Sadrzaj,uvodnik 13.indd - Industrija

Opa sno sti i za šti ta pri unu tra šnjem tran spor tu
pu tu i da lji ni pre no še nja do 75 m, od nosno
ve ća od 30 kg pri pre no še nju na nagnu
tom pu tu, a vre me pre no še nja iste vr ste
materijala duže od 30 min.
Kretanje materijala treba biti u jednom
smeru bez povratnih hodova i ukrštanja
i treba obezbediti optimalnu brzinu kretanja,
uz naj kra će tran sport ne pu te ve. Osobine
materijala (fizičke i hemijske), masa
materijala, agregatno i temperaturno stanje
određuju postupak rukovanja (ručno ili
mehaničko), izbor transportnog sredstva i
način skladiranja.
Obavezno treba voditi
računa o položaju tereta
i njegovom obliku kako
ne bi do šlo do pre tu ra nja
transportnih sred sta va ili
samog tereta.
Pri manipulisanju sa otrovnim i nagrizajućim
materijalima transportni putevi i
bliža okolina moraju biti potpuno uređeni,
a materijal mora biti smešten u odgovarajućoj
ambalaži. Zapaljivi materijali se
transportuju propisanim sredstvima i uz
izuzetnu obazrivost.
Kod materijala u rasutom stanju važne
osobine na koje treba obratiti pažnju su:
• zapreminska masa;
• prirodni ugao nasipanja;
• granulacija;
• vla žnost;
• higroskopnost;
• temperatura samozapaljivanja.
Pra vi la pri uto va ru ma te ri ja la
Utovar materijala predstavlja opasnu
radnu operaciju. Osnovna pravila bezbednog
ra da su:
• teret je najbolje utovarivati pomoću
mehanizovanih sredstava;
• te ret mo ra da bu de
uravnotežen i učvršćen;
• te ret ne sme da pre la zi
gabarite vozila;
• podizanje i spuštanje
tereta na platformu vozila
mo ra da se vr ši po la ga no
i pažljivo.
Pri utovaru tereta na viljuškar treba voditi
ra ču na da te ret bu de što je mo gu će bli že
vertikalnoj strani viljuške. Materijal u rasutom
stanju može se tovariti samo na vozila
čija je platforma u obliku sanduka.
Tran sport ma te ri ja la
Tran sport ni pu te vi mo ra ju bi ti iz ra zi to
obeleženi ili ograđeni, a njihove površine
pot pu no rav ne i da ni su kli za ve. Ši ri na
transportnog pu ta mo ra da od go va ra
tran sport nom sredstvu
i iza bra nom na činu
tran spor ta (jed nosmerni
ili višesmerni).
Osvetljenost treba da
bu de duž ce log pu ta
rav no mer na i do voljnog
intenziteta, a mo ra se osi gu ra ti venti
la ci ja za iz duv ne ga so ve ako se ko ri ste
vozila sa motorom sa unutrašnjim sagore
va njem.
Prevoz ljudi na transportnim sredstvima
je najstrožije zabranjen!
Brzina kretanja u halama ne sme biti
ve ća od 10 km/h. Ne sme ju se pre no si ti
tereti koji smanjuju vidljivost. Transportni
putevi moraju biti obeleženi odgovarajućim
saobraćajnim znacima.
Ako se tran sport oba vlja tran spor te rima
sa trakom, elevatorima, valjkastim
transporterima, ili pužnim transporterima,
mo ra ju se is pu ni ti ne ki zah te vi:
- razmak između transportera i nepokret
nih de lo va u oklini mo ra da iz no si
najmanje 1 m;
- transporteri otvorenog tipa moraju sa
donje strane biti obezbeđeni čvrstom i
punom ogradom;
- na mestima ukrštanja sa pešačkim
Pre voz lju di na tran sportnim
sred stvi ma je najstro
ži je za bra njen!
Sa mo u 6% slu ča jeva
uzro ci ne zgo da i
po vre da na ra du se
na la ze u kon struktiv
nim ne do sta ci ma
tran sport nih ma ši na.
stazama prenosnici se
moraju premostiti prelazima
sa ogra dom;
- pu šta nje u rad mo ra
da se na ja vi zvuč nim ili
svetlosnim signalom;
- zaustavljanje mora
da se omo gu ći pre ki dačima
koji se nalaze na
radnom mestu.
Za vre me ra da tran sporte
ra ne sme da se vr ši či šćenje
tra ke, oprav ka ili ula ženje
ispod transportera.
Tre ba još jed nom is ta ći
da sa mo u 6% slu ča je va
uzroci nezgoda i povreda
na ra du se na la ze u konstruktivnim
nedostacima
tran sportnih mašina, a u
svi ostalim slučajevima
uzroč nik je ljud ski fak tor. in
AFE u Zrenjaninu
o bioetanolu
Američka kompanija AFE otvara
predstavništvo u Zrenjaninu da bi
istražila mogućnost proizvodnje bioetanola
od kukuruza. Preduzeće razvija
alternativne izvore energije proizvedene
iz bi o ma se, u SAD i Evro pi. Predstavništvo
Alterna fjuls Evropa (AFE),
privatne kompanije osnovane u Denveru,
biće otvoreno u zrenjaninskom
poslovnom centru, Biznis inkubatoru,
a za stup ni ci kom pa ni je će na kon
to ga raz mo tri ti mo guć nost skla pa nja
po slov nog do go vo ra sa zre nja nin skom
opštinom. Koordinator projekta Nikola
Nešković je posle razgovora sa najvećim
proizvođačima ku ku ruza u regionu
re kao da je ame rič ka kom pa ni ja
zainteresovana za dolazak u Zrenjanin,
na kon što je pro pao ugo vor za ključen
septembra 2006. između opštine
i američko-mađarskog konzorcijuma
“Bajotek enerdži” o izgradnji fabrike
bioetanola od pšenice i kukuruza.
Sklapanje tog ugovora 2006. godine
proglašeno je najvećom grinfild investici
jom na Bal ka nu. “Ba jo tek” se ta da
obavezao da će ulo ži ti 380 mi li o na
evra i izgraditi fabriku u industrijskoj
zo ni “Eč ka”, ali grad nja još ni je po če la,
niti je investitor uplatio opštini 3,6 miliona
evra za korišćenje građevinskog
ze mlji šta, zbog če ga je ugo vor ras kinut,
potvrđeno je u opštini Zrenjanin.
Ikea zainteresovana
za Kri va ju
Švedska Ikea zainteresovana je za
preuzimanje fabrike nameštaja
Krivaja iz Zavidovića u Bosni i Hercegovini.
Direktor Agencije za privatizaciju
Federacije BiH Enes Ganić kaže da
Ikea pla ni ra da ta mo pre ba ci deo svog
proizvodnog programa i potvrdio da
su predstavnici švedske kompanije
spremni da investiraju u novu opremu,
osiguraju tekući kapital i investicije,
kao i da se po bri nu za tr ži šte na ko je bi
se plasirali gotovi proizvodi.
reflektor
industrija 13/2008 45