Sadrzaj,uvodnik 13.indd - Industrija

In du strij ski raz voj re gi o na i ekologija
Industrijski i rudarski kapaciteti i objekti
locirani su u neposrednoj blizini urbanih
i ruralnih sredina, što ima za posledicu
česte visoke koncentracije zagađivača, koji
se vazdušnim strujanjima, odnosno vetrovima,
prenose u bližoj i daljoj
okolini dolazeći i do turističkih
mesta i lokacija.
Najveće zagađenje vazduha
u Ti moč kom re gi o nu na sta je
emisijom sumpor-dioksida, ko ji
je bez bo je, oštrog mi ri sa i 2,5
kg te ži od va zdu ha, po ti če iz
metalurgije i bazne hemije RTB
Bor, IHP Prahovo, koje prerade
samo 20-30% otpadnih topioničarskih
gasova, a u atmosferu
is pu šta ju i do 80% sum por di oksi
da. Ja vlja se u ob li ku sit nih
čestica, ili, rastvoren, u vodenim
kapljicama, koje oksidišu i prelaze
u sumpornu ili sumporastu kiselinu.
Oksidirane vodene kapljice ili oksidi sumpo
ra u ob li ku ki ša pa da ju na tlo i na no si
ogromne štete celokupnom živom svetu.
Visoke emisije i misije sumpordioksida
naj ve ći su eko lo ški pro blem Ti moč kog
regiona čije razmere prevazilaze regionalne
okvire, i predstavljaju ekološke probleme
od na ci o nal nog i me đu re gi o nal nog
značaja. Posledice zagađenja neposredno
se odražavaju na zdravlje stanovništva,
povećanje kiselosti zemljišta i oštećenja
biocineze.
Specifične zagađujuće materije koje se
javljaju kao produkti sagorevanja metala
Zn, As, Pb emi tu ju se u va zduh u ob li ku
prašine iz topionice u Boru i Majdanpeku.
Iz topionice Bor emituje se po toni prerađenih
sirovina oko 2,5 kg prašine sa visokim
sadržajem arsena i teških metala. Svake
godine po jednom stanovniku emitovano je
go di šnje 5,3-19,6 kg ar se na, 4,86-7,99 kg
cin ka i 6,27-25,11 kg olo va. Sma nje njem
Li te ra tu ra:
1. Anastasijević, N. (1995): Zelenilo
banjskih i klimatskih mesta Jugoslavije,
Zbornik radova BiK Jugoslavije, Vrnjačka
banja.
2. Vu či će vić, S. (1997): Šum ski ekosistemi
kao prirodni resurs, Ekologija,
Beograd.
3. Zbornik radova, (2001): Ekologija i
eko nom ski raz voj, Eko nom ski Fa kul tet,
Blace.
4. An to nić, G. i auto ri, (1974): Ze mlji šta
basena Timoka, Centar za poljoprivredna
istraživanja, Beograd.
5. Blagojević, S. Ekologija i ekonomski
razvoj, Ekonomski fakultet Priština, Blace
2001 god.
6. Le ap, (2004): Bor ski okrug, Bor.
kapaciteta rada Fabrike sumporne kiseline
smanjilo se i iskorišćavanje otpadnih
gasova Topionice, što je prouzrokovalo
povećanje emisije arsena i teških metala.
Rešavanjem problema emisije SO 2 u ve likoj
meri bi se razrešili i problemi vezani za
emisiju As i teških metala. Emisija arsena
i teških metala, posebno arsena, u navedenim
količinama predstavlja glavni ekološki
problem Timočkog regiona koji zbog
svoje specifične težine, lakši od vazduha,
veoma lako i brzo vetrom prenosi u bližoj i
da ljoj oko li ni. Svi oni su ve o ma štet ni, če sto
kancerogeni i veoma nepovoljno utiču na
stanovništvo, životinje i biljke.
Tipične zagađujuće materije u Timočkom
regionu javljaju se u obliku gasova u sva koj
urbanoj sredini u blizini termoenergetskih
pogona. Izvor ovih zagađenja je energetika
u obliku ugljenikovih i sumporovih oksida.
