Sadrzaj,uvodnik 13.indd - Industrija

uvodnik 

Broj 13/2008 

industrija 

Poštovani čitaoci, 

ljudski je nadati se i verovati da svaka nova godina daje šansu 

za no vi po če tak. Ali, ka ko su mu dri re kli u ne kim vre me ni ma pre 

na šeg da sa da šnjost i bu duć nost zavisi od prošlosti, ova 2008. u 

dobroj meri, ako izuzmemo politiku i njen kobni uticaj po ekonomiju 

ovog prostora, biće obeležena onim što je ura đe no u 2007, 

tačnije u njenoj drugoj polovini. Tada je konačno, posle raznih 

otezanja i zatezanja, potpisan sporazum CEFTA 2006, ko jim se 

stvara okvir za postojanje jedinstvenog prostora za nesmetanu 

tr go vi nu i po slo va nje u ze mlja ma pre sve ga biv še SFRJ, a i ze ma lja Bal ka na. Ovo je istinska 

šansa da privrede onih zemalja koje zaostaju dobiju prostor i pomoć za poboljšanje 

sta nja, a da one ko je pred nja če do bi ju stan dar de po treb ne za uklju če nje u evrop sku po rodicu 

naroda i zemalja, ukratko EU. 

A da bi jed na ze mlja mo gla da ne što po nu di, mo ra da se raz vi ja i na unu tra šnjem pla nu, 

odnosno da unapređuje poziciju svojih područja, oblasti, regiona. Srbija ima, kao i uvek, 

potencijala, a da bi ih i iskoristila, odnosno počela da koristi na pravi način, već jednom, 

ekipa iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Vlade Srbije sačinila je Strategiju 

regionalnog razvoja Srbije od 2007. do 2012. godine. Odabrane delove važne za sa gle dava 

nje te me ovog bro ja In du stri je da je mo na uvid, uz na po me nu da se i sam po jam "re gion" 

drugačije definiše u okviru Srbije, a drugačije na nivou EU. Pitanje razvoja regiona u Srbiji 

i dalje ima latentnu političku konotaciju, pa nije daleko od pameti da će tu biti puno poteza 

nja i po vla če nja, ali či ni se ne na do bro bit svih... 

Bi lo ka ko bi lo, i ovaj za pis ko ji osta vlja mo u te mi In du stri je br. 13, ne ka bu de na ko rist 

onima koji umeju da sagledaju moguće šanse. 

Još je dan, da lji po gled u pro šlost da je mo kroz pri ču o stvar nom po čet ku ber zan skog 

po slo va nja u Sr bi ji. Bi lo je to 1852. A vek i po ka sni je, lju di u Sr bi ji iz gle da da će do bi ti 

mo guć nost da ose te ča ri od ko ri sti po se do va nja ak ci ja ma. Da li se mo že re ći da se na taj 

način Srbija vraća polako ali sigurno u davno zaboravljenu, razvijenu poslovnu prošlost? 

Saznaćemo, kako sadašnja 2008. bude odmicala... 

Hvala na čitanju. 

Boris Gajić 

Glavni i odgovorni urednik 

Indeks oglašivača 

Avalon Partners d.o.o. .................................................................................................... 40 

Bazis Grupa ............................................................................................................... 32 

Bazis Event Media ......................................................................................................... 46 

Cummins SerboMonte ............................................................................................. 23, K3 

Dalekovod ............................................................................................................................. 8 

eKapija ....................................................................................................................... 6, 7, 9 

Elektrozaštita ....................................................................................................... K1, 15, 33 

Energoprojekt Oprema ................................................................................................. 39 

El-Co .................................................................................................................................... 36 

Gastec .............................................................................................................................. 49 

Genesis .......................................................................................................................... 30 

Graevinski centar Bazis ................................................................................................ K2 

Henkel ......................................................................................................................... K1, 17 

Jumo ...................................................................................................................................... 7 

Minel Elip .................................................................................................................... 16, 35 

Messer Tehnogas AD, Beograd ................................................................................... 24 

Moeller electric ................................................................................................................. 26 

Obo Bettermann ........................................................................................................... 3, 34 

Rent Up Balkan d.o.o. .................................................................................................... K4 

Société Généralé de Surveillance S.A. ....................................................................... 38 

Vino Župa ....................................................................................................................... 18 

Zorka Alas Kamen ........................................................................................................ K1 

Glavni i odgovorni urednik 

Boris Gajić /bgajic@bem.co.yu/ 

Tehnički urednik - design & prepress 

Miloš Jarić /mjaric@bem.co.yu/ 

Uređivački odbor: 

• prof. dr Miloš Nedeljković, dekan 

Mašinskog fakulteta Univerziteta u 

Beogradu 

• prof. dr Mile Jović, Edinborough Business 

School, Velika Britanija 

• mr Miloš Đukić, dipl. inž. maš. 

• Miloš Hadžić, dipl. inž. el. 

• Goran Šćekić, SAACKE Gmbh&Co KG 

Pisali su u ovom broju: 

Ivana Domazet 

Ivan Latinović, el. inž. 

Kostadin Jovanović, dipl. ecc. 

Dragan Miletić, dipl. inž. 

dr Dragan Momirović 

Milenko Jovanović, dipl. inž. 

Veselin Marković 

Marketing 

Dragana Bakić 

Goran Veselinović 

Slobodanka Petrović, dipl. ecc. 

Katarina Đurić 

Sekretar redakcije 

Gordana Petrović 

Lektura i korektura 

Redakcija 

Štampa 

AMD sistem, Prvomajska 110a, Zemun 

Izdavač 

BAZIS EVENT MEDIA d.o.o. 

Grčića Milenka 39, 11000 Beograd 

Za izdavača 

Predrag Pavišić 

Đorđije Kujundžić, dipl. inž. građ. 

Tel./faks: 

+381 11 3088 313; 3809 235; 3820 652 

E-mail: 

magazin.industrija@yahoo.com 

Web: 

www.bem.co.yu 

Naslovna strana: 

Elektrozaštita d.o.o. - www.elektrozastita.com 

CIP - Katalogizacija u publikaciji 

Narodna biblioteka Srbije, Beograd 

62 

ISSN 1452 - 3639 = Industrija (Beograd. 2006) 

COBISS.SR-ID 128184844 

4 industrija 13/2008

sadržaj 

Broj Broj 13/2008 1/2005 

U fokusu: 

Vino Župa 

DOBRA 

KOMUNIKACIJA SA 

KOOPERANTIMA 

U fokusu: 

Industrijski razvoj regiona 

U svačijem interesu 

10 

N 

ajveći bruto domaći proizvod po stanovniku od svih republika bivše 

Jugoslavije ima Slovenija a najmanji Bosna i Hercegovina, proizlazi iz 

nedavno objavljenih podataka Evrostata, statističke agencije EU. 

Sr bi ja je, pre ma pro ra ču ni ma Evro sta ta, 2006. ima la pro se čan BDP po sta nov ni ku 

za 67% ni ži od pro se ka u 27 ze ma lja čla ni ca Uni je, a isti ni vo BDP-a za be le žen je i u 

Crnoj Gori. Najbolje plasirana po ovom merilu je Slovenija... 

18 

U fokusu: 

Moeller electric d.o.o. 

BRZIM 

KORACIMA 

KA VRHU 

26 

reflektor 6 

u fokusu: industrijski razvoj regiona 

Spisak prednosti i mana 12 

Sporazum CEFTA 2006: I posle svega - saradnja! 20 

Deset godina Messer-a u Srbiji 24 

ekologija 

Ekološki problemi i stanje životne sredine 

timočkog regiona (1. deo) 28 

mašine i oprema 

Genesis: Partner kvalitetne i kompletne ponude 30 

Honda: Kosačice za profesionalnu upotrebu 32 

predstavljamo 

Elektrozaštita: Mali, ali odabrani tim stručnjaka 33 

Obo Bettermann: VBS – Sistemi za spajanje 

i pričvršćivanje 34 

Minel Elip: Proizvodi koji poštuju zahteve tržišta 35 

Energoprojekt Oprema: Doprinos zaštiti životne sredine 39 

reč stručnjaka 

Distribucija električne energije - Viši harmonici (2. deo) 40 

Formiranje cena industrijskih proizvoda 42 

bezbednost i zdravlje na radu 

Opasnosti i zaštita pri unutrašnjem transportu 44 

vremeplov 

Berza: Na astalu tevter 47 

vodič 

Izbor sajmova u zemlji i inostranstvu u 2008. 48 

Besplatni primerci "Industrije"! 

Uželji da časopis Industrija dođe na što više adresa, obaveštavamo 

vas da od ovog broja svoj primerak/primerke 

Industrije možete dobiti besplatno! 

Potrebno je samo da popunite formular sa odgovarajućim 

podacima i pošaljete isti elektronskim putem na E-mail adresu 

info @bem.co.yu; ili re dov nom po štom na adre su Ba zis Event 

Media, Grčića Milenka 39, 11000 Beograd; ili faksom na broj 

011/3809 235. 

Formular za besplatne primerke Industrije nalazi se i na sajtu 

www.bem.co.yu. 

Napomena: Izdavač zadržava pravo da primerke časopisa šalje 

samo onim preduzećima i institucijama koje ispunjavaju preduslove 

definisane politikom izdavača. Ova ponuda važi isključivo za teritoriju 

Srbije. 

Hva la vam što nas či ta te! 

Uredništvo

eflek 

Vesti 

IZ VOR: WWW.EKAPIJA.COM 

NBS za bri nu ta zbog 

te ku ćih eko nom skih kre ta nja 

Referentna kamatna stopa ostaje 

nepromenjena na nivou od 10%, 

na ko ji je po dig nu ta u de cem bru pro šle 

go di ne, od lu čio je sredinom januara ove 

go di ne Monetarni odbor Narodne banke 

Srbije posle razmatranja aktuelnih 

ekonomskih kretanja. 

Ovakva kamatna stopa, na osnovu 

raspoloživih informacija i po oceni Monetarnog 

odbora, obezbeđuje ostvarenje 

cilja da bazna inflacija u 2008. godini 

bu de u ra spo nu od 3 do 6%. 

Monetarni odbor, međutim, sa zabrinutošću 

prati tekuća ekonomska kretanja, 

koja nalažu visok nivo restriktivnosti 

monetarne politike, zbog akumuliranih 

inflatornih pritisaka, kako eksternih tako 

i internih, prenesenih iz prethodne u ovu 

godinu, navodi se u saopštenju tog tela. 

U pr vom re du to se od no si na zna čajno 

po sku plje nje de ri va ta zbog re kord no 

visoke cene nafte na svetskom tržištu, 

ali i na nesmanjena inflatorna očekivanja 

i pritiske domaće tražnje, posebno u 

decembru 2007. godine. 

Monetarni odbor će pažljivo pratiti 

dalja kretanja i kada na kraju meseca 

bude imao dodatne podatke, uključujući 

i ja nu ar sku sto pu in fla ci je, na na red noj 

sednici oceniće postojeći nivo restriktivnosti 

monetarne politike, navedeno je u 

saopštenju. 

Srbije nema na listi fondacije “Heritage” 

Američka fondacija “Heritage” ob javila 

je rang-listu zemalja prema ekonomskim 

slobodama i među 157 država, 

Srbije ni ove godine nema. Iz ocenjivanja 

smo bili isključeni i prošle godine, a to 

je, kaže analitičar Centra za slobodno 

tržište Aleksandar Stevanović, gore nego 

da smo do bi li i naj ni žu oce nu. “Kad ‘He rita 

ge’ ze mlju sklo ni sa li ste ofi ci jel nog 

oce nji va nja i od lu či se sa mo za opi snu 

ana li zu sta nja, to je lo ša po ru ka in ve stito 

ri ma”, na vo di Ste va no vić. A, u tom opisnom 

za ključ ku “He ri ta ge” je na veo da 

nam sud stvo ni je ne za vi sno, da je ko rupci 

ja vi so ka, da nam je in fla ci ja 

znat no iz nad evrop skog pro se ka, 

da su ka pi tal ne tran sak ci je pod 

kon tro lom dr ža ve. 

Po red to ga, ni su za šti će na 

vlasnička prava, trgovina je samo provizorno 

slobodna, te da je dobijanje 

do zvo la za bi znis pre mre že no su vi še 

dugim birokratskim procedurama... Jedina 

zna čaj na po hva la je ste pri va ti za ci ja 

bankarskog sektora. 

Iz NIP za In du strij ski park u Bač koj To poli 49 mi li o na di na ra 

SO Bač ka To po la je za ovu go di nu 

iz Nacionalnog investicionog plana 

dobila 49 miliona dinara za izgradnju 

Industrijskog parka, sa op šte no je iz te 

opštine. Novac će biti utrošen za izgradnju 

put ne mre že u In du strij skoj zo ni, što će, uz 

40 miliona dinara koje je lane ta lokalna 

samouprava obezbedila od vojvođanskog 

Fonda za kapitalna ulaganja, omogućiti 

izgradnju unutrašnje komunalne infrastrukture 

u tom prostoru. Prilaz Industrijskom 

parku biće obezbeđen izgradnjom 

istočne obilaznice oko grada za koju je 

la ne do bi je na fi nan sij ska po dr ška NIP u 

iznosu od 105 miliona dinara. U toj opštini 

oče ku ju da će opre de lje na sred stva NIP 

mo ći da se ko ri ste u pr vom kvar ta lu ove 

godine, za kada se planira i početak radova 

na realizaciji tog najznačajnijeg projekta 

privrednog razvoja Bačke Topole. 

“Sr bi ja gas” pri pre ma ta rif ni 

si stem za ce nu ga sa 

toku su aktivnosti koje će omogućiti 

primenu tarifnog sistema u 

U 

gasnom sektoru Srbije, navedeno je u 

saopštenju Javnog preduzeća “Srbijagas”, 

uz napomenu da to preduzeće i 

Agencija za energetiku intenzivno rade 

na usklađivanju i definisanju svih parametara, 

koji će uticati na formiranje 

cene prirodnog gasa. 

Inflacija u decembru 1,2% 

Inflacija u decembru prošle godine, merena 

metodologijom Evropske unije, iznosila 

je 1,2 %, dok je na go di šnjem ni vou prosečno 

iznosila 6,5 %, saopštio je Republički 

zavod za statistiku. Prema metodologiji 

EU, in fla ci ja se me ri na osno vu pro seč ne 

promene maloprodajnih cena robe i usluga 

za lič nu po tro šnju, a uklju ču je i ce nu 

iznajmljivanja stana (renta), finansijske 

usluge, usluge obrazovanja i ugostiteljske 

uslu ge. U de cem bru 2007. go di ne, u od nosu 

na pret hod ni me sec, naj vi še su po ra sle 

cene alkoholnih pića i duvana za 3,4%, 

hrane i bezalkoholnih pića 2%, transporta 

1,8%, zatim cene usluga u restoranima i 

hotelima 0,6%. 

Posle privatizacije bolji rad 

Fabrike hartije u Čačku 

Fabrika hartije u Čačku je po sle vi še godišnje 

krize, zahvaljujući novom većinskom 

vlasniku firmi “Cestijm” iz So fi je, na 

putu blagog oporavka, izjavio je direktor 

fabrike Dragan Milenković. Prema njegovim 

re či ma, fa bri ka 

me seč no pro iz vodi 

oko 1.300 to na 

pa pi ra, 300 to na 

vi še ne go pre privatizacije, 

ali to još 

nije dovoljno za pozitiv 

no po slo va nje. 

Milenković je rekao 

da je pro iz vod nja 

povećana s manjim 

brojem radnika - u fabrici je pre privatizacije 

u ju lu pro šle go di ne ra di lo 495 lju di, na 

osnovu socijalnog programa otišlo je 230, 

dok je u rad ni od nos pri mlje no de se tak radnika. 

Sada je iskorišćenost kapaciteta oko 

50%, a zahvaljujući većoj produktivnosti 

proizvodnja se približava količini od 1.500 

tona mesečno, što omogućava rentabilno 

poslovanje fabrike koja je praktično jedini 

preostali aktivni proizvođač papira u Srbiji. 

Bugarska firma namerava da u rekonstrukciju 

papir-mašina ulozi dva miliona 

evra, što bi ot klo ni lo uska gr la i po ve ća lo 

mesečnu proizvodnju na oko 2.000 tona. 

Predviđena je i obnova rada energane snage 

8,6 me ga va ta. 


eflektor 

Vesti 

“Ro bo takt” u Sr bi ji pro dao de vet ro bo ta 

“Robotakt”, jedina srpska firma koja 

sklapa robote za domaću industriju, 

tokom prošle godine prodala je devet 

robota po prosečnoj ceni od 27.000 

evra. “Je dan od naj ve ćih svet skih pro izvođača 

ABB šalje robote ‘Robotaktu’, 

a stručnjaci našeg preduzeća ih ugradnjom 

softvera i ostale potrebne opreme 

prilagođavaju potrebama tržišta”, objasnio 

je Željko Krstivojević, direktor te 

firme iz Valjeva. 

“Ži vot ni vek ro bo ta je 100.000 rad nih 

sati. U Srbiji trenutno ima 30 robota u 

in du stri ji, dok ih u ze mlja ma u okru že nju 

ima vi še. Ro bot ko ji se naj če šće sre će na 

srpskom tržištu težak je 240 kilograma 

i visok približno metar”, kazao je Krstivoje 

vić i do dao da su “ma li me tal ni lju di” 

naj če šće an ga žo va ni na po slo vi ma za va riva 

nja, ali da oba vlja ju i dru ge po slo ve. 

Prema njegovim rečima, robot u livnici 

u Sečnju opslužuje livačke prese, u Beogradu 

roboti pakuju kafu i deterdžente za 

rublje, u Zemunu robot sastavlja vodomere, 

u Uži cu pra vi ko tlo ve za gre ja nje, a u 

Kuli polira sanitarne armature. Masovniju 

robotizaciju srpske industrije tre ba očekivati 

u narednih četiri do pet godina, s 

ob zi rom na to da rad ni sat ro bo ta ko šta 

ma nje od 2,5 evra ka da se pre ra ču na 

ce na ro bo ta, nje gov ži vot ni vek i tro ško vi 

održavanja. 

Holanđani zainteresovani da 

gra de hlad nja ču u Le skov cu 

Načelnik Jablaničkog okruga Slobodan 

Ko cić iz ja vio je da je jed na fir ma iz 

Holandije, čiji naziv nije saopštio, izrazila 

spremnost da u Leskovcu izgradi hladnjaču 

za vo će, po vr će i druge 

pre hram be ne 

proizvode. Vrednost 

in ve sti cije 

je oko 3,5 

mi li o na evra, 

a podizanje tog 

objek ta u Tu re kovcu 

u bli zi ni gra da treba 

lo bi da poč ne ove go di ne. Oče ku je se 

da će u hlad nja či po sao do bi ti vi še od 50 

radnika.

eflektor 

Vesti 

USAID pokreće dva velika projekta 

za podsticanje ekonomskog razvoja u Srbiji 

Američka agencija za međunarodni 

razvoj (USAID) najavila je početak 

faze implementacije dva nova projekta 

za razvoj konkurentnosti, čiji je cilj da 

promovišu ekonomski razvoj u 

ključnim sektorima u Srbiji. 

Za realizaciju ova dva projekta, 

vredna ukupno blizu 

39 miliona američkih dolara, 

sred stva je obez be dio 

USAID, uz po dr šku američkog 

naroda. Ambasador 

SAD u Beogradu, Kameron 

Manter, izjavio je na konferenciji 

za novinare da su voćarstvo, vinogradar 

stvo, hra na, di zajn, IT sek tor ve li ki 

privredni potencijali Srbije i da su za njihov 

raz voj i pla sman na ino stra na tr ži šta 

potrebna dodatna ulaganja. Cilj USAID 

pro je ka ta je po ve ća nje pro da je i iz vo za, 

privlačenje novih investicija i kreiranje 

novih radnih mesta u proizvodnji, uslugama 

i poljoprivredi. On je napomenuo da 

će za Projekat za razvoj konkurentnosti 

biti izdvojeno 14 miliona američkih dolara, 

a za raz voj Agro bi znis pro jek ta 25 

miliona dolara. 

Direktor USAID Pro gra ma za raz voj 

konkurentnosti, Vi li jem Siz, re kao je da je 

projekat počeo izradom studije o mogućnosti 

i ograničenjima razvoja 12 ključnih 

grana srpske privrede. Podaci studije, 

koja je obuhvatila 100 kompanija, govore 

da srp ska pred u ze ća idu u pra vom smeru, 

ali su iz ra zi la po tre bu za po bolj ša njem 

u sektorima prodaje i marketinga, 

obrazovanja i obuke i usklađivanja 

zakonodavstva. 

Džin Nil, di rek tor Agrobiznis 

projekata re kao je da će 

USAID podstaći ekonomski 

razvoj kroz podršku poljoprivredi 

Srbije u narednih pet 

godina, kako bi ona postala konkurentnija 

na lokalnom, regionalnom 

i međunarodnom tržištu. Projekat 

će biti fokusiran na unapređenje poljoprivredne 

proizvodnje, rast kvaliteta prerade 

poljoprivrednih proizvoda, otvaranje 

novih tržišta za izvoz i jačanje kapaciteta 

proizvođača i uslužnih organizacija koje 

podržavaju poljoprivredu Srbije. Projekat 

će obuhvatiti sektore bobičastog voća, 

mlekarske industrije, aromatičnog bilja, 

začina i pečuraka, stočarstva, voća i 

povrća. Kako je naveo, bespovratni krediti 

poljoprivrednicima, u zavisnosti od 

projekta, iznosiće do 100.000 američkih 

dolara. 

Vla da Sr bi je utvr di la Pred log iz me na 

Za ko na o za šti ti kon ku ren ci je 

Vlada Srbije utvrdila je 

17. januara Predlog 

izmena Zakona o zaštiti 

konkurencije, kojima se 

jača položaj Komisije za 

za šti tu kon ku ren ci je. 

Pred lo že nim iz me na ma 

ot kla nja ju se ne do sta ci 

zakona koji su uočeni u 

prethodnom periodu. “Komisija za zaštitu 

konkurencije ovim promenama dobija 

ovlašćenje da samostalno izriče novčane 

kazne, kao i meru dekoncentracije”, 

istakao je ministar za trgovinu i usluge 

Pre drag Bu ba lo i na veo da je ovim iz mena 

ma prag za utvr đi vanje 

koncentracije sa 10 

miliona evra godišnjeg 

prihoda za sve učesnike 

koncentracije podignut 

na 20 mi li o na di na ra 

po sva kom uče sni ku 

koncentracije. “Vlada je 

usvojila i Predlog izmena 

Zakona o javnim nabavkama, kojima se 

olakšava pristupanje u procesu javnih 

na bav ki, ukla nja ju od re đe ne ko li zi je 

u dosadašnjem zakonu i uvrštavaju u 

zakon evropski standardi”, objasnio je 

Bubalo. 

