Sadrzaj,uvodnik 13.indd - Industrija

More documents

Recommendations

Info

ufokusu In du strij ski raz voj re gi o na - Vi no Žu pa Do bra ko mu ni ka ci ja sa ko o pe ran ti ma – osnov uspe šne pro iz vod nje Ovo je pra vi pri mer sa rad nje u jed nom od plod nih područja Srbije. Naime, priča o "Vino Župi" počela je pre pedesetak godina, ujedinjavanjem devet zemljoradničkih zadruga, koje su postojale u Župi po sle Dru gog svet skog ra ta. No, do bra pod lo ga za poslovni uspeh nalazila se i u dugoj tradiciji Župskog vinogradarstva i vinarstva, pa su se Žup ska vina našla na trpezama velikog broja potrošača. Radimir Šljivić, predsednik kompanije "Vino Župa" Župa aleksandrovačka ili Aleksandrovac žup ski, bez ob zi ra na to šta upotre bi li, uvek je jed no isto zna če nje – kraj bogate i velike tradicije u vinarstvu ali i u vo ćar stvu. Sa mi Žu plja ni sma tra ju, ne bez raz lo ga, da su po me nu ta dva iz ra za vi še od obič nih si no ni ma. A tre ći si no nim da nas ili u to ku po sled njih po la ve ka ima isto zna če nje kao i pr va – a zo ve se "Vi no Žu pa". Isto ri jat "Vi no Žu pe" ni je baš uvek obi lovao dobrim događajima. Poslednjih petnaestak godina, do privatizacije decembra 2002, obe le žio je konstantan pad pro izvodnje i gubitak nekad zasluženih pozicija. No, ovaj po tez s kra ja 2002, uči nio je da fizički obim proizvodnje već u 2003. godini u od no su na 2002. god. bu de se dam pu ta ve ći, a u 2004. fi zič ki obim pro iz vod nje vi na je 2,5 pu ta ve ći ne go u 2003, so ko va - 3,5 pu ta. To kom 2003. i 2004. go di ne "Vino Župa" je obnovila proizvodnju svojih poznatih vina: "Župski rizling" , "Župska ružica", "Rose", "As", "Župsko crno", ali je pustila u proizvodnju i novu liniju vina koju predvode "Međaš beli", "Međaš crni", "Vranac", "Graševina", "Kratošija"... U ovom trenutku posebnu pažnju privlače "Međaš" be li i cr ni. "Me đaš be li" je vi no, ko je za dovoljava ukuse i najprobirljivijih potrošača, nastalo kupažom tri vrhunske sorte grožđa (šardone, sovinjon i muskatotonel). Trend rasta fizičkog obima proizvodnje i prodaje nastavljen je i potonjim godinama. Ali, o tome smo već pisali u časopisu <strong>Industrija</strong>. Do volj no je re ći da sve te broj ke do volj no go vo re o "Vi no Žu pi" da nas, kao pred stav niku moderne industrije za preradu voća... Žu pa, Alek san dro vac Uobičajeni podaci za ovakve priče govore da se opština Aleksandrovac nalazi u centralnom delu Srbije, zauzima područje na istočnim padinama Kopaonika, Željina i Goča, čija je površina od 366,6 km 2 . Sačinjava je 54 na se lje na me sta sa oko 34.000 sta nov ni ka. Gra nične opštine su Kruševac, Brus, Ra ška, Kra lje vo, Vr njač ka Ba nja i Tr ste nik. Istočni deo Župe obuhvata nadmorsku visinu u ra spo nu od 180 do 500 m a za hva ta i ravničarski deo aluvijalne ravni Vratarice, Kožetinske i Drenačke reke i blage kose nagnute prema ovim rečnim tokovima. Sredi šnji deo Žu pe se na la zi na nad mor skoj vi si ni od 500 do 750 m. Za pad ni, pla nin ski deo je na nad mor skoj vi si ni od 750 do 1.785 m, čini oko jedne trećine teritorije i zahvata delove masiva Kopaonika, Željina i Go ča. Ovo je va žno jer go vo ri o či nje ni ci da u Župi gotovo da i nema neproduktivnog zemljišta. Preo