62 Deroko slog - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

ARHITEKTURA
U jednom intervjuu Aleksandar Deroko kaæe: “Opredelio sam se nekako
za arhitekturu jer mi je umetniåka strana wena bila privlaånija nego
recimo pravo ili medicina ili ãta drugo za docniji poziv.”
Tako je, na najprirodniji naåin, po principu interesovawa za “temu”,
napravio izbor åime bi se primarno u buduñnosti bavio. A zatim, smisao
za crtawe, nasleœen verovatno od dede Jovana Deroka, filatelistiåka
preciznost i sistematiånost nasleœena od oca, izrazita liåna erudicija
i briqantan kreativni potencijal napravili su taj zadivqujuñi
koloplet - od jednog åoveka, inæewera arhitekture - stvorena je åitava
“ekipa” izuzetnih struåwaka ãirokog radijusa i komplementarnih interesovawa.
Raskoãan i harmoniåan sliv po imenu Aleksandar Deroko
u kome je svaka pritoka bila bujica, u sebi je objedinio istoriåara
arhitekture, istraæivaåa i zaãtitnika graditeqskog nasleœa i svakako,
talentovanog projektanta prepoznatqivog rukopisa.
Ma kako da su ãiroka sva ova nabrojana podruåja i wihove obale su bile
razuœene. Ogromna stvaralaåka snaga koju Deroko u sebi nije sputavao,
uvek je tragala za novim poqima na kojima bi gasila svoju duhovnu æeœ,
noãena straãñu qudske, nauåne i intelektualne radoznalosti.
Istorija arhitekture
Qubav prema vrednostima sredwovekovne srpske arhitekture i oduãevqewe
åednom lepotom svega ãto je stvoreno i ãto se stvara na naãem
selu, viãe od trideset godina dræali su profesora Deroka u snazi da
neumorno istraæuje srpsko arhitektonsko nasleœe. Time je on postao
jedan od najzasluænijih ãto je kod nas istorija arhitekture krajem 19.
i poåetkom 20. veka utemeqena kao moderna nauåna disciplina koja je
dræala korak sa savremenim tokovima evropske nauke i kulture.
Teæiãte svojih interesovawa u istoriji arhitekture stavio je na prouåavawe
arhitekture sredweg veka i na prikupqawe materijala koji bi
pokazao razvoj naãeg narodnog neimarstva. Ali, da bi se studentima
31