Oštrije kazne za kršenje 

antimonopolskih propisa 

Slovenačka Uprava za zaštitu konkurencije 

najavila je oštrije kazne za 

kompanije koje prekrše antimonopolske 

propise. Najavljujući pooštravanje kazni za 

pre kr ši o ce pra vi la slo bod ne kon ku ren ci je, 

di rek tor ove slu žbe Ja ni Sor šak je ujedno 

re kao da je ova 

in sti tu ci ja tre ba lo 

agresivnije da deluje 

da bi obez be di la konkurenciju 

na tržištu. 

Prema njegovim rečima, 

ka zne za kompanije 

za povredu konkurencije kreću se 

od 125 hi lja da do 375 hi lja da evra, ali je 

najveća kazna koju Uprava može da utvrdi 

125 hi lja da evra. Na osno vu pred lo ga 

Upra ve, sud mo že da iz rek ne ka znu do 375 

hi lja da evra. No vi za kon ko ji je u pri pre mi 

prilagodiće kazne evropskim standardima, 

što zna či da će one za vi si ti od go di šnjeg 

prihoda kompanije koja krši antimonopolski 

zakon. Prema predlogu zakona, kazna 

mo že da do stig ne i de set od sto go di šnjeg 

prihoda kompanije. 

Ugovoreno projektovanje 

gasovoda kroz Hrvatsku 

Ugovor o izradi glavnih i građevinskih 

projekata za magistralne gasovode, 

koji će se graditi u drugom investicionom 

ciklusu razvoja 

i izgradnje gasovoda 

Hr vat ske, od 2007. 

do 2011. go di ne, 

pot pi san je u “Plinac 

ro”-u. Ugo vor, 

vredan nešto više od 

12 miliona evra, potpisali 

su predstavnici “Plinacro”-a i firmi 

ko je su deo Po slov nog udru že nja - In že njerin 

ga za naf tu i gas, Eko ner ga i Elek tro projekta. 

Potpisivanju ugovora prethodio je 

međunarodni, prema Vodiču za nabavke 

Evropske investicione banke, sproveden 

jav ni ten der na ko ji se pri ja vi lo pet fir mi, 

a ponuda Poslovnog udruženja ocenjena 

je najpovoljnijom. Ugovor predviđa izradu 

glavnih i građevinskih projekata magistralnih 

gasovoda Like i Dalmacije, gasovoda 

srednje i istočne Hrvatske, kao i zapadne 

Istre. Prema rečima predsednika Uprave 

“Plinacro”-a Branka Radoševića, u drugom 

investicionom ciklusu izgradnje i modernizacije 

gasovodnog transportnog sistema 

otvo re no je čak 70 pro je ka ta u ko je će “Plinacro” 

uložiti 443 miliona evra. 

REGION 

IZ VOR: WWW.EKAPIJA.COM 

industrija 13/2008 9


U svaijem 

interesu 

Najveći bruto domaći proizvod 

po stanovniku od 

svih republika bivše Jugoslavije 

ima Slovenija, a 

najmanji Bosna i Hercegovina, 

proizlazi iz nedavno objavljenih 

podataka Evrostata, statističke 

agencije EU. Me renja 

pro seč nog BDP-a po sta novni 

ku za 2006. go di nu, pre ma 

stan dar di ma ku pov ne mo ći 

koji eliminišu razlike u cenama 

među zemljama, pokazala su 

da među državama nekadašnje 

SFRJ postoje primetne 

razlike. 

Sr bi ja je, pre ma pro računima 

Evrostata, 2006. imala prosečan 

BDP po sta nov ni ku za 67% 

ni ži od pro se ka u 27 ze ma lja člani 

ca Uni je, a isti ni vo BDP-a zabeležen 

je i u Crnoj Gori. Najbolje plasirana 

po ovom me ri lu je Slo ve ni ja, gde je 

prosečan BDP po sta nov ni ku la ni bio 

sa mo 12% ni ži od pro se ka EU. Hr vatska 

ima 48% ni ži BDP po sta nov ni ku 

od proseka Unije, Makedonija 72% a 

Bosna i Hercegovina čak 74%! 

Podaci Evrostata pokazuju da razlika 

u pro seč nom BDP-u Sr bi je i su sednih 

ze ma lja Ru mu ni je i Bu gar ske, 

ko je su u Uni ju ušle u ja nu a ru pro šle 

godine, i nije tako velika. Prosečan 

BDP po stanovniku u Rumuniji je 

61% is pod pro se ka u EU, a u Bu garskoj 

63% is pod pro seč nog za Uni ju. 

U regionu ubedljivo najni ži BDP po 

stanovniku po standardima kupovne 

mo ći ima Al ba ni ja, gde je BDP 

po stanovniku lane bio 79% is pod 

proseka EU. 

Država 

Prosečan BDP 

po stanovniku 

u odnosu na 

prosek EU 

Slovenija - 12% 

Hrvatska - 48% 

Rumunija - 61% 

Bugarska - 63% 

Srbija - 67% 

Crna Gora - 67% 

Makedonija - 72% 

Bosna i Hercegovina - 74% 

Albanija - 79% 

Tako kaže statistika, ali u podtekstu 

ove informacije sasvim jasno 

sto ji da raz li ke u BDP-u, po go to vo bivših 

ju goslovenskih republika, ističu 

nužnost saradnje. Osnov postoji, pre 

svega u kompatibilnosti, u manjoj ili 

većoj meri, privreda ovih zemalja (u 

pitanju je nekadašnji jedinstveni privredni 

prostor!), kao i u ne po sto ja nju 

jezičkih barijera. Ovo i drugi razlozi 

uči ni li su da ko nač no stu pi na snagu 

Spo ra zum CEF TA 2006, ko jim je 

omogućeno stvaranje jedinstvenog 

prostora za poslovanje. O tome i o 

aspektima razvoja regiona i područja 

u okvi ru Sr bi je, pišemo u te mi 

ovog broja Industrije. 




ufokusu 

In du strij ski raz voj re gi o na 

Spi sak pred nosti 

i ma na 

TEKST: BORIS GAJIĆ 

Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije za period od 

2007. do 2012. go di ne pred sta vlja pr vi stra teški razvojni dokument 

iz oblasti regionalnog razvoja koji na konzistentan i celovit 

način definiše osnovne razvojne prioritete regionalnog razvoja 

ze mlje i načine njihovog ostvarivanja u narednim godinama. 

I 

dok čekamo trenutak kada će i Srbija 

zva nič no bi ti na spi sku ono ga što sa činja 

va Evrop sku uni ju, ma da se to če kanje 

može meriti i nekakvim instrumentima 

koji pokazuju stepen frustriranosti zbog 

svega toga, zaboravlja se da položaj Srbije 

u toj ve li koj or ga ni za ci ji ko ja je uve la od re đene 

presedane na globalnom nivou, zavisi u 

najvećem obimu od nas samih, od politike 

u ekonomskom i svakom drugom pogledu 

ko ja se sa da vo di i ko ja će bi ti vo đe na u 

potonjim godinama. U tom smislu pitanje 

re gi o nal nog raz vo ja, pa još sa sta no vi šta 

industrije, ima svoju i te kakvu specifičnu 

te ži nu, jer se ra di u su šti ni o na či nu ka ko 

ćemo živeti. Proizvodnja je sve... 

Da li kao uteha mogu poslužiti in formacije 

koje po običaju stižu krajem svake 

ka len dar ske i po slov ne go di ne? Eto, 

"pro ce nje no je da ukup ne eko nom ske 

aktivnosti u 2007. godini, merene bruto 

do ma ćim pro iz vo dom i is ka za ne u stalnim 

ce na ma 2002. go di ne, ima ju rast od 

7,5% u od no su na pret hod nu go di nu". Ili, 

"in du strij ska pro iz vod nja je na sta vi la rast 

i u 2007. go di ni, i to od 4,6%. Ovom ra stu 

najviše je doprineo rast sektora prerađivač 

ke in du stri je, ko ji iz no si 5,4%". Da li su 

dakle ovakve i brojne druge informacije 

te melj pro ce ne da se re al no mo že mo 

na da ti bo ljem su tra, već u ovoj i u na rednim 

go di na ma? 

Jedan od prioriteta – aktivna 

politika regionalnog razvoja 

U od go vo ru se po lo gi ci po či nje od najznačajnijih 

dokumenata koji su rezultat 

promišljanja sadašnjosti i mogućih projek 

ci ja bu du ćih da na. Ta ko, Mi ni star stvo 

ekonomije i regionalnog razvoja definisalo 

je kao je dan od pri o ri te ta u svom ra du 

vođenje aktivne politike regionalnog razvoja. 

U okviru takve politike regionalnog 

razvoja, jedan od prioritetnih ciljeva će biti 

definisanje mehanizama za podsticanje 

ravnomernijeg regionalnog razvoja kako bi 

se zaustavili negativni trendovi i smanjile 

razlike u razvijenosti. 


u fokusu 


Razlike u stepenu razvijenosti u Republici 

Srbiji i teritorijalnih delova najviše su 

u Evro pi i po ka zu ju trend ra sta iz go di ne u 

godinu. Prema Indeksu razvojne ugroženosti, 

odnos između najrazvijenijeg i najnerazvi 

je ni jeg okru ga je 1:7, a ka da se po smatra 

ju ni ži ni voi raz li ka je još ve ća – od nos 

između najrazvijenijeg i najnerazvijenijeg 

okru ga je 1:15. 

Strateški pristup 

regionalnoj svakodnevici 

Prvi ozbiljan korak u rešavanju problema 

regionalnih dispariteta učinjen je donošenjem 

Strategije regionalnog razvoja Srbije 

za pe riod od 2007. do 2012. go di ne, ko ju 

je Vlada usvojila u januaru 2007. godine. 

Ovaj dokument, prvi put na sveobuhvatan 

i konzistentan način, posmatra regionalni 

razvoj u Srbiji, sve probleme i disparitete 

ko ji su na sta li i pred la že niz me ra za nji hovo 

ublažavanje i rešavanje. Pojam region u 

Strategiji podrazumeva „jedinice lokalne 

samouprave na području upravnih okruga" 

i ne odgovara definiciji koju koristi Evropska 

uni ja (u da ljem tek stu: EU), gde se 

region definiše kao ekonomski region. 

A šta se, iz me đu osta log, na vo di u 

Strategiji? Pre svega, konstatacija da se 

Regionalni raspored preduzeća: 

Naziv okruga 2001. 2005. 2005-2001. 

tokom više decenija regionalni razvoj nije 

posmatrao kao integralni deo ukupnog društveno-ekonomskog 

razvoja. Problematika 

regionalnog razvoja je marginalizovana, 

analizirana je kao jedna odvojena i ne mnogo 

značajna dimenzija ukupnog razvoja. 

Stalno se izbegavala činjenica da razvoj 

ima svoju regionalnu i prostornu dimenziju, 

te da definisanje institucionalnih razvojnih 

mehanizama nikako nije regionalno neutralno. 

Posmatrane su regionalne razlike 

sa aspekta nivoa razvijenosti, tako da su 

zanemarivane njihove ekonomsko-razvojne, 

socijalne, društvene, pa i političke 

reperkusije. Uglavnom, težilo se bržem 

razvoju nerazvijenih područja, za šta su 

se izdvajala određena sredstva i definisao 

podsticajni mehanizam. 

Ciljevi regionalnog razvoja su se definisali 

na uopšten način, i godinama ponavljali. 

Podsticajna politika, kao neka vrsta razvojne 

kompenzacije, ni je uspe va la da spre či 

dalje zaostajanje nerazvijenih područja. 

Takav pristup neminovno je vodio produbljavanju 

regionalnih i strukturnih razvojnih 

problema. Posledice u prostoru Republike 

Srbije su evidentne... 

U tom kon tek stu, pri mar ni cilj Stra tegije 

je donošenje novih institucionalnih 

rešenja, jer sva dosadašnja iskustva, kao 

2005/ 

2001. u % 

Br. preduzeća na 

1.000 stan. 

i postojeće tendencije u regionalnom razvoju, 

ukazuju da neadekvatan regionalni 

razvoj nije samo posledica defekata primenjivane 

politike regionalnog razvoja, nego 

prvenstveno nedostataka sistemskih i institucionalnih 

regulativnih mehanizama. 

Takođe, donošenje i sprovođenje Strategije 

je neophodno zbog proevropske 

orijentacije Republike Srbije, kako bi se, 

kroz jedan jasan i i argumentovan pristup, 

po ka za lo da ova ze mlja 

ras po la že sop stve nom 

ce lo vi tom re gi o nal nom 

disprop.* 

Republika Srbija 100,0 100,0 4.279 6,6 9 842 

Grad Beograd 36,4 39,5 3.728 15,7 17 61 

Severno-bački 3,9 3,8 116 4,6 13 37 

Srednje-banatski 1,6 1,6 15 1,4 5 20 

Severno-banatski 1,6 1,5 -9 -0,9 6 8 

Južno-banatski 3,1 3,3 234 11,5 7 33 

Zapadno-bački 2,0 2,0 41 3,1 6 4 

Južno-bački 11,0 11,4 715 10,0 13 116 

Sremski 3,1 3,0 86 4,3 6 8 

Mačvanski 2,9 2,8 44 2,3 6 15 

Kolubarski 2,5 2,1 -183 -11,3 7 20 

Podunavski 1,8 1,7 26 2,2 6 3 

Braničevski 1,7 1,6 9 0,8 6 13 

Šumadijski 2,5 2,4 45 2,8 6 35 

Pomoravski 2,9 2,5 -206 -10,7 8 20 

Borski 1,0 0,8 -44 -7,1 4 5 

Zaječarski 1,1 0,9 -122 -17,0 4 7 

Zlatiborski 2,7 2,6 50 2,8 6 9 

Moravički 3,1 3,0 43 2,1 9 11 

Raški 3,0 3,0 148 7,6 7 8 

Rasinski 2,1 2,1 48 3,4 6 13 

Nišavski 4,6 4,0 -176 -5,9 7 70 

Toplički 0,6 0,5 -40 -10,8 3 8 

Pirotski 0,9 0,7 -102 -17,7 4 15 

Jablanički 1,9 1,5 -202 -16,2 4 120 

Pčinjski 1,8 1,8 53 4,5 5 38 

*Odnos između najveće i najmanje opštine po broju preduzeća 

strategijom koja uvažava 

sve regionalne specifičnosti 

i regionalne razvojne 

potencijale i istovremeno 

uva ža va evrop ske standar 

de u ovoj obla sti. 

Neravnomernosti 

me đu re gi o ni ma 

Srbije 

Pri vre du Re pu bli ke 

Sr bi je u 2005. go di ni, 

posmatranu preko osnovnih 

finansijskih indikatora, 

ka rak te ri še ne rav nomeran 

regionalni razvoj, 

ne sa mo okru ga, ne go i 

unutar svakog okruga. 

Regionalne asimetričnosti 

su sle de će: po bro ju 

preduzeća 1:83, po broju 

zaposlenih 1:64, po ostvarenom 

ukupnom prihodu 

1:222, po do bi ti 1:239 i 

po gubitku 1:91. Najveće 

dis pro por ci je su unu tar 

Ju žno-bač kog, Ja bla ničkog 

i Ni šav skog okru ga 

pre ma bro ju pred u ze ća, 


u fokusu 


broju zaposlenih, ukupnom prihodu i dobiti, 

a pre ma ostva re nom gu bit ku naj ve ća 

razlika je u Gradu Beogradu. 

Grad Be o grad ima naj ve će uče šće u 

strukturi svih po ka zatelja, a najmanji uticaj 

na formiranje finansijskih indikatora ima 

Toplički okrug (sem u ostvarenoj dobiti gde 

je najmanje učešće Borskog okruga). Disproporcija 

između okruga: prema prihodu 

1:222, a prema dobiti 1:239. 

Najviše privrednih subjekata posluje na 

teritoriji Grada Beograda - 39,5% i Južnobač 

kog okru ga - 11,4%, a naj ma nje predu 

ze ća se na la zi u Pi rot skom - 0,7% i To pličkom 

okru gu - 0,5% (sa mo 4 pred u ze ća na 

1.000 stanovnika). U odnosu na 2001. 

godinu, na teritoriji Grada Beograda zabeležena 

je najveća stopa ra sta 15,7%, a u 

Pirotskom okrugu najveće smanjenje broja 

preduze ća po sto pi od 17,7%. 

U okviru pojedinačnih okruga, najveće 

disproporcije uočene su kod: Srednje- 

banatskog, Južno-bačkog, Kolubarskog, 

Nišavskog i Jablaničkog okruga, gde u jednoj 

opštini posluje preko 70% preduzeća 

okruga (Zrenjanin, Novi Sad, Valjevo, Grad 

Niš i Leskovac, respektivno), a učešće ostalih 

op šti na je is pod 10%. Od nos bro ja pred u- 

zeća u Jablaničkom okrugu između Leskovca 

i Cr ne Tra ve je 1:120, a u Ju žno-bač kom 

između Novog Sada i Titela 1:116. 

Najveće učešće u ukupnom prihodu 

privrede imaju Grad Beograd 45,2% i 

Ju žno-bač ki okrug 18,1%, a naj ma nje - 

Za je čar ski 0,5% i To plič ki okrug 0,2%. U 

odnosu na 2001. godinu, najveće povećanje 

ukupnog prihoda ostvareno je u 

Podunavskom okrugu (209,4% nominalno 

i 80,7% re al no) za hva lju jući kompaniji 

US Steel i na teritoriji Grada Beograda 

(180,3% no mi nal no i 63,7% re al no) a najveći 

realan pad ukupnog prihoda ostvaren 

je u Sred nje-ba nat skom 24,8% i To plič kom 

okrugu 39,9%. 

Ka ko na pi ta nje "Za što Sr bi ja?" od go va ra ju stran ci... 

Geografski položaj Srbije uvek je bio 

odličan za trgovinu i Srbija je uvek bila 

most između istoka i zapada. U moderna 

vre me na Sr bi ja je bi la pr va bal kan ska 

zemlja koja je shvatila potrebu da modernizuje 

svoju ekonomiju. Priliv novih poslova 

u sektoru finansijskih usluga učinile su 

da srpsko tržište najviše profitira od svih 

među balkanskim zemljama. Današnje 

naglo širenje srpske privrede doprinosi 

i boljim rezultatima na tržištu nego kod 

osta lih bal kan skih ze ma lja jer ima do bro 

razvijenu industriju, dobru organizaciju, 

manji su porezi i takse, a i administracija 

je manje komplikovana. Pored toga, Srbija 

ima obra zo va ne me na dže re, po sto ji naj noviji 

i fleksibilan finansijski sistem, dok će 

eko nom ski re zul ta ti ove go di ne bi ti naj bo lji 

u Evro pi. 

Ako imate kakvih sumnji u navedeno, 

proverite sami na sajtu kompanije Hamurabi 

(www.hamurabi.co.yu). Uvek po slov ni 

Arapi, u cilju povezivanja tržišta arapskih 

ze ma lja sa Sr bi jom, ura di li su ovaj sajt sa 

informacijama dostupnim na srpskom, 

engleskom i arapskom jeziku. 

Problemi u procesu tranzi ci je 

U poređenju sa drugima zemljama u 

tranziciji, Republika Srbija je mnogo kasnije 

počela reforme. I pored odgovarajućih 

na pre da ka, Sr bi ja je su o če na sa ve likim 

razvojnim ograničenjima: nizak 

BDP po sta nov ni ku u 2005. go di ni od 

oko 3500 USD; visok procenat siromašnih 

(10-20%); visoka stopa nezaposlenosti 

(20,8%); nizak nivo investicione 

aktivnosti; veoma nepovoljan položaj 

zemlje u pogledu međunarodne konkurent 

no sti (87. me sto na svet skoj rang 

listi); naglašena spoljna makroekonomska 

neravnoteža (visok platni deficit); 

izrazite regionalne neravnomernosti 

(1:7 prema evropskim standardima). 

Ipak, ce li na sli ke ne bi bi la pot pu na 

bez navođenja potencijala privrede 

Srbije, koji daje osnov za verovanje da 

će biti ostvaren napredak u srednjeročnom 

periodu. To zavisi najpre od političke 

stabilnosti i povoljnog poslovnog 

okruženja. 

Pred no sti i ne do sta ci Sr bi je 

U konkretnom smislu, prednosti Srbije 

se odnose na sledeće aspekte: povoljan 

prirodno-geografski i saobraćajni položaj 

Srbije, koja se nalazi u središtu Balkana, na 

raskršću glavnih panevropskih saobraćajnih 

ko ri do ra VII (re ka Du nav) i X (drum skoželeznički), 

pružaju izuzetni potencijal za 

razvoj. Evropa je opredeljena da razvija saobraćaj 

u Republici Srbiji na panevropskim 

koridorima VII i X. Reka Dunav, panevropski 

Koridor VII, najvažnija je vodna saobraćajnica 

i stra te ški pra vac u Evro pi. Iako po ve zu je 

deset država i blizu pola miliona ljudi, ona 

je nedovoljno iskorišćen potencijal. Dunav 

predstavlja ulazna vrata za evropsko tržište 

i za privrednu saradnju između Istoka 

i Zapada. Visoka komisija za transport EU 

proglasila je Dunav jednim od evropskih 

saobraćajnih prioriteta do 2020. godine, 

s ci ljem da se 25% drum skog sa o bra ća ja 

prebaci na železnicu i reke. Izgradnja multi 

mo dal ne Ju go i stoč ne sa o bra ćaj ne ose 

(Koridor X) ko ja će ima ti vi so ki uči nak, predstavlja 

deo strateške infrastrukture čitave 

Evrope, a ujedno je i nacionalni prioritet. Na 

taj način otkloniće se problem „balkanskog 

uskog grla", privući tranzitni saobraćaj, a 

Republika Srbija funkcionalno uključiti u 

međunarodne transportne koridore. 

Razvojni potencijali Srbije jesu i bogati 

šumsko-planinski kompleksi (Stara planina, 

Go li ja, Mokra gora) i vodeni potencijali 

(Vlasinsko jezero, Gornje Podunavlje). Srbija 

ima povoljne prirodne karakteristike za 

razvoj poljoprivredne proizvodnje – 5,1 


u fokusu 


Nezavršena privatizacija i restrukturiranje 

pri vre de i da lje je jed no od otvo re nih 

pitanja. Završetak privatizacije preduzeća 

u društvenom vlasništvu (2007. godina) i 

restrukturiranje javnih preduzeća (2008. 

go di na), je dan je od prioritetnih ci lje va 

strukturnih reformi. Nelikvidno poslovanje 

neprivatizovanih preduzeća utiče na povećanje 

regionalnih disproporcija, zaostajanje 

u razvoju pojedinih regiona i opština. 

Neprilagođenost tržištu – nekonkurentan 

proizvod i nepostojanje ISO standardizacije, 

sledeći je nedostatak na ovoj listi. 

Konkurentnost domaćeg proizvoda nije 

dostigla zadovoljavajući nivo. U izvoznoj 

strukturi su u velikoj meri zastupljeni sekto 

ri ko ji se od no se na ni sko i sred nje teh nološki 

intenzivne proizvode, a koji ne mogu 

biti nosioci snažnog razvoja. Proces harmonizacije 

standarda i usvajanja tehničkih 

propisa teče veoma sporo i danas imamo 

veliki broj obaveznih standarda koji su kommiliona 

ha poljoprivrednog zemljišta (83% 

pripada obradivim površinama), a šume 

čine oko 1/3 teritorije. Ravničarska područja 

Vojvodine, Pomoravlja, Posavine, Tamnave, 

Kruševačkog i Leskovačkog polja 

pogodna su za ratarsku i povrtarsku proizvod 

nju, dok su vi ši pre de li po volj ni za razvoj 

stočarstva, vinogradarstva i voćarstva. 

