Acta rheumatologica - Institut za reumatologiju
Acta rheumatologica - Institut za reumatologiju
Acta rheumatologica - Institut za reumatologiju
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
topoizomeraze I određena je nizom od 11 aminokiselinskih ostataka od kojih 6 postoje i u grupno<br />
specifičnom p30 gag antigenu retrovirusa (4). Na molekulu topoizomeraze I ima bar još dva epitopa koji<br />
nisu homologi sa retrovirusnim antigenima (4). Neka od antitela specifičnih <strong>za</strong> retroviruse reaguju i sa<br />
topoizomerazom I. Ona su doka<strong>za</strong>na kod 25% bolesnika sa SSK, ali pojava antitela na retroviruse ne<br />
koreliše sa pojavom anti-topo I antitela (1).<br />
Mehani<strong>za</strong>m prezentovanja epitopa topoizomeraze I koji rezultira aktivacijom topo I reaktivnih<br />
ćelija T kao i ćelija B koje pamte, nije sasvim jasan (3). Topo I reaktivne ćelije T bolesnika sa SSK su<br />
aktivisane, <strong>za</strong> razliku od odgovarajućih ćelija koje postoje i kod zdravih osoba, ali ostaju "mirne" (3).<br />
Topo I reaktivne ćelije T bolesnika sa SSK prepoznaju neke od skrivenih antigenskih determinanti<br />
molekula topoizomeraze I koje se pod normalnim okolnostima ne prezentuju. Kod anti-topo I pozitivnih<br />
bolesnika sa SSK došlo je do otkrivanja takvih determinanti. Mogući način otkrivanja skrivenih epitopa je<br />
fragmentacija molekula topo I usled oksidativnih reakcija indukovanih ishemijom i reperfuzijom<br />
karakterističnim <strong>za</strong> SSK, koje nastaju pri teškoj mikrovaskulopatiji čestoj kod anti-topo I pozitivnih<br />
bolesnika sa SSK. (3). Nalaz ovih antitela pozitivno koreliše sa fenotipovima HLA-DRB1(DRB1*1101,<br />
DRB1*1104, DRB1*1502,) <strong>za</strong>tim HLA DQB1 (DQB1*0301, DQB1*0601 ), i HLA-DPB1 (DPB1*1301,<br />
DPB1*0901) (5).<br />
Anti-topoizomera<strong>za</strong> I antitela učestvuju u patogenezi SSK. Ovo se <strong>za</strong>sniva na doka<strong>za</strong>noj vezi tih<br />
antitela i antifibroblastnih antitela (AFA). Naime, poka<strong>za</strong>lo se da anti-topo I antitela reaguju kao AFA.<br />
Antitela specifična <strong>za</strong> fibroblaste doka<strong>za</strong>na su 1999. kod bolesnika sa SSK (6). Ona su doka<strong>za</strong>na na<br />
fibroblastima pluća odraslih ljudi (6) <strong>za</strong> čije se opne vezuju, a kasnije i na fibroblastima neonatalnog<br />
dermisa, na fibroblastnoj ćelijskoj liniji hTERT-BJ1, kao i na ćelijskom linijama mišjih fibroblasta<br />
NIH3T3 i pacovskih fibroblasta RAT-2 (7). Ta antitela se ne vezuju <strong>za</strong> endotelne ćelije niti <strong>za</strong> ćelije<br />
glatkih mišića. Antifibroblastna antitela koja se nalaze u oko 46% bolesnika sa SSK mogu da prodru u<br />
fibroblaste na specifičan, kaveolinom posredovan način, i tada indukuju ispoljavanje proadhezivnog i<br />
proinflamacijskog fenotipa fibroblasta (8,9) veoma značajanog u patogenezi SSK. Henault je 2004 prvi<br />
doka<strong>za</strong>o da se i anti-topo I antitela direktno vezuju <strong>za</strong> determinante na opnama čovečjih plućnih<br />
fibroblasta ćelijske linije WI-38, i pokazuju svojstva karakteristična <strong>za</strong> antifibroblastna antitela.<br />
Uostalom, i AFA pozitivni serumi, kada se primeni tehnika indirektne imunofluorescencije na ćelijama<br />
plućnih fibroblasta WI-38 uslovljavaju nukleolusnu fluorescenciju i granularnu fluorecenciju jedra vrlo<br />
sličnu tipu fluorescencije svojstvenom anti-topoizomera<strong>za</strong> I antitelima (7). S druge strane, imunoblot<br />
tehnikom kao i tehnikom ELISA doka<strong>za</strong>no je da AFA pozitivni serumi bolesnika sa SSK reaguju<br />
specifično sa topoizomerazom I (7). Otvoreno je pitanje koji površinski antigen fibroblasta prepoznaju<br />
anti-topo I antitela. Mogućno je da se topoizomera<strong>za</strong> I nalazi na površini fibroblasta što nije doka<strong>za</strong>no, ili<br />
da anti-topo I antitela unakrsno reaguju sa nekim proteinom opne fibroblasta koji <strong>za</strong> sada nije<br />
identifikovan. Podatak da anti-topo I antitela prepoznaju epitope na površini fibroblasta, posebno i plućnih<br />
fibroblasta, jako potkrepljuje pretpostavku o njihovom učešću u mehanizmima koji dovode do oštećenja<br />
pluća bolesnika sa SSK (7).<br />
Tehnike određivanja antitopoizomera<strong>za</strong> I antitela<br />
Antitopoizomera<strong>za</strong> I antitela su prvobitno otkrivena u serumima bolesnika sa sistemskom<br />
sklerozom (SSK), ali su kasnije doka<strong>za</strong>na i u serumima bolesnika sa nekim drugim oboljenjima. Kod 70–<br />
97% bolesnika sa SSK mogu se tehnikom indirektne imunofluorescencije (TIIF) na ćelijama HEp-2 kao<br />
antigenoj podlozi otkriti totalna antinukleusna antitela (10, 11, 12, 13, 14, 15, 16). Ako se pri tom<br />
testiranju vidi mrljasti nukleolusni tip fluorescencije uz fino mrljastu, gustu, ponekad homogenu<br />
fluorescenciju nukleoplazme, to ukazuje na anti-topoizomera<strong>za</strong> I antitela (13,17,18). U tim slučejevima<br />
kondenzovani hromosomski region u mitotskim ćelijama fluorescira, dok u citoplazmi nema<br />
fluorescencije (12). Nukleolusna fluorescencija postoji <strong>za</strong>to što je topoizomera<strong>za</strong> I onih ćelija koje su u<br />
deobi lokalizovana i u nukleolusu, a posebno i u njegovim regionima NOR (nukleolusni organizujući
Change language