62 Deroko slog - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Sa studentima je putovao u Italiju, Francusku, Malu Aziju i Gråku (na slici)
radi istraæivawa i prouåavawa stare umetnosti i kulture.
O tome u kojoj je meri kao profesor u arhitekturi imao svoju “ãkolu” najboqe
govori odlomak iz pisma arh. Bogdana Bogdanoviña upuñenog Deroku za wegov
osamdeseti roœendan:
“.......Mislim da Vama dugujem podsticaj za najdubqu suãtinu svog opredeqewa.
Kada sam Vas joã kao student sreo, odmah posle rata, otkrio sam u jednom
razgovoru da ne volite savremenu arhitekturu, i Vi ste se, hrabri kao i uvek,
o woj izraæavali krajwe smelo, pa åak i posprdno..... Ja sam veñ tada oseñao
neãto sliåno, moæda sam se joã kolebao, ali Vaãa odluånost je sasvim
jasno prelomila neãto u meni. Shvatio sam da u svetu moderne arhitekture
namam ãta da traæim.... Sve je to besmislena magma iz koje se ne moæe izañi.
A postalo mi je jasno da je to ãto je , u blesku reflektora Vaãih reåi. I otada
je poåeo jedan divan izlet u nepoznato, u maãtu i u avanturu, izlet za koji ste
mi Vi kupili voznu kartu.... ”
Meœu mnogim profesorima Univerziteta u Beogradu koji nisu imali doktorat
bio je i A. Deroko. Reklo bi se, prema onome ãto je o tome govorio, da je to
bilo pitawe stava: “Uvek mi je krivo kad mi ispred imena ãtampaju titulu
akademika, ili doktora (doktorat nisam hteo nikada polagati, a u vreme kad mu
je za to bilo vreme nije to ni bilo ovako u modi kao danas). Prosto, radio sam
solidno sve ãto sam radio jer sam se takav, dosta pedantan, rodio, ali celoga
æivota radio sam samo ono ãto sam voleo... ”
Deroko je posle rata bio ålan Arheoloãkog i Etnografskog instituta, a posle
viãe predlagawa 1955. god. je izabran za dopisnog ålana Srpske akademije
nauka i umetnosti.
25