Sadrzaj,uvodnik 13.indd - Industrija

eflektor
Vesti
USAID pokreće dva velika projekta
za podsticanje ekonomskog razvoja u Srbiji
Američka agencija za međunarodni
razvoj (USAID) najavila je početak
faze implementacije dva nova projekta
za razvoj konkurentnosti, čiji je cilj da
promovišu ekonomski razvoj u
ključnim sektorima u Srbiji.
Za realizaciju ova dva projekta,
vredna ukupno blizu
39 miliona američkih dolara,
sred stva je obez be dio
USAID, uz po dr šku američkog
naroda. Ambasador
SAD u Beogradu, Kameron
Manter, izjavio je na konferenciji
za novinare da su voćarstvo, vinogradar
stvo, hra na, di zajn, IT sek tor ve li ki
privredni potencijali Srbije i da su za njihov
raz voj i pla sman na ino stra na tr ži šta
potrebna dodatna ulaganja. Cilj USAID
pro je ka ta je po ve ća nje pro da je i iz vo za,
privlačenje novih investicija i kreiranje
novih radnih mesta u proizvodnji, uslugama
i poljoprivredi. On je napomenuo da
će za Projekat za razvoj konkurentnosti
biti izdvojeno 14 miliona američkih dolara,
a za raz voj Agro bi znis pro jek ta 25
miliona dolara.
Direktor USAID Pro gra ma za raz voj
konkurentnosti, Vi li jem Siz, re kao je da je
projekat počeo izradom studije o mogućnosti
i ograničenjima razvoja 12 ključnih
grana srpske privrede. Podaci studije,
koja je obuhvatila 100 kompanija, govore
da srp ska pred u ze ća idu u pra vom smeru,
ali su iz ra zi la po tre bu za po bolj ša njem
u sektorima prodaje i marketinga,
obrazovanja i obuke i usklađivanja
zakonodavstva.
Džin Nil, di rek tor Agrobiznis
projekata re kao je da će
USAID podstaći ekonomski
razvoj kroz podršku poljoprivredi
Srbije u narednih pet
godina, kako bi ona postala konkurentnija
na lokalnom, regionalnom
i međunarodnom tržištu. Projekat
će biti fokusiran na unapređenje poljoprivredne
proizvodnje, rast kvaliteta prerade
poljoprivrednih proizvoda, otvaranje
novih tržišta za izvoz i jačanje kapaciteta
proizvođača i uslužnih organizacija koje
podržavaju poljoprivredu Srbije. Projekat
će obuhvatiti sektore bobičastog voća,
mlekarske industrije, aromatičnog bilja,
začina i pečuraka, stočarstva, voća i
povrća. Kako je naveo, bespovratni krediti
poljoprivrednicima, u zavisnosti od
projekta, iznosiće do 100.000 američkih
dolara.
Vla da Sr bi je utvr di la Pred log iz me na
Za ko na o za šti ti kon ku ren ci je
Vlada Srbije utvrdila je
17. januara Predlog
izmena Zakona o zaštiti
konkurencije, kojima se
jača položaj Komisije za
za šti tu kon ku ren ci je.
Pred lo že nim iz me na ma
ot kla nja ju se ne do sta ci
zakona koji su uočeni u
prethodnom periodu. “Komisija za zaštitu
konkurencije ovim promenama dobija
ovlašćenje da samostalno izriče novčane
kazne, kao i meru dekoncentracije”,
istakao je ministar za trgovinu i usluge
Pre drag Bu ba lo i na veo da je ovim iz mena
ma prag za utvr đi vanje
koncentracije sa 10
miliona evra godišnjeg
prihoda za sve učesnike
koncentracije podignut
na 20 mi li o na di na ra
po sva kom uče sni ku
koncentracije. “Vlada je
usvojila i Predlog izmena
Zakona o javnim nabavkama, kojima se
olakšava pristupanje u procesu javnih
na bav ki, ukla nja ju od re đe ne ko li zi je
u dosadašnjem zakonu i uvrštavaju u
zakon evropski standardi”, objasnio je
Bubalo.
Oštrije kazne za kršenje
antimonopolskih propisa
Slovenačka Uprava za zaštitu konkurencije
najavila je oštrije kazne za
kompanije koje prekrše antimonopolske
propise. Najavljujući pooštravanje kazni za
pre kr ši o ce pra vi la slo bod ne kon ku ren ci je,
di rek tor ove slu žbe Ja ni Sor šak je ujedno
re kao da je ova
in sti tu ci ja tre ba lo
agresivnije da deluje
da bi obez be di la konkurenciju
na tržištu.
Prema njegovim rečima,
ka zne za kompanije
za povredu konkurencije kreću se
od 125 hi lja da do 375 hi lja da evra, ali je
najveća kazna koju Uprava može da utvrdi
125 hi lja da evra. Na osno vu pred lo ga
Upra ve, sud mo že da iz rek ne ka znu do 375
hi lja da evra. No vi za kon ko ji je u pri pre mi
prilagodiće kazne evropskim standardima,
što zna či da će one za vi si ti od go di šnjeg
prihoda kompanije koja krši antimonopolski
zakon. Prema predlogu zakona, kazna
mo že da do stig ne i de set od sto go di šnjeg
prihoda kompanije.
Ugovoreno projektovanje
gasovoda kroz Hrvatsku
Ugovor o izradi glavnih i građevinskih
projekata za magistralne gasovode,
koji će se graditi u drugom investicionom
ciklusu razvoja
i izgradnje gasovoda
Hr vat ske, od 2007.
do 2011. go di ne,
pot pi san je u “Plinac
ro”-u. Ugo vor,
vredan nešto više od
12 miliona evra, potpisali
su predstavnici “Plinacro”-a i firmi
ko je su deo Po slov nog udru že nja - In že njerin
ga za naf tu i gas, Eko ner ga i Elek tro projekta.
Potpisivanju ugovora prethodio je
međunarodni, prema Vodiču za nabavke
Evropske investicione banke, sproveden
jav ni ten der na ko ji se pri ja vi lo pet fir mi,
a ponuda Poslovnog udruženja ocenjena
je najpovoljnijom. Ugovor predviđa izradu
glavnih i građevinskih projekata magistralnih
gasovoda Like i Dalmacije, gasovoda
srednje i istočne Hrvatske, kao i zapadne
Istre. Prema rečima predsednika Uprave
“Plinacro”-a Branka Radoševića, u drugom
investicionom ciklusu izgradnje i modernizacije
gasovodnog transportnog sistema
otvo re no je čak 70 pro je ka ta u ko je će “Plinacro”
uložiti 443 miliona evra.
REGION
IZ VOR: WWW.EKAPIJA.COM
industrija 13/2008 9