Regioni raspolažu dovoljnim količinama 

voda koje uz racionalno korišćenje i izgradnju 

neophodnih objekata mogu da štite od 

za ga đi va nja unu tar ze mlje. 

Najveći deo rezervi lignita u Republici 

Sr bi ji (pre ko 76%) na la zi se u Ko sovsko-metohijskom 

basenu koji dugoročno 

predstavlja najvažniji energetski potencijal 

Republike Srbije u narednom periodu. 

I jeftina radna snaga jeste prednost Srbije 

u ci lju ve ćeg pri vla če nja di rekt nih stra nih 

investicija. 

strukture. Saobraćajna infrastruktura je u 

nezadovoljavajućem stanju i niskih tehničko-eksploatacionih 

performansi koje su 

znatno ispod nivoa evropskih standarda. 

Najlošije je stanje kod opštinskih puteva, 

od ko jih je 57,7% sa ko lo vo znim za sto rom 

od tucanika i zemljani. Železnička mreža 

je do volj nog ka pa ci te ta ali za o sta je za 

standardima evropskih zemalja u pogledu 

elektrificiranosti (32,7%), dužine dvokolosečnih 

pruga (7,2%), maksimalno dozvoljenih 

brzina i osovinskog opterećenja. 

Iako se pri ča o sve ve ćem pri li vu ka pi tala, 

pre sve ga u vi du investicija, i dalje se 

beleži njihov nizak nivo na nivou regiona. 

Posmatrajući regionalni aspekt investicija 

po stanovniku, naglašena je polarizacija 

između Beograda (2,1 puta veće) i ostalog 

dela Srbije (Sremski, Toplički i Jablanički 

okrug ispod 20% republičkog proseka). 

S dru ge stra ne, is ti ču se ne ki od ne dosta 

ta ka. Pre sve ga, tu su raz me re ne razvijenosti 

Juga Srbije i područja Starog 

Rasa. Po svim osnovnim pokazateljima i 

dimenzijama dostignutog razvoja, ova dva 

područja (koji čine 12,2% teritorije i 9,4% 

stanovništva Republike Srbije) decenijama 

su najnerazvijenija područja u Republici 

Srbiji. 

Sledeće na spisku nedostataka jeste 

pojava novih nerazvijenih područja. Tranzici 

o ni pe riod, uti cao je na po ja vu no ve grupacije 

nerazvijenih opština – tzv. opštine 

„tran zi ci o nog si ro ma štva" (biv ši industrijski 

cen tri – gi gan ti srp ske pri vre de). 

I siromaštvo ima svoje značajno mesto. 

Odnos stepena siromaštva područja sa najmanje 

siromašnih (Beograd 4,2%) i najviše 

(Jugoistočna Srbija 23,5%) je 1:5,6. 

Uprkos navedenim prednostima u pogledu 

saobraćaja, ipak stoji slaba opremljenost 

i održavanje putne i železničke infra- 


u fokusu 


plikovani i neusklađeni sa međunarodnim 

(evropskim) standardima. 

U domenu agroindustrijske proizvodnje, 

tačnije primarne poljoprivredne proizvodnje 

veliki uticaj ima usitnjenost poseda 

(ispod 3 ha). Mali broj poljoprivrednih 

proizvođača je u mogućnosti da primeni 

savremene tehnike i tehnologije proizvodnje 

što doprinosi proizvodnoj i tržišnoj neekonomičnosti 

(prosečni prinosi su ispod 

evropskih proseka). 

Re gi o nal no teh no lo ško za o sta ja nje 

in sta li sa nih ka pa ci te ta, do mi nant na 

zastupljenost tradicionalne industrijske 

proizvodnje, takođe negativno utiče na 

situaciju u ovoj oblasti. U strukturi BDV 

u preduzećima prerađivačkog sektora u 

2005. godini najzastupljeniji su industrijski 

podsektori srednje-tehnološke intenziv 

no sti (45,4%), dok je uče šće sek to ra 

visoke-tehnološke intenzivnosti 18,3%, 

a niske-tehnološke intenzivnosti 36,4%. 

Najzastupljeniji tradicionalni industrijski 

podsektori niske tehnološke intenzivnosti 

pre ma uče šću u BDV su u Bra ni čev skom 

(78,0%), Za pad no-bač kom (68,8%), Se verno-bačkom 

(65,7%), Srednje-banatskom 

(59,0%) i Za je čar skom (54,7%) okru gu. 

Visoko tehnološki intenzivni industrijski 

podsektori su najzastupljeniji u: Pčinjskom 

"Prvi korak i jedan od osnovnih zadataka 

Sektora za regionalni razvoj je donošenje 

Za ko na o re gi o nal nom raz vo ju. Pred vi đa 

se da ovaj Za kon od re di kri te ri ju me za razvrstavanje 

opština i gradova u četiri grupe 

po razvijenosti, po ekonomskim parametrima 

i u skla du sa prak som EU, a za sva ku 

grupu opština biće definisane posebne 

aktivnosti i mere aktivnih regionalnih politika", 

re kao nam je Mi lan Jo si po vić, po moćnik 

ministra u ovom resoru Vlade Srbije, 

koji se nalazi na čelu pomenutog sektora. 

Podsticanje razvoja nedovoljno razvijenih 

opština vršiće se kreditiranjem pravnih 

lica odobravanjem kredita pod povoljnim 

(60,4%), Za je čar skom (40,7%), Ra sin skom 

(36,1%), Podunavskom (29,9%) i Šumadijskom 

(27,5%) okru gu. 

Više od 50% regiona nije uskladilo svoje 

materijalne i prirodne potencijale. Prihvata 

nje sa vre me nog kon cep ta re gi o nal nog 

razvoja treba da doprinese većoj valoriza 

ci ji po sto je ćih ka pa ci te ta, kao i bo ljem 

ko ri šće nju svih osta lih po ten ci ja la lo kal ne 

zajednice (regiona). 

Sla ba je i re gi o nal na po ve za nost predu 

ze ća (kla ste ri, in ku ba to ri, teh no lo ški 

Šta (će) da se ra di? 

uslovima, koji se ogledaju u procentu 

učešća Fonda u finansiranju investicija 

i povoljnim kamatnim stopama za realizaciju 

investicionih programa iz oblasti 

industrije, prerađivačkih kapaciteta za preradu 

poljoprivrednih proizvoda i usluga 

na području navedenih opština, a u cilju 

otvaranja novih radnih mesta i povećanog 

zapošljavanja. Sredstva se mogu koristiti 

za rekonstrukciju i modernizaciju postojećih 

industrijskih objekata na području ovih 

op šti na, kroz ko ri šće nje kre di ta za osnovna 

i obrt na sred stva, kao i za ko ri šće nje 

kre di ta za traj na obrt na sred stva u ci lju 

otvaranja novih radnih mesta. 

par ko vi). Ne raz vi jen si stem po slov nog 

po ve zi va nja pre ko kla ste ra, po slov notehnoloških 

inkubatora i tehnoloških parko 

va ko ji pred sta vlja ju osnov vo đe nja 

regionalne politike svih visokorazvijenih 

ze ma lja, je dan je od uzro ka ne do volj ne 

kon ku rent no sti MSP sek to ra i iz ra že nih 

re gi o nal nih dis pro por ci ja. 

Brojni su i ekološki problemi, a nemoguće 

je u ovom sagledavanju zaobići regionalnu 

nestabilnost i dugoročne tenzije zbog 

statusa AP Kosova i Metohije... in

ufokusu 

In du strij ski raz voj re gi o na - Vi no Žu pa 

Do bra ko mu ni ka ci ja sa ko o pe ran ti ma – 

osnov uspe šne pro iz vod nje 

Ovo je pra vi pri mer sa rad nje u jed nom od plod nih 

područja Srbije. Naime, priča o "Vino Župi" počela 

je pre pedesetak godina, ujedinjavanjem devet 

zemljoradničkih zadruga, koje su postojale u Župi 

po sle Dru gog svet skog ra ta. No, do bra pod lo ga za 

poslovni uspeh nalazila se i u dugoj tradiciji Župskog 

vinogradarstva i vinarstva, pa su se Žup ska 

vina našla na trpezama velikog broja potrošača. 

Radimir Šljivić, predsednik 

kompanije "Vino Župa" 

Župa aleksandrovačka ili Aleksandrovac 

žup ski, bez ob zi ra na to šta upotre 

bi li, uvek je jed no isto zna če nje 

– kraj bogate i velike tradicije u vinarstvu ali i 

u vo ćar stvu. Sa mi Žu plja ni sma tra ju, ne bez 

raz lo ga, da su po me nu ta dva iz ra za vi še od 

obič nih si no ni ma. A tre ći si no nim da nas ili u 

to ku po sled njih po la ve ka ima isto zna če nje 

kao i pr va – a zo ve se "Vi no Žu pa". 

Isto ri jat "Vi no Žu pe" ni je baš uvek obi lovao 

dobrim događajima. Poslednjih petnaestak 

godina, do privatizacije decembra 

2002, obe le žio je konstantan pad pro izvodnje 

i gubitak nekad zasluženih pozicija. 

No, ovaj po tez s kra ja 2002, uči nio je da 

fizički obim proizvodnje već u 2003. godini 

u od no su na 2002. god. bu de se dam pu ta 

ve ći, a u 2004. fi zič ki obim pro iz vod nje 

vi na je 2,5 pu ta ve ći ne go u 2003, so ko va 

- 3,5 pu ta. To kom 2003. i 2004. go di ne 

"Vino Župa" je obnovila proizvodnju svojih 

poznatih vina: "Župski rizling" , "Župska 

ružica", "Rose", "As", "Župsko crno", ali 

je pustila u proizvodnju i novu liniju vina 

koju predvode "Međaš beli", "Međaš crni", 

"Vranac", "Graševina", "Kratošija"... U ovom 

trenutku posebnu pažnju privlače "Međaš" 

be li i cr ni. "Me đaš be li" je vi no, ko je za dovoljava 

ukuse i najprobirljivijih potrošača, 

nastalo kupažom tri vrhunske sorte grožđa 

(šardone, sovinjon i muskatotonel). Trend 

rasta fizičkog obima proizvodnje i prodaje 

nastavljen je i potonjim godinama. Ali, o 

tome smo već pisali u časopisu Industrija. 

Do volj no je re ći da sve te broj ke do volj no 

go vo re o "Vi no Žu pi" da nas, kao pred stav niku 

moderne industrije za preradu voća... 

Žu pa, Alek san dro vac 

Uobičajeni podaci za ovakve priče govore 

da se opština Aleksandrovac nalazi 

u centralnom delu Srbije, 

zauzima područje na istočnim 

padinama Kopaonika, 

Željina i Goča, čija je površina 

od 366,6 km 2 . Sačinjava 

je 54 na se lje na me sta 

sa oko 34.000 sta nov ni ka. 

Gra nične opštine su Kruševac, 

Brus, Ra ška, Kra lje vo, 

Vr njač ka Ba nja i Tr ste nik. 

Istočni deo Župe obuhvata nadmorsku visinu 

u ra spo nu od 180 do 500 m a za hva ta 

i ravničarski deo aluvijalne ravni Vratarice, 

Kožetinske i Drenačke reke i blage kose 

nagnute prema ovim rečnim tokovima. Sredi 

šnji deo Žu pe se na la zi na nad mor skoj 

vi si ni od 500 do 750 m. Za pad ni, pla nin ski 

deo je na nad mor skoj vi si ni od 750 do 

1.785 m, čini oko jedne trećine teritorije i 

zahvata delove masiva Kopaonika, Željina 

i Go ča. Ovo je va žno jer go vo ri o či nje ni ci da 

u Župi gotovo da i nema neproduktivnog 

zemljišta. Preo vla đu ju tri ti pa osnov nog 

zemljišta: aluvijalni nanosi po dnu dolina, 

jezerski sedimenti na pobrđu i skeletoidna 

zemljišta na najvišim stranama. U pedološkom 

pokrivaču nalaze se ritske crnice, fini 

aluvijalni nanosi, crnica, jezerska smonica, 

gajnjača, dok su samo na najvišim delovima 

podzolasta zemljišta. 

S druge strane, opština Aleksandrovac 

poseduje 15 rečnih tokova koji pripadaju 

slivovima Rasine i Pepeljuše. Sama klima 

"Vi no Žu pa" 

da nas pred stavlja 

mo der nu 

in du stri ju za 

pre ra du vo ća. 

je ume reno kontinentalna sa nekim odlikama 

izmenjene sredozemne klime. 

Zbog svega nabrojanog, Župa je idealno 

mesto za gajenje kvalitetne vinove loze i 

razvoj voćarstva. 

Tradicija u ovom smislu razmišljanja o 

to me šta sve mo že da se ura di sa ova kvim 

prirodnim pogodnostima, i te kako je prisutna 

a kao je dan od do ka za iz no vi jeg do ba 

je ste da od 1921. go di ne 

postoji srednja poljoprivredna 

ško la, a tu je i je din stven 

Muzej vinogradarstva i vinarstva. 

Ka kva je Žu pa, kao 

ze mlja gro žđa i vi na, po tvrđuju 

i reči francuskog konzula 

Dekoa koji je, opčinjen 

njenim izgledom, ushićeno 

iz ja vio da je Žu pa - srp ska 

Šam pa nja. Reč je, da kle, o istin skom području 

srpskog vinarstva i vinogradarstva. 

Spi sak uspe ha 

Župsko vinogorje je svojevremeno imalo 

oko 4.000 ha vi no gra da. To kom godina 

krize i loše agrarne politike, površina pod 

vi no gra di ma je sma nje na na oko 2.500 

ha, ali da nas "Vi no Žu pa", za jed no sa svo jih 

oko 1.000 kooperanata, poljoprivrednih 

proizvođača, radi na podizanju novih zasada 

vi no gra da. Za to se či ni sa svim re al nim 

da za župsko vinogorje i proizvodnju vina 

dolaze bolji dani. 

U Župskim vinogradima uglavnom se 

uzgajaju sledeće sorte grožđa: italijanski 

rizling, rajnski rizling, župljanka, smederevka, 

šardone, semijon, sovinjon, muskat 

oto nel, ta mja ni ka, plov di na, pro kupac, vranac, 

game, burgundac, merlo, kaberne 

sovinjon, hamburg... Od pobrojanih sorti 

gro žđa se pra ve ču ve na žup ska vi na... 


u fokusu 

In du strij ski raz voj re gi o na - Vi no Žu pa 

"Vino Župa je u pojedinim aspektima 

pro iz vod nje i uspe ha, čak i bo lja od ni za 

evropskih fabrika koje pripadaju ovom 

segmentu industrijske proizvodnje", smelo 

ali argumentovano tvrdi vlasnik aleksandrovačkog 

"feniksa", Radimir Šljivić. I dodaje 

da je naj ve ći uspeh Vi no Žu pe što je za pet 

godina doveden potreban i raspoloživ stručni 

kadar. Na spisku uspeha obnavljanja 

"Vino Župe" jeste oživljavanje proizvodnje, 

postizanje tehnološke discipline, i, naravno, 

privikavanje ljudi da rade onako kako 

radi evropska industrija. "Me re ći i ne kim 

parametrima sličnosti i sa sličnim preduzeći 

ma u Sr bi ji i u ex-yu re pu bli ka ma, mi slim 

da smo na ve ćem i teh no lo škom ni vou, gledajući 

i ukupnu proizvodnju, a i finansijski, 

što se tiče ukupnog prihoda", ističe Šljivić. 

Čovek koji predstavlja promenu na bolje 

u poslovnoj istoriji Vino Župe, sasvim je svestan 

da industrija mora da zadovolji svetske 

parametre i kriterijume. "Bez toga nema 

po sla! Zna či da mo ra da ima teh no lo šku 

disciplinu, i nivo proizvodnje takav kakav je 

u Evro pi, da bi mo gla da za do vo lji zah te ve. 

Ma nje, vi še, ni je va žno to li ko ako ni ste uradili 

‘robotiku’, ali kada je u pitanju kontrola 

kvaliteta, i ispravnost proizvoda, postoje 

vrlo savremene laboratorije koje vam detektuju 

nedostatke. Morate da ispunite te 

zadatke...», kategoričan je Radimir Šljivić. 

Moderni kapaciteti, moderne linije, plan 

da se pre ra di 110.000 to na vo ća, sa mo je 

deo pri če o pred u ze ću Vi no Žu pa i nje govom 

po vrat ku na svo je sta re, ali o osva janju 

ne kih no vih po zi ci ja kva li te ta. 

"Sva ki pro gram je pra vljen ta ko da maksimalno 

apsorbuje robu sa ovog tržišta. Tu 

smo videli perspektivu, prednosti u odnosu 

na dru ge slič ne fa bri ke u Sr bi ji i u Evro pi. 

Ali, kre nu li smo u ula ga nja u svim seg men tima, 

istovremeno dižući primarnu bazu, kao 

i sve pro gra me – i vin ski i so ko ve, i kon centra 

te – što ni je baš oprav da no, gle da no sa 

eko nom skog aspek ta. Ali, gle da no sa ove 

dis tan ce, taj pri stup se po ka zao kao pra va 

stvar. Na ma su oži ve li pro gra mi na tr ži štu, 

a i investiranje je bilo zaista žestoko, što 

nam je da lo slo bo du da se na svim po lji ma 

možemo da nosimo", objašnjava Šljivić. 

Kom ple tan ser vis ko o pe ran ti ma 

Sledeći bitan aspekt za jednog proizvođača 

kao što je Vino Župa jesu kooperanti. 

Fabrika je smeštena u srcu aleksandrovačke 

Žu pe, dok ceo kraj bro ji oko dva de set 

hiljada onih koji sarađuju i koji su vrlo upuće 

ni na Vi no Žu pu. Uz to i pod se ća nje na 

po da tak da ceo kraj bro ji pre ko 30 hi lja da 

stanovnika... 

"Cilj je da poljoprivrednim proizvođačima 

podignemo prinose, da povećamo kvalitet 

Plan 

U na red nom pe ri o du "Vi no Žu pa" 

pla ni ra da u sa rad nji sa svo jim ko o peran 

ti ma po ve ća po vr ši ne pod vi no gradi 

ma i voć nja ci ma i ta ko stvo ri još bo lju 

si ro vin sku ba zu. Kao re zul tat to ga na 

tržištu će se pojaviti nova linija ekskluziv 

nih vi na, kao i no va ja ka al ko hol na 

pi ća i so ko vi. 

poljoprivrednih proizvoda, i da im poboljšamo 

ekonomiju unutar te proizvodnje. 

Naravno, mi smo ograničeni novčanim 

sredstvima, odnosno kapitalom koji je i za 

Vi no Žu pu do sa da bio ve o ma skup. Ono 

što smo ipak ura di li je ste da smo pre vi še 

od dve godine podigli u individualnom sektoru 

oko dve stotine hektara vinograda, i 

da smo uve li no ve sor te. A na či ta vom de lu 

Župe i topličkog okruga i moravskog dela 

podigli smo dve stotine hektara voćnjaka, 

jer mi pokrivamo jedan veliki deo Srbije", 

ističe Šljivić. 

Ova sa rad nja sa po sto je ćim i bu du ćim 

kooperantima se ogleda u, pre svega, 

ne dvo smi sle nom opre de lje nju no vog 

menadžmenta "Vino Župe" da se ulaže u 

kooperanta. "Prvo, tamo gde domaćinstva 

ne mogu da kreditiraju proizvodnju, mi 

ih pomažemo u mineralnim đubrivima, 

semenima, repromaterijalu za proizvodnju. 

I on da nam vra ća ju u na tu ri, ili fi nan sij ski, 

ko li ko je to bi lo mo gu će do sa da... Pra vi mo 

program za stvaranje dobrog, velikog robnog 

poljoprivrednog proizvođača, vodeći 

računa o njegovoj socijalnoj karti, o naslednicima, 

o veličini poseda, o kvalitetu njegovog 

zemljišta", podvlači Radimir Šljivić. 

Na podsećanje da se većina seljaka u 

ovom delu Srbije bavi i voćarstvom, povrtarstvom, 

stočarstvom, naš sagovornik ocenjuje 

da je "vrlo je teško grupisati posede 

u većini centralnog i južnog dela Srbije. 

Mi smo se odlučili da podižemo seljaka u 

ovom kra ju ona kvog ka kav je ste. To zna či 

da mu po di že mo sve gra ne ko je on po država. 

U oblasti biljne proizvodnje, odnosno 

proizvodnje voća, povrća i grožđa, napravili 

smo ta kav pro gram da im sve ap sor bu jemo. 

Na ša raz mi šlja nja idu i u prav cu da 

izgradimo mlekaru i klanicu. Zapravo, želimo 

da budemo kompletan servis seljaku, 

da ono što pro iz ve de, mi istog tre nut ka 

ot ku pi mo. Da nas mo že mo da ‘pro gu ta mo’ 

110.000 to na vo ća! I, u prin ci pu, to bi tre balo 

da bude početak novog života 

kooperacije», kaže Šljivić. 

Kako je rasla potražnja 

za ro bom Vi no Žu pe, 

sa mim tim i nje na pro daja, 

osetila se potreba da 

se formiraju novi distributiv 

ni cen tri ka ko bi se što 

efikasnije pokrilo tržište i 

zadovoljile potrebe kupaca. 

Tako je na teritoriji Srbije 

formirano pet distributivnih 

cen tara, u Podgorici jedan, 

Sa ra je vu je dan, a tu su i dva 

velika distributera koji nisu 

u sastavu ovog preduzeća. 

Osnovni zadatak svih distributivnih 

preduzeća je prodaja 

i na pla ta ro be uz mak si malnu 

pokrivenost tržišta, kao i da 

nakon narudžbine roba iz magacina 

maksimalno brzo stigne do kupca. 

Or gan ski ga je na hra na, 

sta ri i no vi bren do vi 

Ova kav zdrav po slov ni stav ima svoj 

odraz i u opredeljenju da se proizvodi organski 

ga je na hra na. "Za to ima mo po treb ne 

sertifikate, pa postoje šanse da u naredne 

tri, če ti ri go di ne to i is ko ri sti mo. I to je jed na 

velika prednost ne samo ovog regiona, već 

celokupne Srbije", uveren je Šljivić. 

"Mi već ima mo vi šnju ko ja je brend u svetu", 

pod se ća Šlji vić u ovom de lu raz go vo ra, 

uz isticanje činjenice da postoje i druge voćne 

vr ste ko je mo gu da bu du brend, po put 

koncentrata jabuke budimke i kolačare. 

"Ovaj koncentrat ima bolja organoleptička 

svoj stva, kao i he mij ska i mineraloška svojstva, 

u od no su na ki ne ske, ili polj ske, ko ji 

su nakiseli. To nije dovoljno iskorišteno u 

svetu. Ja sam veliki pobornik autohtonosti, 

ali je pro ces stva ra nja tog bren da dug. Mi 

smo za po če li to da ra di mo, i mi slim da je u 

tome jako velika šansa", ističe Šljivić. 

