 242:
Статистички годишњ
- Page 243 and 244:
Статистички годишњ
- Page 245 and 246:
Статистички годишњ
- Page 247 and 248:
Статистички годишњ
- Page 249 and 250:
Статистички годишњ
- Page 251 and 252:
Статистички годишњ
- Page 253 and 254:
Статистички годишњ
- Page 255 and 256:
Статистички годишњ
- Page 257 and 258:
Статистички годишњ
- Page 259 and 260:
Статистички годишњ
- Page 261 and 262:
Статистички годишњ
- Page 263 and 264:
Статистички годишњ
- Page 265 and 266:
Статистички годишњ
- Page 267 and 268:
Статистички годишњ
- Page 269 and 270:
Статистички годишњ
- Page 271 and 272:
1Статистички годиш
- Page 273 and 274:
Статистички годишњ
- Page 275 and 276:
Статистички годишњ
- Page 277 and 278:
Статистички годишњ
- Page 279 and 280:
Статистички годишњ
- Page 281 and 282:
Статистички годишњ
- Page 283 and 284:
Статистички годишњ
- Page 285 and 286:
Статистички годишњ
- Page 287 and 288:
Статистички годишњ
- Page 289 and 290:
Статистички годишњ
- Page 291 and 292:
Статистички годишњ
- Page 293 and 294:
Статистички годишњ
- Page 295 and 296:
Статистички годишњ
- Page 297 and 298:
Статистички годишњ
- Page 299 and 300:
Статистички годишњ
- Page 301 and 302:
Статистички годишњ
- Page 303 and 304:
Статистички годишњ
- Page 305 and 306:
Статистички годишњ
- Page 307 and 308:
Статистички годишњ
- Page 309 and 310:
Статистички годишњ
- Page 311 and 312:
Статистички годишњ
- Page 313 and 314:
Статистички годишњ
- Page 315 and 316:
Статистички годишњ
- Page 317 and 318:
Статистички годишњ
- Page 319 and 320:
Статистички годишњ
- Page 321 and 322:
Статистички годишњ
- Page 323 and 324:
Статистички годишњ
- Page 325 and 326:
Статистички годишњ
- Page 327 and 328:
Статистички годишњ
- Page 329 and 330:
Статистички годишњ
- Page 331 and 332:
Статистички годишњ
- Page 333 and 334:
Статистички годишњ
- Page 335 and 336:
Статистички годишњ
- Page 337 and 338:
Статистички годишњ
- Page 339 and 340:
Статистички годишњ
- Page 341 and 342:
Статистички годишњ
- Page 343 and 344:
Статистички годишњ
- Page 345 and 346:
Статистички годишњ
- Page 347 and 348:
Статистички годишњ
- Page 349 and 350:
Статистички годишњ
- Page 351 and 352:
Статистички годишњ
- Page 353 and 354:
Статистички годишњ
- Page 355 and 356:
Статистички годишњ
- Page 357 and 358:
Статистички годишњ
- Page 359 and 360:
Статистички годишњ
- Page 361 and 362:
Статистички годишњ
- Page 363 and 364:
Статистички годишњ
- Page 365 and 366:
Статистички годишњ
- Page 367 and 368:
Статистички годишњ
- Page 369 and 370:
Статистички годишњ
- Page 371 and 372:
Статистички годишњ
- Page 373 and 374:
Статистички годишњ
- Page 375 and 376:
Статистички годишњ
- Page 377 and 378:
Статистички годишњ
- Page 379 and 380:
Статистички годишњ
- Page 381 and 382:
Статистички годишњ
- Page 383 and 384:
Статистички годишњ
- Page 385 and 386:
Статистички годишњ
- Page 387 and 388:
Статистички годишњ
- Page 389 and 390:
Статистички годишњ
- Page 391 and 392:
Статистички годишњ
- Page 393 and 394:
Статистички годишњ
- Page 395 and 396:
Статистички годишњ
- Page 397 and 398:
Статистички годишњ
- Page 399 and 400:
Статистички годишњ
- Page 401 and 402:
Статистички годишњ
- Page 403 and 404:
Статистички годишњ
- Page 405 and 406:
Статистички годишњ
- Page 407 and 408:
Статистички годишњ
- Page 409 and 410:
CONTENTS OF MAPS AND CHARTS1. GEOGR
- Page 411 and 412:
EDITIONS OF THE STATISTICAL OFFICE
- Page 413 and 414:
ASSOCIATES ON COMPILING OF THE YEAR
- Page 415:
CIP - Каталогизација