Републички завод за статистикуStatistical Office of the Republic of SerbiaБДП се обрачунава приходним приступом, као збир накнадазапослених, пословног вишка/мешовитог дохотка и пореза минуссубвенција на производе и производњу. То је још један начин да сепровери поузданост резултата добијених производним и расходнимприступом. Сваки од три поменута приступа обрачуна БДП-a теоријскиби требало да даје исте или сличне вредности, али у праксисе најчешће добијају различити резултати. Који ће приступ обезбедитипоузданије податке зависи од извора података, њиховог квалитетаи обухвата. Комбиновањем свих приступа мора се извршитињихово усаглашавање и извести коначан обрачун, јер на нивоуекономије може да постоји само један БДП.Прерачунавање БДП-a у USD односно EUR врши се по просечномгодишњем курсу, а обрачун БДП-a – по становнику – наоснову процењеног укупног броја становника средином године.Ревизија података у текућим ценама условљава потребу и заревизијом до сада обрачунатих и публикованих серија податакаБДП-a у сталним ценама.Обрачун бруто домаћег производа у сталним ценама изведенје производним приступом, у ценама претходне године, на нивоуобласти и сектора Класификације делатности. Коришћен је методекстраполације бруто додате вредности уз употребу једнострукихаутпут и инпут индикатора. За ниво области, обрачун је изведенмножењем индикатора сваке поједине области, израженог у формиланчаног индекса, са бруто додатом вредношћу претходне године.Бруто домаћи производ представља суму бруто додатихвредности свих активности економије, изражених у сталним ценама,умањeну за услуге финансијског посредовања индиректно мерене(FISIM) и увећану за порезе минус субвенције на производе усталним ценама.Обрачун бруто домаћег производа у ценама претходне годинеподразумева да се свака претходна година третира као базна, па сепондери мењају сваке године. Методом уланчавања (chain-linking)подаци се своде на једну одабрану (референтну) годину. Једна одкарактеристика метода уланчавања јесте то што се променом референтнегодине мењају апсолутне вредности, али стопе растаостају исте.Још једно обележје овог метода јесте неадитивност у свимгодинама, осим у референтној и години после референтне. Методуланчавања примењује се посебно на агрегатне вредности и посебнона компоненте које их чине, због чега уланчана агрегатна вредностније једнака збиру уланчаних компоненти. Треба нагласити даје неадитивност искључиво математичке природе.Финална потрошња домаћинставаОбрачуну издатака домаћинстава за финалну потрошњуприступило се ослањањем на SNA93 (Систем националних рачуна1993) и на ESA95 (Европски систем националних и регионалнихрачуна 1995) као на основни методолошки оквир. Значајан ослонацсу и методолошки материјали OECD-а и Eвростата, као и искуствоевропских земаља у овој области.Издаци домаћинстава за финалну потрошњу састоје се одиздатака резидентних домаћинстава за робу и услуге које секористе за директно задовољавање личних жеља и потребачланова заједнице. Обухват ових издатака простире се не само надиректно новцем (готовински, неготовински, одмах или на кредит)плаћена роба или услуге већ и на њихово стицање кроз примања унатури или из сопствене производње.Време бележења издатака домаћинстава за финалнуупотребу јесте тренутак настанка обавезе купца према продавцу. Тозначи да се издаци за робу бележе у тренутку промене власништва,а издаци за услуге онда када је пружање услуге довршено. Издацидомаћинстава за финалну потрошњу вреднују се према ценамa којекупац стварно плаћа у тренутку набавке.GDP can also be calculated by the income approach as the sumof compensation of employees, gross operating surplus/mixed incomeand taxes less subsidies on products and production. It is another way ofchecking the reliability of the results obtained