"Vino Župa" 

Kruševačka 36, 37230 Aleksandrovac 

Tel: 037/552-409 

Fax: 037/552-213 

E-mail: marketing@vinozupa.com 

www.vinozupa.com 


ufokusu 

In du strij ski raz voj re gi o na u okvi ru spo ra zu ma CEF TA 2006 

I po sle sve ga 

SA RAD NJA! 

Sr bi ja je 19. de cem bra 2006. go di ne sa još osam ze ma lja 

u regionu Jugoistočne Evrope (Albanija, Bosna i Hercegovina, 

Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, 

Rumunija, Srbija i UNMIK/Kosovo kao carinska teritorija) 

postala članica CEFTA 2006 (Cen tral Euro pe Free Tra de Agreement), 

prvog jedinstvenog multilateralnog sporazuma o slobodnoj 

trgovini u jugoistočnoj Evropi. 

Sve zemlje su ratifikovale sporazum 

CEF TA 2006 i pri me nju ju ga. Za 

Albaniju, Crnu Goru, Makedoniju, 

Moldaviju i UNMIK sporazum je stupio na 

sna gu 26. ju la 2007, Hr vat sku 22. av gusta, 

Sr bi ju 24. ok to bra i BiH 22. no vem bra 

te godine. 

Prednosti Sporazuma 

CEF TA 2006 

No vi Spo ra zum - CEF TA 2006 nu di ha 

rmonizovane odnose u trgovini unutar Regiona, 

za razliku od mreže bilateralnih sporazuma 

koji, s obzirom da imaju različite 

šeme liberalizacije, stvaraju dosta zamršene 

trgovinske odnose. Poboljšan je mehanizam 

za rešavanje nesporazuma do kojih 

može doći u toku primene Sporazuma. Ovo 

je inače bio veliki nedostatak 

bilateralnih sporazuma. 

Najvažnija prednost novog 

Jedinstvenog sporazuma je 

u to me što će Re gion uči ni ti 

znatno atraktivnijim za strana 

ula ga nja. Spo ra zu mom 

će biti uspostavljen zajednički pravni okvir 

za investiranje u Region, što će sigurno biti 

opredeljujući faktor za strane investitore, 

i ujed no će do pri ne ti da Za pad ni Bal kan i 

jugoistok Evrope u dogledno vreme postanu 

ta ko integrisano područje koje će imati 

svoj jedinstveni ekonomski identitet. 

U preambuli Sporazuma propisana je 

obaveza za sve potpisnice da će uspostaviti 

Zonu slobodne trgovine u skladu sa odredba 

ma Spo ra zu ma CEF TA 2006 i u skla du 

sa relevantnim pravilima i procedurama 

STO naj ka sni je do 31. de cem bra 2010. 

go di ne. Glave II i III tretiraju industrijske i 

poljoprivredne proizvode. Planirano je da 

se do kraja 2008. uspostavi liberalizacija 

trgovine industrijskim proizvodima, a do kraja 

2010. i trgovina poljoprivrednim proizvodima. 

Sporazum ima devet aneksa. Među 

njima su liste industrijskih i poljoprivrednih 

proizvoda koji nisu u potpunosti liberalizovani 

stupanjem na snagu 

CEFTA 2006 (nivo liberalizacije 

je prenet iz bilateralnih 

sporazuma). 

U okviru zemalja potpisnica 

Sporazuma CEFTA 2006, 

razmotrićemo odnose Srbije 

sa Hr vat skom, BiH, Cr nom Go rom i Ma kedonijom. 

Jedina konstatacija, bez obzira na 

variranja u saradnji, jeste da ona postoji, 

uprkos svemu prošlom. 


u fokusu 


Rob na raz me na Sr bi je i Hr vat ske 

Ukupna robna razmena Srbije i Hrvatske 

za 2007. godinu iznosila je 858,5 miliona 

USD što je za 45,7% vi še u od no su na isti 

period 2006. godine. Izvoz u Hrvatsku iznosio 

je 331,1 mi li o na USD i be le ži po rast od 

29,2% u od no su na isti pe riod 2006. go dine. 

Uvoz iz Hr vat ske po ve ćao se za 44,7 % 

u od no su na isti pe riod 2006. go di ne i iz nosio 

je 527,4 mi li o na USD. I da lje je pri su tan 

deficit na strani Srbije u iznosu od 196,2 

miliona USD. 

U srp skom iz vo zu u Hr vat sku u 2007. 

go di ni do mi ni ra ju pro iz vo di: eti len - 

7,89%; table toplovaljane 4,75-10mm, 

(

u fokusu 


rađivačkoj industriji, brodograđevinskoj 

industriji, bankarstvu i osiguranju, kao i u 

zajedničkom nastupu u regionalnim projekti 

ma i na tre ćim tržištima. 

Ipak, privrednici Srbije isti ču da ak tivnosti 

treba usmeriti na ofanzivniji marketing 

srpske privrede (proizvoda i usluga) 

na hrvatskom tržištu, otvaranje privrednih 

predstavništava Srbije, organizovanje susreta 

privrednih delegacija, kao i na učešće na 

da je ostva ren su fi cit u rob noj raz me ni u 

iznosu od 543,27 miliona USD i povećan 

je za 33,94% u od no su na isti pe riod pro šle 

godine. 

Kada je reč o mogućnostima unapređenja 

privredne saradnje, i pored obostrano 

iskazanog interesa za uspostavljanje ili 

obnavljanje poslova dugoročne proizvodne 

kooperacije, sporo se napreduje u tom 

pravcu, bez obzira na povoljnosti koje 

granicama i otklanjanje raznih necarinskih 

ba ri je ra (pri me na teh nič kih pro pi sa, usa glašavanje 

spiska roba koje podležu inspekcijskom 

nadzoru, usaglašavanje pravila 

o prevozu robe, ekološki nadzor, promet 

ve zan za fi zič ka li ca, i dr). Ipak, iz me đu dve 

zemlje je dogovorena izgradnja modernog 

graničnog prelaza na Gostunu. 

Zajednički infrastrukturni projekti u koje 

su uklju če ne i Sr bi ja i Cr na Go ra su: pre 

sajmovima. Kako su mogućnosti za dalji 

razvoj saradnje velike, realno je očekivati u 

predstojećem periodu još veći napredak. 

Robna razmena između 

Srbije i BiH 

Bosna i Hercegovina je jedan od najznačajnijih 

spoljnotrgovinskih partnera Srbije. 

U poslednjih nekoliko godina međusobna 

robna razmena ima trend rasta prosečno 

go di šnje 20-30%. U 2006. go di ni Bo sna 

i Hercegovina je bila na drugom mestu u 

izvozu Srbije (prethodne 4 godine bila je na 

pr vom me stu) i osmi part ner u ukup nom 

srpskom uvozu. 

Ukup na rob na raz me na Sr bi je i BiH u 

2006. godini iznosila je 1.110,3 miliona 

USD, što je za 6,6% vi še u od no su na prethodnu 

godinu. Izvoz Srbije u BiH iznosio je 

760,28 mi li o na i ve ći je za 1,4% od no su na 

isti period prethodne godine. Uvoz Srbije 

iz BiH po ve ćao se za 19,7% u od no su na 

prethodnu godinu i izno sio je 350,0 mi li o- 

na USD. I da lje je pri su tan su fi cit na stra ni 

Srbije u iznosu od 410,28 miliona USD, koji 

beleži tendenciju pada. 

Ukupna razmena u 2007. godini iznosila 

je 1.5 mi li jar di USD i ve ća je za 39,74% u 

odnosu na isti period prošle godine. Ostvaren 

je iz voz u iz no su od 1.047 mi li jar de 

USD i ve ći je za 37,8%, dok je uvoz ve ći za 

42,1% i iz no si 504,14 mi li o na USD, ta ko 

obezbeđuje ovaj vid saradnje i zajednički 

identifikovane oblasti saradnje. Viši oblici 

privredne saradnje najbrže se mogu razviti 

u metaloprerađivačkoj industriji, u industriji 

za preradu voća i povrća, u proizvodnji i 

preradi duvana, preradi mesa i mleka, u 

proizvodnji motora, građevinskih mašina, 

automobila, kamiona i traktora, njihovih 

delova i komponenata, opreme za elektroprivredu. 

Što se tiče investicionih ulaganja 

pred u ze ća iz Sr bi je u BiH, ona u po sled njih 

deset godina iznose preko 768 miliona 

evra i u ukup nim stra nim di rekt nim in ve stici 

ja ma u BiH uče stvu ju sa oko 6%. 

Privredna saradnja 

Srbije i Crne Go re 

Od izdvajanja Crne Gore iz Državne zajednice 

Srbija i Crna Gora nije bilo većih međusobnih 

investicija. Treba imati u vidu da su 

privredni subjekti iz Srbije vlasnici zajedničkih 

kapaciteta, pre svega u oblasti uslužnih 

delatnosti (turizma i trgovine), koji datiraju 

iz perioda zajedničke države. Ipak, postoje 

realne mogućnosti za povećanje privredne 

saradnje između Srbije i Crne Gore. Puna 

sa gla snost oko bit nih uslo va ko ji to obezbeđuju 

postoji, a to je nesmetano kretanje 

lju di, ro ba, uslu ga, ka pi ta la i in for ma ci ja, 

što podržavaju privrede obe zemlje. 

Prepreke postoje i one su administrativne 

prirode, vezane za brži prelazak roba na 

svega, rekonstrukcija železničke pruge 

Beograd-Bar; Luka Bar - potpunije korišće 

nje ras po lo ži vih ka pa ci te ta, pro ši re nje 

i modernizacija; putni pravci koji prolaze 

kroz obe zemlje; zajednički projekti u oblasti 

elektroprivrede. Oni su od obostranog 

interesa i treba da budu predmet daljih 

razmatranja. 

Crna Gora ima deficit u proizvodnji električne 

energije od skoro 40%, koji se pokriva 

uvo zom i ti me znat no uve ća va spolj notrgovinski 

deficit. Zato su potrebni novi 

izvori električne energije. Crna Gora ima 

iskorišćenih svega 17% hidropotencijala. 

Za ko ji će se no vi iz vor opre de li ti zna će se 

uskoro, posle završetka Prostornog plana 

do 2020. i Strategije razvoja energetike do 

2025. go di ne. U iz gle du je i iz grad nja no ve 

hidroelektrane na Morači, gde bi mo gli da 

se uključe i srpski investitori. 

Ukupna robna razmena Srbije i Crne 

Gore za 2007. godinu iznosila je 1092,7 

mi li o na USD, što je za 38,32% vi še u 

od no su na 2006. Iz voz Sr bi je u Cr nu Go ru 

iz no sio je 966,7 mi li o na i ve ći je za 50,1% 

u od no su na 2006. Uvoz Sr bi je iz Cr ne Go re 

sma njio se za 15,4% u od no su na 2006. 

godinu i iznosio je 126,3 miliona USD. I 

dalje je prisutan suficit na strani Srbije, u 

iznosu od 840,4 miliona USD. 

(Rubrika je realizovana u saradnji sa 

Biroom za regionalnu saradnju PKS) 



su 

De set go di na Mes ser-a u Sr bi ji 

Za samo jednu deceniju, kompanija 

Messer Tehnogas u 

Srbiji izrasla je u tržišnog i tehnološkog 

lidera u proizvodnji 

tehničkih i medicinskih gasova, 

ali i u mo der nu evrop sku 

kuću, sa svim sertfikatima koji 

je preporučuju i najprobirljivijim 

kupcima. 

Messer Tehnogas pro sla vio je 15. 

no vem bra 2007. go di ne pu nu 

deceniju svog postojanja u Srbiji. 

Na svečanosti koja je tim povodom priređena 

za oko 250 zva ni ca u Po slov nom cen tru 

"Ušće" na Novom Beogradu, vlasnik kompanije 

Štefan Messer izrazio je zadovoljstvo 

poslovanjem kompanije na srpskom tržištu. 

Ona je, ina če, deo Mes ser gru pa ci je, 

jednog od vodećih svetskih proizvođača 

industrijskih i medicinskih gasova, sa preko 

9.000 zaposlenih, jednom milijardom 

evra go di šnjeg pri ho da i vi še od sto go di na 

tradicije na tržištu gasova. 

Pri mer naj u spe šni je pri va ti za ci je 

Mes ser Teh no gas je li der u Sr bi ji, a 

za deset godina poslovanja je izrastao u 

modernu evropsku kompaniju. Ministar za 

trgovinu Predrag Bubalo tvrdi da je privatizacija 

Tehnogasa bila jedna od najuspešni 

jih u Sr bi ji. Mes ser po čeo sa ra dom u 

vreme kada politička i tržišna situacija nisu 

obećavale. Preuzeo je rizik vođen verom u 

budućnost zemlje i regiona. 

Mes ser da nas 

Danas Messer raspolaže sa preko 300 

sop stve nih teh no lo gi ja pri me na ga so va 

u obla sti ma prečišćavanja vode za piće 

i zamrzavanja i čuvanja hrane, u ribnjacima, 

kod gaziranja pića i pakovanja negaziranih 

tečnosti, u staklenicima, tretmanu 

otpadnih voda, zatim primena kiseonika 

i azot su bok si da u me di cini, 

pri mene gasova u metalurgiji, 

sečenju i zavarivanju, 

pe tro he mij skoj i he mij skoj 

industriji, reciklaži otpadnih 

materijala, itd. 

Kompanija poseduje dva 

po stro je nja za raz la ga nje 

vazduha, postrojenje za proizvodnju 

vodonika, postrojenje 

za proizvodnju ugljen dioksida, 

postrojenje za proizvodnju azot suboksida 

i nekoliko generatora azota, kao i postrojenja 

za proizvodnju acetilena i punionice 

tehničkih i medicinskih gasova. Pored toga, 

Mes ser Teh no gas ima vi še od 70 pro daj nih 

mesta, službu inženjeringa, ekipe za monta 

žu i ser vis, i ve li ku flo tu ci ster ni i ka miona, 

garantujući tako svojim kupcima 

teh nič ku i lo gi stič ku po dr šku 24 sa ta 

dnev no, 365 da na go di šnje. 

In ve sti ci je, stan dar di, 

ser ti fi ka ti 

Messer Tehnogas nastavlja sa širenjem 

svojih postojećih aktivnosti, otvara 

nova tržišta, modernizuje svoje proizvodne 

i distributivne kapacitete i investi 

ra u no ve pro jek te. Jed na od de set 

najvećih investicija u Srbiji 2006. godine 

bilo je ulaganje Messer Tehnogasa 

vredno 44 miliona evra u novo postrojenje 

za razlaganje vazduha u Smederevu koje 

pro iz vo di ki se o nik, azot i ar gon, uglav nom 

za snab de va nje U.S. Steel-a Sr bi ja. 

Po pi ta nju kva li te ta, po red naj no vi jih 

ISO standarda, kompanija je takođe uvela 

HACCP sistem, omogućujući tako svojim 

kupcima proizvodnju u skladu sa najnovijim 

međunarodnim standardima. Deo proizvodnog 

programa, kiseonik, dobio 

je GMP ser ti fi kat (ser ti fi kat 

do bre pro iz vo đač ke prak se) 

EU kao lek, ko ji se sa da ko ri sti 

u zdravstvenim ustanovama 

Sr bi je i Evrop ske Uni je u skladu 

sa naj vi šim stan dar di ma. 

Pla no vi li de ra 

Messer Tehnogas nastoji da 

ostane prepoznatljiv kao tržišni i tehnološki 

li der, kao i da odr ži i una pre di kvalitet svojih 

proizvoda uz veoma konkurentne cene, da 

ojača svoju poziciju kod kupaca i da raste 

zajedno sa njima. 

Pla no vi za bu duć nost, po red broj nih 

zanimljivih investicija, obuhvataju uvođenje 

telemetrijskih sistema ko ji će kup ci ma 

omogućiti sigurnost i udobnost, unapređenje 

tehnologija koje štite životnu sredinu od 

zagađenja, kao i početak novih projekata 

koji će učvrstiti poziciju kompanije na tržištu 

i doprineti pozitivnom razvoju zemlje. 

Mes ser Teh no gas AD 

Ba njič ki put 62, 11090 Be o grad 

Tel: 011 3537 200 

Fax: 011 3537 291 

E-mail: postoffice@mes ser.co.yu 

www.mes ser.co.yu 


ufokusu 

In du strij ski raz voj re gi o na - Mo el ler elec tric d.o.o. 

Br zim ko ra ci ma 

KA VR HU 

Za Mo el ler elec tric d.o.o. 2007. go di na 

je bila godina evidentnog uspeha. Proizvod 

ni po gon je pre se ljen u no vu mo dernu 

halu površine 3200 m 2 , otvorena su 

no va rad na me sta i ostva re no je zna čajno 

povećanje proizvodnje. Ova činjenica 

se odrazila i na rezultate prodaje pa je 

i ovaj sektor zabeležio dvostruko veći 

re zul tat u od no su na 2006. go di nu. 

Mo el ler elec tric d.o.o. je 

ćer ka fir ma kon cer na 

Mo el ler či je je se di šte 

u Bo nu i ko ji je je dan od vo de ćih 

glo bal nih pro iz vo đa ča i do ba vlja ča 

si ste ma i kom po nen ti za di stri buci 

ju elek trič ne ener gi je i auto ma tiza 

ci ju u in du strij skim i stam be nim 

objek ti ma. 

Od osni va nja 1899. kon cern 

Moeller razvio je relevantnu proizvodno-prodajnu 

mrežu na svetskom 

tr ži štu i da nas je za stu pljen u oko 

90 zemalja u svetu. U firmama koje 

posluju u njegovom sastavu zaposle 

no je 8.600 lju di, a sa mo u fi skalnoj 

godini 2006/07. ostvarena je 

zarada od blizu milijardu evra. 

Moller u Srbiji 

Moeller electric d.o.o. osnovan 

je u februaru 2006. Prodajni sektor, 

ko ji je sme šten u Be o gra du, 

zadužen je za širenje distributivne 

mreže, saradnju sa projektantskim 

firmama i industrijskim pogonima 

kao i pružanje logističke podrške 

partnerima. 

Proizvodnja automatskih osigurača 

startovala je u iznajmljenoj 

hali u Sremskoj Mitrovici u maju 

2006. Usled velike potražnje tržišta 

i neo p hod no sti po ve ća nja 

kapaciteta proizvodnje pomenuta 

ha la je ubr zo po sta la ma la, 

pa je fir ma Mo el ler elec tric d.o.o. 


u fokusu 

In du strij ski raz voj re gi o na - Mo el ler elec tric d.o.o. 

kra jem 2006. sa op šti nom 

Sremska Mitrovica potpisala 

ugovor o zakupu zemljišta na 

99 go di na i po če la pri pre me 

za izgradnju hale prema sopstvenim 

potrebama i evropskim 

standardima. Oktobra 

2007. proizvodnja je u potpunosti 

preseljena u novu halu 

površine 3200 m 2 . 

Skoro istovremeno sa preseljenjem 

u novi radni prostor 

počela je i proizvodnja motorno 

zaštitnih sklopki opsega 

od 0,16-63A, kao i pro ši re nje 

opsega proizvodnje automatskih 

osigurača. 

Mi upra vlja mo sna gom 

U Mo el ler elec tric d.o.o. su 

sve sni da se sa mo stro gom 

kon tro lom kva li te ta mo že 

opravdati slogan pod kojim 

je Moeller prepoznatljiv u preko 

90 ze ma lja u sve tu: "We 

keep power under control" 

(Mi upra vlja mo sna gom!). 

Repro-material, proces proiz 

vod nje, kao i kraj nji proizvod, 

podležu konstantnoj 

proveri kvaliteta i ispravnosti, 

a kvalitet i brzina isporuke 

proizvoda je upravo ono što 

ovog proizvođača izdvaja od 

ostalih. 

Mi sli glo bal no, de luj lo kal no – 

Mo el ler-kon cept 

dru štve ne od go vor no sti 

Kao internacionalna kompanija koja je ujedno 

i naj ve ći pri vred ni su bjekt u Srem skoj Mi trovici 

i regionu, Moeller je odlučan da participira 

i u vanprivrednim aktivnostima i ostvari širi društve 

ni do pri nos. U skla du s tim, Mo el ler je u protekle 

dve godine bio generalni sponzor Novogodišnjeg 

fudbalskog turnira u Sremskoj Mitrovici, a 

ova aktivnost će se nastaviti i u budućnosti. 

Pla no vi i oče ki va nja u 2008. 

Proizvodni program Moeller-a može se 

podeliti u dve kategorije. 

Gra đe vin ska auto ma ti za ci ja: 

• Xpole - ko ju či ne in sta la ci o ni ure đa ji 

(automatski osigurači, fid sklopke, instalacioni 

kontaktori i dodatna instalaciona 

oprema); 

• Xboard - razvodne table; 

• Xcomfort - program pametnih kuća; 

• Xpatch - savremeni mrežni sistemi za 

prenos podataka. 

In du strij ska auto ma ti za ci ja: 

• Xstart - uređaji za efikasno upravljanje 

motora; 

• Xcontrol – PLC kon tro le ri i fre kvent ni 

regulatori; 

• Xcomand - signalni i komandni uređaji. 

Mo el ler elec tric d.o.o. već je usvo jio plan 

razvoja kojim je predviđeno da tokom leta 

2008. bude izgrađena još jedna proizvodna 

ha la od 1500 m 2 , a sa ma pro iz vod nja 

udvostručena. 

Iako je Mo el ler elec tric d.o.o. mla da firma, 

u roku od nepune dve godine prisustva 

i poslovanja u Srbiji postignuti su zavidni 

rezultati koji nagoveštavaju trend rasta 

ka ko na srp skom tr ži štu, ta ko i u pri vrednom 

si ste mu Srbije. 

De talj ni je o sve mu mo že te se obave 

sti ti na: 

Moeller electric d.o.o. 

Beograd (prodaja): 

Tel: 011/3 777 003, 3 777 005 

Fax: 011/3 777 017 

Sremska Mitrovica (proizvodnja): 

Tel: 022/600-000 

Fax: 022/600-098 

e-mail: office.cs@moeller.net 

www.moeller.co.yu 


In du strij ski raz voj re gi o na i ekologija 

Eko lo ški pro ble mi 

Ti moč kog re gi o na 

(1. deo) 

TEKST: DR DRA GAN MO MI RO VIĆ 

Timočki region po svojim 

osnov nim pri rod nim ele menti 

ma, po ja va ma i pro ce si ma, 

pred sta vlja jed nu od naj in te resantnijih 

geografskih i biografskih 

ce li na. U ge o grafskom 

smislu, region, je balkanska, 

vlaško-pontijska i donje-timočka 

ce li na, što ga či ni spe ci fičnim 

u prirodnom, privrednom 

i antropogenom pogledu. U 

biografskom smislu, prožimaju 

ga tri regiona, srednjoevropski, 

makronezijsko-mediteranski i 

pontsko-južnosibirski. 

