62 Deroko slog - Univerzitetska biblioteka "Svetozar MarkoviÄ"
62 Deroko slog - Univerzitetska biblioteka "Svetozar MarkoviÄ"
62 Deroko slog - Univerzitetska biblioteka "Svetozar MarkoviÄ"
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
41. Sredwovekovni gradovi na Dunavu / A. <strong>Deroko</strong>. – Beograd : Turistiåka<br />
ãtampa, 1964. – 115 str. : ilustr.<br />
I-2618<br />
42. Reå-dve o sredwovekovnim gradovima / Aleksandar <strong>Deroko</strong> // Sredwovekovni<br />
gradovi u Srbiji / Ivan Zdravkoviñ. – Beograd : Turistiåka<br />
ãtampa, 1970. – Str. 5–9<br />
II-10823<br />
43. Sredwovekovni grad Skopqe / A. <strong>Deroko</strong> ; Konaci Manastira<br />
Hilandara / Aleksandar <strong>Deroko</strong> ; Slobodan Nenadoviñ. – Beograd :<br />
SANU, 1971. – 39 str. : ilustr.<br />
III-1867<br />
Narodno neimarstvo i etnologija<br />
Dok je istraæivawe spomenika sredweg veka imalo tradiciju koju je bilo<br />
moguñe slediti, prouåavawe tradicionalnog narodnog graditeqstva<br />
bio je pionirski poduhvat ne samo u naãoj, veñ i u evropskoj nauci. Vrednosti<br />
ove naãe arhitekture – narodne, folklorne - Aleksandar <strong>Deroko</strong><br />
je poåeo da otkriva rano i postupno. Neposredno, na izvoru, duæ Lima,<br />
u selima Sanyaka, u Æabqaku, gradovima Srbije i Makedonije, na Primorju,<br />
susretao je i crtao kolibe i kuñe nad ogwiãtem, nakrivqene erkere,<br />
tehniåke detaqe, kquåaonice od drveta ali i delove pokuñstva, alata...<br />
Zapisivao je, istraæivao i uåio, sve ãto je obeleæje te arhitekture.<br />
Poput Vuka Karayiña tragao je za spomenicima lutajuñi po bespuñima<br />
kadãto na kowu a åeãñe peãice, veruñi se po liticama i kozjim stazama<br />
do nepristupaånih ruãevina i tako dolazio do izvorne graœe za daqa<br />
nauåna istraæivawa.<br />
Kapitalna istorijska graœa i detaqna valorizacija naãeg narodnog graditeqstva<br />
nataloæena je u bogatoj duhovnoj riznici Aleksandra Deroka.<br />
Taj dragoceni materijal najpre predstavqan u åasopisima i zbornicima<br />
kao i na mnogim kongresima, krunisan je monumentalnim delom u dva<br />
toma pod nazivom Narodno neimarstvo. To delo predstavqa jedinstvenu<br />
i najpotpuniju studiju o narodnoj arhitekturi u naãoj zemqi koja nas<br />
uvodi u naãe graditeqsko umeñe kroz dunœerske tajne, tipove dimwaka,<br />
doksata, prozora, brava, enterijer.<br />
Povezujuñi ova prouåavawa sa antropogeografskim i socioloãkim i<br />
praveñi paralele sa sliånim arhitekturama izvan naãe zemqe, postavio<br />
je najãire okvire za prouåavawe naãe narodne arhitekture i wenih<br />
regionalnih osobenosti.<br />
Rad profesora Deroka na ovom poqu moæe se porediti sa radom najveñih<br />
istraæivaåa i sakupqaåa narodnog blaga u drugim oblastima stvaralaãtva.<br />
Malo je naroda koji imaju takvu arhitekturu govorio je profesor<br />
<strong>Deroko</strong>, a znalci kaæu – malo je naroda koji su imali takve istraæivaåe,<br />
koji su pregalaåkim radom dali sliåan doprinos svojoj kulturi.<br />
DEROKO, Aleksandar<br />
44. Narodno neimarstvo (balkon-klupa i ograda-klupa u Raãkom<br />
kraju) / Aleksandar <strong>Deroko</strong> // Glasnik Skopskog nauånog druãtva.<br />
– kw. 13, Odeqewe druãtvenih nauka 7 (1934), Str. 185–188<br />
Å-35<br />
39
Change language