from production and expenditureapproach. In theory, each of the above-mentioned approachesfor GDP calculations should produce the same or similar values. However,different results are obtained in practice in majority of cases. Whichof the approaches will provide the most reliable results should depend onthe sources and quality of data and on the coverage. As there can beonly one GDP figure for the total economy, by combining all the approachesthe data have to be reconciled the final calculation derived.The recalculation of GDP into USD and EUR is based on the averageannual exchange rate and the calculation of GDP per capita iscomputed according to the estimated total population in mid-year.The revision of the data at current prices necessitates the revisionof previously calculated and published GDP data series at constantprices.GDP calculation at constant prices is implemented by productionapproach, at previous year prices, on the level of divisions and sectionsof the Classification of activities. It is based on single GVA extrapolationmethod using the output and input indicators. For the level of divisions,the calculation is derived by multiplying indicators of each division in theform on chain index by the gross value added of the previous year.Gross domestic product is the sum of gross values added of alleconomic activities, at constant prices, when subtracted financial intermediationservices indirectly measured (FISIM) and added taxes minussubsidies on products at constant prices.The GDP calculations at previous year prices anticipate that theprevious year is always considered as the base year and therefore theweights are changed every year. The method of chaining means that thedata are chain-linked to a selected (referent) year. Characteristic for thechaining method is that by changing the referent year the absolute valuesare modified, however the growth rates remain unchanged.Another feature of the method is non-additivity for all years exceptfor the referent year and the year following the referent. The chainingmethod is independently implemented for aggregated values and fortheir integral components. Therefore, a chained aggregate value is notequal to the sum of the chained components. It is worth stressing herethat non-additivity may be regarded only as mathematical issue.Household final consumption expenditureThe calculation of households final consumption expenditure wascarried out considering SNA93 (System of national accounts 1993) andESA95 (European system of national and regional Accounts 1995) asthe basic methodological framework. Rather helpful are the methodologicalmaterials of OECD and Eurostat, as well as the experience of theEuropean countries in this field.The household final consumption expenditure include the coststhe resident households bear in order to provide for goods and servicesthat will directly meet the needs and demands of their members. Thecoverage extends not only to direct payment for goods and services(cash, non-cash, at sight, credit), but also the acquisition through incomein kind or from own production.The time of recording household final consumption expenditure isthe moment of starting of buyer’s obligation towards seller. That meansthat the expenditures for goods are noted at the moment of changing theowner and the expenditures for services when the servicing procedurehas been completed. Household final consumption expenditure is valuedaccording to the prices that buyer actually pays in the moment of purchase.Национални рачуниNational accounts103
