Републички завод за статистикуStatistical Office of the Republic of SerbiaПОГЛАВЉЕ 5 CHAPTERОБРАЗОВАЊЕОбразовање обухвата четири нивоа: предшколско, основно,средње и високо, с тим што се учешће појединих нивоа усталилопоследњих година, тако да у основном образовању учествује 53%,средњем 26% и високом 21% ученика/студената у школској2010/2011. години.Када је реч о обухвату генерацијa различитим нивоима образовања,програмом обавезног предшколског образовања и васпитањаобухваћено је нешто мање од 90%, док је код основног образовања(чије је похађање обавезно) обухват генерације око 96%.Oбразовање након завршене основне школе наставља преко 99%ученика, а обухват генерације средњим образовањем је око 85%,јер долази до осипања ученика после уписа у средње школе.Број ученика у основним школама показује пад од око 2% ушкол. 2010/2011. год., што је уобичајен тренд последњих година иуглавном је последица демографских кретања у нашој земљи. Кодсредњег и високог образовања број ученика односно студената сеусталио и показује мале осцилације школске 2010/2011. године уодносу на претходну школску годину.Број студената на факултетима и високим школама повећаосе за 0,7 % у школ. 2010/2011. години. Обухват генерације којапохађа факултете и високе школе је око 41% и показује даљу тенденцијублагог раста.Што се наставног особља тиче, 53,7% свих запослених наставникаради у основном, око 31% у средњем и 15,1% у високомобразовању. Од свих наставника запослених у основном образовању,63% њих ради с пуним радним временом. У средњем образовањус пуним радним временом ради 60,3% наставника, а у високомс пуним радним временом ради 88,7% наставника и сарадника.У домовима ученика током 2011. године било је смештено око4% ученика, а у студентским центрима око 7,5% студената. Ученичкестипендије и кредите добијало је око 4,4% ученика. Око 12%студената користило је студентске кредите и стипендије, односнооко 28% студената чије се студирање финансира из буџета користилоје кредите и стипендије.EDUCATIONEducation comprises four levels: pre-school, primary, secondary,and tertiary, whereby the share of individual levels settled during thepreceding years. Thus, primary education comprises 53%, secondary26% and tertiary 21% of pupils-students in the 2010/2011 school year.As regards the coverage of generation on various education levels,program of obligatory pre-school education covers less than 90% ofpupils, while primary education (compulsory attendance) covers almost96%. Over 99% of pupils continue education after completing primaryschool, but the generation coverage in secondary schools is 85% becausethere is a dropout of pupils after enrollment to secondary schools.The number of pupils in primary schools shows a decrease of 2%in 2010/2011 school year, which is a common trend in recent years,mainly because birth rate's decrease in the country. Regarding secondaryand tertiary education, the number of pupils/students has beensettled, showing minor fluctuations in 2010/2011 school year, whencompared with the previous school year.Number of students in tertiary education increased by 0.7% in2010/2011 school year. Coverage of generation attending faculties andhigher schools is about 41%, showing further tendency of slight increase.As for teaching staff, 53.7% work in primary education, 31% insecondary and 15.1% in tertiary. Out of those in primary schools 63%are full-time teachers. In secondary schools there are 60.3% of full-timeteachers and in tertiary education, 88.7% are full-time teachers andassistants.In 2011, about 4% of pupils were accommodated in pupils’ homesand about 7.5% of students in students’ centers. Scholarships and creditswere granted to approximately 4.4% of pupils and to about 12% ofstudents, i.e. around 28% of budget-funded students used credits andscholarships.Извори и методи прикупљања податакаПодаци о предшколском, основном, средњем и високом образовањуприкупљају се редовним годишњим извештајима(истраживањима).