vla đu ju tri ti pa osnov nog zemljišta: aluvijalni nanosi po dnu dolina, jezerski sedimenti na pobrđu i skeletoidna zemljišta na najvišim stranama. U pedološkom pokrivaču nalaze se ritske crnice, fini aluvijalni nanosi, crnica, jezerska smonica, gajnjača, dok su samo na najvišim delovima podzolasta zemljišta. S druge strane, opština Aleksandrovac poseduje 15 rečnih tokova koji pripadaju slivovima Rasine i Pepeljuše. Sama klima "Vi no Žu pa" da nas pred stavlja mo der nu in du stri ju za pre ra du vo ća. je ume reno kontinentalna sa nekim odlikama izmenjene sredozemne klime. Zbog svega nabrojanog, Župa je idealno mesto za gajenje kvalitetne vinove loze i razvoj voćarstva. Tradicija u ovom smislu razmišljanja o to me šta sve mo že da se ura di sa ova kvim prirodnim pogodnostima, i te kako je prisutna a kao je dan od do ka za iz no vi jeg do ba je ste da od 1921. go di ne postoji srednja poljoprivredna ško la, a tu je i je din stven Muzej vinogradarstva i vinarstva. Ka kva je Žu pa, kao ze mlja gro žđa i vi na, po tvrđuju i reči francuskog konzula Dekoa koji je, opčinjen njenim izgledom, ushićeno iz ja vio da je Žu pa - srp ska Šam pa nja. Reč je, da kle, o istin skom području srpskog vinarstva i vinogradarstva. Spi sak uspe ha Župsko vinogorje je svojevremeno imalo oko 4.000 ha vi no gra da. To kom godina krize i loše agrarne politike, površina pod vi no gra di ma je sma nje na na oko 2.500 ha, ali da nas "Vi no Žu pa", za jed no sa svo jih oko 1.000 kooperanata, poljoprivrednih proizvođača, radi na podizanju novih zasada vi no gra da. Za to se či ni sa svim re al nim da za župsko vinogorje i proizvodnju vina dolaze bolji dani. U Župskim vinogradima uglavnom se uzgajaju sledeće sorte grožđa: italijanski rizling, rajnski rizling, župljanka, smederevka, šardone, semijon, sovinjon, muskat oto nel, ta mja ni ka, plov di na, pro kupac, vranac, game, burgundac, merlo, kaberne sovinjon, hamburg... Od pobrojanih sorti gro žđa se pra ve ču ve na žup ska vi na... 18 industrija 13/2008
u fokusu In du strij ski raz voj re gi o na - Vi no Žu pa "Vino Župa je u pojedinim aspektima pro iz vod nje i uspe ha, čak i bo lja od ni za evropskih fabrika koje pripadaju ovom segmentu industrijske proizvodnje", smelo ali argumentovano tvrdi vlasnik aleksandrovačkog "feniksa", Radimir Šljivić. I dodaje da je naj ve ći uspeh Vi no Žu pe što je za pet godina doveden potreban i raspoloživ stručni kadar. Na spisku uspeha obnavljanja "Vino Župe" jeste oživljavanje proizvodnje, postizanje tehnološke discipline, i, naravno, privikavanje ljudi da rade onako kako radi evropska industrija. "Me re ći i ne kim parametrima sličnosti i sa sličnim preduzeći ma u Sr bi ji i u ex-yu re pu bli ka ma, mi slim da smo na ve ćem i teh no lo škom ni vou, gledajući i ukupnu proizvodnju, a i finansijski, što se tiče ukupnog prihoda", ističe Šljivić. Čovek koji predstavlja promenu na bolje u poslovnoj istoriji Vino Župe, sasvim je svestan da industrija mora da zadovolji svetske parametre i kriterijume. "Bez toga nema po sla! Zna či da mo ra da ima teh no lo šku disciplinu, i nivo proizvodnje takav kakav je u Evro pi, da bi mo gla da za do vo lji zah te ve. Ma nje, vi še, ni je va žno to li ko ako ni ste uradili ‘robotiku’, ali