Ovakva podela Timočkog regiona u 

smislu geografskog i biografskog 

identiteta, ukazuje na specifičnu 

prošlost, složen geološki, morfološki i pedološki 

sastav terena i hidrologiju terena, kao 

i specifične klimatske uslove i složenu istori 

ju ži vog sve ta. Sve to na iz ve stan na čin 

čini ekološke pojave, procese i probleme 

složenim. 

Industrijski i urbani razvoj prethodnih 

decenija u Timočkom regionu doprineo je 

povećanju nivoa društveno-ekonomskog 

razvoja i poboljšanje životnog standarda 

stanovništva. Akcenat razvojne ekonomske 

po li ti ke u tom pe ri o du bio je mo ti visan 

poznatom socijalističkom sintagmom 

"pobediti prirodu i prilagoditi je potrebi 

čoveka", izgradnjom velikih industrijskih 

i drugih privrednih objekata, masovnom 

eksploatacijom prirodnih i drugih resursa 

s ciljem povećanja proizvodnje i prerade, 

pri če mu se, u tom pe ri o du, veoma malo 

posvećivala pažnja zaštiti životne sredine, 

što je imalo za posledicu veliko zagađenje 

vazduha, voda i zemljišta. 

Različiti uslovi privrednog razvoja u toku 

poslednjih decenija koji su se odražavali 

i na korišćenje prostora, rezultirali su u 

izraženoj diferenciranosti kvaliteta životne 

sredine: s jedne strane veoma zagađena 

područja i lokaliteti, a s druge, predeli 

dobro očuvane prirodne sredine. Takva 

višegodišnja razvojna ekonomska politika, 

i dugogodišnja eksploatacija mineralnih i 

drugih sirovina, imala je za posledicu veliko 

zagađenje u Timočkom regionu. 

Osnovni problemi zagađenosti životne 

sredine odnose se na glavne industrijske 

centre, Bor, Zaječar, Majdanpek Negotin i 

Prahovo. Od značaja su osnovni problemi 

zagađenosti životne sredine, zagađenost 

Najvažnije mere zaštite vazduha od zagađenja, između ostalih su: 

• poboljšanjem kvaliteta sirovina u procesu industrijske proizvodnje, kao i popravka 

po sto je ćih i ugrad nja do dat nih ure đa ja ta mo gde ih ima, i ugrad nju no vih ure đa ja 

sa ciljem smanjenja emisije štetnih materija prečišćavanjem otpadnih gasova; 

• izmena procesa proizvodnje i zamena opreme i upotreba sirovina sa najmanjom 

mogućnošću zagađenja; 

• uvođenjem monitoringa vazduha; 

• realizacijom projekta dovođenje prirodnog gasa, uključujući naknadno i Sokobanju. 

vazduha, zagađenost površinskih i podzemnih 

voda, zagađenje i degradacija zemljišta, 

ne a de kvat no upra vlja nje ot pa dom, 

ugroženost prirodnih retkosti i biodiverziteta 

i pojava radioaktivnosti. 

Za ga đe nje i za šti ta va zdu ha 

Pod vazdušnim ili aerozagađenjem podra 

zu me va se kva li ta tiv na ili kvan ti ta tiv na 

izmena fizičkih hemijskih i bioloških karakteristika 

vazduha koja vodi ka narušavanju 

zakonitosti funkcionisanja ekosistema, 

baziranim na mehanizmima samoregulacije. 

Nastaju emisijom zagađujućih supstanci, 

različitog organskog i neorganskog 

porekla, emitovanih iz različitih izvora (zagađivača) 

direktno u atmosferu, koje mogu 

biti u čvrstom, tečnom i gasovitom stanju, i 

predstavljaju ozbiljnu opasnost za čoveka, 

biljni i životinjski svet. 

Iz vo ri za ga đe nja va zdu ha Ti moč kog 

regiona su brojni i raznovrsni: 

• rudarstvo u Boru, Majdanpeku, Bogovini, 

Vrškoj čuki i rudnik Soko u Sokobanji; 

• metalurgija u Boru (sumpordioksid 

i prašina); 

• ba zna he mi ja u Bo ru (ok si di sumpora) 

i Prahovu (oksidi sumpora i azota, 

fluor); 

• ener getika - toplane i individualna 

ložišta u svim gradovima i seoskim naseljima 

(čađ, ugljenikovi i sumporni oksidi); 

• saobraćaj, posebno u Zaječaru, Kladovu, 

Negotinu i Sokobanju, jer tranzitne 

saobraćajnice prolaze kroz gradove; 

• ćumurane u opštini Majdanpek; 

• polj ski i šum ski po ža ri, 

• prekogranično zagađenje iz industrijske 

zo ne Turn Se verina; 

• prirodno zagađenje (prašina iz suvih 

oblasti, polen, virusi, hemijske reakcije u 

vazduhu i druge); 

• ostale ljudske aktivnosti. 


In du strij ski raz voj re gi o na i ekologija 

Industrijski i rudarski kapaciteti i objekti 

locirani su u neposrednoj blizini urbanih 

i ruralnih sredina, što ima za posledicu 

česte visoke koncentracije zagađivača, koji 

se vazdušnim strujanjima, odnosno vetrovima, 

prenose u bližoj i daljoj 

okolini dolazeći i do turističkih 

mesta i lokacija. 

Najveće zagađenje vazduha 

u Ti moč kom re gi o nu na sta je 

emisijom sumpor-dioksida, ko ji 

je bez bo je, oštrog mi ri sa i 2,5 

kg te ži od va zdu ha, po ti če iz 

metalurgije i bazne hemije RTB 

Bor, IHP Prahovo, koje prerade 

samo 20-30% otpadnih topioničarskih 

gasova, a u atmosferu 

is pu šta ju i do 80% sum por di oksi 

da. Ja vlja se u ob li ku sit nih 

čestica, ili, rastvoren, u vodenim 

kapljicama, koje oksidišu i prelaze 

u sumpornu ili sumporastu kiselinu. 

Oksidirane vodene kapljice ili oksidi sumpo 

ra u ob li ku ki ša pa da ju na tlo i na no si 

ogromne štete celokupnom živom svetu. 

Visoke emisije i misije sumpordioksida 

naj ve ći su eko lo ški pro blem Ti moč kog 

regiona čije razmere prevazilaze regionalne 

okvire, i predstavljaju ekološke probleme 

od na ci o nal nog i me đu re gi o nal nog 

značaja. Posledice zagađenja neposredno 

se odražavaju na zdravlje stanovništva, 

povećanje kiselosti zemljišta i oštećenja 

biocineze. 

Specifične zagađujuće materije koje se 

javljaju kao produkti sagorevanja metala 

Zn, As, Pb emi tu ju se u va zduh u ob li ku 

prašine iz topionice u Boru i Majdanpeku. 

Iz topionice Bor emituje se po toni prerađenih 

sirovina oko 2,5 kg prašine sa visokim 

sadržajem arsena i teških metala. Svake 

godine po jednom stanovniku emitovano je 

go di šnje 5,3-19,6 kg ar se na, 4,86-7,99 kg 

cin ka i 6,27-25,11 kg olo va. Sma nje njem 

Li te ra tu ra: 

1. Anastasijević, N. (1995): Zelenilo 

banjskih i klimatskih mesta Jugoslavije, 

Zbornik radova BiK Jugoslavije, Vrnjačka 

banja. 

2. Vu či će vić, S. (1997): Šum ski ekosistemi 

kao prirodni resurs, Ekologija, 

Beograd. 

3. Zbornik radova, (2001): Ekologija i 

eko nom ski raz voj, Eko nom ski Fa kul tet, 

Blace. 

4. An to nić, G. i auto ri, (1974): Ze mlji šta 

basena Timoka, Centar za poljoprivredna 

istraživanja, Beograd. 

5. Blagojević, S. Ekologija i ekonomski 

razvoj, Ekonomski fakultet Priština, Blace 

2001 god. 

6. Le ap, (2004): Bor ski okrug, Bor. 

kapaciteta rada Fabrike sumporne kiseline 

smanjilo se i iskorišćavanje otpadnih 

gasova Topionice, što je prouzrokovalo 

povećanje emisije arsena i teških metala. 

Rešavanjem problema emisije SO 2 u ve likoj 

meri bi se razrešili i problemi vezani za 

emisiju As i teških metala. Emisija arsena 

i teških metala, posebno arsena, u navedenim 

količinama predstavlja glavni ekološki 

problem Timočkog regiona koji zbog 

svoje specifične težine, lakši od vazduha, 

veoma lako i brzo vetrom prenosi u bližoj i 

da ljoj oko li ni. Svi oni su ve o ma štet ni, če sto 

kancerogeni i veoma nepovoljno utiču na 

stanovništvo, životinje i biljke. 

Tipične zagađujuće materije u Timočkom 

regionu javljaju se u obliku gasova u sva koj 

urbanoj sredini u blizini termoenergetskih 

pogona. Izvor ovih zagađenja je energetika 

u obliku ugljenikovih i sumporovih oksida. 

Velike emisije prašine ugljenikovih i sumporovih 

oksida iz energetskih postrojenja, 

gradskih toplana u Boru, Zaječaru, Kladovo, 

Br zoj Pa lan ci, Maj dan pe ku, Ne go ti nu, 

kao i iz ložišta domaćinstva u navedenim 

i drugim gradovima Sokobanja, Boljevac, 

Do nji Mi la no vac, se o skim i dru gim na seljima, 

najveći su zagađivači, posebno u 

zimskom periodu. 

Najčešće se koristi čvrsto gorivo - ugalj 

i dr vo, po red teč nih, ma zu ta i lož ulje 

koja se koriste u gradskim toplanama i 

usta no va ma. Čvr sta go ri va sa dr že ugljenik, 

vo do nik, ki se o nik, azot, sum por i 

mi ne ral ne pre mi se. Pri li kom sa go re va nja 

je dan deo osta je u vi du pe pe la, a deo 

se kroz dim nja ka iz ba cu je u at mos fe ru 

u vi du ča đi i ga so va, či ne ći pri tom tzv. 

le te ći pe peo ko ji sa dr ži oko 10% sa gor ljivih 

ma te ri ja i ok si de me ta la. U pro ce su 

sagorevanja oslobađa do 95 % sumpora 

koji se transformiše u SO 2 i za jed no sa 

azotom iz uglja u vazduh, mogu oksidirati, 

stvarajući pri tom zagađujuće supstance. 

Sa teč nim i ga so vi tim go ri vi ma si tu a ci ja je 

dru ga či ja i oni su ma nji za ga đi va či va zduha, 

s tim što naf ta sa dr ži iz ve sne pri me se 

za ga đi va nja u ob li ku ke to na, amo ni ja ka 

i slič no, dok se ga so vi ta go ri va sma tra ju 

naj či sti jim fo sil nim go ri vi ma. 

Zagađivači vazduha su i različiti izvori 

mineralnih praši na sa bra na flo ta cijskih 

jalovišta, usled neadekvatne 

tehnologije podizanja brana flotacijskih 

jalovišta, nesprovođenja 

mera rekultivacije i nepostojanja 

sanitarnih zaštitnih zona u Boru, 

i Majdanpeku, zatim HIP Prahovo 

sa nepropisno izgrađenom i nesaniranom 

deponijom piritne izgoretine, 

za pre mi ne oko 1.400.000 m 3 

sa koje vetrovi raznose prašinu, 

potom rudnika Vrška čuka, Bogovina 

i Soko, raznih kamenoloma, 

miniranja i slično. 

Drumski i železnički saobraćaj 

takođe utiče na zagađenje vazduha, 

posebno u Negotinu, Kladovu, 

Zaječaru i Sokobanji. Pod ostalim zagađivačima 

vazduha, smatraju se svi oni postupci 

i aktivnosti koje na bilo koji način mogu 

da utiču na aerozagađenje, kao paljenje 

smeća, lišća, strnjike, nepravilno rukovanje 

hemijskim sredstvima u poljoprivredi 

i slično, ali i akcidentne situacije, požari, 

havarije, eksplozije i drugo. 

Pret po stav ka je da pre ko gra nič ni in dustrij 

ski kom pleks iz Ru mu ni je ima svoj 

uticaj emitovanjem koncentracije zagađujućih 

materija na zagađenje životne sredine, 

po seb no u Do njem Klju ču i pri o ba lju 

Dunava. 

(nastavak u sledećem broju Industrije) 

Otvo ren po gon za 

mle ve nje PET am pa la že 

Javno preduzeće "Komunalac" u Le banu 

otvo ri lo je po gon za dro blje nje i 

mlevenje tzv. PET ambalaže kapaciteta 

250 do 300 ki lo gra ma na sat. Za na bavku 

mašina i druge opreme "Komunalac" 

je uložio oko 1,5 miliona dinara vlastitih 

sredstava. Tehnički rukovodilac "Komunalca" 

Jasmina Tošić rekla je da sirovina ima 

do volj no, po što se bo ce od PET amba la že 

sve masovnije koriste za pakovanje mineral 

ne vo de, voć nih 

so ko va i još ne kih 

pro iz vo da. Po sle 

upo tre be, bo ce se 

naj če šće ba ca ju u 

sme će, dok se prera 

dom na ovaj na čin 

plastika ponovo upotrebljava, 

a reciklirana 

PET am bala ža 

doprinosi ekološkoj 

zaštiti okoline. 

reflektor 


GENESIS 

p 

Part ner kva li tet ne i 

kom plet ne po nu de! 

Kompanija GENESIS d.o.o. je 

ge ne ral ni za stup nik za tr ži šte 

Hrvatske, Srbije, Slovenije, 

Bosne i Hercegovine, Crne Gore 

i Ma ke do ni je, za tur sku fa bri ku 

DUR MA ko ja je si gur no je dan od 

najboljih i najvećih svetskih proizvo 

đa ča ma ši na za ob ra du me tala 

re za njem i de formisanjem 

(ma tič na fa bri ka na la zi se u 

Bursi, gradu od pre ko 4.500.000 

sta nov ni ka). Sve ma ši ne po se duju 

cer ti fi kat ISO 9001 i CE nor me 

bez bed no sti! 

Prodaja i održavanje mašina odvija 

se putem bogate mreže generalnih 

distributera kojih ima u celom svetu 

86, a me đu ko ji ma se Ge ne sis d.o.o. Ri jeka 

uvr šta va u jed nog od naj bo ljih part nera. 

Generalni distributeri imaju ovlašćene 

zastupnike, dok su prodajna mreža, servis 

i održavanje razgranati po celom svetu. 

Radi se o: hidrauličkim mašinama za 

savijanje i rezanje tankih limova, mašinama 

za izradu oluka, hidrauličnim apkant 

presama (NC, CNC), hidrauličnim makaza 

ma (NC, CNC i sl.), eks cen tar pre sa ma 

i presama za probijanje (prenosivim i 

fiksnim), mašinama za savijanje cevi (sa 

tr nom ili bez), CNC pla zma ma, pre sa ma za 

gumarsku industriju i remontne radionice 

(ručne i motorne), limarskim mašinama, 

mašinama za ugaona isecanja, valjcima 

za savijanje lima, mašinama za kružnolučna 

savijanja profila, trakastim testerama 

za rezanje metala (poluautomatske i 

automatske), pantografima plinskim i plazmenim, 

mostnim dizalicama, mašinama 


GENESIS 

za obradu drveta, mašinama za rezanje i 

savijanje armaturne žice, hladno profilisanje 

lima nabiranjem, formatiranje lima iz 

ro la i mno gim dru gim. 

Vr hun ska la ser ska teh no lo gi ja 

Nakon godina istraživanja, razvoja i testiranja 

firma DURMAZLAR je u mo guć no sti 

ciji i ne zaostaju za drugim renomiranim 

mar ka ma iako im je ce na da le ko ni ža od 

konkurencije. 

Genesis želi ovim putem da obavesti 

svoje poslovne partnere da je kupio novi 

poslovni prostor u Beogradu, u Žarkovu. 

Kako je u fazi preseljenje telefonskih 

priključaka, možete nas kontaktirati 

na mobilni telefon direktora Genesisa 

Sa jam ske pre zen ta ci je 

Prezentaciju kompakt lasera Genesis 

će napraviti na Zagrebačkom Velesajmu, 

u okviru sajamske manifestacije 

pod na zi vom BI AM ko ja se odr ža va 

od 22. do 26. apri la. A na Be o gradskom 

Saj mu teh ni ke, od 12. do 16. 

maja planiramo da izložimo CNC mašinu 

za re za nje pla zmom. 

da ponudi vrhunsku lasersku tehnologiju 

COMPACT LASER-a. La ser je kom pakt ne 

konstrukcije, manjih dimenzija od klasičnih 

lasera i niskih troškova održavanja. 

Poseduje vrhunsku SIEMENS 840 D kontrolnu 

jedinicu, CAD/CAM softver za potpuno 

automatski rez, radnu površinu koja 

automatski odvaja proizvod. Svemu navedenom 

treba dodati da je ekološki prihvatljiv 

i da po se du je CE nor me bez bed no sti. 

Genesis je prodao značajan broj plazmi. 

Sve su se po ka za le od lič nim u eks plo a ta- 

u Be o gra du, Ra do lju ba Zdrav ko vi ća - 

064/233 7778. Na ša je že lja da omo gući 

mo bo lju po kri ve nost i br žu in ter ven ci ju 

na tržištu Srbije. 

Po ru ka kup ci ma i 

po ten ci jal nim kli jen ti ma 

Naši cenjeni kupci (proverite referentnu 

li stu na na šem Web sajtu!) i ko ri sni ci 

usluga do sada su izuzetno zadovoljni, jer 

uz proizvode nudimo i servis. Istovremeno, 

že li mo i da lje da unapređujemo 

kvalitet naših 

usluga! 

Kupovinu mašina možete 

obaviti preko lizing 

kuća, uz mogućnost otplate 

do 5 godina. Ističemo 

da dobru saradnju imamo 

sa VB lizingom Beograd. 

Asor ti man po nu de 

pro iz vo da mo že te po gleda 

ti na na šoj web stra ni 

www.ge ne sis.hr, a va ša 

pi ta nja i zah te ve mo že te 

po sla ti i di rekt no centra 

li u Ri je ci, na e-mail: 

ge ne sis @ri.t-com.hr; ili 

na tel: 99385 51 312 

355; od no sno na fax: 

99385 51 213 268. 

Od go vor sti že u naj kra ćem ro ku, ili ćemo 

vas kon tak ti ra ti ra di po ja šnje nja. 

Do bro nam do šli! 

GENESIS d.o.o. 

Zagrebačka 4 

51000 Rijeka, Hrvatska 

Tel : + 385 51 312 355, 322 240 

Fax: + 385 51 213 268 

e-mail: genesis @ri.t-com.hr 

www.energoprojekt–oprema.com 

www.genesis.hr 


HONDA 

Ko sa i ce za pro fe si o nal nu upo tre bu! 

TEKST: KO STA DIN JO VA NO VIĆ, DIPL. ECC 

U ovom pr vom ovo go dišnjem 

bro ju za vr ša va mo 

pri ču o HON DA ko sa či cama, 

ko je ima ju vi so ki učinak 

i u naj tvr do kor ni jim 

uslo vi ma – za eks per te i 

pro fe si o nal ce! 

Ako ste profesionalni baštovan, 

potrebna vam je robusna kosačica! 

Honda poseduje najprofesionalniji 

model na tržištu: HRH 536, ko ji 

poseduje sistem Rotostop, varijabilni 

hidrostatički prenos, jak i tih motor, 

prednju zaštitu, zatvorene ležajeve, 

kućište od ojačanog aluminijuma. 

- Sigurnost - si stem Rotostop ko ji 

zaustavlja okretanje sečiva bez potrebe 

zaustavljanja motora, pomoću 

kojeg se izbegavaju nesreće usled 

odskakanja kamenja ili neodgovarajuće 

upotrebe; 

- Udobnost – hidrostatička transmisija, 

koja dozvoljava lako podešavanje 

brzine kretanja mašine prema brzini 

kretanja korisnika i prema uslovima 

terena; 

- Snaga – jak i tih mo tor: star tu je 

iz pr ve, sa sla bom emi si jom ga so va i 

malom potrošnjom; 

- Trajnost – ku ći šte od oja ča nog 

aluminijuma od 5,5 mm, otporno na 

zub vre me na i udar ce. Toč ko vi sa aluminijumskim 

naplacima i zatvorenim 

ležajevima. 

Ako želite da radite maksimalno 

kva li tet no, HRD je vaš iz bor: sna ga, 

velika širina košenja, aluminijumsko 

ku ći šte... i mo tor ko ji ni kad ne iz da je! 

HRD 536 CTX 

• mo tor GCV 160 

• 4,1 kW 

• pokretanje sopstvenim pogonom 

• aluminijumska šasija 

• koš Dra lon 

• ši ri na se če nja 53 cm 

• koš 80 l 

• Rotostop 

HRD 536 HXE 

• mo tor GCV 160 

• 4,1 kW 

• pokretanje sopstvenim pogonom 

• aluminijumska šasija 

• koš Dra lon 

• širina sečenja 53 cm 

• koš 80 l 

• Rotostop 

• Hidrostatički prenos 

Ako ste profesionalac u baštovanstvu, 

Hon da ima mo del za Vas: HRH 

536, to je sve što vam tre ba! 

HRD 536 HXE 

Možda postoje njemu ekvivalentni 

mo de li, čak i sa Hon da mo to rom, ali je 

samo ovaj model originalno opremljen 

hi dro sta tič kim pre no som i Rotostop 

sistemom za zaustavljanje sečiva. 

Šta vi še mo že da tra ži ne ko ko pro vodi 

8 sati dnevno u različitim baštama? 

Perfekcija! 

Sada je na raspolaganju i u verziji sa 

specijalnim sečivom, za one koji žele 

englesku travu. Angažovanjem sečiva 

na određeni način dizajnira se 

trav njak, na tam ne i sve tle 

trake, u zavisnosti od 

kretanja sečiva po 

površini. 

Set za usitnjavanje 

(opciono za sve modele za profesionalnu 

upotrebu) 

Zaboravite na sakupljanje i reciklirajte! 

Lako se instalira, samo treba dodati 

jedan stoper i sečivo. Odlična obrada i 

efikasnost sečenja! 

Honda je prvi svetski proizvođač 

mo to ra, za to je u sta nju da po nu di 

idealan dijapazon proizvoda koji će i 

najteže poslove učiniti lakim! 

Hon da kosačice mo že te ku pi ti u 

prodavnici u okviru poslovne zgrade 

Bazis grupe, generalnog distributera 

Hon de za Sr bi ju i Cr nu Go ru, u uli ci Gr čića 

Mi len ka 39 u Be o gra du. 

Tel. 011/3820 300, 3820 301 

info@bazis.co.yu 

www.bazis.co.yu 


Elek tro za šti ta, d.o.o. 

Ma li, ali oda bra ni 

tim struč nja ka 

U skladu sa maksimom "Zaštitite sebe i druge", u preduzeću "Elektrozaštita" 

iz Lazarevca svakodnevno usavršavaju i razvijaju potrebna 

znanja, poseduju sva potrebna uverenja i li cen ce, a u to ku je pro ces 

dobijanja i sertifikata ISO 9001 za kvalitet. 