ОбухватностГодишњим извештајима статистике образовања обухваћеноје предшколско, основно, средње и високо образовање из областиКласификације делатности – „Образовање“. Подаци опредшколском, основном и средњем образовању и васпитању односесе на крај школске године, док се подаци о уписаним студентимаи наставном особљу на високим школама, факултетима и академијамаодносе на зимски семестар, у коме је извршен упис студената.Подаци о дипломираним студентима, специјалистима, магистриманаука и докторима наука односе се на календарску годину.ДефиницијеУ статистици образовања, под појмом школа подразумева сеобразовно-васпитна установа или јединица која обавља образовноваспитнуделатност остваривањем наставног плана и програма. Каошкола приказана је и свака школска јединица, без обзира на то дали је самостална школа, подручно одељење или одељење при другојврсти школе.Sources and methods of data collectionData on pre-school, primary, secondary and tertiary education arecollected by regular annual surveys.CoverageAnnual reports of Education Statistics cover pre-school, primary,secondary and tertiary education from the division of the Classification ofActivities "Education". Data on pre- school, primary and secondaryschools relate to the end of the school year, whereas data on enrolledstudents and teaching staff in higher schools, faculties and academiesrefer to the beginning of winter semester, i.e. when students were enrolled.Data on graduated students, specialists, masters of arts/scienceand PhDs relate to the calendar year.DefinitionsA school is an educational institution or educational unit whereeducational activity is performed according to a curriculum. Each schoolunit, whether it is an independent school unit, regional unit or class withinanother type of school, is shown under this concept.ОбразовањеEducation77
Статистички <strong>годишњак</strong> Републике Србије <strong>2012</strong> Statistical <strong>yearbook</strong> of the Republic of Serbia <strong>2012</strong>Обухват образовањем представља однос броја ученикауписаних у одређени ниво образовања и одговарајуће староснегрупе за тај ниво образовања.Стопа одустанка представља разлику између броја ученикана почетку и броја ученика на крају школске године, стављену уоднос са бројем ученика на почетку школске године.Стопа завршавања јесте однос броја ученика који су завршилизавршни разред одређеног нивоа образовања и староснегрупе узраста предвиђеног за завршавање одређеног нивоа образовања.Стопа настављања школовања јесте однос бројановоуписаних ученика у I разред средње школе, односно I годинувисоког образовања и ученика који су уписали VIII разред основнешколе, односно IV разред средње школе претходне школске године.Предшколско образовањеДалатност предшколског васпитања и образовања обавља сеу прешдколским установама, а изузетно се може обављати и уосновној школи.Почев од 2001. године, законским актима предшколскообразовање укључено је у образовни систем у земљи, у складу смеђународним класификацијама образовања.Редовно основно образовањеОсновне школе обухватају четвороразредне, петоразредне,шесторазредне (непотпуне) и осморазредне (потпуне) основнешколе.Редовно средње образовањеСредња школа може бити основана као гимназија (општа испецијализована), као уметничка, као стручна школа, као мешовиташкола (гимназија и стручна или уметничка) или као верска.У гимназији се стиче опште образовање и васпитање из природнихи друштвених наука ради настављања школовања. Школовањеу гимназији траје четири године, а након завршеног четвртогразреда ученик полаже општу матуру.У уметничкој школи стиче се четворогодишње образовање иваспитање из области ликовне, музичке и балетске уметности.Након завршеног четвртог разреда ученик полаже уметничку илиопшту матуру.У стручним школама стиче се стручно образовање иваспитање потребно за рад и даље школовање у трајању од триили четири године. Након завршене трогодишње стручне школеученик полаже завршни испит, а након завршене четворогодишњестручне школе стручну матуру.