Статистички <strong>годишњак</strong> Републике Србије <strong>2012</strong> Statistical <strong>yearbook</strong> of the Republic of Serbia <strong>2012</strong>Класификација личне потрошње – по намени (COICOP),садржи дванаест основних категорија, 48 група, 109 класа и 148основних поглавља. Резултати су приказани у посматраномпериоду на нивоу група. Обрачуни се ослањају на званичнерезултате из Анкете о потрошњи домаћинстава (АПД), гранскихстатистика, као и из различитих административних и осталихрасположивих извора.Стварна финална потрошња домаћинстава, поред издатакадомаћинстава, садржи и социјалне трансфере у натури сектораДржава (односе се на области образовања, здравства, социјалногосигурања, спорта и културе и део комуналних услуга) и социјалнетрансфере у натури из сектора Непрофитне институције које пружајууслуге домаћинствима (НПИД).Финална потрошња домаћинстава у сталним ценама претходнегодине израчуната је коришћењем индекса трошкова животаи индекса промена физичког обима посматраних појава.Регионални БДПОбрачун регионалног БДП-а као део система националнихрачуна Републике Србије заснован је на принципима и методологијиЕУ тј. Европског система националних рачуна (ESA 95) и Номенклатури<strong>статистички</strong>х територијалних јединица Републике Србије(НСТЈ), која је усклађена са европском класификацијом <strong>статистички</strong>хтериторијалних јединица – NUTS. Обрачун регионалног БДП-аизвршен је на нивоу НСТЈ 2 (регион), a cумар БДП-а свих регионаидентичан је БДП-у Републике Србије.Обрачун регионалног БДП-а базиран је на производном принципуобрачуна додате вредности која се израчунава као разликаизмеђу вредности остварене производње (аутпута) и свих материјалнихи нематеријалних инпута утрошених у процесу производње(међуфазна потрошња).Методолошки материјалиОсновна методолошка објашњења могу се наћи у едицијиСЗС Методолошке студије, расправе и документација, број 32,„Основе система националних рачуна“ (Београд, 1997), а детаљнијиобрачуни у публикацијама Републичког завода за статистику: „Системнационалних рачуна Републике Србије 1997–2006“ (Београд,2008) и „Лична потрошња у Републици Србији 2003–2009“ (Београд,2011).ПОТРОШЊА СТАНОВНИШТВАУ 2011. години просечна месечна расположива средства почлану домаћинства (сва домаћинства) у Републици Србијиизносила су 16823 динара, што је 4,4% више у односу на 2010.годину (16114 динара у 2010).Домаћинства са градског подручја су у 2011. просечно месечнорасполагала са 19890 динара по члану (17568 у 2010), а домаћинстваса осталог подручја са 15122 динара по члану домаћинства(14256 у 2010).Од укупно расположивих средстава, 94,1% чине приходи уновцу, а 5,9% су приходи у натури. Код домаћинстава са градскогподручја 99,2% чине приходи у новцу, а 0,8% су приходи у натури,док је код домаћинстава са осталог подручја овај однос 86,0% и14,0%.Структура расположивих средстава у новцу и натури није сезначајно променила у односу на 2010.Највећи удео у расположивим средствима (сва домаћинства)имају приходи из редовног радног односа – 43,2%, и пензије –32,6%. У односу на 2010. годину, учешће прихода из редовноградног односа остало је готово исто, док је учешће пензија веће (за1,0 процентних поена).Издаци за личну потрошњу домаћинстава (сва домаћинства)у Републици Србији износили су 16462 динара по члану домаћинства,што је 14,0% више у односу на 2010. годину (14438 динара у2010). Издаци за личну потрошњу домаћинстава са градског подручјаизносили су 17660 динара по члану (15876 у 2010), а домаћинставаса осталог подручја 14964 динара по члану домаћинства(12603 у 2010).The Classification of individual consumption by purpose(COICOP) includes twelve main categories, 48 groups, 109 classes and148 basic headings. The results of surveys in the observed period areshown at the level of groups. The calculations take into account theofficial results of the Household budget survey (HBS), branch statisticsand various administrative and other sources available.Apart from