Priča o ovom uspešnom kolektivu 

započinje 1993. godine, kada je 

osnovano preduzeće za transport 

pro met i uslu ge pod ime nom "Ta nis" sa 

p.o. sa se di štem u La za rev cu. No, 2004. 

go di ne, usle di la je ko re ni ta pro me na. Od 

ta da, go vo ri se o "Elek tro za šti ti" d.o.o, preduzeću 

za inženjering promet i usluge, kao 

i vlasniku i direktoru Zoranu Krstiću, dipl. 

inž. elektrotehnike. Osnovna delatnost 

je inženjering i projektovanje, izvođenje i 

ispitivanje novih i rekonstruisanih elektro 

i gromobranskih instalacija. Obim poslovanja, 

ta ko, po sta je sve ši ri... 

Svaka godina - korak napred 

Svaka godina Elektrozaštiti donosi nešto 

novo. Tako, 2005, preduzeće počinje da 

obavlja i usluge održavanja javne rasvete, 

a već sledeće, 2006, Elektrozaštita počinje 

da se ba vi i iz vo đe njem stub nih tra fostanica 

i niskonaponskih mreža. Danas, 

pored direktora, Elektrozaštita ima devet 

stalno zaposlenih i šest spoljnih saradnika. 

Inženjeri poseduju sve potrebne licence 

za obavljanje delatnosti preduzeća. 

Razmišlja se o adekvatnim konceptima 

elektrozaštite u skladu sa protivpožarnom 

bezbednošću. Ozbiljnost i stručnost u radu 

otkriva veliki broj ne baš bezazlenih problema 

u ovoj obla sti, a kao glav ni uzrok se 

ističe nepravilnost u rukovanju i održavanju, 

pre svega električnih instalacija, kao i 

nedostatak adekvatne elektrozaštite. 

Na pr vom me stu – kva li tet 

Klijenti Elektrozaštite obično su oni koji 

kupuju stara preduzeća pa je zbog dotrajalosti 

opreme i sistema elektrozaštite 

potreban stručan pregled i primena odgovarajućih 

rešenja. Ovi i ostali klijenti mogu 

da se uve re da je eki pi iz Elek tro za šti te na 

pr vom me stu – kva li tet! A to se kon kre tizu 

je kroz rad, u iz bo ru ade kvat ne opre me 

i, na rav no, u od no su pre ma kli jen ti ma. 

U poslovanju se poštuju sledeći principi: 

usluga preduzeća u dogovorenom roku, 

kvalitetna, po važećim tehničkim propisima 

na zadovoljstvo korisnika! Direktor 

Krstić iskreno kaže da ima reklamacija, 

ali je nji hov broj vr lo ma li, a od to ga u 50% 

slučajeva uzrok nije do njih. 

Na spisku delatnosti i poslova koje ovo 

preduzeće može sa sigurnošću i visokim 

kvalitetom da obavlja nalazi se održavanje 

kompletne javne rasvete u Ljigu, delom 

i u Lazarevcu, zatim poslovi uzemljenja 

gasnih instalacija, stručni rad za potrebe 

benzinskih stanica, popravka rasvete, 

rešavanje problema elektrozaštite. A kao 

projektni zadaci ističu se angažovanja 

stručnjaka ove firme za potrebe Azotare u 

Pančevu, ili NIS-a. 

Ovi projekti ističu sposobnost Elektrozaštite 

za rešavanje odgovarajućih poslova i 

problema u domaćoj industriji primenom 

teh no lo gi ja, po što va nju stan dar da, od nosno 

u pri me ni onih ure đa ja i opre me pro verenih 

proizvođača poput jednog Šnajdera, 

Si men sa, ili, pak, Šra ka, a če sto kom binacijom 

više proizvođača (npr. orman od 

Šra ka, dok je unu tra ugra đe na opre ma 

Šnajdera). Elektrozaštita poseduje sve 

potrebne licence i sertifikate u oblasti 

svo ga de lo va nja, kao i sve do zvo le za rad. 

U procesu je dobijanje i sertifikacije ISO 

9001 za kva li tet. 

Zainteresovanost ljudi iz Elektrozaštite 

ogleda se i u primeni koncepta energetske 

efi ka sno sti, što se pre sve ga vi di u pri me ni 

onih potrošača koji su ekonomični, a daju 

isti kvalitet. 

Termovizija 

Jedan od pristupa u radu koji odlikuje 

rad Elektrozaštite u poslednje vreme, i koji 

će bi ti sve pri sut ni ji u do me nu is pi ti va nja i 

konstatacije uzroka kvarova, jeste termovizija. 

Termovizija omogućuje beskontaktno 

određivanje i praćenje raspodele temperature 

na vidljivoj površini nekog objekta u 

vremenu. Omogućuje tačnu identifikaciju 

uzroka neispravnosti, izbegavanje neočekivanih 

zastoja, povećanje pogonske sigurnosti, 

planiranje aktivnosti za održavanje i 

popravke, optimalno korišćenje radne snage 

i rezervnih delova, smanjenje potrošnje 

struje i gubitaka energije, smanjenje troškova 

osiguranja, smanjenje napetosti koja se 

javlja u neizvesnim pogonskim uslovima. 

Za primenu ovog postupka u istraživanju 

uzroka kvarova u instalacijama, 

Elektrozaštita poseduje svu neophodnu 

opremu! 

Stalno obrazovanje kadrova 

Savremeni pogled na poslovanje primećuje 

se u primeni "outsoursing"-a, što znači 

da se, po po tre bi, an ga žu ju spolj ni sa radnici, 

stručnjaci u svojim delatnostima. U 

Elektrozaštiti ističu da zahtevaju mlade, 

energične ljude spremne za neprestano 

napredovanje u struci. Štaviše, čvrsto oprede 

lje nje ove fir me je da stal no ula že u obuku 

i stručno usavršavanje kadrova, počev 

od sa mog di rek to ra Kr sti ća, a kroz omo gućavanje 

sve neophodne stručne literature, 

poseta sajmovima, specijalističkih obuka 

na kur sevima, seminarima i slično. 

"Težićemo da naš kadar oseti pripadnost 

preduzeću i konstantnu podršku preduzeća 

prema njemu", ističe direktor Krstić, 

uz na po me nu da je ovo fir ma ko ja je sat kana 

od mla do sti i is ku stva... 

Za sve detaljnije informacije obratite 

se na sle de ću adre su: 

Elektrozaštita d.o.o. 

1300 kaplara 144, 11550 Lazarevac 

Tel/fax: 011/8118-080; 8128-499 

E-mail: elektrozastita @absolutok.net 

elektrozastita @veze.net 

www.elektrozastita.com 

www.elektrozastita.co.yu 


OBO Bet ter mann 

VBS - Si ste mi za spa ja nje 

i pri čvr šći va nje 

Nastavljajući priču iz prethodnog 

bro ja, u ovom bro ju Vam pred stavljamo 

još jedan deo proizvodnog 

pro gra ma iz ši ro kog spektra pro izvo 

da fir me OBO Bet ter mann. 

TEKST: VESELIN MARKOVIĆ 

VBS - Si ste mi za spa ja nje i pri čvr šćivanje 

zauzimaju veoma značaju ulogu 

u proizvodnom programu firme OBO 

Bettermann. Upr kos či nje ni ci da je VBS 

pro gram ono sa či me se dav ne 1911 

godine OBO pojavio na tržištu, i danas 

ne pre sta je da iza zi va oduševljenje i 

zadovoljstvo kvalitetno završenog posla 

pri svakodnevnim izvođenjima električnih 

in sta la ci ja. Mo glo bi se re ći da su 

"tvorci i arhitekte" VBS sistema zahtevi 

i prepreke koje se javljaju pri montaži 

električnih instalacija. Inovacija sa "lica 

me sta" je ono što VBS si stem po zi ci o nira 

svu gde gde je po treb no br zo i kva litetno 

voditi struju, prenositi podatke ili 

kontrolisati energiju. 

VBS sistem čine: sistemi razvodnih 

kutija; sistemi za instalaciju u šuplje 

zidove i malter; sistemi stezaljki; sistemi 

za pričvršćivanje ka blo va; si ste mi za 

pričvršćivanje plastičnih, me tal nih i specijalnih 

cevi; sistemi nosećih stezaljki; 

šinski sistemi; sistemi lučnih obujmica 

i sistemi za zavrtanje i pričvršćivanje. 

VBS si stem se de li na dve pro iz vod ne 

grupe: proizvode od čelika i proizvode 

od pla sti ke. 

Namena proizvoda od čelika je veoma 

široka - od standardnih primena trasiranja 

električne instalacije do specijalnih 

na me na gde je po treb no da se od govori 

zahtevima bezbednosti i vatrootpornosti. 

Namena proizvoda od plastike je slična, 

osim što se na rav no od njih ne oče ku je 

vatrootpornost, ali zahtev u pogledu bezbednosti 

je veoma prisutan kao i zahtev za 

zaštitom životne sredine. 

U po gle du bez bed no sti i za šti te ži votne 

sredine, sve češće se kao alternativa 

na me će pri me na ha lo gen-free ma te ri jala, 

ma te ri ja la ko ji je u ve li koj me ri pri sutan 

u pro iz vod nom pro gra mu OBO Bet termann, 

a po seb no u de lu VBS si ste ma. 

Često zamenjivani za vatrootporne ili 

negorive, halogen-free materijali su u upotrebi 

već određeno vreme. Ipak, postoje 

nedoumice i pitanja na koja ćemo pokušati 

da odgovorimo. 

Šta su ha lo gen-free ma te ri jal? 

Uopšteno, termin halogen-free ili bez halogeni 

znači da materijal ne sadrži bilo koji 

od ha lo ge nih ele me na ta. 

Ha lo ge ni ele men ti su: flu or, hlor, brom, 

jod i asta tin. 

Po IPC organizaciji (Associ 

a tion Con nec ting Electro 

nics In du stri es) ha logen-free 

ma te ri ja li su 

ma te ri ja li ko ji ne sa dr že 

zna čaj nu ko li či nu ha lo genih 

ele me na ta, što znači 

da je do zvo lje na ma la 

ko li či na. Čak i u slu ča ju po sto ja nja ma le 

ko li či ne ha lo ge nih ele me na ta pri li kom 

is pi ti va nja, ta ko li či na je to li ko ma la 

da je upo tre ba ter mi na ha lo gen-free 

is prav na. 

Pri me na ha lo gen-free mate ri ja la 

U objek ti ma u ko ji ma po sto ji po vi šen 

rizik od požara, prilikom koga sagorevanjam 

halogenih elemenata dolazi do 

stvaranja toksičnih gasova, neophodna 

je pri me na halogen-free materijala. Štetni 

ga so vi po red to ga što mo gu iza zva ti 

ozbiljna oštećenja na elektronici koja se 

na đe na pu tu di ma, mo gu iza zva ti, što 

je na ža lost i ve o ma čest slu čaj, i ozbilj ne 

posledice po ljudsko zdravlje, ponekad 

čak i sa fa tal nim is ho dom. Za pa nju ju ći 

po da ci iz prak se go vo re da 95 % žr ta va 

požara gube život neposredno od uticaja 

di ma, a ne od pla me na. Gust dim če sto 

onemogući evakuaciju, tj. blagovremeno 

spašavanje unesrećenih. 

Koliko je umanjena produkcija dima 

kod sagorevanja halogen-free materijala u 

odnosu na druge, često primenjivane materijale, 

najbolje pokazuje sledeći grafikon. 

Štetni gasovi su posebno problematični 

kada su u pitanju komunikacioni i informacioni 

centri, tele fon ske centrale i osta li 

osetljivi, a ujedno i veoma skupi elektronski 

si ste mi. Ni je re dak slu čaj da na kon 

požara dođe do ozbiljnih 

kvarova sistema, koji nisu 

bi li di rekt no u kon tak tu sa 

pla me nom, ali su bi li u području 

dima, što uzrokuje 

astronomske troškove. 

Halogen-free materijali 

po red to ga što pri li kom 

sagorevanja imaju smanjenu 

emisiju dima i toksičnih materija, 

mogu imati dodatnu karakteristiku - sporogorivost 

(flame retardant). Sporogorivost 

karakteriše duži vremenski period, koji 

je po tre ban da bi pod uti ca jem pla me na 

došlo do paljenja materijala. U slučaju da 

postoji zahtev za sporogorivost, koriste 

se halogen-free materijali sa dodatnom 

oznakom V0, koja specificira dodatnu 

ot por nost na pa lje nje. Sa mim tim, pro duže 

no je vre me za eva kuaciju i povećana 

bezbednost, što je i osnovni razlog potrebe 

za halogen-free materijalima. 

OBO BETTERMANN d.o.o. 

Sentandrejski put 184, Novi Sad 

tel/fax: +381 21 410 533 

PJ Beograd: 

Vodovodska 158/5, Beograd 

tel. +381 11 3052 513 

+381 11 2397 394 

fax. +381 11 3052 514 

e-mail: info@obo.co.yu 

www.obo.co.yu 


MI NEL ELIP d.o.o. 

PRO IZ VO DI KO JI PO ŠTU JU 

ZAH TE VE TR ŽI ŠTA 

Posle privatizacije 2005, MINEL 

ELIP na stu pa na tr ži štu sa no vim 

vizijama i idejama u proizvodnom 

pro gramu niskonaponskih aparata, 

u že lji da tr ži štu ka ko u obla sti sta nogradnje, 

elektro pri vre de, pro ce sne 

industrije i dr, ponudi kompletnu 

ga mu apa ra ta ni skog na po na - od 

opre me za tra fo sta ni ce do po tro šača 

(procesna industrija, proizvođači 

opre me za poljoprivredu, kućne i 

stanske električne instalacije). Primenom 

strujne zaštitne sklopke 

MI NEL ELIP-a ni ko ne mo že da strada 

od udara električne energije! 

TEKST: IVAN LA TI NO VIĆ, EL. ING. 

Sopstvenim razvojem u 2007, konstruisani 

su, ispitani u ovlašćenim 

laboratorijama i dobijeni atesti za 

sledeće proizvode: 

1. MC32 50 A, 63A i 80A - po sta li smo 

jedini proizvođači MC32 80A u malom 

kućištu; 

2. MST 1250 A i MST 1600A – Na ve denim 

proizvodima zaokružili smo gamu ovih 

sklopki; 

3. Stepenišni automat u kućištu MC 32, 

2-20 min. 4 kVA; 

4. LUXOMAT "FOREM" 20-200 lux. 

Pro iz vo di ko ji pro la ze stro ge 

pro ve re struč nja ka 

Ispitivanje MC32 C63 izvršeno je u 

No vom Sa du, u "In sti tu tu za bez bed nost 

i si gur nost na ra du". Ovaj pro iz vod, u konku 

ren ci ji svih stra nih pro iz vo đa ča, je di ni 

je za do vo ljio ka rak te ri sti ku po IEC 898 u 

uslovima eksploatacije razvodnih ormana 

namenjenih za "Elektrovojvodinu". 

MST 1250 i MST 1600 za do vo lji li su 

i dobili sertifikate po zahtevu propisa u 

"IRC-eu" Istočno Sarajevo i Institutu "Nikola 

Tesla". Elektrolaboratorija MINEL ELIP-a 

i elektrotehnički institut "Nikola Tesla" 

sklopili su sporazum o međusobnoj poslovno-tehničkoj 

saradnji. 

U fazi nulte serije nalaze se sledeći proizvodi, 

inače smešteni u kućištu prekidača 

MC 32: 

•Trofazna signalna sijalica sa led diodama, 

tip ML3; 

• Zvo no sa me lo di jom tip ZM 220 V. 

U istoj fazi su i elektro-instalaciona razvodna 

klema i ormani: 

1. RK 1 (4x16 mm 2 ), 63A, 500V; 

2. RK 2 (4x5x16 mm 2 ) 

200A, 500V; 

3. Elektro-instalcioni 

razvodni or man za građevinarstvo 

sa potpunom 

zaštitom života ljudi 

i imo vi ne 250A, 500 V 

za spolj nu mon ta žu; 

4. Mala razvodna kutija 

63A, 500V, sa potpunom 

zaštitom života 

ljudi, koji sa prethodno 

navedenim zadovoljava 

zahteve zaštite od udara 

električne struje, kao 

i propise i zahteve građevinske 

operative; 

5. Prekidač kosačice 

za tra vu. 

Kako su svi navedeni 

proizvodi rađeni na osnovu zahteva tržišta, 

očekuju se sigurni rezultati njihove primene 

u 2008. go di ni. 

Po nu da za za do vo lje nje 

po tre ba tr ži šta 

Ina če, MI NEL-ELIP u ovoj go di ni ši ri svoj 

asortiman proizvoda koji se mogu naći u 

prodaji i koji mogu zadovoljiti potrebe tržišta. 

Po red sop stve nih, MI NEL ELIP u ovom 

trenutku nudi sa svog lagera i proizvode 

svetskih renomiranih proizvođača: 

1. grebenaste prekidače od 6A-320A 

500V svih varijanti; 

2. katodne odvodnike prenapona 

na niskom naponu, svih varijanti. 

Celokupan proizvodni program 

MINEL-ELIP-a bazira se na važećim, 

jasno definisanim domaćim i stranim 

standardima. Tako, prekidači su atestirani 

prema Pravilima za gradnju 

brodova (izdanje JUGOREGISTRA) i za 

uslove eksploatacije železnice. 

Svi proizvodi MINEL-ELIP-a izrađuju 

se od najkvalitetnijih materijala, čime 

se postiže visoka sigurnost i pouzdanost 

u radu elektropostrojenja. 

Štaviše, MINEL-ELIP d.o.o. ima ovlašćenu 

elektrolaboratoriju za ispitivanje niskonaponske 

opreme. 

Po tvr de kva li te ta 

Niskonaponska sklopka-rastavljač 

tip MST 1600A; proizvođač 

MINEL ELIP Beograd / 

Elektrotehnički institut Nikola Tesla 

Kvalitet proizvoda MINEL-ELIP-a, pored 

iskustva od 60 godina proizvodnje, potvrđen 

je važećim sertifikatima 

i atestima: 

1. sertifikat ISO 9001; 

Q 9001-2000; 

2. znak k vali te ta J.P. 

EPS-a br. 4134/10 

(31200 - opre ma za di stribuciju 

električne energije 

i upravljačke opreme; 

3. pa tent za auto matski 

za štit ni pre ki dač 

MC 32 (br. pri zna nja 

pa ten ta YU 1778/91-II 

1778/91); 

4. pa tent za di rekt ni 

pre ki dač mo to ra (br. 

pri zna nja pa ten ta YU 

1777/91-II-1777/91); 

5. ser ti fi ka ti tip ski 

JUGOREGISTRA za automatske 

zaštitne prekidače - MC32, C 63, 

C 100, R 125, C250 i H 320. Ser ti fi ka ti su 

iz da ti na osno vu po zi tiv nih iz ve šta ja o is pitivanju, 

uključujući klimatska i mehanička 

ispitivanja po zahtevima pravila JUGOREGI- 

STRA, deo IX. 

MINEL ELIP d.o.o. 

Preduzeće za proizvodnju, montažu, 

servisiranje i remont niskonaponske 

opreme 

Zemunska 47, 11070 Novi Beograd 

Tel. 011/161-360, 3183-716 

E-mail: minelelip@ptt.yu 

www.minel-elip.com 


Ener go pro jekt opre ma 

Do pri nos zdra vi joj sre di ni i 

bo ljem stan dar du gra đa na 

"Energoprojekt oprema" a.d, realizacijom ugovora potpisanih u 2007. godini u Srbiji, obe ležila je 

uspešan završetak protekle poslovne godine. Višedecenijsko angažovanje na projektima u zemlji 

i inostranstvu doneli su neprocenjivo iskustvo koje je "Oprema" a.d. pri menila i na projektima od 

opšte društvenog značaja u Srbiji. 

Projekti modernizacije elektrofiltera 

na TE "Ni ko la Te sla" u Obre nov cu, 

adaptacije primarnog cirkulacionog 

razvoda Toplane "Konjarnik" i re konstrukcije 

i modernizacije 237 to plot nih 

podstanica u sistemu daljinskog grejanja 

značajan su doprinos zaštiti životne sredine 

na še ze mlje, kao i bo ljem stan dar du 

Beograđana. 

Prvim u nizu projekata, modernizacijom 

elektrofiltera u TENT-u postignut je izuzetno 

značajan ekološki aspekt. Naime, 

emisija čestica koje nastaju sagorevanjem 

lig ni ta u ko tlu sna ge 308,5 MW na bloku 

A4 sa vred no sti ma znat no vi šim od 

dozvoljenih, modernizacijom se svodi na 

standardima propisanu vrednost od ≤ 50 

mg/Nm 3 . 

Druga dva, ne manje značajna projekta, 

"Ener go pro jekt opre ma" a.d. je re a li zo vala 

sa JKP "Beogradske Elektrane", nakon 

učešća na tenderima po zakonu o javnim 

nabavkama. Radi se o ugovorima za realizaciju 

kapitalne adaptacije primarnog cir- 

TE "Nikola Tesla", Obrenovac 

kulacionog razvoda Toplane "Konjarnik" i 

rekonstrukcije i modernizacije 237 toplotnih 

podstanica u sistemu daljinskog grejanja. 

Radovi na realizaciji kapitalne adaptacije 

i modernizacije Toplane "Konjarnik" 

ukupne bruto vrednosti od 2.452.998 

evra započeti su nakon završetka grejne 

se zo ne 2006/07, kra jem ma ja. Do 

sep tem bra 2007. uspe šno su i u ro ku 

realizovani svi radovi, čime je omogu će no 

da po če tak no ve grej ne se zo ne 2007/08 

započne prema planu JKP "Beogradske 

Elektrane", dakle, 15. oktobra 2007. 

Paralelno sa ovim projektom, "Energopro 

jekt opre ma" a.d. je za istog in ve sti tora 

realizovala i projekat rekonstrukcije i 

modernizacije 237 toplotnih podstanica u 

sistemu daljinskog grejanja toplotnih područja 

Konjarnik, Voždovac i Dunav, bruto 

vrednosti iznosi 1.958.280 evra. 

Osim pomenutih projekata, "Energoprojekt 

opre ma" je 30. ok to bra 2007, uspešno 

završila i najveći posao ugovoren sa 

kompanijom Delta Holding u ovoj go di ni 

u Srbiji, bruto vrednosti od 15.000.000 

evra. Realizacija projekta ovog do sada najvećeg 

i najkompleksnijeg tržnog centra na 

Balkanu u bloku 67, površine 85.000 m 2 , 

gde je Energoprojekt oprema angažovana 

na is po ru ci, ugrad nji i pu šta nju u rad kompletne 

mašinske i elektro opreme, sistema 

vo do vo da i ka na li za ci je i pro tiv po žar ne 

zaštite, započeta je u drugoj polovini februa 

ra, a ra do vi su u re kord nom ro ku od sa mo 

8 meseci okončani svečanim otvaranjem 

poslednjeg dana oktobra 2007. 