Специјалистичко – мајсторско образовање подразумева даљуспецијализацију у образовном профилу након двогодишњег радногискуства и траје једну или две године. Након завршеногспецијалистичког – мајсторског образовања ученик полаже специјалистички– мајсторски испит.Од школске 1990/91. године средње образовање се реализујепо подручјима рада и у оквиру њих – по образовним профилима (занимањима).Образовање ученика са сметњама у развоју(основно и средње)Образовање ученика са сметњама у развоју јесте образовањедеце и омладине ометене у психичком или у физичком развоју. Поправилу, ученици се примају у старости школске обавезе, али ипреко ње. Наставни план и програм ових школа у складу је с планоми програмом одговарајуће редовне школе и прилагођен је степенуометености ученика. Одељења за ученике са сметњама у развојупри одговарајућим редовним школама приказана су као школскејединице, што је у сагласности с дефиницијом школе као јединицепосматрања.Education coverage represents the ration between the number ofenrolled students in a selected level of education and the relevant agegroup for the corresponding level.Drop out rate represents the difference between the number ofpupils at the beginning and at the end of the school year, in relation totheir number at the beginning of the school year.Completion rate is the ratio between the number of pupils whocompleted certain educational level and the age group expected to completethe appropriate education level.Schooling continuation rate is the ratio between the number ofnew pupils enrolled to the first grade of secondary school, i.e. to the firstgrade of tertiary education and those who enrolled to the eighth grade ofprimary school, i.e. the fourth grade of secondary school during theprevious school year.Pre- school educationThe activity of pre-school education is performed in pre-school institutions,and exceptionally in primary school.Starting from 2001, according to the legal acts, pre-school educationis included in the educational system of the country, in compliancewith international classifications of education.Regular primary educationPrimary schools comprise four-year, five-year, six-year, (incomplete)and eight-year (complete) primary schools.Regular secondary educationSecondary school can be established as a high-school (generaland specialized), art school, vocational, mixed (high-school and vocationalor art school) or religious.At high-school, general education in natural and social sciences isacquired for the purpose of further education. High-school educationlasts four years, and after completion, the students take the generalcertificate of education (matriculation).Art school provides the fourth level of education skill in the field offine arts, music and ballet, upon completion of which, students take thegeneral or art certificate education.Vocational education is meant to provide skills for work and furtherthree-year or four-year education. After completing a three-year vocationalschool, students take the final exam, and after completing the fouryear,they take the vocational certificate.Specialist - master education means further specialization aftertwo-year working experience and lasts one or two years. After completingspecialist education, students take a specialist - master exam.Starting from 1990/91 school-year, secondary education has beenorganized by fields of work and in the scope of them - by educationalprofiles (occupations.)Education of pupils with developmental disabilities(primary and secondary)Education of pupils with developmental disabilitiesis education for children and youth with mental and physical disability.Pupils regularly enter school at compulsory school age or after. Theeducational program is in compliance with program of regular schoolsand is adapted to children’s disability level. Classes with pupils withdevelopmental disabilities in relevant regular schools are shown asschool units, which is in line with the <strong>statistical</strong> definition of school as anobservation unit.Образовање78Education
- Page 2 and 3:
РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД З
- Page 4 and 5:
П Р Е Д Г О В О Р„Ста
- Page 6:
САДРЖАЈПРЕДГОВОР ..
- Page 9 and 10:
18.5. Издаци за истра
- Page 11 and 12:
5.16. Pupils’ hostels, beneficiar
- Page 13 and 14:
17. INFORMATION TECHNOLOGIES ......
- Page 15 and 16:
ЗНАЦИSYMBOLS− = нема п
- Page 17 and 18:
Обухватност и упор
- Page 19 and 20:
Статистички годишњ
- Page 21 and 22:
Статистички годишњ
- Page 23 and 24:
Статистички годишњ
- Page 25 and 26:
Статистички годишњ
- Page 27 and 28: Статистички годишњ
- Page 29 and 30: Статистички годишњ
- Page 31 and 32: Статистички годишњ
- Page 33 and 34: Статистички годишњ
- Page 35 and 36: Статистички годишњ
- Page 37 and 38: Статистички годишњ
- Page 39 and 40: Статистички годишњ
- Page 41 and 42: Статистички годишњ
- Page 43 and 44: Статистички годишњ
- Page 45 and 46: Статистички годишњ
- Page 47 and 48: Статистички годишњ
- Page 49 and 50: Статистички годишњ
- Page 51 and 52: Статистички годишњ
- Page 53 and 54: Статистички годишњ
- Page 55 and 56: Статистички годишњ
- Page 57 and 58: Статистички годишњ
- Page 59 and 60: Статистички годишњ
- Page 61 and 62: Статистички годишњ
- Page 63 and 64: Статистички годишњ
- Page 65 and 66: Статистички годишњ
- Page 67 and 68: Статистички годишњ
- Page 69 and 70: Статистички годишњ
- Page 71 and 72: Статистички годишњ
- Page 73 and 74: Статистички годишњ
- Page 75 and 76: Статистички годишњ
- Page 77: Статистички годишњ
- Page 81 and 82: Статистички годишњ
- Page 83 and 84: Статистички годишњ
- Page 85 and 86: Статистички годишњ
- Page 87 and 88: Статистички годишњ
- Page 89 and 90: Статистички годишњ
- Page 91 and 92: Статистички годишњ
- Page 93 and 94: Статистички годишњ
- Page 95 and 96: Статистички годишњ
- Page 97 and 98: Статистички годишњ
- Page 99 and 100: Статистички годишњ
- Page 101 and 102: Статистички годишњ
- Page 103 and 104: Статистички годишњ
- Page 105 and 106: Статистички годишњ
- Page 107 and 108: Статистички годишњ
- Page 109 and 110: Статистички годишњ
- Page 111 and 112: Статистички годишњ
- Page 113 and 114: Статистички годишњ
- Page 115 and 116: Статистички годишњ
- Page 117 and 118: Статистички годишњ
- Page 119 and 120: Статистички годишњ
- Page 121 and 122: Статистички годишњ
- Page 123 and 124: Статистички годишњ
- Page 125 and 126: Статистички годишњ
- Page 127 and 128: Статистички годишњ
- Page 129 and 130:
Статистички годишњ
- Page 131 and 132:
Статистички годишњ
- Page 133 and 134:
Статистички годишњ
- Page 135 and 136:
Статистички годишњ
- Page 137 and 138:
Статистички годишњ
- Page 139 and 140:
Статистички годишњ
- Page 141 and 142:
Статистички годишњ
- Page 143 and 144:
Статистички годишњ
- Page 145 and 146:
Статистички годишњ
- Page 147 and 148:
Статистички годишњ
- Page 149 and 150:
Статистички годишњ
- Page 151 and 152:
Статистички годишњ
- Page 153 and 154:
Статистички годишњ
- Page 155 and 156:
Статистички годишњ
- Page 157 and 158:
Статистички годишњ
- Page 159 and 160:
Статистички годишњ
- Page 161 and 162:
Статистички годишњ
- Page 163 and 164:
Статистички годишњ
- Page 165 and 166:
Статистички годишњ
- Page 167 and 168:
Статистички годишњ
- Page 169 and 170:
Статистички годишњ
- Page 171 and 172:
Статистички годишњ
- Page 173 and 174:
Статистички годишњ
- Page 175 and 176:
Статистички годишњ
- Page 177 and 178:
Статистички годишњ
- Page 179 and 180:
Статистички годишњ
- Page 181 and 182:
Статистички годишњ
- Page 183 and 184:
Статистички годишњ
- Page 185 and 186:
Статистички годишњ
- Page 187 and 188:
Статистички годишњ
- Page 189 and 190:
Статистички годишњ
- Page 191 and 192:
Статистички годишњ
- Page 193 and 194:
Статистички годишњ
- Page 195 and 196:
Статистички годишњ
- Page 197 and 198:
Статистички годишњ
- Page 199 and 200:
Статистички годишњ
- Page 201 and 202:
Статистички годишњ
- Page 203 and 204:
Статистички годишњ
- Page 205 and 206:
Статистички годишњ
- Page 207 and 208:
Статистички годишњ
- Page 209 and 210:
Статистички годишњ
- Page 211 and 212:
Статистички годишњ