kada je u pitanju kontrola kvaliteta, i ispravnost proizvoda, postoje vrlo savremene laboratorije koje vam detektuju nedostatke. Morate da ispunite te zadatke...», kategoričan je Radimir Šljivić. Moderni kapaciteti, moderne linije, plan da se pre ra di 110.000 to na vo ća, sa mo je deo pri če o pred u ze ću Vi no Žu pa i nje govom po vrat ku na svo je sta re, ali o osva janju ne kih no vih po zi ci ja kva li te ta. "Sva ki pro gram je pra vljen ta ko da maksimalno apsorbuje robu sa ovog tržišta. Tu smo videli perspektivu, prednosti u odnosu na dru ge slič ne fa bri ke u Sr bi ji i u Evro pi. Ali, kre nu li smo u ula ga nja u svim seg men tima, istovremeno dižući primarnu bazu, kao i sve pro gra me – i vin ski i so ko ve, i kon centra te – što ni je baš oprav da no, gle da no sa eko nom skog aspek ta. Ali, gle da no sa ove dis tan ce, taj pri stup se po ka zao kao pra va stvar. Na ma su oži ve li pro gra mi na tr ži štu, a i investiranje je bilo zaista žestoko, što nam je da lo slo bo du da se na svim po lji ma možemo da nosimo", objašnjava Šljivić. Kom ple tan ser vis ko o pe ran ti ma Sledeći bitan aspekt za jednog proizvođača kao što je Vino Župa jesu kooperanti. Fabrika je smeštena u srcu aleksandrovačke Žu pe, dok ceo kraj bro ji oko dva de set hiljada onih koji sarađuju i koji su vrlo upuće ni na Vi no Žu pu. Uz to i pod se ća nje na po da tak da ceo kraj bro ji pre ko 30 hi lja da stanovnika... "Cilj je da poljoprivrednim proizvođačima podignemo prinose, da povećamo kvalitet Plan U na red nom pe ri o du "Vi no Žu pa" pla ni ra da u sa rad nji sa svo jim ko o peran ti ma po ve ća po vr ši ne pod vi no gradi ma i voć nja ci ma i ta ko stvo ri još bo lju si ro vin sku ba zu. Kao re zul tat to ga na tržištu će se pojaviti nova linija ekskluziv nih vi na, kao i no va ja ka al ko hol na pi ća i so ko vi. poljoprivrednih proizvoda, i da im poboljšamo ekonomiju unutar te proizvodnje. Naravno, mi smo ograničeni novčanim sredstvima, odnosno kapitalom koji je i za Vi no Žu pu do sa da bio ve o ma skup. Ono što smo ipak ura di li je ste da smo pre vi še od dve godine podigli u individualnom sektoru oko dve stotine hektara vinograda, i da smo uve li no ve sor te. A na či ta vom de lu Župe i topličkog okruga i moravskog dela podigli smo dve stotine hektara voćnjaka, jer mi pokrivamo jedan veliki deo Srbije", ističe Šljivić. Ova sa rad nja sa po sto je ćim i bu du ćim kooperantima se ogleda u, pre svega, ne dvo smi sle nom opre de lje nju no vog menadžmenta "Vino Župe" da se ulaže u kooperanta. "Prvo, tamo gde domaćinstva ne mogu da kreditiraju proizvodnju, mi ih pomažemo u mineralnim đubrivima, semenima, repromaterijalu za proizvodnju. I on da nam vra ća ju u na tu ri, ili fi nan sij ski, ko li ko je to bi lo mo gu će do sa da... Pra vi mo program za stvaranje dobrog, velikog robnog poljoprivrednog proizvođača, vodeći računa o njegovoj socijalnoj karti, o naslednicima, o veličini poseda, o kvalitetu njegovog zemljišta", podvlači Radimir Šljivić. Na podsećanje da se većina seljaka u ovom delu Srbije bavi i voćarstvom, povrtarstvom, stočarstvom, naš sagovornik ocenjuje da je "vrlo je teško grupisati posede u većini centralnog i južnog dela Srbije. Mi smo se odlučili da podižemo seljaka u