Sadrzaj,uvodnik 13.indd - Industrija

u fokusu
In du strij ski raz voj re gi o na
Razlike u stepenu razvijenosti u Republici
Srbiji i teritorijalnih delova najviše su
u Evro pi i po ka zu ju trend ra sta iz go di ne u
godinu. Prema Indeksu razvojne ugroženosti,
odnos između najrazvijenijeg i najnerazvi
je ni jeg okru ga je 1:7, a ka da se po smatra
ju ni ži ni voi raz li ka je još ve ća – od nos
između najrazvijenijeg i najnerazvijenijeg
okru ga je 1:15.
Strateški pristup
regionalnoj svakodnevici
Prvi ozbiljan korak u rešavanju problema
regionalnih dispariteta učinjen je donošenjem
Strategije regionalnog razvoja Srbije
za pe riod od 2007. do 2012. go di ne, ko ju
je Vlada usvojila u januaru 2007. godine.
Ovaj dokument, prvi put na sveobuhvatan
i konzistentan način, posmatra regionalni
razvoj u Srbiji, sve probleme i disparitete
ko ji su na sta li i pred la že niz me ra za nji hovo
ublažavanje i rešavanje. Pojam region u
Strategiji podrazumeva „jedinice lokalne
samouprave na području upravnih okruga"
i ne odgovara definiciji koju koristi Evropska
uni ja (u da ljem tek stu: EU), gde se
region definiše kao ekonomski region.
A šta se, iz me đu osta log, na vo di u
Strategiji? Pre svega, konstatacija da se
Regionalni raspored preduzeća:
Naziv okruga 2001. 2005. 2005-2001.
tokom više decenija regionalni razvoj nije
posmatrao kao integralni deo ukupnog društveno-ekonomskog
razvoja. Problematika
regionalnog razvoja je marginalizovana,
analizirana je kao jedna odvojena i ne mnogo
značajna dimenzija ukupnog razvoja.
Stalno se izbegavala činjenica da razvoj
ima svoju regionalnu i prostornu dimenziju,
te da definisanje institucionalnih razvojnih
mehanizama nikako nije regionalno neutralno.
Posmatrane su regionalne razlike
sa aspekta nivoa razvijenosti, tako da su
zanemarivane njihove ekonomsko-razvojne,
socijalne, društvene, pa i političke
reperkusije. Uglavnom, težilo se bržem
razvoju nerazvijenih područja, za šta su
se izdvajala određena sredstva i definisao
podsticajni mehanizam.
Ciljevi regionalnog razvoja su se definisali
na uopšten način, i godinama ponavljali.
Podsticajna politika, kao neka vrsta razvojne
kompenzacije, ni je uspe va la da spre či
dalje zaostajanje nerazvijenih područja.
Takav pristup neminovno je vodio produbljavanju
regionalnih i strukturnih razvojnih
problema. Posledice u prostoru Republike
Srbije su evidentne...
U tom kon tek stu, pri mar ni cilj Stra tegije
je donošenje novih institucionalnih
rešenja, jer sva dosadašnja iskustva, kao
2005/
2001. u %
Br. preduzeća na
1.000 stan.
i postojeće tendencije u regionalnom razvoju,
ukazuju da neadekvatan regionalni
razvoj nije samo posledica defekata primenjivane
politike regionalnog razvoja, nego
prvenstveno nedostataka sistemskih i institucionalnih
regulativnih mehanizama.
Takođe, donošenje i sprovođenje Strategije
je neophodno zbog proevropske
orijentacije Republike Srbije, kako bi se,
kroz jedan jasan i i argumentovan pristup,
po ka za lo da ova ze mlja
ras po la že sop stve nom
ce lo vi tom re gi o nal nom
disprop.*
Republika Srbija 100,0 100,0 4.279 6,6 9 842
Grad Beograd 36,4 39,5 3.728 15,7 17 61
Severno-bački 3,9 3,8 116 4,6 13 37
Srednje-banatski 1,6 1,6 15 1,4 5 20
Severno-banatski 1,6 1,5 -9 -0,9 6 8
Južno-banatski 3,1 3,3 234 11,5 7 33
Zapadno-bački 2,0 2,0 41 3,1 6 4
Južno-bački 11,0 11,4 715 10,0 13 116
Sremski 3,1 3,0 86 4,3 6 8
Mačvanski 2,9 2,8 44 2,3 6 15
Kolubarski 2,5 2,1 -183 -11,3 7 20
Podunavski 1,8 1,7 26 2,2 6 3
Braničevski 1,7 1,6 9 0,8 6 13
Šumadijski 2,5 2,4 45 2,8 6 35
Pomoravski 2,9 2,5 -206 -10,7 8 20
Borski 1,0 0,8 -44 -7,1 4 5
Zaječarski 1,1 0,9 -122 -17,0 4 7
Zlatiborski 2,7 2,6 50 2,8 6 9
Moravički 3,1 3,0 43 2,1 9 11
Raški 3,0 3,0 148 7,6 7 8
Rasinski 2,1 2,1 48 3,4 6 13
Nišavski 4,6 4,0 -176 -5,9 7 70
Toplički 0,6 0,5 -40 -10,8 3 8
Pirotski 0,9 0,7 -102 -17,7 4 15
Jablanički 1,9 1,5 -202 -16,2 4 120
Pčinjski 1,8 1,8 53 4,5 5 38
*Odnos između najveće i najmanje opštine po broju preduzeća
strategijom koja uvažava
sve regionalne specifičnosti
i regionalne razvojne
potencijale i istovremeno
uva ža va evrop ske standar
de u ovoj obla sti.
Neravnomernosti
me đu re gi o ni ma
Srbije
Pri vre du Re pu bli ke
Sr bi je u 2005. go di ni,
posmatranu preko osnovnih
finansijskih indikatora,
ka rak te ri še ne rav nomeran
regionalni razvoj,
ne sa mo okru ga, ne go i
unutar svakog okruga.
Regionalne asimetričnosti
su sle de će: po bro ju
preduzeća 1:83, po broju
zaposlenih 1:64, po ostvarenom
ukupnom prihodu
1:222, po do bi ti 1:239 i
po gubitku 1:91. Najveće
dis pro por ci je su unu tar
Ju žno-bač kog, Ja bla ničkog
i Ni šav skog okru ga
pre ma bro ju pred u ze ća,
industrija 13/2008 13