Jelica Rajačić Čapaković - Univerzitet u Novom Sadu

Moja mama Vidosava, zvana Višnja, potiče sa Kosova, rođena je u Đakovici.
Imala je dva brata i jednu sestru. Nažalost, oca su joj streljali četrdeset
druge godine u Kraljevu. Majka je došla kao izbeglica u tatino selo za vreme II
svetskog rata. Ona je trideset prvo godište, a otac je dvadeset drugo... Moj tata
je zapazio tu devojku sa kikama i divnim crnim očima... Međutim, nakon rata
moja baba je tokom kolonizacije došla u Vojvodinu, u Zmajevo, selo udaljeno
samo dvadeset osam kilometara od Novog Sada. Tu se nastanila sa svoje četvoro
dece, dobila je kuću. Tada je u Zmajevu bilo puno praznih nemačkih kuća,
koje su veoma brzo nastanjene doseljenicima iz raznih delova one bivše Jugoslavije.
Mada je prošlo izvesno vreme, moj tata nije zaboravio devojku crnih
očiju, moju majku: došao je u Zmajevo i zaprosio je i ona se udala za njega.
Moj deda po ocu je inače bio poglavar sela. Zvao se Svetolik - imao je
zanimljivo ime! Bio je imućan, umetnički kovač - pravio je metalne delove za
konjska kola.
Moj otac je imao dva brata i svi su izučili kovački zanat. Tata je dobio od
dede plac pored starog korita reke Velike Morave. Sagradio je kućicu i dobio u
toj kućici nas tri ćerke: stariju sestru Vericu, mene i mlađu sestru Evicu.
Ta kućica i danas postoji, otac ju je prodao bratu od strica, ali postoji dogovor
da ta kuća dok je on živ bude na tom placu. Nas tri smo nekako vezane za
tu kućicu koja danas izgleda kao igračka. Skoro sam bila tamo u poseti. Prosto
ne mogu da verujem da je u tako maloj kući neko mogao da odgaja troje dece!
12
Majka Vidosava sa ćerkama Vericom, Jelicom i Evicom