Savremenom, dinamičnom, prilagodljivom 

poslovnom organizacijom, politikom 

"Delta City", Blok 67, Beograd 

društvene angažovanosti, kao i koordiniranim 

i zajedničkim nastupom sa drugim 

preduzećima iz sistema, "Energoprojekt 

oprema" na najbolji mogući način nastavlja 

tradiciju uspešnog poslovanja, kako 

u ino stran stvu ta ko i u ze mlji, s ne pro menjenim 

ciljem - pružanje najboljih usluga 

klijentima, partnerima, zaposlenima i društvu 

u ce li ni! 

ENERGOPROJEKT OPREMA a.d. 

Bu le var Mi ha i la Pu pi na 12 

11070 Beograd, Srbija 

Tel : + 381 11 310 1600, 3101700 

Fax: + 381 11 311 2660 

e-mail: ep-oprema @ep-oprema.co.yu 

www.energoprojekt–oprema.com 


Di stri bu ci ja elek trič ne ener gi je 

2. deo 

Viši harmonici 

TEKST: MI LEN KO JO VA NO VIĆ, DIPL. INŽ. 

AVA LON PAR NTERS D.O.O. 

Opšte je prihvaćena ideja da 

elektrodistributivna preduzeća 

isporučuju idealan napon, 

tj. napon čiji oblik odgovara 

čistoj sinusoidi. U najvećem 

broju slučajeva, pogotovo na 

višim naponskim nivoima, 

na pon u mre ži za i sta i ima vr lo 

ma la iz ob li če nja. No, ste pen 

izobličenja napona se poveća 

va ka ko se približavamo 

krajnjem potrošaču. U ovom 

na stav ku da je mo ne ko li ko 

rešenja za primenu u praksi. 

U 

praksi, ukoliko je u fabrici ugrađena 

kompenzacija reaktivne snage, 

a dolazi do pregorevanja kondenzatora 

ili njihovih osigurača, ili neobjašnjivog 

reagovanja zaštite transformatora, te resetovanja 

ili pregorevanja osetljive elektronske 

opreme (PLC, regulatori, laboratorijska 

oprema, računari…), sa velikom sigurnošću 

mo že se pret po sta vi ti da se ekvi va lentno 

električno kolo fabrike približava tački 

rezonance. U toj situaciji najpametnije je 

isključiti kompenzaciju i razmotriti sledeće 

rešenje. 

induktivnost mreže. U slučaju rezonance, 

čak i mali izvor viših harmonika može 

napraviti primetna izobličenja napona i 

oštećenja opreme. 

Da bi se sprečila paralelna rezonanca, 

proizvođači opreme predlažu upotrebu 

“detuned” (izgovor: ditju:nd) si ste ma za 

kom pen za ci ju kao stan dard nog re še nja za 

kompenzaciju reaktivne snage. 

Evo jednog praktičnog primera: 

1. Tran sfor ma tor - 1000kVA sa re ak transom 

krat kog spo ja 7%; 

2. Kompenzacija - 6 koraka po 100kVAr 

za 400V, 50Hz; 

3. Pretpostavićemo da distribucija napaja 

samo fabrički transformator 

Ka da ni su pri klju če ni kon den za to ri, 

impedansa mreže se ima čisti induktivni 

frekventni odziv. 

Impedansa (O) 

Učestanost (Hz) 

Slika 4. – čisto induktivna impedansa mreže 

bez priključenih kondenzatora 

Posmatrano sa apsekta viših harmonika, 

impedansa mreže je linearna. Počinje 

ne gde oko 0,02 za 50Hz i ra ste li ne ar no 

do 0,16 na 550Hz (11. har mo nik). Na pomena: 

navedene numeričke vrednosti 

va že sa mo za ovaj pri mer. 

Kada se uključe kondenzatorske baterije: 

Impedansa mreže se menja drastično. 

Na prvi pogled je uočljivo nekoliko rezonantnih 

tačaka, u zavisnosti od broja 

uključenih kondenzatorskih koraka. Na 

primer, čisti rezonantni uslovi postoje na 

250 Hz (5. har mo nik), ka da je uklju če no 

svih 6 ko ra ka od po 100 kVAr. Re zo nantna 

oblast je do sta ši ro ka, ta ko da čak i 

ako se rad na tač ka na la zi iz van obla sti 

čiste rezonance, a u blizini njene granice, 

impedansa mreže je značajno povećana. 

Čak i ka da je sa mo pet ko ra ka uklju če no, 

na učestanosti 250 Hz postojaće značajan 

poremećaj, s obzirom da je impedansa 

mreže povećana sa 0,06 na 0,4 

(povećanje 7 puta!). Kao zaključak stoji da 

je dovoljno da postoje rezonantni uslovi 

negde u blizini frekvencije viših harmonika, 

i pro ble mi su po če li... 

Kad god se kon den za to ri ko ri ste za 

korekciju faktora snage, postoji učestanost 

na ko joj se ja vlja 

paralelna rezonanca. 

U prak si, ova tač ka je 

dosta daleko od osnovne 

mre žne uče sta nosti, 

ali sa uklju če njem 

kompenzacionih koraka, 

rezonantna tačka 

se spu šta ka ni žim učestanostima. 

Jedini način da se 

spreči paralelna rezonance 

je ste da obez be di mo da se 

tačka rezonantne učestanosti nađe na 

učestanosti gde nema viših harmonika. 

Na sre ću, ovo se jednostavno postiže 

dodavanjem "detune" energetskih prigušnica 

na red sa kondenzatorima. Ovo je 

osnovna ideja iza "detuned" sistema za 

kompenzaciju reaktivne snage (slika 6). 

Fil ter ska kom pen za ci ja 

reaktivne snage 

Kondenzatorska baterija u opremi za 

kompenzaciju reaktivne snage, sama 

je po sebi linearni potrošač. Ona sama 

ne generiše harmonike. Ali kondenzator 

menja impedansu mreže i frekventni odziv 

mreže. Rezonantni uslovi zavise od ukupne 

kapacitivnosti u mreži, na koju najveći 

uti caj ima broj uklju če nih ko ra ka u or manu 

za kompenzaciju reaktivne snage i 

Impedansa (O) 

Učestanost (Hz) 

Slika 5 – impedansa mreže sa 

priključenim kondenzatorima 

Sli ka 6 – do da va nje 

"detune" prigušnice 

(završetak u sledećem broju Industrije) 


For mi ra nje ce na in du strij skih pro iz vo da 

TEKST: DR DRA GAN MO MI RO VIĆ 

Faktori uticaja 

Potražnja za industrijskim 

proizvodima široke potrošnje 

za vi si pre sve ga od potra žnje 

no vih ku pa ca, a ne sme se 

zanemariti ni potražnja za 

zamenom već postojećih 

imalaca proizvoda. Analizom 

potra žnje no vih ku pa ca tre ba 

utvrditi stepen zasićenosti 

tr ži šta pro iz vo di ma. 

Potra žnju za industrijskim proizvodima 

karakteriše visok stepen 

neujednačenosti za različite proizvo 

de. Ovo stoga što u okvi ru in du strij ske 

proizvodnje postoje vrlo različiti proizvodi 

(metalni proizvodi, hemijski proizvodi, tekstilni 

proizvodi, drvni proizvodi itd.). 

Pored toga, neophodno je istaći izuzetno 

važnu činjenicu da je veoma teško strogo 

diferencirati proizvode na pojedine privredne 

grane. U jednom trenutku, određeni proizvod 

je poljoprivredno dobro, u drugom je 

sirovina industrije ili industrijski proizvod 

(sta klo, re za na gra đa). Ili po sta je in ve sti ciono 

dobro... 

Osnovna karakteristika potražnje za 

industrijskim proizvodijma široke potrošnje 

uslovljena je velikim brojem ograničavajućih 

faktora. Između ostalih, bitni 

su sledeći: 

1. Broj do ma ćin stva 

(pošto se porodica javlja 

kao jedinica odlučivanja 

koja kupuje 

proizvod); 

2. Ras po lo ži vi 

realni dohodak domaćinstva; 

3. Cena proizvoda i supstituta 

(posebno u ko joj me ri se 

odražava u kvalitetu proizvoda); 

4. Uslo vi dobijanja potrošačkih kredita 

za kupovinu; 

5. Postojeće zalihe robe koje se nalaze 

kod domaćinstva; 

6. Prosečno vreme trajanja takve zalihe. 

Potražnja za zamenom već postojećih 

ima la ca pro iz vo da im pli ci ra vre men ski 

period korišćenja i nivo dohotka. 

Cene i kredit imaju značajnu ulogu u određivanju 

potražnje za industrijskim 

pro iz vo dima. Em pi rijska 

istraživanja pokazu 

ju da je potra žnja za 

industrijskim proizvodima 

široke potrošnje 

ela stič ni ja u uslo vi ma 

dobijanja kredita nego 

na pro me ne u ce ni. 

Do ho dov ni ko e fi ci jen ti 

elastičnosti potražnje veći 

su nego koeficijenti cenovne 

elastičnosti. 

Potražnja za industrijskim 

proizvodima široke potrošnje 


For mi ra nje ce na in du strij skih pro iz vo da 

zasniva se na dvema osnovnim karakteristikama: 

• pr va se od no si na sa mu pri ro du po trošnje; 

• dru ga na sam ka rak ter na bav ke i 

potrošnju. 

Kupovina industrijskih proizvoda široke 

potrošnje ne znači i neposrednu potrošnju, 

već po tro šnju ko ja će se ostva ri ti kroz 

budući vremenski period. Zbog toga potražnja 

i potrošnja ovih dobara predstavljaju 

vi ši ni vo ži vot nog stan dar da. 

U de lu ko ji se od no si na potra žnju pro izvoda 

trajne potrošnje, koeficijenti cenovne 

i do ho dov ne ela stič no sti potra žnje su 

vi so ki, s ne ga tiv nim pred zna kom ko e fi cije 

na ta ce nov ne ela stič no sti i po zi tiv nim 

pred zna kom ko e fi ci je na ta do ho dov ne 

elastičnosti potražnje. 

Visoka elastičnost potražnje za ove proizvode 

leži u činjenici da su njihove cene visoke 

i zahtevaju veće sume novčanih izdataka, 

zbog če ga će pro me ne u ce ni i do hot ku 

izazvati veće promene u potražnji. 

Nameštaj kao trajno potrošno dobro 

zadovoljava veoma širok spektar ličnih 

i društvenih potreba. Uslovi sredine u 

kojima ljudi žive i rade, veličina dohotka, 

navike, običaji, moda i drugo, utiču 

na formiranje obima i strukture potreba 

za nameštajem. Ekonomska istraživanja 

su pokazala da ustanovljeni koeficijenti 

cenovne i dohodovne elastičnosti potražnje 

pokazuju visok stepen elastičnosti 

(svi su iz nad 1), zbog če ga će pro me ne 

u ceni i dohotku izazvati veće promene u 

potražnji. 

Tržište automobila pokazuje da je potražnja 

za njima vi so ko ela stič na, što uka zu je 

na za klju čak isto ve tan kao i kod potra žnje 

nameštaja. Međutim, pored cene i dohotka, 

na potra žnju auto mo bi la uti če i niz 

drugih faktora kvalitativne prirode: dizajn, 

marka. kredit i slič no. 

Potražnja za radio aparatima pokazuje 

visoku cenovnu elastičnost potražnje što 

ukazuje na značajan uticaj cena na prodaju 

ra dio apa ra ta i sva ka pro me na u ce ni 

izazvaće veće promene u potražnji. Dohodovna 

elastičnost potražnje je relativno 

elastična i svaka promena u dohotku izaziva 

srazmerne promene u potražnji. 

Za ostale industrijske proizvode široke 

potrošnje navedene u prethodnoj tabeli, 

možemo reći da su dohodovni elasticiteti 

potražnje visoko elastični, 

iznad jedinice, i da svaka promena 

u dohotku izaziva veće 

promene u potražnji. Cenovni 

elasticiteti su ispod jedinice, 

sa negativnim predznakom, 

što uka zu je na iz ve snu ne e- 

lastičnost, mada koeficijenti 

variraju bliže jedinici. 

Iz ve sni in du strij ski pro izvo 

di ši ro ke po tro šnje, kao 

sa pun na pri mer, ima ju ne e- 

lastičnu potražnju (-0,24), 

što je sa svim ra zu mlji vo 

ka da se zna neo p hod nost 

upotrebe sapuna. Zatim, tu 

je pri mer sa potra žnjom ci gare 

ta (0,791), či ja je potra žnja 

relativno neelastična i slično. 

I niz dru gih pri me ra i po da taka 

koeficijenata elastičnosti 

potražnje industrijskih proizvoda 

pokazuju slične tendencije 

odnosa elastičnosti 

potražnje i cene proizvoda 

preduzeća. 

Pored analiza uticaja elastičnosti 

potražnje na prodaj 

ne ce ne in du strij skih 

proizvoda široke potrošnje, 

značajno je istaći i uticaj elastičnosti 

potražnje na cene 

proizvodnih dobara (industrijski 

mar ke ting). U tom smi slu, 

kao osnovne karakteristike 

tržišta proizvodnih dobara, 

ističu se: 

1. Potra žnja za proi zvodnim 

dobrima je izvedena 

potražnja; 

2. Kupci proizvodnih dobara 

su pretežno racionalno motivisani u 

kupovini; 

3. Broj kupaca na tržištu proizvodnih 

dobara je daleko manji; 

proizvođača jer može uvek računati sa 

istim obi mom pro da je bez ob zi ra na prome 

ne u ce ni. 

Tržište proizvodnih dobara često se identifikuje 

sa tržištem investicionih dobara 

(deo proizvodno-uslužnog tržišta, gde je 

proizvod namenjen investicionoj potrošnji). 

Utvrđivanje elastičnosti potražnje za 

proizvodima industrijskog preduzeća u 

Koeficijenti cenovne i dohodovne elastinosti potražnje 

4. Pojedinačne kupovine 

su veoma velike kako značajan indikator za poslovnu politiku, a 

zavisnosti od promena cena i dohotka je 

Naziv potražnje 

Automobili 

Na me štaj 

Predmeti kućanstva 

Predmeti higijene 

Odeća i obuća 

Ogrev, osvetljenje 

Ostale robe i uslu ge 

Cenovna 

Elastičnost 

potra žnje 

-3,58 

-1,74 

-0,83 

-0,83 

-0,72 

-0,7 

-0,92 

Dohodovna 

Koef. el. 

potražnje 

2,93 

1,62 

1,2 

1,07 

1,05 

1,02 

1,33 

po vred no sti, ta ko i po ko ličini; 

5. Potra žnja ni je sa mo 

izvedena već i dosta fluktuira 

sa pro me na ma u ko njukturi 

za proizvodima i uslugama 

kupaca. 

Potražnja za proizvodna 

do bra je ne e la stič na što 

je u interesu industrijskog 

u okviru nje politiku cena proizvoda preduzeća. 

Preduzeće mora da prati promene 

ce na u vre me nu u pri vre di i gra ni. Potra žnja 

za proizvodom preduzeća veoma zavisi od 

cena koje svojim proizvodima određuju 

druga preduzeća, posebno ako proizvodi 

nisu bitno diferencirani međusobno. Ova 

či nje ni ca ote ža va, a u ne kim slu ča jevima 

onemogućava da se statistički izoluje 

potražnja za proizvodima preduzeća. in 


Opa sno sti i za šti ta pri unu tra šnjem tran spor tu 

j 

u 

Pravilima protiv 

povreda 

TEKST: DRA GAN MI LE TIĆ, 

DIPL. INŽ. ZA ŠTI TE NA RA DU 

Za normalno odvijanje industrijske 

proizvodnje potrebne 

su jako velike količine različitih 

materijala: 

sirovine, poluproizvoda, 

otpadaka i 

gotovih proizvoda. 

Velike količine 

materijala iziskuju 

potrebu za angažovanjem velikog 

broja zaposlenih na poslovima 

unutrašnjeg transporta. 

Otprilike svaki drugi zaposleni u 

industrijskoj proizvodnji radi na 

poslovima unutrašnjeg transporta. 

Sa mim tim ve li ki je broj po vre da pri 

unutrašnjem transportu, preko 25% od 

ukupnog broja povreda u industriji. 

Najveći broj povreda događa se pri 

manipulisanju materijalom tj. pri istovaru, 

pretovaru, istovaru, podizanju, spuštanju 

ili skladiranju. Najčešće povređivani delovi 

te la su pr sti, no ge i ru ke. 

Uzroci 

Transportne mašine imaju vrlo veliku 

zonu opasnosti, za razliku od mašina alatlji 

ka, i ona se pro sti re na či ta vu ha lu, 

obuhvatajući celi manipulacioni prostor. 

Nepravilnim načinom rada u unutrašnjem 

transportu ugrožavaju se i okolna radna 

mesta i zaposleni koji nisu neposredni učesni 

ci u sa mom tran sportu. 

Najčešći uzroci nezgoda i povreda na 

radu su: 

• nepravilno rukovanje; 

• nedovoljna kontrola; 

• održavanje 

• nepravilnost sigurnosnih uređaja. 

Opasnosti pri unutrašnjem transportu 

se mo gu sma nji ti ako se sma nji broj ma nipulacija, 

izvrši mehanizacija rukovanja i 

pravilno izaberu transportni putevi. Radi 

smanjenja broja manipulacija treba koristiti 

kontejnere i palete, a mehanizacija rukovanja 

može se postići i korišćenjem prostih 

Ne pra vil nim na či nom ra da u unu trašnjem 

tran spor tu ugro ža va ju se i 

okol na rad na me sta i za po sle ni ko ji 

ni su ne po sred ni uče sni ci u sa mom 

tran spor tu. 

na pra va kao što su po lu ge, užad, uto var ne 

ram pe i dru go. Ovim se po sti že ve ći ste pen 

bezbednosti i smanjuje fizički napor. 

Rukovanje materi ja li ma 

Radove na rukovanju materijalom treba 

mehanizovati ako je masa pojedinačnog 

tereta veća od 50 kg na horizontalnom 


Opa sno sti i za šti ta pri unu tra šnjem tran spor tu 

pu tu i da lji ni pre no še nja do 75 m, od nosno 

ve ća od 30 kg pri pre no še nju na nagnu 

tom pu tu, a vre me pre no še nja iste vr ste 

materijala duže od 30 min. 

Kretanje materijala treba biti u jednom 

smeru bez povratnih hodova i ukrštanja 

i treba obezbediti optimalnu brzinu kretanja, 

uz naj kra će tran sport ne pu te ve. Osobine 

materijala (fizičke i hemijske), masa 

materijala, agregatno i temperaturno stanje 

određuju postupak rukovanja (ručno ili 

mehaničko), izbor transportnog sredstva i 

način skladiranja. 

Obavezno treba voditi 

računa o položaju tereta 

i njegovom obliku kako 

ne bi do šlo do pre tu ra nja 

transportnih sred sta va ili 

samog tereta. 

Pri manipulisanju sa otrovnim i nagrizajućim 

materijalima transportni putevi i 

bliža okolina moraju biti potpuno uređeni, 

a materijal mora biti smešten u odgovarajućoj 

ambalaži. Zapaljivi materijali se 

transportuju propisanim sredstvima i uz 

izuzetnu obazrivost. 

Kod materijala u rasutom stanju važne 

osobine na koje treba obratiti pažnju su: 

• zapreminska masa; 

• prirodni ugao nasipanja; 

• granulacija; 

• vla žnost; 

• higroskopnost; 

• temperatura samozapaljivanja. 

Pra vi la pri uto va ru ma te ri ja la 

Utovar materijala predstavlja opasnu 

radnu operaciju. Osnovna pravila bezbednog 

ra da su: 

• teret je najbolje utovarivati pomoću 

mehanizovanih sredstava; 

• te ret mo ra da bu de 

uravnotežen i učvršćen; 

• te ret ne sme da pre la zi 

gabarite vozila; 

• podizanje i spuštanje 

tereta na platformu vozila 

mo ra da se vr ši po la ga no 

i pažljivo. 

Pri utovaru tereta na viljuškar treba voditi 

ra ču na da te ret bu de što je mo gu će bli že 

vertikalnoj strani viljuške. Materijal u rasutom 

stanju može se tovariti samo na vozila 

čija je platforma u obliku sanduka. 

Tran sport ma te ri ja la 

Tran sport ni pu te vi mo ra ju bi ti iz ra zi to 

obeleženi ili ograđeni, a njihove površine 

pot pu no rav ne i da ni su kli za ve. Ši ri na 

transportnog pu ta mo ra da od go va ra 

tran sport nom sredstvu 

i iza bra nom na činu 

tran spor ta (jed nosmerni 

ili višesmerni). 

Osvetljenost treba da 

bu de duž ce log pu ta 

rav no mer na i do voljnog 

intenziteta, a mo ra se osi gu ra ti venti 

la ci ja za iz duv ne ga so ve ako se ko ri ste 

vozila sa motorom sa unutrašnjim sagore 

va njem. 

Prevoz ljudi na transportnim sredstvima 

je najstrožije zabranjen! 

Brzina kretanja u halama ne sme biti 

ve ća od 10 km/h. Ne sme ju se pre no si ti 

tereti koji smanjuju vidljivost. Transportni 

putevi moraju biti obeleženi odgovarajućim 

saobraćajnim znacima. 

Ako se tran sport oba vlja tran spor te rima 

sa trakom, elevatorima, valjkastim 

transporterima, ili pužnim transporterima, 

mo ra ju se is pu ni ti ne ki zah te vi: 

- razmak između transportera i nepokret 

nih de lo va u oklini mo ra da iz no si 

najmanje 1 m; 

- transporteri otvorenog tipa moraju sa 

donje strane biti obezbeđeni čvrstom i 

punom ogradom; 

- na mestima ukrštanja sa pešačkim 

Pre voz lju di na tran sportnim 

sred stvi ma je najstro 

ži je za bra njen! 

Sa mo u 6% slu ča jeva 

uzro ci ne zgo da i 

po vre da na ra du se 

na la ze u kon struktiv 

nim ne do sta ci ma 

tran sport nih ma ši na. 

stazama prenosnici se 

moraju premostiti prelazima 

sa ogra dom; 

- pu šta nje u rad mo ra 

da se na ja vi zvuč nim ili 

svetlosnim signalom; 

- zaustavljanje mora 

da se omo gu ći pre ki dačima 

koji se nalaze na 

radnom mestu. 

Za vre me ra da tran sporte 

ra ne sme da se vr ši či šćenje 

tra ke, oprav ka ili ula ženje 

ispod transportera. 

Tre ba još jed nom is ta ći 

da sa mo u 6% slu ča je va 

uzroci nezgoda i povreda 

na ra du se na la ze u konstruktivnim 

nedostacima 

tran sportnih mašina, a u 

svi ostalim slučajevima 

uzroč nik je ljud ski fak tor. in 

AFE u Zrenjaninu 

o bioetanolu 

Američka kompanija AFE otvara 

predstavništvo u Zrenjaninu da bi 

istražila mogućnost proizvodnje bioetanola 

od kukuruza. Preduzeće razvija 

alternativne izvore energije proizvedene 

iz bi o ma se, u SAD i Evro pi. Predstavništvo 

Alterna fjuls Evropa (AFE), 

privatne kompanije osnovane u Denveru, 

biće otvoreno u zrenjaninskom 

poslovnom centru, Biznis inkubatoru, 

a za stup ni ci kom pa ni je će na kon 

to ga raz mo tri ti mo guć nost skla pa nja 

po slov nog do go vo ra sa zre nja nin skom 

opštinom. Koordinator projekta Nikola 

Nešković je posle razgovora sa najvećim 

proizvođačima ku ku ruza u regionu 

re kao da je ame rič ka kom pa ni ja 

zainteresovana za dolazak u Zrenjanin, 

na kon što je pro pao ugo vor za ključen 

septembra 2006. između opštine 

i američko-mađarskog konzorcijuma 

“Bajotek enerdži” o izgradnji fabrike 

bioetanola od pšenice i kukuruza. 

