62 Deroko slog - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

DRUGI O WEMU
“O prijateqstvu uopãte teãko da bi se u najkrañem moglo neãto reñi
a da to ne budu banalne fraze. Tako na primer i o qubavi ili o mræwi.
Prijateqstvo je odnos izmeœu dva biña pri kome se ona slaæu i razumeju
u mnogo kojeåemu, oseñaju potrebu bliskosti i poverewa uz otsustvo
svake sebiånosti. Ovo zvuåi banalno uslovqeno je pak uroœenim osobinama
qudi pa kad se obostrane oseñajnosti podudaraju sklapa se i prijateqstvo...
”
Tako je Deroko odgovarao na pitawa o prijateqstvu.
Iz onoga ãto su o wemu pisali i govorili oni koji su ga poznavali, vidi
se da je bilo puno qudi åija se oseñajnost podudarala sa wegovom. Bilo
ih je puno koji su sa wim imali bliske odnose obostranog razumevawa,
liãene bilo kakve sebiånosti.
Moæe se slobodno reñi da je ãirio virus ozarenosti lepotom i reklo
bi se da je to bio taj “magnet” koji je wemu dovodio qude najrazliåitijih
obrazovawa, interesovawa, socijalnih porekla i statusa. Strpqiv,
pristupaåan, spreman da sasluãa sabesednika, bez ikakvog zazirawa se
åesto saglaãavao i sa miãqewem mlaœih kolega i prijateqa. Åak i kada
bi uoåio neãto sa åim se ne slaæe, saopãtavao je i to jasno ali bez åegrsti
ili opore nadmenosti autoriteta, pitomo i dobronamerno.
Wegovo precizno, pronicqivo oko, sposobno da uoåi detaq, bilo je
u stawu da u tom detaqu najlepãe izvuåe, objasni, prikaæe u svoj sadræanoj
raskoãi i ono ãto je relevantno, podigne na nivo univerzalnog
i objavi. Tako je åinio sa spomenicima sredwega veka, tako sa narodnim
neimarstvom ili pokuñstvom, tako je predavao, slikao, pisao uspomene,
tako se i druæio, æiveo æivot. Sve sa teæwom da kao konstantu istakne
lepotu i u woj ne uæiva sam, nego je primakne svakome ko æeli da
je vidi.
65