expenditures, actual household final consumption includessocial transfers in kind received from the government sector(education, health, social security, sport and recreation, culture andsome community services) and social transfer in kind from non-profitinstitutions serving household sector (NPISHs).Household final consumption at constant previous year prices wascalculated by using consumer price indices and physical volume indicesof the phenomena observed.Regional GDPThe calculations of regional GDP, as a part of the system of nationalaccounts of the Republic of Serbia, were established pursuant to theEU principles and methodology, i.e. the European system of nationalaccounts (ESA 95) and the Nomenclature of territorial units for statisticsof the Republic of Serbia (NSTJ), which has been harmonized with theEuropean Nomenclature of territorial units for statistics (NUTS). Thecalculations of regional GDP were carried out at the NSTJ level 2 (region)and the sum of GDP for all regions is identical to the GDP of theRepublic of Serbia.For the regional GDP calculations applied is production approachfor Value added estimation, which is calculated as the difference betweenthe production value, i.e. output, and all tangible and intangible inputsused in the production process (intermediate consumption).Methodological papersBasic methodological explanations can be found in the FederalStatistical Office’s edition Methodological papers No. 32, "Basic systemof national accounts" (Belgrade, 1997) and more detailed accountings inthe publications of the Statistical Office of the Republic of Serbia "Systemof national accounts of the Republic of Serbia 1997 - 2006" (Belgrade,2008) and "Household Final Consumption Expenditure in theRepublic of Serbia in 2003-2009" (Belgrade, 2011).PERSONAL CONSUMPTIONIn 2011, in the Republic of Serbia, the average monthly availablebudget per household (all households) amounted to 16823 RSD, whichis 4.4% higher compared to 2010 (16114 RSD in 2010).Households in urban areas in 2011 disposed of 19890 RSD(17568 RSD in 2010) per month, on average and households in otherareas with 15122 RSD per household member (14.256 in 2010).Of totally available budget, 94.1% are incomes in money and5.9% incomes in kind. In households from urban areas, 99.2% aremoney incomes and 0.8% is income in kind, while in households fromother regions this ratio is 86.0% to 14.0%.The structure of the available budget in money and in kind has notsignificantly changed if compared to 2010.The largest share of available budget (all households) relates toincomes from regular employment - 43.2%, and pensions - 32.6%. Incomparison to 2010, the share of income from regular employment hasremained almost unchanged, while the share of pensions has increased(1.0 percentage points).Expenditures for personal consumption of households (all households)in the Republic of Serbia amounted to 16462 RSD per householdmember, presenting and increase of 14,0% in relation to 2010 (14438RSD in 2010).Personal consumption expenditures for households fromurban areas amounted to 17660 RSD per member (15876 in 2010), andin households from other areas they amounted to 14964 RSD perhousehold member (12603 in 2010).Национални рачуниNational accounts104
- Page 2 and 3:
РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД З
- Page 4 and 5:
П Р Е Д Г О В О Р„Ста
- Page 6:
САДРЖАЈПРЕДГОВОР ..
- Page 9 and 10:
18.5. Издаци за истра
- Page 11 and 12:
5.16. Pupils’ hostels, beneficiar
- Page 13 and 14:
17. INFORMATION TECHNOLOGIES ......
- Page 15 and 16:
ЗНАЦИSYMBOLS− = нема п
- Page 17 and 18:
Обухватност и упор
- Page 19 and 20:
Статистички годишњ
- Page 21 and 22:
Статистички годишњ
- Page 23 and 24:
Статистички годишњ
- Page 25 and 26:
Статистички годишњ