ovom kra ju ona kvog ka kav je ste. To zna či da mu po di že mo sve gra ne ko je on po država. U oblasti biljne proizvodnje, odnosno proizvodnje voća, povrća i grožđa, napravili smo ta kav pro gram da im sve ap sor bu jemo. Na ša raz mi šlja nja idu i u prav cu da izgradimo mlekaru i klanicu. Zapravo, želimo da budemo kompletan servis seljaku, da ono što pro iz ve de, mi istog tre nut ka ot ku pi mo. Da nas mo že mo da ‘pro gu ta mo’ 110.000 to na vo ća! I, u prin ci pu, to bi tre balo da bude početak novog života kooperacije», kaže Šljivić. Kako je rasla potražnja za ro bom Vi no Žu pe, sa mim tim i nje na pro daja, osetila se potreba da se formiraju novi distributiv ni cen tri ka ko bi se što efikasnije pokrilo tržište i zadovoljile potrebe kupaca. Tako je na teritoriji Srbije formirano pet distributivnih cen tara, u Podgorici jedan, Sa ra je vu je dan, a tu su i dva velika distributera koji nisu u sastavu ovog preduzeća. Osnovni zadatak svih distributivnih preduzeća je prodaja i na pla ta ro be uz mak si malnu pokrivenost tržišta, kao i da nakon narudžbine roba iz magacina maksimalno brzo stigne do kupca. Or gan ski ga je na hra na, sta ri i no vi bren do vi Ova kav zdrav po slov ni stav ima svoj odraz i u opredeljenju da se proizvodi organski ga je na hra na. "Za to ima mo po treb ne sertifikate, pa postoje šanse da u naredne tri, če ti ri go di ne to i is ko ri sti mo. I to je jed na velika prednost ne samo ovog regiona, već celokupne Srbije", uveren je Šljivić. "Mi već ima mo vi šnju ko ja je brend u svetu", pod se ća Šlji vić u ovom de lu raz go vo ra, uz isticanje činjenice da postoje i druge voćne vr ste ko je mo gu da bu du brend, po put koncentrata jabuke budimke i kolačare. "Ovaj koncentrat ima bolja organoleptička svoj stva, kao i he mij ska i mineraloška svojstva, u od no su na ki ne ske, ili polj ske, ko ji su nakiseli. To nije dovoljno iskorišteno u svetu. Ja sam veliki pobornik autohtonosti, ali je pro ces stva ra nja tog bren da dug. Mi smo za po če li to da ra di mo, i mi slim da je u tome jako velika šansa", ističe Šljivić. "Vino Župa" Kruševačka 36, 37230 Aleksandrovac Tel: 037/552-409 Fax: 037/552-213 E-mail: marketing@vinozupa.com www.vinozupa.com industrija 13/2008 19
Page 4 and 5: uvodnik Broj 13/2008 industrija Po
Page 6 and 7: eflek Vesti IZ VOR: WWW.EKAPIJA.COM
Page 9 and 10: eflektor Vesti USAID pokreće dva v
Page 11 and 12: Industrijski razvoj regiona industr
Page 13 and 14: u fokusu In du strij ski raz voj re
Page 15 and 16: u fokusu In du strij ski raz voj re
Page 20 and 21: ufokusu In du strij ski raz voj re
Page 22: u fokusu In du strij ski raz voj re
Page 26 and 27: ufokusu In du strij ski raz voj re
Page 28 and 29: In du strij ski raz voj re gi o na
Page 30 and 31: GENESIS p Part ner kva li tet ne i
Page 32 and 33: HONDA Ko sa i ce za pro fe si o nal
Page 34 and 35: OBO Bet ter mann VBS - Si ste mi za
Page 39 and 40: Ener go pro jekt opre ma Do pri nos
Page 42 and 43: For mi ra nje ce na in du strij ski
Page 44 and 45: Opa sno sti i za šti ta pri unu tr
Page 47 and 48: vr Berza Na asta lu tev ter Kako je
Page 49 and 50: Iz bor sa jam skih do ga đa ja u 2

Sadrzaj,uvodnik 13.indd - Industrija

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?