Velike emisije prašine ugljenikovih i sumporovih
oksida iz energetskih postrojenja,
gradskih toplana u Boru, Zaječaru, Kladovo,
Br zoj Pa lan ci, Maj dan pe ku, Ne go ti nu,
kao i iz ložišta domaćinstva u navedenim
i drugim gradovima Sokobanja, Boljevac,
Do nji Mi la no vac, se o skim i dru gim na seljima,
najveći su zagađivači, posebno u
zimskom periodu.
Najčešće se koristi čvrsto gorivo - ugalj
i dr vo, po red teč nih, ma zu ta i lož ulje
koja se koriste u gradskim toplanama i
usta no va ma. Čvr sta go ri va sa dr že ugljenik,
vo do nik, ki se o nik, azot, sum por i
mi ne ral ne pre mi se. Pri li kom sa go re va nja
je dan deo osta je u vi du pe pe la, a deo
se kroz dim nja ka iz ba cu je u at mos fe ru
u vi du ča đi i ga so va, či ne ći pri tom tzv.
le te ći pe peo ko ji sa dr ži oko 10% sa gor ljivih
ma te ri ja i ok si de me ta la. U pro ce su
sagorevanja oslobađa do 95 % sumpora
koji se transformiše u SO 2 i za jed no sa
azotom iz uglja u vazduh, mogu oksidirati,
stvarajući pri tom zagađujuće supstance.
Sa teč nim i ga so vi tim go ri vi ma si tu a ci ja je
dru ga či ja i oni su ma nji za ga đi va či va zduha,
s tim što naf ta sa dr ži iz ve sne pri me se
za ga đi va nja u ob li ku ke to na, amo ni ja ka
i slič no, dok se ga so vi ta go ri va sma tra ju
naj či sti jim fo sil nim go ri vi ma.
Zagađivači vazduha su i različiti izvori
mineralnih praši na sa bra na flo ta cijskih
jalovišta, usled neadekvatne
tehnologije podizanja brana flotacijskih
jalovišta, nesprovođenja
mera rekultivacije i nepostojanja
sanitarnih zaštitnih zona u Boru,
i Majdanpeku, zatim HIP Prahovo
sa nepropisno izgrađenom i nesaniranom
deponijom piritne izgoretine,
za pre mi ne oko 1.400.000 m 3
sa koje vetrovi raznose prašinu,
potom rudnika Vrška čuka, Bogovina
i Soko, raznih kamenoloma,
miniranja i slično.
Drumski i železnički saobraćaj
takođe utiče na zagađenje vazduha,
posebno u Negotinu, Kladovu,
Zaječaru i Sokobanji. Pod ostalim zagađivačima
vazduha, smatraju se svi oni postupci
i aktivnosti koje na bilo koji način mogu
da utiču na aerozagađenje, kao paljenje
smeća, lišća, strnjike, nepravilno rukovanje
hemijskim sredstvima u poljoprivredi
i slično, ali i akcidentne situacije, požari,
havarije, eksplozije i drugo.
Pret po stav ka je da pre ko gra nič ni in dustrij
ski kom pleks iz Ru mu ni je ima svoj
uticaj emitovanjem koncentracije zagađujućih
materija na zagađenje životne sredine,
po seb no u Do njem Klju ču i pri o ba lju
Dunava.
(nastavak u sledećem broju Industrije)
Otvo ren po gon za
mle ve nje PET am pa la že
Javno preduzeće "Komunalac" u Le banu
otvo ri lo je po gon za dro blje nje i
mlevenje tzv. PET ambalaže kapaciteta
250 do 300 ki lo gra ma na sat. Za na bavku
mašina i druge opreme "Komunalac"
je uložio oko 1,5 miliona dinara vlastitih
sredstava. Tehnički rukovodilac "Komunalca"
Jasmina Tošić rekla je da sirovina ima
do volj no, po što se bo ce od PET amba la že
sve masovnije koriste za pakovanje mineral
ne vo de, voć nih
so ko va i još ne kih
pro iz vo da. Po sle
upo tre be, bo ce se
naj če šće ba ca ju u
sme će, dok se prera
dom na ovaj na čin
plastika ponovo upotrebljava,
a reciklirana
PET am bala ža
doprinosi ekološkoj
zaštiti okoline.
reflektor
industrija 13/2008 29