62 Deroko slog - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

– to su crkva u Sarajevu (1935), nacrt za seosku crkvu (1930) ili u Belom
Manastiru (1939). Istom snagom svog unutarweg doæivqaja mireñi to i
sa zahtevima poruåilaca profesor Deroko je izgradio niz nadgrobnih
obeleæja åija se vrednost pokazuje u jednostavnosti kompozicije i potpunom
koriãñewu vrednosti upotrebqenog materijala, u wegovom prirodnom
stawu pri izradi ornamentalnih aplikacija.
Vrhunac ovih graditeqskih vrlina dostiæe maestro Deroko graœewem
kuñe svoga oca na Dediwu koju gluvo doba za vrednosti, dopuãta da bude
izgubqeno za uvek. Graœena 1936. sa doslovnim postupcima narodnog
majstora (bez viska) bila je eksperiment koji daleko prelazi sva naãa
iskustva. Pojavu takvih ideja svet beleæi od ãezdesetih godina XX veka;
sliåni postupci u Jugoslaviji nisu se odmakli daqe od imitacija ili
delimiånih uspeha nekih pojedinaca. Profesor Deroko ovde je demonstrirao
puteve tragawa ka suãtinama narodnog graditeqstva, nasuprot
nespretnom ponavqawu i spajawu fragmenata formi. Istovremeno åitav
postupak u ovoj gradwi oznaåio je i novu ulogu arhitekte – on je
deo tima koji donosi odluku a ne on sam. Stoga s pravom moæemo, kako
je to veñ zakquåeno, da ponovimo da je ova zgrada “epicentar wegovih
otkriña”.
Veliki profesori se pamte i godinama se u sopstvenim ispitivawima
obrañamo tim señawima. Sa zadovoqstvom uæivamo, kao nekada, tako i
danas u jasnoj konstrukciji misli, besprekornom jeziku, bez pomagala i
pozajmica tuœih izraza, protkanim anegdotom aktivnog savremenika i
uvek saopãtena kao rezultat najãireg osmatrawa. Ova kratka i britka
saopãtewa dopuwena crteæom bila su bliska i umna, kako onda nekadaãwim
poåetnicima tako i danas.
Åovek i pas spavaju, 1940.
tuã, olovka, 270 × 335 mm
iz zbirke SANU, inv. br. 926
Septembar 2004
Prof. dr Branislav Milenkoviñ
7