62 Deroko slog - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

6
ture objasnio suãtinu wenog dvostrukog razvoja: u prvom periodu
izraæene potrebe za unutarwom prostornoãñu “Tu su joã tragovi velikih
vizantijskih principa” i drugog perioda, “sve viãe negovawa
efekata spoqaãnosti na ãtetu onog prvog” (unutarweg prostora). Ovaj
organski zakquåak niãta mawe nije vredan od iznetih stanoviãta
Bruna Zevija u svojoj kwizi Arhitektura kao prostor/Kako gledati
arhitekturu a nastao 1957. Istovremeno to je i dobra pouka svima koji
se danas bave graœewem mnogih, svakojakih crkava u Srbiji.
Radna soba profesora na fakultetu, wegov kabinet, nije bila radionica,
mesto eksperimenta. Za to su potrebni mir i koncentracija. Tu smo
se –pokretaåi svezaka Crteæa – mi mlaœi nastavnici i profesor jednom
nedeqno sastajali i tako je nastala ta plemenita pobuda druæewa
kroz rad (1956) gde “samo iskrena umetnost opravdava svoje postojawe”. U
neãto oãtrijem tonu tu se moglo åuti da su “nedopuãteni siromaãtvo
duha i blefirawe; da jedan akord moæe sam za sebe da bude vrednost a ti
crteæi nemaju drugih pretenzija nego da budu takvih nekoliko akorda”.
Wegov crteæ je dovoqno autentiåan – to je priroda o kojoj se govori
– ali je pre svega i deo sopstvenog doæivqaja. Jer nemirna linija je pogled
slikara na okolni svet – u prirodi sve je u drhtaju i nema oãtro
ocrtanih oblika; samo realistiåko ili doktrinarno ograniåen pojedinac
vidi prirodu kao modele geometrijskih tela. Nezaobilazna tu je
i vrednost, stepen opãte i likovne kulture, te svako oponaãawe crteæa
maestra Deroka je vidno i uvek neuspelo.
Veliki tragaå za istinama æivqewa nije mimoiãao ni arhitekturu
seqaåke kuñe za koju ga je zainteresovao svojim napisima Sreten Vukosavqeviñ
a prema sopstvenim reåima “pokuãao sam da postanem wegov
sledbenik”. Veñ 1935. on vodi predmet Narodna arhitektura i od tada
bogati naãu kulturnu javnost svojim specifiånim crteæima i tekstovima
na åijoj jasnosti mogu mnogi da se uåe.
Mnoãtvo priloga, kongresnih saopãtewa i kwiga velikog formata
pokazuju kako se jednom plemenitom pozivu vaqa posvetiti, nekada i
na raåun svojih postojeñih a nedovoqno iskazanih ideja graditeqa. U
wegovoj graditeqskoj praksi zapaæamo ornamentalne zapise, poåev od
1927. na kuñi pukovnika Elezoviña u Wegoãevoj 27 – samo inspirisane
tradicijom ali su i deo wegovog slikarskog, crtaåkog umeña; svako prepoznavawe
modela proãlosti zavrãava u objaãwewu wegovog liånog
doæivqaja – dakle, bez direktnog podraæavawa, to je plod wegove fantazije
za odreœeno mesto. Nerazumevawe ovih specifiånih odnosa elemenata
u celini dovodi do ishitrenih ocena da se profesor Deroko sporadiåno
bavio graœewem. Istina on nije bio “proizvoœaå” planova i
kuña, kao ãto je to danas obiåaj, ali su neke wegove graœevine zasluæile
mnogo boqe mesto u opisivawima arhitekture u Srbiji. Pojedine spadaju
u uspela predviœawa vremena koja ñe tek nastupiti.
Zgrada Bogoslovskog fakulteta u Beogradu je klasiåno ugaono reãewe,
sa dva pravca pruæawa i suåeqavawa pod pravim uglom praktikovano
u svim razdobqima arhitekture sve do danas. Ona je kubiånim masama
naglaãenog sukoba dvaju pravaca (bez akademske kupole) izgraœena i
sraåunata na delovawe vrednosti prave prirode upotrebqenog materijala;
tim svojim izgledom kao da nagoveãtava buduña glediãta “novog
brutalizma”.
Niz crkava – projekti ili gradwe – inspirisane zdawima ranih perioda
naãe arhitekture, ukazuju na vrednosti izbora i upirawa ka modelima
snaæne, izrazite prostornosti (skladnog unutarweg prostora),
ali liãene traæewa spoqnih efekata u piramidalnim narastawima