- Page 27 and 28:
Статистички годишњ
- Page 29 and 30:
Статистички годишњ
- Page 31 and 32:
Статистички годишњ
- Page 33 and 34:
Статистички годишњ
- Page 35 and 36:
Статистички годишњ
- Page 37 and 38:
Статистички годишњ
- Page 39 and 40:
Статистички годишњ
- Page 41 and 42:
Статистички годишњ
- Page 43 and 44:
Статистички годишњ
- Page 45 and 46:
Статистички годишњ
- Page 47 and 48:
Статистички годишњ
- Page 49 and 50:
Статистички годишњ
- Page 51 and 52:
Статистички годишњ
- Page 53 and 54: Статистички годишњ
- Page 55 and 56: Статистички годишњ
- Page 57 and 58: Статистички годишњ
- Page 59 and 60: Статистички годишњ
- Page 61 and 62: Статистички годишњ
- Page 63 and 64: Статистички годишњ
- Page 65 and 66: Статистички годишњ
- Page 67 and 68: Статистички годишњ
- Page 69 and 70: Статистички годишњ
- Page 71 and 72: Статистички годишњ
- Page 73 and 74: Статистички годишњ
- Page 75 and 76: Статистички годишњ
- Page 77 and 78: Статистички годишњ
- Page 79 and 80: Статистички годишњ
- Page 81 and 82: Статистички годишњ
- Page 83 and 84: Статистички годишњ
- Page 85 and 86: Статистички годишњ
- Page 87 and 88: Статистички годишњ
- Page 89 and 90: Статистички годишњ
- Page 91 and 92: Статистички годишњ
- Page 93 and 94: Статистички годишњ
- Page 95 and 96: Статистички годишњ
- Page 97 and 98: Статистички годишњ
- Page 99 and 100: Статистички годишњ
- Page 101 and 102: Статистички годишњ
- Page 103: Статистички годишњ
- Page 107 and 108: Статистички годишњ
- Page 109 and 110: Статистички годишњ
- Page 111 and 112: Статистички годишњ
- Page 113 and 114: Статистички годишњ
- Page 115 and 116: Статистички годишњ
- Page 117 and 118: Статистички годишњ
- Page 119 and 120: Статистички годишњ
- Page 121 and 122: Статистички годишњ
- Page 123 and 124: Статистички годишњ
- Page 125 and 126: Статистички годишњ
- Page 127 and 128: Статистички годишњ
- Page 129 and 130: Статистички годишњ
- Page 131 and 132: Статистички годишњ
- Page 133 and 134: Статистички годишњ
- Page 135 and 136: Статистички годишњ
- Page 137 and 138: Статистички годишњ
- Page 139 and 140: Статистички годишњ
- Page 141 and 142: Статистички годишњ
- Page 143 and 144: Статистички годишњ
- Page 145 and 146: Статистички годишњ
- Page 147 and 148: Статистички годишњ
- Page 149 and 150: Статистички годишњ
- Page 151 and 152: Статистички годишњ
- Page 153 and 154: Статистички годишњ
- Page 155 and 156:
Статистички годишњ
- Page 157 and 158:
Статистички годишњ
- Page 159 and 160:
Статистички годишњ
- Page 161 and 162:
Статистички годишњ
- Page 163 and 164:
Статистички годишњ
- Page 165 and 166:
Статистички годишњ
- Page 167 and 168:
Статистички годишњ
- Page 169 and 170:
Статистички годишњ
- Page 171 and 172:
Статистички годишњ
- Page 173 and 174:
Статистички годишњ
- Page 175 and 176:
Статистички годишњ
- Page 177 and 178:
Статистички годишњ
- Page 179 and 180:
Статистички годишњ
- Page 181 and 182:
Статистички годишњ
- Page 183 and 184:
Статистички годишњ
- Page 185 and 186:
Статистички годишњ
- Page 187 and 188:
Статистички годишњ
- Page 189 and 190:
Статистички годишњ
- Page 191 and 192:
Статистички годишњ
- Page 193 and 194:
Статистички годишњ
- Page 195 and 196:
Статистички годишњ
- Page 197 and 198:
Статистички годишњ
- Page 199 and 200:
Статистички годишњ
- Page 201 and 202:
Статистички годишњ
- Page 203 and 204:
Статистички годишњ
- Page 205 and 206:
Статистички годишњ
- Page 207 and 208:
Статистички годишњ
- Page 209 and 210:
Статистички годишњ
- Page 211 and 212:
Статистички годишњ
- Page 213 and 214:
Статистички годишњ
- Page 215 and 216:
Статистички годишњ
- Page 217 and 218:
Статистички годишњ
- Page 219 and 220:
Статистички годишњ
- Page 221 and 222:
Статистички годишњ
- Page 223 and 224:
Статистички годишњ
- Page 225 and 226:
Статистички годишњ
- Page 227 and 228:
Статистички годишњ
- Page 229 and 230:
Статистички годишњ
- Page 231 and 232:
Статистички годишњ
- Page 233 and 234:
Статистички годишњ
- Page 235 and 236:
Статистички годишњ
- Page 237 and 238:
Статистички годишњ
- Page 239 and 240:
Статистички годишњ
- Page 241 and 242:
Статистички годишњ
- Page 243 and 244:
Статистички годишњ
- Page 245 and 246:
Статистички годишњ
- Page 247 and 248:
Статистички годишњ
- Page 249 and 250:
Статистички годишњ
- Page 251 and 252:
Статистички годишњ
- Page 253 and 254:
Статистички годишњ
- Page 255 and 256:
Статистички годишњ
- Page 257 and 258:
Статистички годишњ
- Page 259 and 260:
Статистички годишњ
- Page 261 and 262:
Статистички годишњ
- Page 263 and 264:
Статистички годишњ
- Page 265 and 266:
Статистички годишњ
- Page 267 and 268:
Статистички годишњ
- Page 269 and 270:
Статистички годишњ
- Page 271 and 272:
1Статистички годиш
- Page 273 and 274:
Статистички годишњ
- Page 275 and 276:
Статистички годишњ
- Page 277 and 278:
Статистички годишњ
- Page 279 and 280:
Статистички годишњ
- Page 281 and 282:
Статистички годишњ
- Page 283 and 284:
Статистички годишњ
- Page 285 and 286:
Статистички годишњ
- Page 287 and 288:
Статистички годишњ
- Page 289 and 290:
Статистички годишњ
- Page 291 and 292:
Статистички годишњ
- Page 293 and 294:
Статистички годишњ
- Page 295 and 296:
Статистички годишњ
- Page 297 and 298:
Статистички годишњ
- Page 299 and 300:
Статистички годишњ
- Page 301 and 302:
Статистички годишњ
- Page 303 and 304:
Статистички годишњ
- Page 305 and 306:
Статистички годишњ
- Page 307 and 308:
Статистички годишњ
- Page 309 and 310:
Статистички годишњ
- Page 311 and 312:
Статистички годишњ
- Page 313 and 314:
Статистички годишњ
- Page 315 and 316:
Статистички годишњ
- Page 317 and 318:
Статистички годишњ
- Page 319 and 320:
Статистички годишњ
- Page 321 and 322:
Статистички годишњ
- Page 323 and 324:
Статистички годишњ
- Page 325 and 326:
Статистички годишњ
- Page 327 and 328:
Статистички годишњ
- Page 329 and 330:
Статистички годишњ
- Page 331 and 332:
Статистички годишњ
- Page 333 and 334:
Статистички годишњ
- Page 335 and 336:
Статистички годишњ
- Page 337 and 338:
Статистички годишњ
- Page 339 and 340:
Статистички годишњ
- Page 341 and 342:
Статистички годишњ
- Page 343 and 344:
Статистички годишњ
- Page 345 and 346:
Статистички годишњ
- Page 347 and 348:
Статистички годишњ
- Page 349 and 350:
Статистички годишњ
- Page 351 and 352:
Статистички годишњ
- Page 353 and 354:
Статистички годишњ
- Page 355 and 356:
Статистички годишњ
- Page 357 and 358:
Статистички годишњ
- Page 359 and 360:
Статистички годишњ
- Page 361 and 362:
Статистички годишњ
- Page 363 and 364:
Статистички годишњ
- Page 365 and 366:
Статистички годишњ
- Page 367 and 368:
Статистички годишњ
- Page 369 and 370:
Статистички годишњ
- Page 371 and 372:
Статистички годишњ
- Page 373 and 374:
Статистички годишњ
- Page 375 and 376:
Статистички годишњ
- Page 377 and 378:
Статистички годишњ
- Page 379 and 380:
Статистички годишњ
- Page 381 and 382:
Статистички годишњ
- Page 383 and 384:
Статистички годишњ
- Page 385 and 386:
Статистички годишњ
- Page 387 and 388:
Статистички годишњ
- Page 389 and 390:
Статистички годишњ
- Page 391 and 392:
Статистички годишњ
- Page 393 and 394:
Статистички годишњ
- Page 395 and 396:
Статистички годишњ
- Page 397 and 398:
Статистички годишњ
- Page 399 and 400:
Статистички годишњ
- Page 401 and 402:
Статистички годишњ
- Page 403 and 404:
Статистички годишњ
- Page 405 and 406:
Статистички годишњ
- Page 407 and 408:
Статистички годишњ
- Page 409 and 410:
CONTENTS OF MAPS AND CHARTS1. GEOGR
- Page 411 and 412:
EDITIONS OF THE STATISTICAL OFFICE
- Page 413 and 414:
ASSOCIATES ON COMPILING OF THE YEAR
- Page 415:
CIP - Каталогизација