62 Deroko slog - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

KWIÆEVNI RAD
Od sumornog tavorewa branio se ispuwavajuñi naloge svoje duhovne
æeœi. Meœu sijaset razboja na kojima je uspeãno tkao, Aleksandar Deroko
je i u kwiæevnosti naåinio dragocen preplet sastavqen od señawa na
svoje duhovne i fiziåke skitwe i tumarawa. Kao pravo dugoæiveñe
predawe, ostavio nam je zanimqiva svedoåanstva o æivotu u miru i ratovima
sa obiqem ne samo liånih impresija nego i znaåajnih podataka
za kulturnu istoriju Beograda na poåetku 20. veka.
Iz wegovih zapisa vidi se i mnogo liånog: da je rawavan i kad je vojevao
i kad je projektovao i kad je æiveo, kao uostalom i svako qudsko biñe
ali, on je takve situacije razumevao kao incidente, bez samosaæaqewa.
Pravilo je uvek bila lepota koju je æiveo punim pluñima – do kraja.
DEROKO, Aleksandar
118. Sveta gora / A. Deroko. – Beograd : Turistiåka ãtampa, [b.g.]. –
35 str. , [80] str. s tablama : ilustr.
I-4796
Pre nego ãto je objavio kwigu o Svetoj gori 1967. god. Deroko je tri puta
posetio Hilandar 1954, 1956. i 1965. Za to vreme je obiãao dva puta åamcem
celo poluostrvo, posetio veñinu manastira u kojima je i noñivao, napravio
veliki broj crteæa i fotografija. Kwiga je, kako sam Deroko kaæe
“turistiåki obilazak sa zadræavawem na najinteresantnijim momentima”,
ali i viãe od toga. To je katkad predavawe iskusnog profesora istorije
sredwovekovne arhitekture, a zatim neposredan, qudski topao opis mesta:
“Susneæica u lice. Levo stewe i ãibqe; desno dole besni more. Staza uska.
Mazga bira gde ñe stati, a sve ide samom desnom ivicom. Dole neke bele kosti:
tu se, kaæe, omaklo mule kad je nosilo stvari nekog advokata koji je nekim
poslom dolazio u manastir...
Pod sediãtem na tvrdim letvicama samara, kroz tkaninu bisaga od
kostreti, floñ, floñ, vode koja niz nogavice curi daqe u cipele.”
61