Sklapanje tog ugovora 2006. godine 

proglašeno je najvećom grinfild investici 

jom na Bal ka nu. “Ba jo tek” se ta da 

obavezao da će ulo ži ti 380 mi li o na 

evra i izgraditi fabriku u industrijskoj 

zo ni “Eč ka”, ali grad nja još ni je po če la, 

niti je investitor uplatio opštini 3,6 miliona 

evra za korišćenje građevinskog 

ze mlji šta, zbog če ga je ugo vor ras kinut, 

potvrđeno je u opštini Zrenjanin. 

Ikea zainteresovana 

za Kri va ju 

Švedska Ikea zainteresovana je za 

preuzimanje fabrike nameštaja 

Krivaja iz Zavidovića u Bosni i Hercegovini. 

Direktor Agencije za privatizaciju 

Federacije BiH Enes Ganić kaže da 

Ikea pla ni ra da ta mo pre ba ci deo svog 

proizvodnog programa i potvrdio da 

su predstavnici švedske kompanije 

spremni da investiraju u novu opremu, 

osiguraju tekući kapital i investicije, 

kao i da se po bri nu za tr ži šte na ko je bi 

se plasirali gotovi proizvodi. 

reflektor 


vr 

Berza 

Na asta lu tev ter 

Kako je Beogradska čitaonica sre di nom XIX ve ka slu ži la i kao ber za... 

TEKST: IVA NA DO MA ZET 

U Sr bi ji je do 1868. go di ne, 

kada su doneti prvi propisi o 

izgrađivanju novčanog sistema, 

a i du go po sle to ga, u op ticaju 

bio veliki broj različitih 

moneta, uglavnom turskih i 

austrijskih. Te godine koristile 

su se 43 vr ste stra nog nov ca. 

Problem nije bilo samo zbog 

raz li či tih mo ne ta i kurs nih razli 

ka već i zbog to ga što nov ca 

nije bilo dovoljno, posebno 

sit nog. 

Pred log Be o grad ske 

či ta o ni ce 

"Dosta je puta videti 

gde se ku pac sa pro davcem 

po ga đa ima li mu vrati 

ti pa ra, pa ovaj ka že da 

nema i tako prekinu posao. 

Mno gi je pa zar mo rao bi ti 

pre ki nut zbog to ga što ni je 

bilo sitnih novaca radi vraćanja kusura", 

pišu "Srbske novine" 1846. godine. 

Ova kvo sta nje je do ve lo do ide je o 

osnivanju berze radi kontrolisanja kre- 

tanja vrednosti 

novca. To pitanje pokrenula 

je Beogradska čitaonica 1852. 

godine... 

Naredba Upravitelstva 

Čitaonica je okupljala najviši sloj 

dru štva, a ve li ki broj nje nih 

čla no va je bio iz re do va 

trgovaca. U predlogu 

Popečitelstvu Prosvešće 

nia se iz me đu 

ostalog kaže: 

"Kako su trgovci 

beogradski u državi 

austrijskoj često svoje 

poslove trgovačke 

imajući, zbog nestalno 

sti pa pir nog, u 

rečenoj državi tekućeg 

novca, motriti 

mo ra li na kurs no vaca 

papirni prema zlatnim i srebrnim, učinilo 

je upravitelstvo čitališta naredbu, da se 

svaki dan iz dolazeći novina kursevi novčani 

i menični beleže na jednoj crnoj, pri 

2 srpska dinara iz 

1890. god. (zlatnik) 

"No vo sad ska mle ka ra" pri po je na "Imle ku" 

Di rek tor kor po ra tiv nih po slo va 

"Danube Food Group" Ra de Pri bićević 

izjavio je sredinom januara da je 

"Novosadska mlekara" pripojena "Imleku". 

On je ka zao da će to pri pa ja nje do prineti 

racionalnijem poslovanju i uštedama 

na nivou nabavke i distribucije. Pribićević 

je na veo da je de lat nost tih mle ka ra ista i 

da su i do sa da sa ra đi va le, pa pri pa ja nje 

"Novosadske mlekare" "Imleku" predstavlja 

logičan nastavak tih odnosa. Kako je 

navedeno u Nacrtu ugovora o spajanju uz 

pripajanje, osnovni kapital "Imleka" će 

pripajanjem biti uvećan za 481,59 miliona 

dinara izdavanjem 790.210 običnih 

akcija i 12.448 preferencijalnih akcija 

pojedinačne nominalne vrednosti 600 

dinara. Komisija za zaštitu konkurencije 

je ra ni je oce ni la da dve mle ka re već 

po slu ju u okvi ru istog si ste ma i da nji ho vo 

spajanje ne može uticati na povećanje 

koncentracije na tržištu. 

ula zu u so be či tališta 

nameštenoj 

tabli, da trgovci ovdašnji, 

ne mo ra ju ći u so be 

dolaziti, odmah kako spolja dođu, stanje 

rečeni kurseva spolja uvide 

i br zo se opet u svo je 

dućane i pisarnice vratiti 

mo gu." 

Upi sa nie za po la 

cvancika 

Ure đe no je da se is pod 

ta ble na ko joj se novčani 

i menični kursevi iz 1875. god. (zlatnik) 

4 austrijska guldena 

beleže "namesti astal 

je dan i na ovo me tev ter, u ko ji sva ki ko ji 

espap ka kav pro da ti ili ku pi ti že li, da upi še 

sam pred mom kom za to od re đe nim, ili 

pre ko istog mom ka, 

kakvog espapa, koliko 

i na kom me stu 

na pro da ju ili za ku povi 

nu ima. Za sva ko 

ovako upisanie da se 

za sad po po la cvan cika 

za račun čitališta 

naplati." 

A tri de ce ni je 

ka sni je... 

Po pe či tel stvo je 

odobrilo ovaj predlog 

9. septembra iste 

go di ne i na taj na čin je 

ova usta no va po če la 

1 austrijski gulden 

iz 1858. god. 

da slu ži kao ber za. Po sle tri ipo de ce ni je, na 

inicijativu Srpskog trgovačkog udruženja, 

do net je za kon o Be o grad skoj ber zi... in 


Iz bor sa jam skih do ga đa ja u 2008. 

BE O GRAD SKI SA JAM 

4. INTERNACIONALNI SAJAM BREN- 

DO VA - od 7. do 9. fe bru a ra 

Promocija najboljih svetskih, regionalnih 

i do ma ćih bren do va oku plje nih na jednom 

me stu. Brand Fa ir 4 kao in ter ak tiv na 

manifestacija ima za cilj da proširi vidike i 

otvori nove mogućnosti za kreativnu, efektnu 

i profitabilnu komunikaciju između 

brendova i potrošača, kao i efikasnije pozicioniranje 

regionalnih i srpskih brendova 

na širem tržištu. 

2. BG CAR SHOW – od 13. do 19. 

mar ta 

Automobili, auto prikolice, oprema i pribor, 

motori i sistemi prenosa, hodni deo 

vozila, šasije, oprema za vozila, prateća 

industrija, strukovne organizacije, udruženja, 

klubovi, mediji... Izložbeno-prodajna 

priredba - Sajam automobila pod nazivom 

"BG CAR SHOW" oku plja sve uvo zni ke i 

distributere putničkih automobila. Kompletna 

ponuda vodećih svetskih proizvođača 

automobila domaćoj publici i potenci 

jal nim kup ci ma pred sta vlje na je kroz 

jedinstvenu scenografiju sa unificiranim 

i jednoobraznim izložbenim prostorima 

opremljenim u režiji Beogradskog sajma. 

Sa izložbom prateće industrije, delova i 

opreme, kao i garažno-servisne opreme 

upotpunjen je program ove manifestacije. 

Test vo žnje, na grad ne igre i dru ge za bav ne 

i takmičarske aktivnosti afirmišu novitete 

auto industrije kroz aktivno učešće posetilaca. 

46. MEĐUNARODNI SALON KOMERCI- 

JAL NIH VO ZI LA – od 1. do 5. apri la 

Komercijalna vozila, laka komercijalna 

vozila, prikolice i poluprikolice, karoserije, 

motori i sistemi prenosa, hodni deo 

vozila, šasije, oprema za vozila, prateća 

industrija, logistika, telematika, špedicija, 

osiguranje, finansijske institucije, strukovne 

asocijacije, mediji. Beogradski sajam i 

Poslovno udruženje proizvođača drumskih 

vozila Srbije su organizatori Međunarodnih 

manifestacija automotivne industrije. 

Najstarija zvanična međunarodna izložba 

drum skih vo zi la u ovom de lu Evro pe u tra dicionalnom 

terminu, po kalendaru međunarodne 

asocijacije OICA, svake godine oku- 

plja vodeće svetske proizvođače vozila, 

de lo va i opre me. Uz to, uče šće kom plet ne 

domaće automobilske i prateće industrije, 

kao i prisustvo tradicionalnih izlagača iz 

okruženja potvrđuju regionalni primat ove 

manifestacije. 

52. MEĐUNARODNI SAJAM TEHNIKE 

I TEH NIČ KIH DO STIG NU ĆA – od 12. do 

16. ma ja 

"Integra" - integrisana fabrika 21. veka, 

produktronika-aktivne i pasivne elektronske 

komponente i moduli, industrijske mreže 

i senzori, elektroenergetika-oprema i 

uređaji za proizvodnju, prenos i distribuciju 

električne energije, rasveta. Metalik-mašino 

grad nja, me ta lo pre ra đi vač ka in du strija, 

inovacije, domteh, kućna elektronika, 

materijali-novi materijali, crna i obojena 

metalurgija, nemetali, izolacioni materijali, 

livarstvo, transporteh-sredstva i oprema 

za skladištenje, integralni transport i saobraćaj, 

brodogradnja, staklo, izložba naučno-tehničke 

literature, nacionalne izložbe. 

Specijalizovani, međunarodni sajam tehnike 

i tehničkih dostignuća član je Međunarod 

ne uni je saj mo va (UFI, Pa riz) od 1957. 

godine i neguje dugu tradiciju aktivnog 

posrednika na tržištu. Izlaganje se odvija 

kroz međunarodne izložbe i robne grupe, 

organizovanjem prezentacija tehničko - 

tehnoloških dostignuća i kroz bogat prateći 

po slov no - struč ni pro gram. 

36. MEĐUNARODNI SAJAM ZAŠTITE I 

BEZ BED NO STI – od 27. do 30. ma ja 

Zaštita od požara, spasavanje, prevencija 

i sprečavanje tehničko-tehnoloških 

nesreća, FTO objekata i lica, bezbednosti 

i zdra vlje na ra du, IT se cu rity. Za šti ta od 

požara, spasavanje, prevencija i sprečavanje 

tehničko-tehnoloških nesreća. Fizičko-tehničko 

obezbeđenje objekata i lica, 

sigurnosni sistemi. Bezbednost i zdravlje 

na radu. IT security - zaštita informacionih 

sistema. Bezbednosni i krizni menadžment. 

30. ME ĐU NA ROD NI SA JAM GRA FIČ- 

KE I PA PIR NE IN DU STRI JE – od 17. do 

20. septembra 

Si ro vi ne i po moć ni ma te ri ja li za gra fičku 

in du stri ju, gra fič ka opre ma, re zer vni 

delovi, gotovi grafički proizvodi, grafičke 

usluge. 

7. PAC KTECH EX PO BAL KAN 2008 

– od 17. do 20. sep tem bra 

Robne grupe: 

Mašine i oprema za pakovanje i ambalažu: 

Punjenje; Kombinovane funkcije; Etiketiranje; 

Zatvaranje; Zaštita proizvoda; 

Merna tehnika (vage i dr.); Paletizacija; 

Olakšavanje ručnog pakovanja; Doziranje, 

miksovanje, sortiranje; Čišćenje i blokiranje 

mikroorganizama; Grupna pakovanja; 

Instalacije za otpadni materijal. 

Sve vrste ambalaže, materijala, sredstava, 

pomoćnih sredstava i gotovih proizvoda: 

Plastične folije; Kompozitne folije; 

Bli ster; Sta klo (bo ce i dr.), dr vo, pa pir; 

Metal (limenke, kontejneri i dr.); Transparentna 

pakovanja; Pakovanja za duboko 

za mr za va nje; Adi ti vi; De ko ra tiv na /po klon 

pakovanja; Transportna ambalaža. 

4. MEĐUNARODNI SAJAM ENERGETI- 

KE – od 8. do 10. ok to bra 

Robne grupe: 

ELEKTRIČNA ENERGIJA: Hidro i termo 

elektrane, kogeneracija, projektovanje, 

izgradnja i održavanje energetskih objeka 

ta, pre no sna i di stri bu tiv na mre ža, 

upra vlja nje elek tro e ner get skim si stemom; 

UGALJ: Teh no lo gi je ot ko pa va nja i 

uto var, ge o lo ška is tra ži va nja, ople me njivanje 

i prerada, transport, homogenizacija, 

upravljanje procesima i kvalitetom; 

GAS i NAF TA: Is tra ži va nje i pro iz vod nja, 

rafinerijska i petrohemijska prerada, transport, 

skla di šte nje, di stri bu ci ja i pri mena, 

ga si fi ka ci ja in du strij skih po stro je nja 

i do ma ćin sta va, ga sna tro ši la, sta ni ce za 

to če nje i pro da ju naft nih de ri va ta i kompri 

mo va nog pri rod nog ga sa; OB NO VLJI VI 

IZ VO RI ENER GI JE: Ma le hi dro e lek tra ne, 

biomasa, geotermalna energija, solarna 

energija, energija vetra; ENERGETSKA 

EFI KA SNOST: U pro iz vod nji, di stri bu ci ji, 

po tro šnji itd. 

46. MEĐUNARODNA IZLOŽBA REPRO- 

MATERIJA LA, MA ŠI NA I ALA TA ZA OB RA- 

DU DR VE TA – od 10. do 16. no vem bra 

Mašine i alati za obradu drveta. Poseban 

seg ment Saj ma nameštaja je i izlaganje 

ma ši na, ala ta i opre me za drv nu in dustriju 

sa posebnim naglaskom na izlaganje 

repromaterijala što zajedno čini jednu 

posebnu celinu i jednu vrstu specijalizovane 

izložbe u okviru Sajma nameštaja. 


Iz bor sa jam skih do ga đa ja u 2008. 

7. MEĐUNARODNI SAJAM PREDUZET- 

NI ŠTVA ZA MA LA I SRED NJA PRED U ZE- 

ĆA – od 26. do 29. no vem bra 

Preduzetništvo - Privrednici i uslužne 

delatnosti i institucije u funkciji razvoja 

preduzetničke kulture u Srbiji. Nauka u 

funkciji preduzetništva, kao i stari i umetnički 

zanati u funkciji biznisa. 

Robne grupe: Preduzetnici proizvođači, 

trgovci i uslužne delatnosti (medijske, 

osiguravajuće, finansijske bankarske, izdavač 

ke); in sti tu ci je i dr žav ne usta no ve u 

funkciji razvoja i stvaranja povoljne klime 

raz vo ja ma lih i sred njih pred u ze ća. 

NOVOSADSKI SAJAM 

75. MEĐUNARODNI POLJOPRIVREDNI 

SA JAM – od 10. do 17. ma ja 

Za tri četvrt veka postojanja Međunarodni 

poljoprivredni sajam u Novom Sadu 

izrastao je u najveću sajamsku priredbu u 

jugoistočnoj Evropi. Okuplja sve koji nešto 

znače ili traže u poljoprivredi, prehrambenoj 

industriji, stočarstvu i privrednim granama 

koje proističu iz agrara ili su vezane 

za agrar. Interesovanje i dobre poslovne 

raz lo ge da se po ja ve na "maj skom saj mu" 

pokazuje više od 2.000 izlagača, od kojih 

je če tr de set od sto iz ino stran stva, a predstavljaju 

proizvode iz više od 60 zemalja. 

Novosadski sajam u 2008. beleži tri jubileja: 

85 godina postojanja, 75. održavanje 

međunarodnog poljoprivrednog sajma i 

pet decenija članstva u Međunarodnoj 

asocijaciji sajamske industrije (UFI). Veliki 

broj izlagača na celokupnom izložbenom 

prostoru Novosadskog sajma i više 

od 600.000 posetilaca potvrđuju kvalitet 

Međunarodnog poljoprivrednog sajma, 

baš kao i poslovni rezultati izlagača, vredni 

više stotina miliona evra. 

45. MEĐUNARODNI SAJAM HRANE I 

PI ĆA – od 9. do 12. ok to bra 

Jedan od najstarijih sajmova Novosadskog 

saj ma – Sa jam hra ne i pi ća, ko ji je 

član Svetske sajamske organizacije (UFI) 

od 1978. go di ne, i ove je se ni oku pi će 

proizvođače prehrambenih proizvoda koji 

će imati priliku da predstave dosadašnja 

dostignuća i novitete u oblasti proizvodnje 

hra ne i pi ća, kao i da se afir mi šu na tr ži štu 

Srbije. in 

8. SAJAM AUTOMOBILA "AUTO SHOW 

- NO VI SAD" – od 21. do 26. ok to bra 

Pro mo ci je no vih mo de la auto mo bi la, 

novite ti u te ret nom pro gra mu, kao i pratećim 

granama autombilske industrije, 

spe ci jal ni sa jam ski po pu sti za ku po vi nu 

vo zi la, obe le ži će 8. sa jam auto mo bi la 

"Auto Show - No vi Sad" na No vo sadskom 

saj mu. Iz la ga či će u za tvo re nom 

i otvorenom prostoru Novosadskog sajma 

pred sta vi ti naj no vi ja do stig nu ća u 

auto mo bil skoj in du stri ji. I ove go di ne 

bi će pred sta vlje ni put nič ki auto mo bi li, 

te ret na vo zi la, pro iz vo di pra te ćih gra na 

auto mo bil ske in du stri je. 

Na Saj mu će na stu pi ti i sko ro sve li zing 

ku će ko je po slu ju u na šoj ze mlji, ban ke 

i osiguravajuća društva. Premijerno će 

biti izloženo više desetina modela. Neki 

auto mo bi li bi će po pr vi put na No vo sadskom 

saj mu pred sta vlje ni za tr ži šte Ju goi 

stoč ne Evro pe, dru gi pak za Sr bi ju, a tu 

su i ne za o bi la zne no vo sad ske pre mi je re. 

Zna čaj no me sto ima će i za stup ni ci i proiz 

vo đa či re zer vnih de lo va, auto-ko zme tike, 

pne u ma ti ka, ulja, ma zi va i do dat ne 

opre me. 

17. ME ĐU NA ROD NI SA JAM ENER GE- 

TI KE I ELEK TRO NI KE – od 4. do 7. 

novembra 

Sajmovi koji su tematski okrenuti energetici 

i elektronici biće i ove godine odlična 

pri li ka da se vi di do kle je Sr bi ja sti gla 

na projektu izrade i primene Strategije 

razvoja energetike, energetske efikasnosti, 

upotrebe obnovljivih izvora energije 

i im ple men ta ci je odr ži vog raz vo ja. Na 

stručnim skupovima i okruglim stolovima, 

osim upoznavanja sa iskustvima i 

znanjem vodećih proizvođača opreme i 

nosilaca najnovije tehnologije u oblastima 

korišćenja obnovljivih izvora energije 

Sunca, vetra i geotermalne energije, u 

kojima Srbija nema velika iskustva ili 

ih nedovoljno koristi u praksi, učesnici 

Sajma će moći u direktnom kontaktu da 

razgovaraju o potencijalnim poslovnim 

povezivanjima i poslovima, shodno zajedničkim 

interesima i mogućnostima. 

Ne ki od pro iz vo đa ča već su upu ti li upit 

za pronalaženje partnera u našoj zemlji 

koji bi mogli da proizvode delove ili kompletna 

postrojenja za tržište Evropske 

Unije. 


FORMULAR ZA 

BESPLATNU 

PRETPLATU 

Da li želite da ubuduće dobijate vaš besplatni primerak 

časopisa Industrija? 

Da 

Potpis 

Datum 

Ime i prezime: 

Ne 

Pozicija u okviru kompanije: 

Kompanija: 

Adresa: 

Poštanski broj i mesto: 

Tel. 

E-mail: 

Kog tipa je organizacija u kojoj radite? 

(molimo vas označite odgovarajuće kvadratiće) 

Zastupnik/distributer 

Proizvođač 

Iznajmljivanje/lizing opreme i/ili mašina 

Konsultantska kompanija 

Nacionalni/regionalni/lokalni organ vlasti 

Drugo (molimo vas navedite) 

Molimo vas da date detaljniji opis delatnosti 

organizacije u kojoj radite: 

Preporučite kompanije koje bi po vašem mišljenju 

bile zainteresovane da dobijaju naš 

časopis: 

Da bi ste počeli da dobijate vaš BESPLATNI primerak 

časopisa Industrija potrebno je da u potpunosti ispunite 

ovaj formular, i da nam ga zatim pošaljete na neki 

od sledećih načina: 

1. faksom na broj +381 (0)11 3088-313 ili 3809-235 

2. poštom na sledeću adresu: 

BAZIS EVENT MEDIA 

Grčića Milenka 39, 11000 Beograd 

Formular možete ispuniti i putem Interneta, na Web 

adresi www.bem.co.yu. 

Država: 

Fax. 

Internet adresa: 

Da li želite da dobijete dodatne informacije 

o drugim izdanjima preduzeća Bazis Event 

Media: 

(molimo vas označite odgovarajuće kvadratiće) 

Modul - časopis o arhitekturi i građevinarstvu 

Građevinski informator - specijalizovan 

poslovni katalog građevinske industrije 

u Srbiji i Crnoj Gori, kao i u zemljama ex- 

Jugoslavije 

Bazis Event Media nudi, pod povoljnim 

uslovima, mogućnost organizacije različitih 

seminara, skupova i prezentacija u potpuno 

opremljenoj konferencionoj sali. Da li želite da 

dobijete dodatne informacije o ovoj ponudi? 

Da 

Ne 

Napomena: Izdavač zadržava pravo da prihvati samo 

one formulare u koje su uneti svi traženi podaci, kao i da 

primerke časopisa šalje onim preduzećima i institucijama 

koje ispunjavaju preduslove definisane politikom izdavača. 

Ova ponuda važi isključivo za teritoriju Srbije. 

ČASOPIS "INDUSTRIJA" MOŽETE BESPLATNO PREUZETI I SA INTERNETA 

KAO PDF FAJL! Više detalja na internet adresi www.bem.co.yu 

 

BAZIS EVENT MEDIA, Grčića Milenka 39, III sprat, 11000 Beograd

Sadrzaj,uvodnik 13.indd - Industrija

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?