- Page 213 and 214:
Статистички годишњ
- Page 215 and 216:
Статистички годишњ
- Page 217 and 218:
Статистички годишњ
- Page 219 and 220:
Статистички годишњ
- Page 221 and 222:
Статистички годишњ
- Page 223 and 224:
Статистички годишњ
- Page 225 and 226:
Статистички годишњ
- Page 227 and 228:
Статистички годишњ
- Page 229 and 230:
Статистички годишњ
- Page 231 and 232:
Статистички годишњ
- Page 233 and 234:
Статистички годишњ
- Page 235 and 236:
Статистички годишњ
- Page 237 and 238:
Статистички годишњ
- Page 239 and 240:
Статистички годишњ
- Page 241 and 242:
Статистички годишњ
- Page 243 and 244:
Статистички годишњ
- Page 245 and 246:
Статистички годишњ
- Page 247 and 248:
Статистички годишњ
- Page 249 and 250:
Статистички годишњ
- Page 251 and 252:
Статистички годишњ
- Page 253 and 254:
Статистички годишњ
- Page 255 and 256:
Статистички годишњ
- Page 257 and 258:
Статистички годишњ
- Page 259 and 260:
Статистички годишњ
- Page 261 and 262:
Статистички годишњ
- Page 263 and 264:
Статистички годишњ
- Page 265 and 266:
Статистички годишњ
- Page 267 and 268:
Статистички годишњ
- Page 269 and 270:
Статистички годишњ
- Page 271 and 272:
1Статистички годиш
- Page 273 and 274:
Статистички годишњ
- Page 275 and 276:
Статистички годишњ
- Page 277 and 278:
Статистички годишњ
- Page 279 and 280:
Статистички годишњ
- Page 281 and 282:
Статистички годишњ
- Page 283 and 284:
Статистички годишњ
- Page 285 and 286:
Статистички годишњ
- Page 287 and 288:
Статистички годишњ
- Page 289 and 290:
Статистички годишњ
- Page 291 and 292:
Статистички годишњ
- Page 293 and 294:
Статистички годишњ
- Page 295 and 296:
Статистички годишњ
- Page 297 and 298:
Статистички годишњ
- Page 299 and 300:
Статистички годишњ
- Page 301 and 302:
Статистички годишњ
- Page 303 and 304:
Статистички годишњ
- Page 305 and 306:
Статистички годишњ
- Page 307 and 308:
Статистички годишњ
- Page 309 and 310:
Статистички годишњ
- Page 311 and 312:
Статистички годишњ
- Page 313 and 314:
Статистички годишњ
- Page 315 and 316:
Статистички годишњ
- Page 317 and 318:
Статистички годишњ
- Page 319 and 320:
Статистички годишњ
- Page 321 and 322:
Статистички годишњ
- Page 323 and 324:
Статистички годишњ
- Page 325 and 326:
Статистички годишњ
- Page 327 and 328:
Статистички годишњ
- Page 329 and 330:
Статистички годишњ
- Page 331 and 332:
Статистички годишњ
- Page 333 and 334:
Статистички годишњ
- Page 335 and 336:
Статистички годишњ
- Page 337 and 338:
Статистички годишњ
- Page 339 and 340:
Статистички годишњ
- Page 341 and 342:
Статистички годишњ
- Page 343 and 344:
Статистички годишњ
- Page 345 and 346:
Статистички годишњ
- Page 347 and 348:
Статистички годишњ
- Page 349 and 350:
Статистички годишњ
- Page 351 and 352:
Статистички годишњ
- Page 353 and 354:
Статистички годишњ
- Page 355 and 356:
Статистички годишњ
- Page 357 and 358:
Статистички годишњ
- Page 359 and 360:
Статистички годишњ
- Page 361 and 362:
Статистички годишњ
- Page 363 and 364:
Статистички годишњ
- Page 365 and 366:
Статистички годишњ
- Page 367 and 368:
Статистички годишњ
- Page 369 and 370:
Статистички годишњ
- Page 371 and 372:
Статистички годишњ
- Page 373 and 374:
Статистички годишњ
- Page 375 and 376:
Статистички годишњ
- Page 377 and 378:
Статистички годишњ
- Page 379 and 380:
Статистички годишњ
- Page 381 and 382:
Статистички годишњ
- Page 383 and 384:
Статистички годишњ
- Page 385 and 386:
Статистички годишњ
- Page 387 and 388:
Статистички годишњ
- Page 389 and 390:
Статистички годишњ
- Page 391 and 392:
Статистички годишњ
- Page 393 and 394:
Статистички годишњ
- Page 395 and 396:
Статистички годишњ
- Page 397 and 398:
Статистички годишњ
- Page 399 and 400:
Статистички годишњ
- Page 401 and 402:
Статистички годишњ
- Page 403 and 404:
Статистички годишњ
- Page 405 and 406:
Статистички годишњ
- Page 407 and 408:
Статистички годишњ
- Page 409 and 410:
CONTENTS OF MAPS AND CHARTS1. GEOGR
- Page 411 and 412:
EDITIONS OF THE STATISTICAL OFFICE
- Page 413 and 414:
ASSOCIATES ON COMPILING OF THE YEAR
- Page 415:
CIP - Каталогизација