62 Deroko slog - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Karijera
Posle Prvog svetskog rata Deroko je nastavio svoje studije boraveñi
prvo u Rimu u Kraqevskoj ãkoli za inæewere, potom je dva semestra
studija zavrãio u Pragu, a studirao je i u Brnu.
Vrativãi se u Beograd, Deroko se okrenuo studijama arhitekture koje je
vanredno zavrãio 1926. godine sa najviãom ocenom i odmah je primqen
za asistenta na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Tu je proveo ceo
svoj radni vek u svim zvawima. Predavao je predmete Narodna arhitektura
i Arhitektura starog veka. Bio je ãef Katedre za Istoriju arhitekture
i umetnosti i ålan Saveta Beogradskog univerziteta. 1948. god.
kada je izabran za redovnog profesora na svom fakultetu, postao je i
honorarni profesor na Filozofskom fakultetu za predmet Istorija
srpske sredwovekovne arhitekture.
1950. godine izabran za dekana Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.
Ålan Skopskog nauånog druãtva i Istorijskog druãtva u Novom Sadu
bio je 1930–1933.
Za dopisnog ålana SANU izabran je 1955. (predloæen prvi put 1948), a za
redovnog 1961. god.
1965. god. dobio je Sedmojulsku nagradu i Orden rada sa crvenom zastavom,
a 1978. god. orden Republike sa zlatnim vencem. Dobitnik je plaketa:
Kolaråevog narodnog univerziteta (1968), Muzeja grada Beograda (1973),
SANU (1978) za znaåajan doprinos prouåavawu istorije arhitekture.
Bio je poåasni ålan Druãtva arhitekata Srbije i Druãtva konzervatora
Jugoslavije.
U zamrãenom svetu nauke i umetnosti, savremenosti i proãlosti, on
se kretao sa nekom neobiånom lakoñom. Takva ista lakoña izbijala je i
iz wegovih predavawa, a jednostavna i pristupaåna reå otkrivala je sve
zagonetke drevnih neimara. Umeñe da se znawe o stvarima i oseñawe za
wih prenese na uåenike sistematiåno, razgovetno i jasno, britkim i
soånim jezikom, bilo je verovatno ono ãto je ta predavawa uvek åinilo
dogaœajem zbog koga su uåionice bile tesne da prime sve one koji æele
da ih åuju.
Manir da izreåeno uvek potkrepi bravuroznim crteæom, bio je dodatna
draæ i kvalitet predavawa, a neposrednost kazivawa bila je prisutna i
na crteæima. Naizgled leæerni ali voœeni znalaåkom, åvrstom i nadahnutom
rukom, gotovo su uvek bivali obeleæeni detaqima koji su studentima
olakãavali razumevawe reåenog.
Svoje prve radove, pre svega iz oblasti sredwovekovne srpske arhitekture,
objavio je u åasopisima pre Drugog svetskog rata, kao rezultate istraæivawa
na terenu.
Studijski boravak u Parizu, nakon diplomirawa, kod prof. Gabrijela
Mijea, uveo ga je u krug ideja racionalne francuske ãkole istorije
umetnosti.
Prva decenija posle Drugog svetskog rata obeleæena je sintezama u wegovom
nauånom radu. Te sinteze naãle su se u posebnim publikacijama i
radovima koji su objavqeni u åasopisima i zbornicima. Æivom ili
pisanom reåi, na fakultetima, kongresima i u javnosti, tumaåio je
neimarske tajne, narodno graditeqstvo i arhitekturu, wihov razvoj i
znaåaj.
23