R - Lorentz JÄNTSCHI

Kod tečno-čvrste hromatografije do razdvajanja dolazi usled razlike u
apsorpcionoj sposobnosti molekula različitih komponenata smeše na površini
nepokretne faze. S obzirom da je u osnovi razdvajanja apsorpcija, drugi naziv za
tečno-čvrstu hromatografiju je apsorpciona hromatografija. Kao nepokretna faza u
apsorpcionoj hromatografiji najčešće se koriste supstance neorganskog porekla, kao
što su: silika gel, aluminijum-oksid i slično.
U apsorpcionoj hromatografiji retencija se menja u zavisnosti od zapreminskog
udela polarnije komponente pokretne faze (φ) prema jednačini 27-34 :
R M
= m + nlogϕ
(5)
gde je m odsečak, a n nagib u jednačini (5).
U tečno-tečnoj hromatografiji retencija je posledica raspodele između dve
tečne faze koje se ne mešaju. Jedna tečna faza je pokretna, dok je druga nepokretna i
vezana (fizički ili hemijski) za površinu nosača, obično silika gela.
Zavisnost između retencije i sastava pokretne faze u tečno-tečnoj
hromatografiji može se opisati kvadratnom jednačinom 35-40 :
R = A ϕ +
M
2
0
ϕ + B RM
(6)
u kojoj su:
A i B – konstante za datu kombinaciju rastvorak-pokretna-nepokretna faza,
φ – zapreminski udeo organskog rastvarača u pokretnoj fazi,
RM 0 – retencija rastvoraka u pokretnoj fazi pri φ = 0.
Dokazano je da je konstanta A najčešće mala 19,36,41-43 , pa se prvi član u
kvadratnoj jednačini može zanemariti. Ovo se posebno odnosi na pokretnu fazu
metanol-voda 44-46 . U tom slučaju jednačina (6) dobija oblik:
RM = RM
0
+
Sϕ
Doktorska disertacija Lidija Jevrić
(7)
- 5 -