You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Površinu koju želimo pošumiti a da pritom štedimo' radnu snagu, možemo<br />
izvršiti na slijedeći način. Na površini određenoj za pošumiljavanje<br />
sadimo bagremove sadnice u jame ili jarke, time da udaljenost sadnica<br />
u redu iznosi 1,00—1,50 m ili kao što je to uobičajeno za dotični predjel.<br />
Redovi se polažu na udaljenost od cea 10 meltiara. Ta distanca zavisi od<br />
boniteta tla kao i o vremenu kada želimo* da nam bude ćela površina<br />
pošumljena. Ovako rukom, posađene sadnice ostave se da rastu dogod<br />
njihova visina ne dostigne polovinu rastojanja reda od reda (5 m). Ako<br />
uzmemo da je prosečni visinski prirast bagrema 1 m godišnje, tu bi visinu<br />
dobili već u petoj godini. U to doba možemo očekivalti da će se i žile<br />
stabala susadnih redova doticati. Kada smo dostigli ovu fazu, povlačimo<br />
plugom, (kome smo zamemili raonik crtalom), brazde na razmaku od 2 m,<br />
te time presecamo ili povredimo sve bagremove žile i žilice. Na svakom<br />
tako povredenom mestu pojaviće se novi izbojci i time smo uspeli zašumiiti<br />
ćelu površinu, (Vidi sliku 4 i 5.)<br />
U istoj godini nakon izvršenog prerezivanja žila, mo'že se pristupiti<br />
vađenju sađenih stabala putem keslovanja te bi dobili posve jednodobnu<br />
sastojinu, a ujedno će nam to pospešiti razvoj izbojaka, koji je naročito<br />
bujan nakon izvršenog keslovanja. Nakon sječe keslovanjem izbojci se<br />
naročito jako razvijaju, a pored toga se pojavljuju i izbojci sa nepovređenih<br />
žila iz adventivnih pupova.<br />
•454
Change language